Preterano perutanje, masna dlaka i neprijatan miris kože razlog su za veterinarski pregled, naročito ako se javljaju svrab, crvenilo ili ranice. Ove promene mogu biti povezane sa seborejom, ali sam izgled kože nije dovoljan da se utvrdi uzrok.

Šta je seboreja kod pasa?

Naziv seboreja koristi se za promene koje uključuju preterano ljuštenje kože i/ili njenu masnoću. Mogu biti povezane sa poremećajem keratinizacije, odnosno stvaranja i obnavljanja površinskog sloja kože. Suvi i masni delovi mogu se javiti istovremeno. Kada su promene praćene upalom, govori se o seborejnom dermatitisu.

Promene mogu zahvatiti pojedine regije ili veći deo tela. Mogu se videti na trupu, u pazuhu, preponama, kožnim naborima, između prstiju i oko ušiju. Njihova rasprostranjenost i intenzitet razlikuju se od psa do psa.

Seboreja je često posledica drugog oboljenja. Lečenje zato ne treba svesti samo na uklanjanje peruti ili mirisa.

Na izmenjenoj koži mogu se prekomerno razmnožavati bakterije i kvasnice, naročito Malassezia. To može pojačati upalu, svrab i miris, a ponekad je prisutna i upala spoljašnjeg ušnog kanala. Veterinar na osnovu pregleda i nalaza odlučuje da li je potrebna terapija protiv bakterija ili gljivica.

Primarna i sekundarna seboreja

Primarna seboreja je ređi, često nasledni poremećaj keratinizacije. Znaci se mogu pojaviti kod mladih pasa i zahtevati dugoročnu kontrolu. Ova dijagnoza postavlja se tek nakon isključivanja drugih uzroka; biopsija kože može pomoći, ali sama po sebi nije dovoljna u svakom slučaju.

Nasledna sklonost opisana je kod nekih rasa, među kojima su koker španijel, baset i engleski špringer španijel. Pripadnost rasi nije dijagnoza: ni kod ovih pasa ne treba pretpostaviti primarnu seboreju bez pregleda.

Sekundarne seborejne promene su češće i nastaju u vezi sa drugim problemom. Mogući uzroci uključuju:

  • Alergijske bolesti kože, uključujući alergiju na ujede buva, atopijski dermatitis i reakcije na hranu.

  • Kožne parazite, kao što su grinje koje izazivaju demodikozu ili šugu.

  • Bakterijske i gljivične infekcije, koje mogu biti uzrok promena ili njihova komplikacija.

  • Hormonske bolesti, kao što su hipotireoza i hiperadrenokorticizam.

  • Nutritivne nedostatke ili poremećaje iskorišćavanja hranljivih materija.

Oblici i simptomi

Kod suvog oblika dominiraju perut i ljuspice, a dlaka može delovati bez sjaja. Kod masnog oblika koža i dlaka su masne na dodir, dlake se mogu slepljivati, a miris biti izraženiji. Ovi oblici se često preklapaju.

Mogu se javiti crvenilo, kraste, opadanje dlake i svrab različitog intenziteta. Jak svrab često ukazuje na prateću alergiju, parazite ili infekciju. Češanje dodatno oštećuje kožu, pa ranice i kraste ne treba smatrati bezazlenom peruti.

Ako pas trese glavom, češe uši ili ima sekret i neprijatan miris iz uha, potreban je pregled ušnog kanala. Nemojte samostalno stavljati preparate u uho, posebno ako je bolno.

Kako se postavlja dijagnoza?

Veterinar procenjuje kada su promene počele, da li postoji svrab, čime se pas hrani, kako se neguje i koje je terapije već dobijao. Pregled kože i dlake usmerava izbor analiza; nisu svakom psu potrebna sva ispitivanja.

  • Citološki pregled uzorka sa kože ili iz uha pomaže u proceni prisustva bakterija, kvasnica i upalnih ćelija.

  • Strugotine kože i drugi testovi koriste se za traženje kožnih parazita; prema nalazu mogu biti potrebni i testovi na gljivične infekcije.

  • Analize krvi, urina i ciljano hormonsko testiranje rade se kada simptomi upućuju na sistemsku bolest.

  • Biopsija kože može biti potrebna kod sumnje na primarni poremećaj keratinizacije ili drugih nejasnih i upornih promena.

Histopatološki pregled biopsije procenjuje strukturu kože i folikula dlake i nije isto što i citologija. Kod ponavljanih infekcija ili slabog odgovora na terapiju veterinar može preporučiti mikrobiološku kulturu i test osetljivosti na antibiotike.

