Najčešći uzroci svraba kod pasa

Povremeno češanje je uobičajeno, ali učestalo češanje, lizanje, grickanje kože ili trljanje o predmete zaslužuju pažnju. Svrab je simptom, a ne dijagnoza. Više uzroka može biti prisutno istovremeno, pa sam izgled kože često nije dovoljan da se utvrdi problem.

Buve i alergija na njihove ujede

Kod osetljivih pasa proteini iz pljuvačke buve mogu izazvati alergijski dermatitis. Čak i mali broj ujeda može dovesti do jakog svraba, naročito na donjem delu leđa, oko korena repa i na butinama. To što ne vidite buve ne isključuje njihovo prisustvo niti alergiju na ujede.

Odrasle buve žive i hrane se na životinji, dok se jaja, larve i lutke uglavnom nalaze u okolini.

Zato kontrola buva obično uključuje odgovarajuću zaštitu svih ljubimaca u domaćinstvu, pranje ležajeva i redovno usisavanje. Preparat treba izabrati prema vrsti životinje, uzrastu, težini i zdravstvenom stanju, uz savet veterinara. Preparati namenjeni psima mogu biti opasni za mačke.

Alergija na hranu i atopijski dermatitis

Alergija na hranu može izazvati svrab, ponavljane probleme sa ušima, a ponekad i probavne smetnje. Po mestu češanja ne može se pouzdano razlikovati od drugih alergija. Može se javiti i kod mladih pasa; nije opravdano isključiti je samo na osnovu uzrasta.

Ne postoji jedan sastojak koji je najproblematičniji za sve pse. Piletina, govedina i drugi proteini mogu biti alergeni kod pojedinih životinja, ali ih ne treba nasumično izbacivati iz ishrane. Za utvrđivanje alergije veterinar može preporučiti strogu eliminacionu dijetu, obično najmanje osam nedelja, a zatim kontrolisano ponovno uvođenje prethodne hrane. Tokom probe poslastice, ostaci hrane i aromatizovani preparati mogu poremetiti rezultat.

Atopijski dermatitis je hronično zapaljensko oboljenje kože povezano sa genetskom predispozicijom i reakcijama na alergene iz okoline, poput polena ili grinja kućne prašine. Svrab može biti sezonski ili prisutan tokom cele godine. Često su zahvaćene šape, lice, uši i donja strana tela.

Neke rase imaju veću sklonost atopijskom dermatitisu, ali to ne znači da će svaki pas te rase oboleti. Lečenje je individualno i često dugoročno: cilj je kontrola svraba, upale i sekundarnih infekcija, a ne obećanje trajnog izlečenja.

Grinje i druge parazitske bolesti

Demodikozu izaziva prekomerno razmnožavanje grinja roda Demodex, koje mogu biti deo normalne kožne faune psa. Najčešće se primećuju proređena dlaka, ćelava mesta i promene oko folikula. Svrab može izostati, ali postaje izraženiji ako se razvije sekundarna infekcija.

Demodikoza se može javiti kod mladih pasa. Kada se prvi put pojavi kod odraslog psa, veterinar može tražiti i moguće prateće bolesti ili uticaj lekova koji potiskuju imunski odgovor.

Sarkoptoza, odnosno šuga izazvana grinjom Sarcoptes scabiei, zarazna je među psima i obično izaziva veoma jak svrab. Često su zahvaćene ivice ušnih školjki, laktovi, skočni zglobovi i donja strana tela, a promene se mogu proširiti. Kod ljudi u kontaktu sa obolelim psom može nastati prolazni osip; ako se to dogodi, treba se obratiti lekaru.

Grinje roda Cheyletiella mogu izazvati obilno perutanje i svrab različitog intenziteta. Prenose se kontaktom sa zaraženim životinjama, a mogu izazvati i kožne tegobe kod ljudi.

Ušne grinje, Otodectes cynotis, mogu izazvati češanje ušiju, tresenje glavom i taman, mrvičast sadržaj u ušnom kanalu. Slične znake daju i druga oboljenja uha, pa se uzrok ne može utvrditi samo po izgledu sekreta.

