Hidrocefalija kod pasa: uzroci, simptomi i lečenje

Kruženje, besciljno lutanje, promene ponašanja ili nesiguran hod mogu biti znaci neurološkog problema, uključujući hidrocefaliju. Ovi simptomi nisu specifični za jednu bolest i zahtevaju veterinarski pregled, naročito ako su novi ili se pogoršavaju.

Šta je hidrocefalija?

Hidrocefalija je poremećaj pri kojem se cerebrospinalna tečnost, odnosno likvor, prekomerno nakuplja u moždanim komorama i dovodi do njihovog proširenja. Likvor normalno okružuje i štiti mozak i kičmenu moždinu. Kada je njegovo proticanje ili resorpcija poremećena, može doći do povećanja pritiska i oštećenja moždanog tkiva.

Samo proširenje moždanih komora na snimku ne znači nužno da pas ima hidrocefaliju koja izaziva tegobe. Nalaz se tumači zajedno sa simptomima, neurološkim pregledom i drugim promenama na mozgu.

Uzroci i predispozicija

Hidrocefalija može biti urođena ili stečena. Urođena forma povezana je sa razvojnim poremećajima mozga i puteva kojima likvor protiče. Simptomi se često uočavaju kod mladih pasa, ali vreme njihovog pojavljivanja može da varira. Stečena hidrocefalija može nastati usled tumora, zapaljenja, krvarenja ili povrede koji ometaju cirkulaciju ili resorpciju likvora.

Urođena hidrocefalija češće se opisuje kod pojedinih patuljastih i malih rasa, kao i kod nekih brahicefalnih pasa, odnosno pasa sa skraćenom njuškom. Među predisponiranim rasama su čivava, jorkširski terijer, maltezer i pekinezer. Pripadnost rasi ili oblik glave nisu dokaz bolesti: mnogi psi tih rasa nikada ne razviju hidrocefaliju.

Kako se hidrocefalija deli?

Podela po poreklu pomaže u traženju uzroka i izboru lečenja.

Hidrocefalija se opisuje i prema mehanizmu nastanka i toku bolesti. Ove podele nisu međusobno isključive.

Simptomi hidrocefalije kod pasa

Simptomi zavise od uzrasta psa, obima oštećenja i toka bolesti. Mogu biti blagi ili ozbiljni, a neki psi sa proširenim moždanim komorama nemaju uočljive tegobe.

Kod pojedinih štenaca mogu se videti kupolasta lobanja i otvorena fontanela, odnosno deo lobanje koji još nije okoštao. Te osobine same po sebi ne potvrđuju hidrocefaliju i nisu prisutne kod svakog obolelog psa. Otvorenu fontanelu ne treba pritiskati.

• Promene ponašanja: dezorijentacija, besciljno lutanje, kruženje, neuobičajena uznemirenost ili pospanost.

• Teškoće u učenju i neuobičajene reakcije na okolinu.

• Nesiguran hod, poremećaj koordinacije ili držanja glave.

• Smetnje vida, razrokost ili drugi neuobičajeni položaji i pokreti očiju.

• Epileptički napadi i, u teškim slučajevima, poremećaj svesti.

Ovi znaci mogu nastati i zbog drugih bolesti mozga, vestibularnog sistema, trovanja ili metaboličkih poremećaja. Zato dijagnozu ne treba postavljati na osnovu ponašanja ili izgleda glave.

Kada je pregled hitan?

Odmah potražite veterinarsku pomoć ako pas izgubi svest, ne može da stoji, naglo postane izrazito dezorijentisan ili ima napad koji traje oko pet minuta ili duže. Hitni su i ponovljeni napadi bez potpunog oporavka između njih. Tokom napada uklonite predmete o koje pas može da se povredi, merite trajanje i ne stavljajte ruke ili predmete u njegova usta.

Kako se postavlja dijagnoza?

Veterinar najpre uzima podatke o razvoju i simptomima psa i obavlja opšti i neurološki pregled. Dodatne analize biraju se prema nalazu, kako bi se procenilo opšte stanje i potražili drugi mogući uzroci tegoba.

Kod pasa sa otvorenom fontanelom ultrazvuk može omogućiti pregled moždanih komora. Magnetna rezonanca daje detaljniji prikaz mozga i pomaže u proceni uzroka i oštećenja tkiva. Kompjuterska tomografija takođe može biti korisna. Običan rendgenski snimak lobanje ne može pouzdano potvrditi ili isključiti hidrocefaliju i nije zamena za ove metode.

Za magnetnu rezonancu i često za kompjutersku tomografiju potrebna je anestezija kako bi pas bio potpuno miran. Veterinar procenjuje njen rizik i planira postupak prema stanju životinje.

Lečenje hidrocefalije

Lečenje zavisi od uzroka, težine simptoma i nalaza snimanja. Kod stečene hidrocefalije, kada je moguće, leči se osnovno oboljenje. Kod klinički značajne hidrocefalije cilj je ublažavanje pritiska na mozak i simptoma. Već nastalo oštećenje moždanog tkiva ne mora biti povratno.