Lečenje seboreje kod pasa

Terapija se prilagođava uzroku, stanju kože i prisustvu infekcije. Kod sekundarnih promena leči se osnovno oboljenje, uz negu koja ublažava perutanje, masnoću i nelagodnost. Primarna seboreja najčešće zahteva dugoročno održavanje, a ne kratku terapiju koja trajno uklanja problem.

Šamponi i lekovi

Veterinar može preporučiti medicinski šampon i druge lokalne preparate za uklanjanje ljuspica, smanjenje masnoće ili podršku kožnoj barijeri. Izbor proizvoda, učestalost kupanja i vreme njegovog delovanja na koži zavise od konkretnog preparata i nalaza. Neki šamponi mogu se koristiti dugoročno uz nadzor; ne postoji opšta zabrana njihove produžene upotrebe.

Antibiotici, antimikotici i antiparazitici koriste se kada za njih postoji odgovarajuća indikacija. Nisu potrebni svakom psu sa peruti. Ne koristite ljudske preparate, preostale lekove ili sredstva za dezinfekciju bez dogovora sa veterinarom.

Uloga ishrane

Potpuna i uravnotežena ishrana podržava zdravlje kože, ali sama promena hrane ne rešava svaki uzrok seboreje. Veterinar može proceniti da li su potrebni druga hrana, posebna dijeta ili dodaci. Suplemente ne treba uvoditi nasumično.

Ako postoji sumnja na reakciju na hranu, veterinar može predložiti eliminacionu dijetu. Tokom nje pas dobija samo dogovorenu hranu, bez drugih poslastica i dodataka. Trajanje i dalji koraci određuju se prema cilju dijete i nalazima; neke terapijske dijete koriste se dugoročno.

Nega kod kuće

Pridržavajte se plana kupanja i primene lekova. Posle kupanja pažljivo osušite psa, naročito kožne nabore i prostore između prstiju. Dlaku češljajte nežno, bez skidanja krasta i trljanja bolnih mesta.

Ako pas lizanjem ili češanjem povređuje kožu, veterinar može preporučiti zaštitnu kragnu ili drugo odgovarajuće pomagalo. Odeća i čizme nisu rutinski potrebne: mogu zadržavati vlagu ili iritirati kožu, pa ih koristite samo kada postoji jasan razlog i uz redovnu proveru kože.

Beležite promene u svrabu, mirisu i izgledu kože i dolazite na dogovorene kontrole. Ako preparat izazove jače crvenilo, bol ili pogoršanje, obratite se veterinaru pre nastavka primene.

Komplikacije i znaci za hitan pregled

Najčešće komplikacije su sekundarne kožne infekcije i upala uha. Neke bakterije mogu biti otporne na određene antibiotike, zbog čega se kod upornih ili ponavljanih infekcija terapija bira prema dodatnim analizama. Sepsa nije uobičajena posledica seboreje i ne treba je predstavljati kao očekivan tok bolesti.

Brz pregled je potreban ako se pojave gnoj, jak bol, otok ili naglo širenje promena. Ako pas uz to postane izrazito malaksao, odbija hranu, ima povišenu temperaturu ili deluje ozbiljno bolesno, javite se veterinaru bez odlaganja. Kolaps ili otežano disanje zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć.

Može li se seboreja sprečiti?

Nasledna primarna seboreja ne može se pouzdano sprečiti negom ili ishranom. Rizik od nekih sekundarnih promena može se smanjiti kontrolom parazita, odgovarajućom ishranom i pravovremenim lečenjem osnovnih bolesti.

  • Redovno pregledajte kožu, uši i šape, posebno kod pasa sa gustom dlakom ili kožnim naborima.

  • Birajte sredstva za negu namenjena psima i učestalost kupanja prilagodite njihovoj koži.

  • Sprovodite zaštitu od spoljašnjih parazita prema preporuci veterinara i uputstvu preparata.

  • Ne odlažite pregled ako se perutanje ponavlja, koža postaje masna ili pas počne da se intenzivno češe.

Da li je moguće lečenje kod kuće?

Veći deo propisane terapije često se sprovodi kod kuće, ali tek nakon veterinarskog pregleda. Kućna nega može ublažiti promene, dok su utvrđivanje uzroka, izbor lekova i procena odgovora na terapiju zadatak veterinara. Ne menjajte doze i ne prekidajte terapiju samo zato što su miris ili perut nestali; dalje korake dogovorite na kontroli.