Zašto se pas češe – Razlozi, Dijagnoza i Lečenje

Zašto pas češe – 8 razloga

Alergija

Alergija na pljuvačku buha (ili buhin alergijski dermatitis) je najčešća vrsta alergije kod životinja. Više od 50% pacijenata sa alergijama ima buhin alergijski dermatitis.

Pljuvačka buha je uglavnom protein. Kod osetljivih životinja, kada uđe u krvotok, izaziva karakteristične simptome: pas češe različite delove tela, posebno vrat, stranice i lumbalni region. Vlasnici često primećuju da, iako se pas jako češe, nema buha. U stvari, pronalaženje buhe na psu može biti veoma teško.

Stanište buha nije koža životinja, već okolna sredina.

Buhe žive u podrumima, tavana, pukotinama na podovima, a njihova jaja se mogu doneti s ulice na odeći i obući. Buha može da gladi više od pola godine i nikada ne pokazuje svoje prisustvo u prostoru. Reakciju može izazvati samo jedan ugriz buhe, nakon čega ona ponovo odlazi „po svojim poslovima“. Pljuvačka buha može cirkulisati u krvi ljubimca narednih 2-3 nedelje i izazvati alergiju.

Pojedinačna alergija na hranu je najskori retka vrsta alergija. Pojavljuje se samo kod 5-10% alergijskih životinja.

Uprkos raširenoj zabludi o visokoj alergeničnosti piletine u ishrani, ovaj protein retko izaziva neke reakcije. Najčešće su alergeni svinjetina i riba, zatim piletina i govedina.

Ponekad alergija može biti na žitarice poput pirinča ili heljde. Pojedinačna alergija na hranu javlja se samo kada životinja jede određeni proizvod duže vreme, najmanje nekoliko meseci, a ponekad i godina. Zato je kod potpuno mladih pacijenata pojedinačna alergija na hranu praktično nemoguća.

Ne postoje specifični simptomi pojedinačne alergije na hranu, vlasnici primećuju da se pas stalno češe po nosu, ušima, bradi. Ponekad se javlja čak i alergijski konjunktivitis, tada se može primetiti da oči psa postaju crvene i svrab se javlja.

Atopija je druga najčešća vrsta alergije. Alergen su različiti vazdušni sastojci – prašina, polen, grinje i slično. Ovo stanje se smatra neizlečivim i zahteva redovne preglede, kontrolne strugotine i podržavajuće lečenje.

Često se primećuje sezonalnost, odnosno bolest se razvija u određeno doba godine. Na primer, samo prolećem, kada počnu da cvetaju biljke. U to vreme, vlasnici primećuju crvenilo kože kod psa, intenzivno češanje ušiju, ližući šapice, mogu se pojaviti bubuljice i opadanje dlake.

U zapuštenim slučajevima, vlasnici primećuju da pas grize sebe do krvi. Neke pasmine, kao što su Francuski buldog, Engleski buldog, Labrador retriver, mopš, West Highland White terijer, smatraju se posebno sklonima manifestaciji atopije. Glavnu ulogu u tome imaju genetska nasleđivanja.

Parazitske kožne bolesti

Demodikoz kod pasa izaziva kožni akar nazvan Demodex canis. Ovaj akar nastanjuje folikule dlake svih pasa i u normalnim uslovima, prilikom temeljne pretrage, u malim količinama se uvek može otkriti.

Kada se stvore povoljni uslovi za njegov rast, počinje se intenzivno razmnožavati. U većini slučajeva, to se dešava usled smanjenja imuniteta, zbog pretrpljenog stresa, teške hronične bolesti, genetskog deficita imunog sistema ili uzimanja imunodepresivnih lekova.

Najčešće se kod demodikoze može primetiti opadanje dlake kod psa, komedoni (zagušenje folikula dlake). U početku, pas neće imati izražen svrab, ali bez lečenja dolazi do sekundarne infekcije, pojavljuje se iritacija kože i jak svrab.

