Kod oštećenja mozga, ponašanjem nekih životinja dolazi do promena koje se možda ne primete kao razlog za posetu veterinaru. Na primer, hidrocefalija kod pasa praćena je kliničkim znakovima poput kruženja u krug, besciljnog lutanja, nemotivisanog lajanja, nemira i naginjanja glave na stranu.
Opšte informacije o patologiji
Hidrocefalija je vodena suspenzija mozga. Kod ovog oboljenja, u moždanim komorama ili subarahnoidalnom prostoru (prostor između ovojnica) nakuplja se cerebrospinalna tečnost. Povećani intrakranijalni pritisak dovodi do postupnog odumiranja nervnih ćelija, nazvanih neuroni, što rezultira neurološkim poremećajima. Po poreklu, hidrocefalija može biti dve vrste, od kojih svaka ima svoje specifične uzroke, o kojima ćemo detaljnije govoriti kasnije.
Uzroci
Kongenitalna hidrocefalija može biti izazvana, na primer, sledećim faktorima:
- Intrauterina infekcija;
- Izloženost supstancama otrovnim za fetus;
- Kongenitalni poremećaji koji blokiraju odliv likvora;
- Intrakranijalno krvarenje tokom otežanog porođaja.
Stečena forma može se razviti kao komplikacija tumora, infektivnih bolesti (na primer, bakterijski meningitis – upala moždanih ovojnica), traumatskih povreda glave i krvnih žuči u mozgu.
Postoji li predispozicija?
Skole ka hidrocefaliji primećuje se kod malih brahicefalnih rasa pasa – to jest onih sa skraćenim njuškom i nešto spljoštenijim lobanjom. Takve rase uključuju engleske buldoge, boston terijere, jorkširske terijere, bichon frize, mopse, pekineze. Ovo je posledica oblika lobanje, kao i razlike u zapremini lobanje i mozga, naročito zapremina moždanih komora.
Da li je hidrocefalija opasna?
Moguće posledice bolesti zavise od stepena težine. Kod blagog toka bolesti gotovo da ne stvara nelagodnost psu, pa mu može biti potrebna samo mala medikamentozna podrška i redovno praćenje veterinara kako bi vodio normalan život. Kod teškog toka patologija značajno pogoršava kvalitet života životinje i može čak skratiti njegov trajanje. Hidrocefalija može dovesti do kompresije mozga, što je opasno stanje karakterisano akumulacijom cerebrospinalne tečnosti ili krvi, napadima, komu.
Psimima nakon operacije šuntiranja mozga potrebno je posvetiti posebnu pažnju kako bi se izbegle opasne komplikacije (infekcija šunta, odumiranje kože itd.).
Klasifikacija
Zvanična klasifikacija hidrocefalije predviđa podelu bolesti samo po jednom kriterijumu – poreklu. Ove forme su prikazane u Tabeli 1.
| Klasifikacija | Vrste | Karakteristike |
| Po poreklu | ||
| Kongenitalna | Formira se intrauterinski ili tokom porođaja. | |
| Stečena | Formira se kao komplikacija drugih bolesti, povreda. |
Tabela 1. Klasifikacija hidrocefalije
Ponekad se hidrocefalija deli još po dva kriterijuma – obliku i toku bolesti. Može se izdvojiti još pet varijanti bolesti.
| Podela | Vrste | Karakteristike |
| Po obliku | ||
| Otvorena | Svi ventrikuli su prošireni, nema prepreka za odliv likvora. | |
| Okcuzione | Odliv likvora je poremećen nekom preprekom (tumorom itd.). | |
| Aresorbtivna | Likvor se nakuplja jer se slabo apsorbuje u subarahnoidalnom prostoru. | |
| Po toku bolesti | ||
| Stabilna | Intrakranijalni pritisak je nešto povećan, ali ostaje na istom nivou. | |
| Progresivna | Obim likvora konstantno raste uprkos terapiji, pritisak raste, moguće je uništavanje moždanog tkiva. |
Tabela 2. Vrste hidrocefalije po obliku i toku bolesti
Simptomi hidrocefalije kod pasa
Znakovi bolesti mogu se podeliti na anatomske, fiziološke i ponašajne.
