Upala pluća (pneumonija) zahvata plućno tkivo i može otežati snabdevanje organizma kiseonikom. Uzroci su različiti, a težina bolesti kreće se od blažih oblika do životno ugrožavajućeg stanja. Kašalj i malaksalost nisu dovoljni za dijagnozu: psa mora pregledati veterinar.

Kada je potrebna hitna pomoć

Odmah potražite veterinarsku pomoć ako pas diše uz vidljiv napor, diše otvorenih usta dok miruje i nije mu vruće, ima plavičaste ili sive desni ili jezik, kolabira ili ne može da se smiri zbog nedostatka vazduha. Izrazito blede desni uz slabost takođe zahtevaju hitnu procenu. Ne čekajte da se pojave svi znaci.

Tokom prevoza smanjite stres i kretanje, omogućite provetravanje i ne forsirajte hranu, vodu ili lekove na usta. Ako je moguće, najavite dolazak ambulanti. Kašalj praćen gubitkom apetita, malaksalošću ili ubrzanim disanjem u mirovanju zahteva pregled što pre.

Uzroci i faktori rizika

Upala pluća može nastati zbog infekcije, ulaska hrane ili tečnosti u disajne puteve ili drugih oštećenja pluća. Rizik mogu povećati oslabljen imunitet, postojeće bolesti disajnih puteva i poremećaji gutanja. Same promene temperature ili vlažnosti nisu dovoljne da objasne nastanak bolesti.

Virusne i bakterijske infekcije

Pojedini respiratorni virusi, uključujući virus parainfluence pasa, mogu doprineti razvoju pneumonije. Virusna infekcija može oštetiti odbranu disajnih puteva i omogućiti naknadnu bakterijsku infekciju. Bliski kontakt među psima, naročito u prihvatilištima, pansionima i odgajivačnicama, olakšava širenje nekih respiratornih uzročnika.

Bakterijsku pneumoniju mogu izazvati različite bakterije. Bordetella bronchiseptica je jedan od mogućih uzročnika; ona je bakterija, a ne virus. Bakterijska infekcija može biti primarna ili nastati nakon virusne infekcije, aspiracije ili drugog oštećenja pluća. Ne može se utvrditi koja je bakterija prisutna samo na osnovu simptoma.

Aspiraciona upala pluća

Aspiracija nastaje kada hrana, voda, povraćeni sadržaj ili druga materija dospeju u disajne puteve. To može izazvati hemijsko oštećenje pluća i omogućiti bakterijsku infekciju. Rizik je veći kod poremećaja gutanja, ponovljenog povraćanja ili regurgitacije i proširenog jednjaka (megaezofagusa). Regurgitacija je pasivno vraćanje sadržaja iz jednjaka u usta, bez tipičnog napinjanja pri povraćanju.

Aspiracija je moguća i tokom anestezije ili pri nepravilnom davanju tečnosti i hrane na silu. Psi sa kratkom njuškom mogu imati probleme sa disanjem i regurgitacijom koji povećavaju rizik, ali to ne znači da će svaki takav pas razviti pneumoniju. Ako se posle povraćanja, regurgitacije ili anestezije pojave kašalj, malaksalost ili promenjeno disanje, javite se veterinaru. Blagi početni znaci nisu razlog da se čeka spontani oporavak.

Gljivične infekcije

Neke gljivične infekcije mogu zahvatiti pluća nakon udisanja spora iz okoline. Primeri su blastomikoza, histoplazmoza i kokcidioidomikoza. Njihova učestalost zavisi od geografskog područja i izloženosti, pa su veterinaru važni podaci o mestu boravka i putovanjima psa. Ove infekcije se uglavnom ne prenose neposredno sa psa na psa.

Paraziti i neinfektivna oštećenja pluća

Određeni plućni paraziti mogu izazvati kašalj i upalne promene. Način zaražavanja zavisi od vrste parazita; nisu svi povezani sa ubodima insekata. Srčani crv, koji se prenosi komarcima, može izazvati ozbiljno oboljenje plućnih krvnih sudova i srca, ali nije isto što i uobičajena bakterijska pneumonija.

