Šta su ušne grinje?
Otodektoza je parazitsko oboljenje izazvano ušnom grinjom Otodectes cynotis. Ovaj sitni parazit uglavnom živi na površini kože spoljašnjeg slušnog kanala i hrani se površinskim ostacima kože i tkivnim tečnostima. Može izazvati svrab i upalu, ali slične tegobe imaju i drugi uzroci bolesti uha.
Česti znaci su češanje ušiju, tresenje glavom i tamnosmeđe, mrvičaste naslage.
Izgled naslaga nije dovoljan za dijagnozu; potreban je veterinarski pregled.
Preparat, dozu i ponavljanje terapije veterinar bira prema konkretnom psu i uputstvu za lek.
Treba proceniti i druge pse i mačke koji su bili u bliskom kontaktu, čak i kada nemaju simptome.
Kako se prenose?
Ušne grinje se najčešće prenose neposrednim kontaktom sa zaraženom životinjom. Mogu se prenositi između mačaka i pasa, a štenad ih može dobiti od majke ili drugih životinja u leglu. Prenos preko kontaminiranih ležajeva i predmeta za negu takođe je moguć, ali je direktan kontakt važniji put prenosa.
Psi svih rasa i uzrasta mogu imati ušne grinje. Mlade životinje i psi koji žive u većim grupama mogu biti izloženiji zbog čestih bliskih kontakata. Prisustvo grinja samo po sebi nije dokaz loše nege.
Kako izgledaju grinje i promene u uhu?
Ušne grinje su veoma sitne. Ponekad se pri pregledu mogu uočiti kao pokretne svetle tačkice, ali se pouzdanije prepoznaju uvećanjem i mikroskopskim pregledom. Vlasnik ne može pouzdano utvrditi njihovo prisustvo samo posmatranjem uha.
U uhu se mogu pojaviti tamne naslage nalik talogu kafe, crvenilo i ogrebotine od češanja. Neprijatan miris, vlažan sekret ili izražen bol mogu pratiti dodatnu bakterijsku infekciju ili prekomerno razmnožavanje kvasnica. Ni jedan od ovih znakova nije specifičan samo za grinje.
Simptomi i kada treba potražiti pomoć
Pas često trese glavom ili češe uši i područje oko njih.
U ušima se nakupljaju tamne naslage koje se ponovo pojavljuju posle čišćenja.
Ušna školjka ili slušni kanal su crveni, a pas izbegava dodirivanje uha ili cvili pri dodiru.
Kod ovih tegoba zakažite veterinarski pregled, umesto da naslepo primenjujete kapi. Jak bol, krvav ili gnojan sekret i nagli otok ušne školjke zahtevaju brz pregled.
Ako pas stalno naginje glavu, gubi ravnotežu, pada, hoda u krug ili ima nagle promene na očima ili licu, potreban je hitan veterinarski pregled. Isto važi za izrazitu malaksalost ili druge nagle neurološke promene. Takvi znaci mogu ukazivati na bolest srednjeg ili unutrašnjeg uha, ali i na druga ozbiljna stanja; nisu dokaz da pas ima ušne grinje.
Kako se postavlja dijagnoza?
Veterinar prikuplja podatke o trajanju tegoba, kontaktima sa drugim životinjama i ranije korišćenim preparatima. Zatim pregleda uši, često otoskopom, kako bi procenio slušni kanal i, kada je moguće, bubnu opnu.
Mikroskopskim pregledom uzorka iz uha mogu se otkriti grinje ili njihova jaja. Negativan nalaz jednog uzorka ne isključuje uvek infestaciju, naročito ako je parazita malo ili je pas već tretiran. Po potrebi se pregled ponavlja ili dopunjuje.
Citološki pregled obojenog brisa pomaže u proceni prisustva bakterija, kvasnica i upalnih ćelija. To je važno jer dodatna infekcija može zahtevati posebnu terapiju. Slične tegobe mogu izazvati i alergije, strano telo ili druge bolesti uha.
Lečenje ušnih grinja
Lečenje obuhvata odgovarajući antiparazitski preparat i, po potrebi, čišćenje ušiju i terapiju prateće upale ili infekcije. Postoje preparati koji se nanose na kožu, oralni lekovi i određeni preparati za uši. Nisu svi proizvodi protiv buva i krpelja delotvorni ili odobreni za ušne grinje.
Izbor zavisi od uzrasta, težine i zdravstvenog stanja psa, stanja bubne opne i dostupne formulacije. Odobrene namene i uputstva mogu se razlikovati među zemljama. Veterinar treba da odredi tačan preparat, dozu, način primene i eventualno ponavljanje. Ne postoji univerzalno pravilo da je jedna primena dovoljna ili da je svaki preparat bezbedan od istog uzrasta.
