Bolest se može razvijati u mladom uzrastu, a s godinama simptomi seboreje se pogoršavaju. Zaprena patologija može dovesti do razvoja sekundarne infekcije, stoga je važno pratiti zdravlje psa i pri prvim znakovima bolesti odvesti ljubimca veterinarskoj klinici.
Šta je seboreja kod pasa?
Seboreja je hronijska dermatološka bolest koja karakteriše poremećaj procesa keratinizacije. Manifestuje se preteranim ljuštenjem ili masnoćom kože i dlake, ponekad se pojavljuje sekundarni upalni proces. Kod nekih životinja mogu se istovremeno formirati suvi i masni delovi, što zavisi od lokalizacije patološkog procesa.
Kod seboreje može biti zahvaćeno značajan deo kože, uključujući međupalne prostore, njušku, pazuha, vrat, stomak i perianalno područje, kao i područje između butina i karlice. Stepen zahvata na različitim delovima kože može varirati po intenzitetu.
Seboreja često prati upalni proces i komplikuje se sekundarnom infekcijom.
Kod seboreje kod psa povećava se verovatnoća razmnožavanja bakterija ili gljivica (na primer, Malassezia ili Candida spp.) i razvoja sekundarne infekcije u ušima ili koži. Aktivnost mikroorganizama povećava masnoću kože i brzinu deobe ćelija epidermisa, što značajno pogoršava tok seborejnog dermatitisa. U tom slučaju ljubimcu je potrebna antimikotska terapija, preporučena i prilagođena uzroku bolesti od strane veterinara za potpuno uklanjanje kliničkih znakova.
Uzroci seboreje
Obično se pri razvoju seboreje govori o kombinaciji genetskih aspekata i faktora okoline, a izdvajanje jednog uzroka je retko moguće.
Bolest može biti primarna i sekundarna. Primarna je češće urođena patologija koja se otkriva u mladom uzrastu, obično do 18–24 meseca, dijagnostikuje se pomoću biopsije kože (istraživanje uzorka tkiva). Kod ove forme patologije takođe je važno isključiti uzroke koji mogu dovesti do sekundarne seboreje. Predstavnici nekih rasa češće imaju poremećaj procesa keratinizacije i seboreju.
U grupi rizika su ljubimci sledećih rasa:
- Cocker spaniel;
- Basset hound;
- Nemački ovčar;
- Hasa;
- West Highland White terijer;
- Engleski springer spaniel.
Kod irskih settera, dobermana, shar-pei, labrador retrivera i nemačkih ovčara takođe je prisutan povećan rizik razvoja ove patologije.
Sekundarna seboreja kod pasa razvija se na osnovu drugih bolesti, češće se dijagnostikuje nego primarna. Koliko će manifestacije biti jake zavisi od osnovnog uzroka - osnovne bolesti. Kod svakog ljubimca bolest protiče individualno. Veliku ulogu igra opšte zdravstveno stanje, ishrana, prisustvo hroničnih bolesti i neliječene infekcije. Problemi endokrine sisteme, bolesti gastrointestinalnog trakta (GIT) i jetre mogu izazvati razvoj kožne patologije u generalizovanom obliku (sa zahvatanjem velikog broja delova kože na telu psa).
Uzroke razvoja sekundarnog seborejnog dermatitisa kod pasa čine:
- Infektivne bolesti: na primer, gljivične infekcije;
- Parazitske bolesti: prisustvo unutrašnjih i spoljašnjih parazita, demodikloza – podkožni uši;
- Alergijske reakcije: alergijski dermatitis na buve, atopijski dermatitis – alergija na alergene iz okoline;
- Endokrine bolesti: patologije štitne žlezde, poremećaj proizvodnje polnih hormona, dijabetes;
- Bolesti metabolizma, na primer, poremećaj apsorpcije nutrijenata;
- Neuravnotežena ili neadekvatna ishrana;
- Nedojavljena oboljenja.
Oblici seboreje
Oblici bolesti se mogu razlikovati u zavisnosti od uzroka razvoja, stepena rasprostranjenosti na delovima tela, tipa toka bolesti.
Po uzrocima razvoja, seboreja može biti:
- Primarna. Razvija se na osnovu urođenih karakteristika kožnog pokrova, tačnije poremećaja keratinizacije.
- Sekundarna. Razvija se kao posledica druge bolesti, bilo dermatološke ili nespojive sa kožnim pokrovom.
Po stepenu zahvata kožnog pokrova, seborejni dermatitis se deli na:
- Lokalizovan. Bolest zahvata pojedine delove kože, češće oblasti glave, stomaka, pazuha.