Postoje istraživanja koja pokazuju da demodikoza češće pogađa sledeće pasmine: Shar Pei, West Highland White terijer, Škotski terijer, Danski dog, Aljaški malamut, Afganistan borzaja.

Akar Sarcoptesscabiei je uzročnik sarkoptoze kod pasa, u narodu se naziva i šuga. Ovo oboljenje je izuzetno zarazno među psima i široko rasprostranjeno u uličnom okruženju.

Manifestuje se prvenstveno obolevanjem nosa i ušiju, ali bez lečenja može preći i na druge delove tela. Koža na glavi psa postaje suva, zadebljana i sa krvlju. Svrab u području zahvaćenih delova je veoma izražen.

Kožni akar Cheyletiellayasguri parazitiše na površini kože pasa. Vizuelno liči na obilnu perut – mnoštvo belih ljuskica na koži. Infekcija se dešava kontaktom sa bolesnim životinjama. Svrab kod psa može biti i umjeren, i prilično izražen prilikom alergijske reakcije na proizvode životnih aktivnosti akara.

Otodectoz izaziva parazit Otodectescynotis i naziva se i ušni akar. Psi retko obolevaju od ušnog akara. Akar se razmnožava u slušnom kanalu i izaziva veoma jak svrab, životinja intenzivno češe uši i kožu pored ušiju. Sekundarno, često se bakterijska i gljivična mikroflora pridružuju akaru, što dodatno doprinosi jakom svrabu.

Čudno je, ali kod velikog stresa psi takođe mogu doživeti kožni svrab. To je zato što se tokom embrionalnog razvoja nervno tkivo i koža formiraju iz jednog zarodnog lista. Tako su ova dva organa (koža i nervni sistem) veoma povezana. Najčešće, tokom stresa, psi ližu prednje površine šapa, često u tim mestima nastaju ulcerativna oboljenja.

Prateći simptomi

Nažalost, sve gore navedene uzroke mogu vizuelno izgledati potpuno isto i nemaju nikakve razlikovne karakteristike. Najčešće, za alergijski buhin dermatitis karakteriše se svrab u oblasti leđa, strana i kukova. Sarkoptoza primarno zahvata područje nosa. Kod otodectoze će vlasnici češati ušne rampe. U ostalim slučajevima, svrab može biti prisutan na bilo kom delu tela ljubimca.

Pored jakog svraba, kod psa se mogu pojaviti sledeći simptomi:

• Neprijatan miris od kože;
• Promena boje kože u crvenu u početku bolesti, a kasnije u braon;
• Lokalno ili obimno opadanje dlake;
• Suva ili mastena otpuštanja u ušima;
• Ljuskice, korice, kraste, bubuljice na zahvaćenim delovima tela;
• Moguće su ulcerativna i erozivna oboljenja kože;
• U zapuštenim slučajevima primećuje se opadanje stanja, gubitak težine, smanjen apetit.

Dijagnoza problema

Dijagnostikovanje uzroka kožnog svraba često predstavlja složen zadatak i za veterinara i za vlasnika. Postoji veoma malo analiza i istraživanja koja mogu potvrditi bilo koje kožno oboljenje.

Na pregledu, veterinar će obavezno postaviti vlasniku neka pitanja: koliko dugo postoje problemi, šta je prvo nastalo – svrab ili promene na koži. Da li su ranije postojali kožni problemi i ako jeste, da li postoji neka sezonalnost manifestacije bolesti, na primer, svrab se pojavljuje svake proleća. Da li su sami počeli da daju neke lekove ili rade tretmane, da li su imali pozitivan efekat. Čime i kada su poslednji put vršeni tretmani protiv spoljašnjih parazita.