Deo terapije | Šta je važno |
|---|---|
Antiparazitski preparat | Mora odgovarati psu i biti namenjen ili veterinarski odabran za ovu infestaciju. Pratite propisani režim, ne samo prestanak svraba. |
Čišćenje ušiju | Sredstvo i učestalost zavise od nalaza i stanja bubne opne. Bolno uho ne čistite na silu. |
Lečenje dodatne infekcije ili upale | Antiparazitski lek ne rešava nužno prateće probleme. Dodatnu terapiju određuje veterinar prema pregledu i nalazima. |
Kontrolni pregled | Pomaže da se proceni uspeh terapije i razlog eventualno preostalih tegoba. |
Veterinar može preporučiti istovremeni tretman drugih pasa i mačaka u domaćinstvu kako bi se smanjio rizik ponovne zaraze. Svaka životinja mora dobiti preparat odgovarajući svojoj vrsti; pojedini preparati za pse mogu biti opasni za mačke.
Ne koristite alkohol, etarska ulja, kućne mešavine, stočarske preparate ili ivermektin na svoju ruku. Mogu izazvati iritaciju ili ozbiljno trovanje. Rizik od nekih lekova zavisi i od genetske osetljivosti psa, a ne samo od njegove veličine.
Bezbedna primena terapije kod kuće
Uši čistite samo ako je veterinar to preporučio i pokazao postupak. Koristite odobreno sredstvo u propisanoj količini, nežno masirajte bazu uha ako pas to podnosi, pustite ga da protrese glavu i gazom obrišite samo vidljivi deo uha. Ne uvodite štapiće ili druge predmete u slušni kanal. Prekinite ako se jave bol ili krvarenje. Razmak između čišćenja i lekovitih kapi zavisi od konkretnog proizvoda.
Preparat za nanošenje na kožu primenjujte na mestu i na način naveden u njegovom uputstvu. Ne sipajte ga u uho ako nije za to namenjen. Sprečite lizanje tretiranog mesta i međusobno lizanje životinja dok se preparat ne osuši, prema uputstvu.
Za oralni lek proverite da li se daje uz hranu i da li se sme deliti. Ako pas odbija tabletu, tražite od veterinara bezbedan način davanja ili alternativu. Ne gurajte lek duboko u grlo i ne držite glavu u neprirodnom položaju. Ako pas povrati posle primene, ne ponavljajte dozu bez saveta veterinara.
Moguće komplikacije
Češanje i tresenje glavom mogu dovesti do rana i hematoma, odnosno nakupljanja krvi u ušnoj školjci. Upala može biti praćena dodatnom infekcijom i izraženim bolom.
Teška ili dugotrajna bolest uha može uključiti oštećenje bubne opne i srednje ili unutrašnje uho. To nije neizbežan tok infestacije, niti ušne grinje same po sebi znače visok rizik od meningitisa ili smrti. Ipak, poremećaj ravnoteže i drugi neurološki znaci zahtevaju hitnu procenu.
Prevencija ponovne zaraze
Smanjite bliske kontakte sa životinjama za koje se sumnja da imaju ušne grinje. Tokom lečenja operite ležajeve i očistite predmete za negu prema savetima veterinara. Pri uvođenju nove životinje u domaćinstvo korisno je pregledati je, posebno ako češe uši.
Sa veterinarom napravite plan zaštite od parazita prema načinu života psa. Neki preparati mogu pomoći i protiv ušnih grinja, ali zaštita nije univerzalna garancija. Štencima, skotnim i dojiljama preparate birajte posebno pažljivo, prema njihovom uputstvu i savetu veterinara.
Česta pitanja
Da li su tamne naslage siguran znak ušnih grinja?
Ne. Slične naslage mogu pratiti druge bolesti uha. Uzrok se utvrđuje pregledom i analizom uzorka, a ne samo bojom sekreta.
Koliko traje lečenje?
Trajanje zavisi od izabranog leka i pratećih promena u uhu. Neki režimi zahtevaju ponavljanje, a dodatna infekcija može produžiti terapiju. Pratite plan veterinara i dogovorenu kontrolu, čak i ako svrab ranije prestane.
Da li ušne grinje mogu da pređu na ljude?
Otodectes cynotis nije uobičajen parazit ljudi, ali su retko opisane prolazne kožne reakcije posle kontakta. Redovna higijena ruku je razumna mera. Ako se pojave uporan svrab ili osip, obratite se lekaru; veterinarske lekove ne koristite na sebi.
