Urea – Šta je to?
Urea je spoj koji se formira u jetri kao rezultat raspada proteina do njihovih sastavnih delova, aminokiselina. Urea može biti:
- primarna, sintetizovana u završnoj fazi razlaganja proteina;
- sekundarna, formirana nakon spajanja ugljen-dioksida sa amonijakom.
Osnovna uloga uree je neutralizacija otrovnog amonijaka i njegovo izlučivanje. Nakon hemijske veze s njom, amonijak postaje rastvorljiv u vodi i netoksičan. Ovo azotno spojenje sa krvotokom dostiže bubrege i izlučuje se tamo sa primarnim urinom. Zatim se svi štetni materije za organizam izbacuju sa sekundarnim urinom.
Samostalno, urea nije toksična, ali prilikom laboratorijskih istraživanja bubrega može predstavljati sekundarni marker prisustva toksičnih materija koje ukazuju na bolesti bubrega.
Normalne vrednosti kod pasa
Kod zdravih pasa, nivo uree u biohemijskoj analizi krvi iznosi od 3,2 do 9,3 mmol/L (u zavisnosti od laboratorije i dijagnostičke opreme, referentne vrednosti mogu se razlikovati). Pod uticajem različitih procesa, ova vrednost može odstupati u veći ili manji smer. Ovo odstupanje obično otkrivaju veterinari prilikom planiranih ili hitnih dijagnostičkih istraživanja.
Mala fluktuacija iznad normale primećuje se kod štenaca prvog meseca života zbog nezrelog bubrežnog sistema. U drugim slučajevima, ovo više služi kao simptom koji zahteva dalju dijagnostiku i izvođenje analiza ljubimca u veterinarskoj klinici.
Razlozi povišene uree kod psa
Povišena vrednost uree kod psa u biohemijskoj analizi krvi znači da organizam životinje ne može adekvatno da je eliminiše. Obično je to povezano sa oštećenjem funkcije bubrega i prati se i povišenim nivoom kreatinina u biohemijskoj analizi krvi.
Na drugačiji način, nakupljanje proizvoda azotnog metabolizma (koji uključuju ureu, kreatinin, amonijak) u organizmu naziva se azotemija. Kada se ove supstance nakupljaju, unutrašnji organi su podložni toksičnom uticaju, i tada veterinari govore o uremiji. Uremija je nakupljanje proizvoda azotnog metabolizma u krvi.
Najčešći uzroci ovakvog stanja uključuju:
- Bolesti bubrega: bubrežna insuficijencija, nefriti (upaljenje bubrega), nefropatije (oštećenja bubrežnog tkiva i aparat glomerula). Nažalost, ćelije bubrežnog tkiva nemaju sposobnost regeneracije, i kada umru, organ ne može da obavlja svoju funkciju. Kod teških patologija, količina ovog azotnog spoja u biohemijskoj analizi krvi može preći normalnu vrednost do tri puta i više.
- Bolesti uretera, mokraćne bešike i mokraćovodnog kanala. Njihove traume, blokada kamenjem ili stranim telom i druge bolesti takođe dovode do poremećaja azotnog metabolizma u organizmu.
- Trovanja. Različite otrovne supstance i hemikalije takođe negativno utiču na funkciju bubrega i povećavaju pokazatelje azotnih materija u biohemijskoj analizi krvi.
- Poremećaji rada digestivnog sistema. Krvarenja, dehidracija, zadržavanje defekacije dovode do poremećaja metabolizma i nakupljanja produkata razgradnje usled procesa truljenja.
- Povišen sadržaj proteina u ishrani. Psi koji dobijaju neuravnotežene obroke skloni su protein-rich prejedanju, zaboravljajući da psima, osim proteina, zahtevaju i masti i ugljene hidrate.
- Gladovanje. Često se javlja kod pasa koji žive na ulici i nejednako se hrane. U ovim psima dolazi do pojačanog razlučivanja proteina u mišićima radi očuvanja energije, zbog čega se povećava nivo azotnih materija u biohemijskoj analizi krvi.
Simptomi i posledice
Simptomi povišenog nivoa uree mogu se manifestovati u različitim stepenima – to zavisi od težine i karaktera bolesti.
Veterinari napominju da su najčešći simptomi koji zabrinjavaju psa: letargija, slabost, gubitak apetita, povraćanje i dijareja često sa tragovima krvi, čirevi u ustima, grčevi, često ili retko mokrenje, ubrzan ili usporen puls.
Prilikom uočavanja ovih simptoma, potrebno je obratiti se veterinarskom lekaru.
Karakterističan zabrinjavajući simptom bolesti je neprijatan amonijakalni miris iz usta.
Pored povišenog nivoa uree u krvi psa, često dolazi i do povećanja količine kreatinina. Često služi kao marker za procenu funkcije bubrega i jetre, jer se u normalnim uslovima ova supstanca formira u mišićima i praktično se potpuno izlučuje urinom.
Posledice i opasnost po zdravlje psa predstavlja ne samo azotno spojenje, već i toksične materije koje se nakupljaju kada je previše u krvi. Kada amonijakalne supstance dospeju iz krvotoka u stomak psa, mogu izazvati čir sluzokože i krvarenje. Zato je važno pronaći i otkloniti uzroke povećanja količine uree u krvi. Pre lečenja može biti potrebna dodatna dijagnostika psa i dalje analize.
Snižavanje nivoa uree kod pasa
Lečenje i način snižavanja uree zavise od postavljene dijagnoze i individualno se biraju od strane veterinara:
- Kod bolesti bubrežnog sistema neophodna je terapijska dijeta. U ovom slučaju lečenje je usmereno na produženje života psa i održavanje njegove kvalitete.
- Kod trovanja veterinari mogu isprati stomak i nadoknaditi vodno-solni balans postavljanjem infuzija.
- Bolesti gastrointestinalnog trakta leče se ili medikamentozno, ili operativno (zavisno od njihove težine).
- Ako je visoka vrednost uzrokovana neadekvatnom ishranom, korektuje se režim ishrane: smanjuje se količina proteinske hrane, a intervali između obroka se skraćuju.
Povećanje količine uree u krvi ipak predstavlja razlog za zabrinutost, zahteva temeljno ispitivanje psa u veterinarskoj klinici i moguće lečenje. Zato je važno redovno voditi psa veterinarskom stručnjaku na dijagnostiku i preventivne krvne analize. Posebno je to važno za starije pse. Biohemijska analiza krvi pomaže da se pravovremeno otkriju odstupanja od normalnih vrednosti i identifikuju patološka stanja bubrega, jetre ili drugih organa još pre pojave zabrinjavajućih simptoma. Rana dijagnoza je već polovina uspešnog lečenja!
- Izvori:
-
Smith J., Brown L. (2020). Veterinary Clinical Pathology, 3rd Edition
-
Johnson A., Miller R. (2018). Canine Health and Nutrition, 2nd Edition
-
PetCare Europe. (2019). Comprehensive Guide to Dog Health
-
Antonic A., Markovic D. (2021). Balkanski Priručnik za Veterinare