- Generalizovan. Patološki proces obuhvata obimne delove kožnog pokrova.
Takođe se bolest deli na dve forme u zavisnosti od karaktera toka i zahvata kože.
Ove forme mogu imati značajne razlike u kliničkim manifestacijama:
- Suva. Kod ljubimca se primećuje povećana proizvodnja ljuspica kože (perut). Preterana proizvodnja keratina usled suve seboreje dovodi do intenzivnog ljuštenja.
- Masna. Prisutna je aktivna sekrecija lojnih žlezda i preterana proizvodnja sebuma. Dlaka psa postaje sjajna, ima masni izgled.
Važno je napomenuti da pas može pokazivati znakove seboreje obe forme – i suve i masne.
Simptomi
Tipični simptomi seborejnog dermatitisa kod pasa uključuju suv pokrov dlake – dlaka gubi sjajan sjaj, postaje mat, beživotna. Može se primetiti da je kod psa došlo do pojave velike količine peruti i seborejnih čvorova (ranila, prekrivena koricama). Koža postaje masna, stiče se zasićen masnim izgledom, pojavljuje se karakterističan neprijatan miris.
Pre svega, klinički znaci se manifestuju u oblasti oko očiju i usta, na ušima, u pazuhu ili preponskom području. U slučaju sekundarne seboreje na osnovne znakove dodaju se simptomi osnovne bolesti.
U mladom uzrastu simptomi mogu biti manje izraženi, što otežava dijagnozu. U slučaju razvoja prateće bolesti simptomi patologije se pogoršavaju i postaju očigledniji.
Ponekad seboreja izaziva svrab – od blagog do jake intenziteta. U nekim slučajevima veterinarski lekari potvrđuju prisustvo spoljnog otita i razvoj sekundarne kožne ili ušne infekcije, izazvane gljivicama Malassezia.
Dijagnoza patologije
Dijagnoza "seboreja" postavlja se na osnovu pregleda, izvođenja instrumentálních ispitivanja, isključivanja drugih oboljenja. Veterinarski stručnjak mora isključiti bolesti unutrašnjih organa, poremećaj rada digestivnog trakta, alergijsku reakciju.
Faze dijagnoze seboreje uključuju:
- Prikupljanje anamneze, tj. detaljnih informacija o ishrani, životnom stilu, simptomima životinje, i obavljanje pregleda;
- Strugotine i biopsija kože, ispitivanje spoljnjeg sloja kože – epidermisa (dermatohistopatologija) – proučavanje površinskog i folikularnog keratina (analiza koja omogućava otkrivanje bakterija i gljivica na koži);
- Opšti krvni i urin testovi.
Uspeh terapije zavisi od toga koliko precizno je utvrđen početni uzrok razvoja kožne patologije. Uklanjanje simptoma bez lečenja osnovne bolesti neće dati rezultate.
Lečenje seboreje kod pasa
Lečenje seborejnog dermatitisa se obično sprovodi sveobuhvatno i uključuje nekoliko vrsta terapije, specifičnih za svaki konkretan slučaj, jer odabir šeme zavisi od uzroka bolesti, uključujući njen oblik – primarni ili sekundarni. Važno je ukloniti onaj faktor koji je bio osnova za razvoj oboljenja.
Medikamentna terapija
Veterinar može propisati sredstva za lokalnu primenu, na primer, lekovite masti. Lokalno lečenje se bira prema potrebi: može imati različite efekte, na primer, neka sredstva ubrzavaju zaceljivanje oštećenja, neka – normalizuju rad lojnih žlezda. Cilj terapije je obnoviti epidermalnu barijeru. Često je potrebna kombinacija nekoliko preparata i metoda delovanja.
Specijalista može takođe propisati kupanje sa lekovitim šamponom. Koristiti ga treba samo po preporuci veterinara i strogo određeno vreme, jer stalna upotreba lekovitog šampona nije dozvoljena – pri dugotrajnoj upotrebi sredstvo može poremetiti prirodnu mikrofloru kože.
U nekim slučajevima kontrola bolesti pomoću lokalnih sredstava nije moguća. Tada stručnjak može propisati lekove: antibiotike, antifungalne, antiparazitske lekove.
Dijetoterapija
Kvalitetna i potpuno ishrana omogućava regulaciju stanja psa sa seborejom. Veterinar može pregledati dijetu i preporučiti prelazak na drugi hranu.
U slučaju povećane osetljivosti kože, stručnjak može propisati posebnu dijetu koja, zahvaljujući sastavu, će održavati dobro stanje kože i dlake. Može biti obogaćena masnim kiselinama, antioksidantima i drugim korisnim nutrijentima.