Infekcije kože i ušiju

Bakterijske infekcije i prekomerno razmnožavanje kvasnica mogu izazvati ili pojačati svrab. Često prate alergije ili druga oštećenja kože. Mogu se pojaviti crvenilo, neprijatan miris, masna koža, bubuljice, kraste i sekret iz ušiju. Pored lečenja infekcije važno je pronaći razlog zbog kojeg se razvila.

Iritacija, bol i ponašanje povezano sa stresom

Šamponi, sredstva za čišćenje ili drugi nadražujući materijali mogu izazvati iritaciju kože. Uporno lizanje jednog mesta može biti povezano i sa bolom ili stranim telom, a ne samo sa svrabom.

Stres ili dosada mogu doprineti ponavljanom lizanju i samopovređivanju, ali takvo ponašanje ne treba unapred pripisati psihološkom uzroku. Najpre treba proveriti kožu, prisustvo parazita i moguće bolno stanje. Medicinski i bihevioralni uzroci mogu postojati zajedno.

Prateći simptomi i kada je pregled hitan

Uz češanje obratite pažnju na sledeće promene:

  • Crvenilo, tamnjenje ili zadebljanje kože.

  • Opadanje dlake, perut, kraste, bubuljice ili otvorene rane.

  • Neprijatan miris kože ili ušiju, sekret i tresenje glavom.

  • Promene apetita, malaksalost ili gubitak težine, koji zahtevaju procenu i mogućeg opšteg oboljenja.

Zakažite pregled ako se svrab ponavlja, ometa san ili dovodi do oštećenja kože. Pregled istog dana potreban je kod jakog bola, krvarenja, gnojnih promena, rana koje se brzo šire ili izražene malaksalosti. Bol u uhu uz naginjanje glave ili gubitak ravnoteže takođe zahteva brz pregled.

Ako se naglo pojave otok lica, otežano disanje ili kolaps, odmah potražite hitnu veterinarsku pomoć.

Kako veterinar utvrđuje uzrok

Veterinar će pitati kada su tegobe počele, da li je prvo nastao svrab ili promena na koži, postoji li sezonsko ponavljanje, šta pas jede i koje je lekove ili preparate već dobio. Važni su i podaci o zaštiti od parazita, kontaktu sa drugim životinjama i tegobama drugih ljubimaca ili ukućana.

Prema nalazu pregleda mogu biti potrebne sledeće analize:

  • Pregled dlake i kože, uključujući traženje buva i njihovog izmeta.

  • Površinske ili duboke strugotine kože za traženje grinja. Negativan nalaz, naročito kod sarkoptoze, ne isključuje uvek bolest.

  • Citologija kože ili sekreta iz ušiju za procenu bakterija, kvasnica i zapaljenskih ćelija. Sama citologija ne potvrđuje alergiju.

  • Otoskopija i mikroskopski pregled sadržaja uha kada pas češe uši ili trese glavom.

  • Dodatne analize, kultura ili biopsija kada nalaz i tok bolesti to zahtevaju.

Kod sumnje na alergiju često se sprovode kontrola parazita i eliminaciona dijeta. Atopijski dermatitis se dijagnostikuje na osnovu istorije bolesti, pregleda i isključivanja drugih uzroka. Testovi na alergene mogu pomoći u izboru alergena za imunoterapiju, ali sami po sebi ne postavljaju dijagnozu atopije.

Ako tegobe traju ili se često vraćaju, veterinar može preporučiti pregled kod veterinara koji se bavi dermatologijom.

Šta možete da uradite do pregleda

Nemojte samostalno davati ljudske lekove, antihistaminike, kortikosteroide ili antibiotike. Ne nanosite alkohol, etarska ulja ni nasumično izabrane kreme. U bolno uho nemojte stavljati kapi ili sredstva za čišćenje bez saveta veterinara, jer izbor zavisi i od stanja bubne opne. Ne ponavljajte i ne kombinujte antiparazitske preparate mimo uputstva.

Lečenje zavisi od uzroka

  • Paraziti: veterinar bira preparat delotvoran protiv konkretnog parazita. Kod zaraznih infestacija može biti potrebno lečenje životinja u kontaktu i čišćenje okoline.

  • Alergija na hranu: nakon potvrde, ishrana se prilagođava tako da pas ne dobija sastojke koji izazivaju reakciju, uz očuvanje potpune i uravnotežene ishrane.