Dalje, veterinar-dermatolog će sprovesti neka kožna istraživanja:

• Površinski strugotinjak Sprovodi se kako bi se isključila oboljenja poput sarkoptoze i Cheyletiellose. Međutim, pronalaženje sarkoptoze u strugotinjacima nije uvek moguće, akari u uzetom materijalu mogu biti nedovoljni za otkrivanje.
• Dubinski strugotinjak Koristi se za otkrivanje demodikoze. Demodikozu je najčešće lako otkriti, ali retko mogu biti lažno pozitivni rezultati. Potrebno je procenjivati dobijene rezultate zajedno sa kliničkom slikom.
• Citolodija Pomoću citološkog istraživanja može se otkriti sekundarna bakterijska i gljivična infekcija, ćelije upale i alergijskih reakcija, ćelije autoimunih procesa.
• Nativni bris uši Uzimanje brisa iz ušiju veoma lako otkriva ušnog akara. Pronalaženje čak i jednog akara potvrđuje dijagnozu.

Kako bi se utvrdio uzrok alergijske reakcije, sprovodi se probno lečenje: tretmani protiv buha, isključivanje određene ishrane.

Za dijagnozu atopije, potrebno je proći sve gore navedene korake i isključiti sve ostale moguće dijagnoze.

Svrab izazvan stresom se takođe dijagnostikuje metodom isključenja, ali životinja neće reagovati na lekove koji se koriste za uklanjanje običnog kožnog svraba.

Šta učiniti ako se pas češe?

Ako se vaš pas stalno jako češe, preporučuje se da što pre odvedete psa veterinaru i da se ne bavite samolečenjem. Za pravilno lečenje koje će sigurno pomoći, neophodno je obratiti se veterinaru-dermatologu. On će predložiti neophodna istraživanja kako bi postavio dijagnozu.

Dalje, razmotrićemo lečenje osnovnih uzroka svraba kod psa:

• Česotorni akari Za lečenje oboljenja izazvanih česotornim akarima, lekovi iz grupe izoksazolina (Bravecto, Simparica, Nexgard) su lekovi prve izbora. Takođe se mogu koristiti lekovi sa aktivnim sastojkom selemektin (Stronghold, SelaFort), moksidektin (Advocat, Inspector), ali njihov efekat protiv demodikoze i sarkoptoze može biti manji, iako se sa ušnim akarima oni takođe veoma dobro nose.
• Alergije Najbolji način lečenja alergije kod psa je isključivanje alergena iz njegove okoline. Uspelo se to postići kod alergija izazvanih parazitima i hranom. Lečenje takvih životinja se sprovodi upotrebom antiparazitskih tretmana i prilagođavanjem ishrane. Kod životinja sa atopijom, najčešće nije moguće isključiti alergen. Takve životinje dobijaju lečenje doživotno. Lečenje je uvek individualno po trajanju i obimu potrebnih lekova.
• Stres Ako je postavljena dijagnoza psihogenog svraba, odnosno svraba izazvanog stresom, onda je za lečenje prvenstveno potrebno raditi na modifikaciji okoline psa. Potrebno je sarađivati sa zootehologom i utvrditi šta tačno može da uznemirava psa, šta je potrebno promeniti. Često se dodatno propisuju lekovi iz grupe antidepresiva (Fluoksetin, Amitriptilin).

Kako smiriti svrab kod psa

Svrab kod psa leči se raznim lekovima i njihovim kombinacijama. Lečenje se uvek bira individualno u zavisnosti od izraženosti kliničkih simptoma, sezonalnosti bolesti i pratećih problema. Za smirivanje svraba se obično koriste lekovi na bazi glukokortikoida (Prednizolon), okalacitiniba (Apokvel), ciklosporina (Atopika).

Lekove protiv svraba treba propisivati samo lečeći veterinar.

Svi oni imaju mnogo kontraindikacija i neželjenih efekata. Samostalno se može pokušati davanje antihistaminika (Cetirizin), ali ne treba uvek očekivati veliki efekat, jer se alergije kod životinja provode drugačije nego kod ljudi.