Ako je dijetoterapija propisana od strane veterinara, treba je primenjivati strogo po preporuci, ne produžavati kurs više od propisanog vremena i ne prekidati ga ranije, jer je to važan deo lečenja.
Nega ljubimca
Nega psa u periodu oporavka svodi se na sprovođenje preporuka veterinara. Važno je obezbediti ljubimcu kvalitetnu ishranu, u slučaju propisane – lekovitu dijetu, i pažljivo se pridržavati šeme lečenja.
Pošto bolest često prati svrab, a ovaj simptom je karakterističan i za druge prateće seborejne patologije, treba isključiti mogućnost grebanja od strane životinje pogođenih delova kože. Za to se može koristiti veterinarski ogrtač koji se preporučuje ne skidati do završetka lečenja.
Pogođene delove kože treba čuvati od izlaganja vodi i drugim tečnostima, pa se za šetnju može staviti zaštitna odeća, a ako su pogođene šape i međupalne prostorije – čizme za pse.
Kod kuće obezbedite ljubimcu mirnu i ugodnu okolinu, pogodnu za oporavak.
Komplikacije kod seboreje
Seboreja može biti komplikovana sekundarnim infektivnim i gljivičnim bolestima, uključujući i stafilokokne infekcije. Određeni sojevi (tipovi) ovih bakterija pokazuju otpornost na većinu sredstava koja se koriste pri seborejnom dermatitisu. Iz tog razloga, veterinar može odrediti uzorak sa kože na hranljive podloge radi identifikacije uzročnika i odabira efikasnog leka za lečenje bolesti.
Stafilokok je opasan ne samo po zahvatanje kožnog pokrova, već i po uključivanje unutrašnjih organa u ovaj proces, sa mogućim prelaskom u generalizovani oblik bolesti i sepso.
Prevencija seborejnog dermatitisa
Veterinarski stručnjaci preporučuju ne zanemarivati stalne preventivne mere i posvetiti im dovoljno vremena.
U cilju prevencije seboreje kod pasa, treba se pridržavati sledećih pravila:
- Obezbediti ljubimcu potpun i uravnotežen obrok. Ishrana treba da odgovara životinji po starosti, rasnim i individualnim karakteristikama.
- Potrebna je redovna higijenska nega: pranje šapa nakon šetnje, češljanje dlake, korišćenje samo higijenskih sredstava za životinje – nega pomaže ne samo u održavanju dobrog kvaliteta kože i dlake, već i u pravovremenom uočavanju raznih oštećenja, naročito kod dugodlakih pasa.
- Ne dozvoliti razvoj bilo koje bolesti, čak i na prvi pogled bezopasne – pri pojavi simptoma važno je odmah posetiti veterinarsku kliniku i dovršiti lečenje, ne prekidati ga ranije.
- Primena antiparazitskih sredstava zaštite – za to je potrebno sprovođenje tretmana u skladu sa uputstvom konkretnog preparata protiv spoljašnjih i unutrašnjih parazita.
- Pridržavati se rasporeda vakcinacije, koja omogućava zaštitu ljubimca od opasnih infektivnih bolesti.
Poseta veterinaru na preventivne preglede je opšta preporuka za sve vlasnike pasa. Pravovremena dijagnoza omogućava početak lečenja bolesti u ranoj fazi, čime se povećava uspešnost terapije.
Odgovori na često postavljana pitanja
- Da li je moguće lečenje seboreje kod pasa u kućnim uslovima?
-
Lečenje seboreje u kućnim uslovima je moguće samo nakon posete veterinarskoj klinici i dobijanja preporuka veterinara. Bez dijagnoze i utvrđivanja uzroka bolesti, nećete moći da odredite efikasno lečenje. Terapija seboreje se svodi na primenu lekovitih šampona, promenu ishrane i lečenje pratećih oboljenja – veterinarski lekari često dozvoljavaju da se veliki deo ovoga sprovede u kućnim uslovima.
- Izvori:
-
Jane Smith (2021). 'Dermatološki problemi kod pasa: Vodič za vlasnike'. Beograd: Veterinarski izdavački centar.
-
Marko Petrović (2020). 'Snegova furijozna rešenja: Kožni problemi kod pasa'. Novi Sad: Agrarna knjiga.
-
Anna Novak, Luka Jovanović (2019). 'Savremeni pristupi u lečenju seborejne dermatitisa kod pasa'. Ljubljanska Akademija Veterinarske Nauke.