Terapija lekovima

U određenim slučajevima veterinar može primeniti lekove radi smanjenja stvaranja likvora, ublažavanja zapaljenja ili kontrole simptoma. Odgovor na terapiju je promenljiv, a lekovi ne uklanjaju nužno uzrok poremećaja.

Mogu se koristiti kortikosteroidi i određeni diuretici, uz procenu koristi i neželjenih dejstava. Ponekad se koristi i omeprazol, inhibitor protonske pumpe, ali dokazi o njegovoj dugoročnoj kliničkoj koristi kod hidrocefalije pasa su ograničeni. Ovi lekovi nisu pogodni za samostalno davanje kod kuće bez veterinarskog plana.

Ako pas ima epileptičke napade, mogu biti potrebni lekovi za njihovu kontrolu. Trajanje terapije, doze i potrebne laboratorijske kontrole određuje veterinar. Lekove ne treba samostalno uvoditi, menjati ili naglo ukidati.

Hirurško lečenje

Kod odgovarajućih pacijenata može se preporučiti ventrikuloperitonealno šuntiranje. Odluka zavisi od simptoma, uzroka, nalaza i odgovora na terapiju; ne mora se čekati neuspeh svih lekova da bi se zatražilo mišljenje specijaliste.

Šunt je sistem katetera, obično sa ventilom, koji odvodi likvor iz moždane komore u trbušnu duplju, gde se tečnost resorbuje. Deo sistema prolazi ispod kože glave, vrata i trupa. Izbor sistema i način ugradnje određuje hirurg.

Operacija može poboljšati stanje, ali ne garantuje potpuno povlačenje simptoma. Moguće komplikacije uključuju infekciju, začepljenje, pomeranje ili oštećenje šunta, nedovoljno ili prekomerno odvođenje likvora, krvarenje i probleme sa zarastanjem kože. Ponekad je potrebna dodatna operacija.

Nega i praćenje psa

Kontrole su važne i tokom lečenja lekovima i nakon operacije. Beležite promene u hodu, ponašanju, vidu, apetitu i učestalosti napada. Kratak snimak neobičnog ponašanja može pomoći veterinaru, ali njegovo pravljenje ne sme odložiti hitnu pomoć.

Psu sa poremećajem vida ili koordinacije obezbedite bezbedan prostor bez pristupa stepenicama i mestima sa kojih može pasti. Aktivnost prilagodite njegovim mogućnostima i izbegavajte grubu igru i udarce u glavu.

Nakon šuntiranja pratite uputstva hirurga o rani, aktivnosti i kontrolama. Šunt se ne čisti niti podešava kod kuće. Ako postoji sumnja da ne funkcioniše, potreban je pregled, a nekad i snimanje ili hirurška revizija.

Odmah kontaktirajte veterinara ako se pojave novi ili jači neurološki simptomi, povišena temperatura, izrazita malaksalost, bolnost, crvenilo, otok ili iscedak duž operativne rane ili putanje šunta. Ti znaci mogu ukazivati na komplikaciju, ali sami ne dokazuju infekciju. Napadi, gubitak svesti i naglo teško pogoršanje zahtevaju hitnu pomoć.

Prognoza

Prognoza zavisi od uzroka, stepena oštećenja mozga, težine simptoma i odgovora na lečenje. Neki psi sa blagim i stabilnim tegobama mogu dugo imati dobar kvalitet života. Kod drugih bolest napreduje ili ostavlja trajne neurološke smetnje.

Uspešno šuntiranje može doneti značajno poboljšanje, ali su i dalje potrebne kontrole zbog mogućih komplikacija. Redovna nega je važna, ali sama po sebi ne može garantovati normalan životni vek niti sprečiti svako pogoršanje.

Teška hidrocefalija može ugroziti život. Sa veterinarom treba razgovarati o realnim ciljevima lečenja i redovno procenjivati udobnost psa, sposobnost kretanja, hranjenja, odmora i kontakta sa okolinom.

Može li se hidrocefalija sprečiti?

Ne postoji pouzdan način da se spreče svi slučajevi hidrocefalije. Kod urođene forme nasledni faktori mogu imati ulogu, pa obolele pse ne treba uključivati u uzgoj bez stručne procene. Planiranje parenja kod predisponiranih linija treba razmotriti sa veterinarom.

Pravilna nega kuje pre i tokom trudnoće važna je za zdravlje potomstva, ali ne garantuje sprečavanje hidrocefalije. Ishranu, vakcinaciju, zaštitu od parazita i sve lekove tokom trudnoće treba planirati sa veterinarom, jer nisu svi preparati prikladni za skotne kuje.

Zaštita od povreda i pravovremeno lečenje bolesti mogu smanjiti neke rizike za stečene neurološke probleme, ali ne mogu sprečiti sve uzroke hidrocefalije. Najvažnije je da se nove promene ponašanja, vida ili kretanja ne pripisuju samo temperamentu ili uzrastu psa.