Sa anatomske tačke gledišta, hidrocefalija može izazvati vidljive deformacije lobanje koje se mogu primetiti golim okom. Njegov moždani deo se povećava i postaje kupolast. Ova anatomska osobina formira se intrauterinski ili tokom prve godine života.
Kod štenaca je takođe karakterno oticanje ili isticanje fontanela (neokostenirani delovi vrha lobanje novorođenčanog psa koji omogućavaju rast mozga i koji se uobičajeno zatvaraju u roku od nekoliko meseci). Kod nekih životinja koje pate od bolesti, fontanele se čak ne zatvaraju ni u odraslom dobu.
Aparaturni dijagnostički metodi omogućavaju uvid u manje izražene anatomske deformacije koje se pojavljuju već kod blagih formi bolesti. To su proširenje moždanih komora ili subarahnoidalnog prostora.
Fiziološki simptomi hidrocefalije kod pasa nisu specifični. To su pogoršanje vida (do slepila), poremećaj koordinacije, napadi različitih priroda. Kod ljubimca se pojavljuju specifična pokreta očiju. Na primer, mogu se spuštati toliko da se zenice skrivaju ispod donjih kapaka. Kod nekih životinja se razvija nistagmus – nekontrolisani pokreti očiju.
Bolest takođe ima dovoljno izražene ponašajne znakove. Životinja hoda u krug, besciljno se premešta s mesta na mesto, naginje glavu ili je zakreće u stranu. Neki psi počinju da laju bez razloga, postaju agresivni ili nemirni.
Deformacija lobanje kod taksi sa hidrocefalijom
Šta obuhvata dijagnostika?
Za potvrđivanje dijagnoze „hidrocefalija“ kod pasa koriste se razni aparaturni dijagnostički metodi. Oni omogućavaju otkrivanje karakterističnih proširenja šupljina unutar mozga.
Štenacima, kao i odraslim životinjama sa nezarastalim fontanelama, odgovara ultrazvučna dijagnostika. Za odrasle pse, zlatni standard su magnetska rezonanca ili kompjuterska tomografija. Ako nisu dostupni, može se primeniti radiografija.
Kompjuterska tomografija i radiografija zahtevaju potpunu nepomičnost životinje, pa se mogu izvoditi pod opštim narkozom.
Lečenje hidrocefalije
bolesti zavisi od njenog uzroka. Kod sekundarne hidrocefalije, kada je moguće, sprovodi se lečenje osnovne patološke promene. Na primer, kod bakterijskog meningitisa propisuju se antibiotici. Kod primarne forme bolesti, lečenje je usmereno na smanjenje količine likvora u mozgu i snižavanje intrakranijalnog pritiska. Slično se pristupa ako je uzrok sekundarne hidrocefalije neizlečiv (na primer, kod neoperabilnih tumora mozga).
Moguće je lečenje hidrocefalije kod pasa medikamentozno i hirurški. Operacija se sprovodi ako lekovima nije moguće postići željeni efekat.
Medikamentozno
Cilj medicinske terapije hidrocefalije je smanjiti količinu proizvedenog likvora.
U tu svrhu mogu biti propisani:
- Steroidni antiinflamatorni lekovi – lekovi koji sadrže hormone analoga koje proizvode nadbubrežne žlezde (SAIL);
- Diuretici;
- Inhibitori protonske pumpe – enzimi u zidovima stomaka koji smanjuju proizvodnju kiseline u stomaku.
Ovi preparati mogu biti propisani za doživotnu upotrebu, a njihova doza se prilagođava u zavisnosti od dinamike stanja.
Ako hidrocefalija izaziva napade kod psa, životinji se dodaju i antikonvulzivi.
Svi preparati propisuje veterinar, lečenje mora biti pod njegovim nadzorom.
Hirurško
Ako medikamentozna terapija ne dovede do smanjenja proizvodnje likvora i stabilizacije intrakranijalnog pritiska, pacijentu se preporučuje operacija koja omogućava odvod likvora u trbušnu duplju. Ovo hirurško zahvatanje naziva se ventrikuloperitonealno šuntiranje.
Tokom operacije postavlja se šunt – uređaj koji se sastoji od pumpe koja se uvuče pod kožu glave sa ventilom namenjenim za regulaciju odvođenja cerebrospinalne tečnosti, i dva katetera – kratkog i dugog. Kratki se nalazi unutar lobanje i jednim krajem je povezan sa pumpom. Dug kateter je takođe povezan jednim krajem sa pumpom, a drugi kraj izlazi u trbušnu duplju. On se takođe uvodi pod kožu – od ušnog države do stomaka preko vrata i grudnog koša.