Udisanje dima ili nadražujućih hemikalija može oštetiti pluća. Posle izlaganja požaru potreban je brz veterinarski pregled čak i ako početni znaci deluju blago. Postoje i ređa zapaljenska oboljenja pluća povezana sa imunološkim odgovorom; ona se ne mogu jednostavno poistovetiti sa alergijom na polen ili astmom kod ljudi.

Simptomi upale pluća kod pasa

Simptomi zavise od uzroka i težine bolesti. Kašalj može zvučati suvo ili vlažno, ali psi često gutaju sekret, pa vlasnik ne mora videti ispljuvak. Odsustvo kašlja ili povišene temperature ne isključuje pneumoniju.

  • Kašalj i ubrzano ili otežano disanje, naročito u mirovanju.

  • Malaksalost, slabost i brže zamaranje nego inače.

  • Smanjen apetit, a kod duže bolesti i gubitak težine.

  • Povišena telesna temperatura, koja nije prisutna u svakom slučaju.

Slične znake mogu izazvati i bolesti srca, bronhija ili druga stanja. Krv pri kašljanju, naglo pogoršanje ili bilo koji znak nedostatka vazduha zahtevaju hitnu procenu.

Kako se postavlja dijagnoza

Veterinar procenjuje disanje i opšte stanje, sluša pluća i uzima podatke o početku simptoma, kontaktima sa drugim psima, povraćanju, regurgitaciji, anesteziji i putovanjima. Kod psa koji teško diše stabilizacija i kiseonik mogu imati prednost nad detaljnim ispitivanjem.

Rendgensko snimanje grudnog koša i analize krvi često pomažu u proceni bolesti. Po potrebi se meri zasićenost krvi kiseonikom. Za utvrđivanje uzročnika veterinar može uzeti uzorak iz disajnih puteva za citološki pregled, kulturu i ispitivanje osetljivosti bakterija na antibiotike. Testovi na parazite ili gljivice biraju se prema nalazima i rizicima.

Bronhoskopija, kompjuterska tomografija i biopsija nisu rutinski potrebne svakom psu. Koriste se u odabranim slučajevima, na primer kada se sumnja na strano telo ili kada bolest ne reaguje na terapiju.

Lečenje upale pluća

Terapija zavisi od uzroka, težine bolesti i drugih zdravstvenih problema. Antibiotici se koriste kod bakterijske infekcije ili kada veterinar proceni da je ona verovatna; ne deluju na viruse. Gljivične infekcije zahtevaju odgovarajuće antigljivične lekove, a parazitska oboljenja terapiju usmerenu na određeni parazit.

Kućno lečenje dolazi u obzir samo ako veterinar proceni da je pas stabilan i da može bezbedno da prima terapiju i hranu. Otežano disanje, nedostatak kiseonika, dehidracija ili izrazito loše opšte stanje mogu zahtevati hospitalizaciju.

  • Kiseonik i pažljivo praćenje disanja kod pasa koji ne dobijaju dovoljno kiseonika.

  • Individualno prilagođena nadoknada tečnosti, uz oprez zbog stanja pluća.

  • Lekovi usmereni na uzrok bolesti, po potrebi dati u bolnici.

  • Nutritivna podrška kada pas ne može da unese dovoljno hrane.

  • Nebulizacija i pomoć pri uklanjanju sekreta u odabranim slučajevima.

Nebulizator stvara finu maglu za inhalaciju. Koristite ga samo prema uputstvu veterinara, sa propisanim rastvorom. Ako je potrebno blago tapkanje grudnog koša radi mobilisanja sekreta, veterinar treba da pokaže tehniku i proceni da li je prikladna za konkretnog psa. Ne zatvarajte psa u vrelo, zapareno kupatilo: toplota i stres mogu pogoršati disanje.

Ne dajte lekove za ljude, sredstva za suzbijanje kašlja niti preostale antibiotike bez veterinarskog naloga. Suzbijanje kašlja može otežati uklanjanje sekreta. Propisane lekove dajte tačno prema uputstvu i ne prekidajte terapiju čim pas deluje bolje.

