Šta je urea?

Urea je proizvod metabolizma proteina. Nastaje u jetri, gde se amonijak, koji je toksičan, pretvara u ureu. Krv je prenosi do bubrega, a zatim se najvećim delom izlučuje mokraćom.

Merenje uree u krvi pomaže u proceni rada bubrega, ali njena vrednost zavisi i od hidratacije, ishrane, razgradnje proteina i drugih faktora. Zato se na osnovu same uree ne može postaviti dijagnoza bolesti bubrega.

Referentne vrednosti i tumačenje nalaza

Referentni raspon za ureu kod pasa može, na primer, iznositi 3,2–9,3 mmol/L, ali se razlikuje među laboratorijama i metodama merenja. Nalaz treba porediti sa rasponom navedenim na laboratorijskom izveštaju, a ne sa jednom univerzalnom vrednošću.

Neke laboratorije prikazuju BUN, odnosno azot uree u krvi, umesto ukupne uree. Ovi pokazatelji su povezani, ali njihove brojčane vrednosti i referentni rasponi nisu isti, pa treba obratiti pažnju na naziv testa i jedinice.

Veterinar tumači rezultat zajedno sa simptomima, pregledom, kreatininom, elektrolitima i analizom mokraće, naročito njenom specifičnom težinom. Po potrebi se rade dodatne analize i ultrazvučni pregled. Blago odstupanje ne mora značiti tešku bolest, ali ga ne treba automatski pripisati uzrastu ili ishrani.

Zašto urea može biti povišena?

Urea raste kada se smanji njeno izlučivanje ili poveća njeno stvaranje. Mogući uzroci uključuju:

  • Dehidraciju i smanjen dotok krvi u bubrege. Gubitak tečnosti usled povraćanja ili dijareje, kao i poremećaji cirkulacije, mogu povisiti ureu i bez primarnog oštećenja bubrega.

  • Akutno ili hronično oštećenje bubrega. Bubrezi tada slabije izlučuju otpadne materije. Mogućnost oporavka zavisi od uzroka i obima oštećenja; hronične promene su često nepovratne, dok se neka akutna oštećenja mogu delimično ili znatno povući uz pravovremeno lečenje.

  • Prepreku oticanju mokraće, na primer zbog kamena, ili curenje mokraće u trbušnu duplju nakon povrede mokraćnih puteva. Ova stanja mogu biti hitna.

  • Trovanje supstancama koje oštećuju bubrege. Sumnja na trovanje zahteva hitan kontakt sa veterinarom, čak i ako pas još nema simptome.

  • Krvarenje u digestivnom traktu. Varenje krvi može povećati stvaranje uree; crna, katranasta stolica može ukazivati na takvo krvarenje.

  • Obrok bogat proteinima ili pojačanu razgradnju sopstvenih proteina, na primer tokom teške bolesti ili gladovanja. Ovi faktori mogu uticati na nalaz, ali ne treba njima bez pregleda objašnjavati povišenu ureu.

Povišene koncentracije azotnih otpadnih materija u krvi nazivaju se azotemija. Uremija nije samo povišen laboratorijski nalaz, već klinički sindrom koji nastaje usled ozbiljno smanjene funkcije bubrega i nakupljanja otpadnih materija, uz poremećaje ravnoteže tečnosti, elektrolita i kiselina i baza.

Simptomi i znaci za hitan pregled

Blago povišena urea može biti otkrivena i kod psa bez vidljivih simptoma. Kada simptomi postoje, oni uglavnom odražavaju osnovnu bolest, a ne samo nivo uree. Mogu se javiti slabost, gubitak apetita, mršavljenje, povraćanje, pojačana žeđ i promene u količini mokraće. Kod težih stanja mogu nastati ranice u ustima i izražena malaksalost.

Odmah potražite veterinarsku pomoć ako pas pokušava da mokri, ali mokraća ne izlazi, ako mokri veoma malo uz loše opšte stanje, uporno povraća, kolabira, ima napade ili krv u povraćenom sadržaju odnosno crnu, katranastu stolicu. Sumnja na trovanje takođe je razlog za hitan pregled.

Neprijatan miris daha koji podseća na amonijak može se javiti kod uremije, ali sam po sebi ne potvrđuje bolest bubrega. Promene daha mogu imati i druge uzroke, uključujući bolesti zuba i desni.

Kreatinin se često procenjuje uz ureu kao pokazatelj funkcije bubrega, a ne jetre. Na njegovu vrednost utiče i mišićna masa. Nijedan od ovih nalaza ne treba tumačiti izolovano; poređenje sa ranijim rezultatima i analiza mokraće mogu biti posebno korisni.

Kako se leči povišena urea?

Cilj nije samo sniziti broj na nalazu, već utvrditi i lečiti uzrok. Terapija zavisi od dijagnoze, hidratacije, količine mokraće i opšteg stanja psa.

  • Kod dehidracije veterinar određuje način i količinu nadoknade tečnosti. Infuzije zahtevaju praćenje, naročito kod pasa koji slabo izlučuju mokraću ili imaju srčanu bolest, jer previše tečnosti može biti opasno.

  • Kod bolesti bubrega lečenje može uključivati prilagođenu ishranu, kontrolu mučnine, krvnog pritiska i drugih poremećaja. Bubrežna dijeta često je važna kod hronične bolesti, ali se uvodi prema proceni veterinara, a ne samo na osnovu povišene uree.

  • Kod blokade mokraćnih puteva potrebna je hitna intervencija radi uspostavljanja oticanja mokraće. Krvarenje iz digestivnog trakta i druga oboljenja leče se prema utvrđenom uzroku.

  • Kod trovanja postupci zavise od supstance, vremena izlaganja i stanja psa. Ne izazivajte povraćanje i ne dajte kućne preparate bez uputstva veterinara. Ako je moguće, ponesite ambalažu sumnjive supstance.

  • Ako ishrana doprinosi odstupanju, veterinar može preporučiti njeno prilagođavanje. Nemojte samostalno naglo ograničavati proteine ili izgladnjivati psa: obrok mora obezbediti dovoljno energije i neophodnih hranljivih materija.

Povišenu ureu treba razmotriti sa veterinarom i kada pas izgleda dobro. Učestalost kontrola krvi i mokraće određuje se prema uzrastu, simptomima, prethodnim nalazima i poznatim bolestima. Redovni pregledi, posebno kod starijih pasa, mogu pomoći da se problem otkrije ranije, ali ishod lečenja zavisi od njegovog uzroka i težine.