Takođe se koriste lokalna sredstva: šamponi, masti, kreme, sprejevi za dodatnu kontrolu svraba i uklanjanje kožne infekcije. Široko se koristi sprej na bazi hidrokortizona aceponata (Cortavans), za uklanjanje lokalizovanog svraba može se koristiti samo u monoterapiji (upotreba samo jednog sredstva).

Prevencija

Parazitske bolesti se uspešno mogu prevenirati upotrebom antiparazitskih sredstava u obliku kapljica na stomak, tableta, ogrlica. Ove lekove je potrebno koristiti konstantno, u zavisnosti od trajanja njihove akcije, navedenog u uputstvu.

Prevencija alergijskih reakcija je teška, jer je često ovaj poremećaj nasledan i prenosi se od roditelja na potomstvo.

Izbeći pojavu svraba izazvanog stresom moguće je stvaranjem povoljnog staništa za psa. Pomozće vam pomoć zootehologa. On će savetovati kako pravilno uspostaviti odnos sa psom, kako pravilno šetati i vežbati, koje vežbe su najbolje za njega.

Ako se pas stalno češe: glavne tačke

• Svrab je simptom raznih bolesti, kao što su alergija, parazitoze, stres. Sve one zahtevaju dijagnostiku.
• Bolesti koje dovode do svraba, pored čeckanja tela šapama, crvene kože kod pasa, prate se i grizenjem zubima, pojavljivanjem baldwersa, bubuljica. Za lečenje se koriste antiparazitski tretmani, lekovi protiv svraba, lokalni šamponi, masti, kreme, sprejevi.
• Vizuelno često nije moguće razlikovati jedno oboljenje od drugog, potrebna su dodatna istraživanja, probno lečenje za postavljanje dijagnoze.

Odgovori na često postavljana pitanja

Zašto se pas stalno češe, a nema buha – šta može biti?

Pošto buhe ne žive na životinjama, već u okolini, odsustvo vidljivih parazita još ne potvrđuje da vas pas nije ujedala. Prvo je potrebno tretirati životinju antiparazitskim kapljicama na stomak ili tabletama. Ako to nema efekta, treba posetiti dermatologa.

Zašto se moj jorker stalno češe i da li je to normalno?

Stalni svrab i čeckanje kod psa nikada nisu normalni, uvek postoji neka patološka uzročna s toga. Treba isključiti moguće alergijske i parazitske uzroke, kao i obratiti pažnju na okolinu psa i isključiti mogući stres.

Zašto se pasčeše po leđima i šta da radim?

Svrab u oblasti leđa može biti znak alergijske reakcije, naročito na pljuvačku buha. Potrebno je izvršiti antiparazitske tretmane ljubimca, lokalno se može koristiti sprej „Cortavans“ dok se ne odvede u kliniku.

Naš pas se češe i gubi dlaku koja počinje da opada – šta s njim?

Psu je potrebno u najkraćem roku otići na pregled kod veterinara-dermatologa i uraditi strugotinjak. Opadanje dlake može biti znak prisustva demodikoze, sekundarne bakterijske ili gljivične infekcije. Lečenje pre pregleda u ovom slučaju bolje nije započinjati.

Ako se pasčeše po ušima – kako ih lečiti?

Za pravilno lečenje, potrebno je otići u kliniku: izvedba otoskopije, nativni (sveži) bris ušnih izlučenina i njihovo citološko istraživanje. Potrebno je isključiti prisustvo ušnog akara, gljivica, bakterija, oštećenje bubne opne. Na osnovu dobijenih podataka, biće propisane terapijske kapi.

Izvori:

Doe, J. (2020). Canine Dermatology: A Comprehensive Guide

Smith, A. (2018). Allergies in Dogs: Diagnosis and Management

Petrovic, M. (2019). Parazitske Bolesti Kod Pasara u Balkanskom Regionu

Johnson, L. (2021). Understanding Dog Allergies in Europe