U kritičnim slučajevima može biti potrebna mehanička ventilacija. Hirurško lečenje je retko i razmatra se kod određenih lokalizovanih problema, poput stranog tela ili trajno oštećenog dela pluća, a ne kao uobičajena terapija pneumonije.

Nega psa kod kuće

Mir, propisana terapija i praćenje disanja važniji su od pokušaja kućnog lečenja na svoju ruku.

Obezbedite mirnu, udobnu i provetrenu prostoriju, bez dima, aerosola i jakih mirisa. Izbegavajte pregrevanje. Ograničite aktivnost na kratke izlaske radi obavljanja nužde, u skladu sa preporukom veterinara.

Ponudite svežu vodu i hranu prema planu veterinara, ali ne hranite i ne napajajte psa na silu. Kod poremećaja gutanja ili megaezofagusa način hranjenja mora biti posebno prilagođen. Ako pas odbija hranu ili vodu, povraća ili vraća hranu, obavestite veterinara; gubitak apetita ne treba ignorisati.

Pratite disanje dok pas miruje ili spava, apetit, aktivnost i kašalj. Pitajte veterinara kako da brojite udisaje i koje promene zahtevaju javljanje. Novo ili pojačano naprezanje pri disanju zahteva hitnu pomoć. Ako postoji sumnja na zaraznu respiratornu infekciju, izbegavajte kontakt sa drugim psima dok veterinar ne proceni da je bezbedan.

Koliko je bolest opasna i koliko traje oporavak?

Pneumonija može dovesti do respiratorne insuficijencije, sepse i drugih ozbiljnih komplikacija. Pravovremena terapija poboljšava izglede za oporavak, ali ne garantuje ishod. Prognoza zavisi od uzroka, obima promena u plućima, snabdevanja kiseonikom i pratećih bolesti.

Rasa sama po sebi ne određuje prognozu. Važniji su konkretni problemi psa, poput otežanog gutanja, regurgitacije, bolesti disajnih puteva ili oslabljenog imuniteta. Ako osnovni uzrok nije otklonjen ili kontrolisan, pneumonija se može ponavljati.

Kod nekih pasa poboljšanje se vidi tokom prvih nekoliko dana terapije, ali to nije isto što i potpuni oporavak. Lečenje i povratak uobičajenoj aktivnosti mogu trajati nedeljama, a kod gljivičnih infekcija i mesecima. Ne postoji jedan pouzdan rok za sve pse.

Kontrolni pregledi, a po potrebi i ponovljene analize ili snimanja, pomažu veterinaru da proceni trajanje terapije. Ako nema očekivanog poboljšanja ili se stanje pogorša, javite se ranije umesto da čekate zakazanu kontrolu.

Kako smanjiti rizik

  • Sa veterinarom dogovorite vakcinaciju prema uzrastu i načinu života. Vakcine smanjuju rizik od određenih infekcija, ali ne štite od svih uzroka pneumonije.

  • Izbegavajte kontakt sa psima koji imaju znake respiratorne bolesti. Higijena i provetravanje zajedničkih prostora mogu smanjiti prenošenje nekih uzročnika, ali ga ne uklanjaju potpuno.

  • Držite psa dalje od duvanskog dima, nadražujućih hemikalija i dima iz požara.

  • Pregledajte psa koji ponovljeno povraća, regurgitira ili teško guta. Ne dajte tečne lekove i hranu na silu; tražite demonstraciju bezbednog davanja terapije.

  • Zaštitu od parazita prilagodite mestu boravka i putovanjima uz savet veterinara.

Da li je upala pluća zarazna?

To zavisi od uzroka. Neki respiratorni virusi i bakterije prenose se među psima, dok aspiracija i oštećenje od dima nisu zarazni. Sama dijagnoza pneumonije zato nije dovoljna da se proceni rizik za druge životinje. Veterinar će preporučiti da li je potrebno odvajanje psa i koliko dugo.