  • Atopijski dermatitis: plan može uključivati negu kože, lekove protiv svraba, kontrolu infekcija i, kod odabranih pasa, alergensku imunoterapiju. Potrebne su kontrole i prilagođavanje terapije.

  • Infekcije: lokalna ili sistemska terapija bira se prema nalazu, težini i proširenosti promena. Antibiotici nisu potrebni za svaki svrab.

  • Ponašanje povezano sa stresom: nakon medicinske procene prilagođavaju se rutina, aktivnost i okruženje, po potrebi uz stručnjaka za ponašanje pasa. Lekove, ako su potrebni, propisuje veterinar.

Kako se smiruje svrab

Veterinar može propisati lekove koji smanjuju svrab i upalu, kao i odgovarajuće šampone ili lokalne preparate. Izbor zavisi od dijagnoze, uzrasta i zdravstvenog stanja psa. Neki lekovi mogu prikriti ili pogoršati infekciju, zbog čega ih ne treba koristiti bez pregleda.

Smirivanje svraba je važno, ali ne zamenjuje pronalaženje i lečenje njegovog uzroka.

Prevencija i smanjenje ponovnih tegoba

Redovnu zaštitu od spoljašnjih parazita uskladite sa rizikom izlaganja i savetom veterinara. Poštujte razmake između tretmana i način primene naveden u uputstvu. Spot-on preparati nanose se na kožu na mestu koje je navedeno za konkretan proizvod, a ne proizvoljno na stomak.

Alergije nije uvek moguće sprečiti. Kod već dijagnostikovane bolesti pridržavajte se plana ishrane, nege i kontrola. Koristite preparate namenjene psima i izbegavajte prečesto kupanje ili promenu proizvoda bez potrebe.

Predvidiva rutina, odgovarajuće šetnje, igra i mogućnost odmora mogu pomoći dobrobiti psa, ali ne garantuju sprečavanje svraba. Novo ili uporno lizanje ipak zahteva medicinsku procenu.

Često postavljana pitanja

Zašto se pas češe ako ne vidim buve?

Buve se lako mogu prevideti, a alergičnom psu i mali broj ujeda može izazvati tegobe. Mogući su i drugi paraziti, alergije ili infekcije. Ne odlažite pregled ako je svrab jak ili koža oštećena.

Da li je stalno češanje normalno kod jorkširskog terijera?

Ne treba ga smatrati osobinom rase. Povremeno češanje je uobičajeno, ali uporan svrab, grickanje ili gubitak dlake zahtevaju pregled, bez obzira na rasu.

Šta znači češanje po leđima?

Svrab oko donjeg dela leđa i korena repa može upućivati na buve ili alergiju na njihove ujede, ali mesto češanja nije dovoljno za dijagnozu. Nemojte samostalno nanositi kortikosteroidni sprej; dogovorite pregled i odgovarajuću zaštitu od parazita.

Šta ako se pas češe i gubi dlaku?

Uzrok može biti samopovređivanje, parazitska bolest, infekcija ili drugo oboljenje kože. Potreban je pregled, a veterinar će odlučiti koje analize imaju smisla. Ako postoje bolne rane ili se promene brzo šire, javite se istog dana.

Kako pomoći psu koji češe uši?

Potreban je pregled ušnog kanala, a često i analiza sekreta. Uzrok mogu biti upala, grinje, strano telo ili alergija. Ne stavljajte štapiće u kanal niti koristite stare kapi od prethodnog lečenja bez saveta veterinara.

Zašto pas trlja ili češe nos?

Svrab ili nelagodnost oko nosa nisu specifični za jednu bolest. Mogući su iritacija, kožna promena, strano telo ili bol. Ako je trljanje uporno, postoji otok, sekret ili povreda, potreban je pregled.

Treba li da brinem ako se štene stalno češe?

Da, uporno češanje treba proveriti. Paraziti su važan mogući uzrok, ali nisu jedini. Ne koristite preparat za odraslog psa bez provere da li je dozvoljen za uzrast i težinu šteneta. Ako ima ranice, ćelava mesta ili jak svrab, zakažite pregled što pre.