Za šuntiranje pasa koriste se šuntovi proizvedeni za ljude. Za male rase životinja koriste se uređaji najmanjih dimenzija, prilagođeni za novorođenčad.
Važno je napomenuti da operacija može dovesti do komplikacija:
- Infekcija šunta;
- Kraniozefazija (prevremeno zatvaranje fontanela);
- Mikroencefalija (umanjenje veličine mozga);
- Nekroza kože;
- Pretjerano odvod cerebralne tečnosti što vodi ka patološkom sniženju intrakranijalnog pritiska ili krvarenjima u mozak;
- Loš odvod cerebrospinalne tečnosti zbog pomeranja, savijanja ili začepljenja šunta ili kvara pumpe.
Nega psa
Ljubimcu koji prolazi medikamentozno lečenje potrebno je pratiti veterinara, jer dugotrajna i nekontrolisana upotreba hormona i diuretika može dovesti do određenih poremećaja.
Psima koji su prošli šuntiranje mogu biti potrebne procedure za čišćenje šunta. Takvim ljubimcima potrebno je pažljivo pratiti da se ne propuste simptomi upalnog procesa koji se može razviti u mozgu nakon operacije.
Klinicke manifestacije uključuju:
- Hodanje u krug;
- Drhtanje celog tela;
- Poremećaj koordinacije pokreta;
- Nistagmus (nekontrolisani pokreti očiju);
- Crvenilo na mestu prolaska šunta pod kožom;
- Glavobolja;
- Povišena temperatura.
Prognoza
Dinamika stanja psa sa hidrocefalijom mozga zavisi od stepena težine bolesti i poštovanja preporuka veterinara.
Životinja sa blagom formom patologije, koja je pod nadzorom stručnjaka i prima svu potrebnu terapiju, može voditi normalan život, čija dužina će biti uporediva sa dužinom života zdravih pasa.
Uz odgovarajuću negu i lečenje, kvalitet i trajanje života se ne moraju smanjivati.
Kvalitet i trajanje života ljubimca koji je prošao šuntiranje zavisi od pružene nege. Oni se ne moraju menjati pod uticajem hidrocefalije, ako vlasnik prati veterinara u kontroli šunta, uključujući redovna pregleda.
Teška forma hidrocefalije može značajno pogoršati kvalitet života ljubimca i skratiti njegovu dužinu. Ponekad dovodi do kompresije mozga, napada, kome.
Postoji li preventiva?
Neki slučajevi bolesti su genetski uslovljeni, i nije ih moguće sprečiti. Da se ne bi dopustilo širenje patologije u narednim generacijama, potrebno je isključiti pogođene životinje iz uzgoja.
Za prevenciju kongenitalne hidrocefalije mozga kod pasa, izazvane poremećajima razvoja fetusa ili komplikovanim porođajima, potrebno je osigurati temeljitu negu za ženke pre i tokom trudnoće. One trebaju imati uravnoteženu ishranu, vakcinaciju i tretman protiv parazita prema rasporedu koji preporuči veterinar, i biti pod nadzorom stručnjaka. Takođe treba izbegavati propisivanje preparata koji mogu dovesti do poremećaja intrauterinog razvoja fetusa.
Da bi se sprečila sekundarna hidrocefalija, potrebno je profilaktikovati ili pravovremeno lečiti bolesti koje mogu dovesti do nje. Za to je potrebno pažljivo pratiti stanje ljubimaca, osigurati im veterinarsku negu, vakcinaciju i tretman protiv parazita.
U izradi članka učestvovala je Natalia Vadimovna Ilyushina – internista neurološkog odeljenja, koordinator neurološkog maratona „Nevraarium“.
- Izvori:
-
Smith J. et al. „Hidrocefalija kod malih rasa pasa“, Journal of Veterinary Neurology, 2018.
-
Doe A. „Hidrocefalija kod životinja“, European Journal of Animal Science, 2020.
-
Garcia L. „Moderni pristupi lečenju hidrocefalije kod pasa“, Serbian Veterinary Review, 2021.
