Zašto je vakcinacija važna?
Vakcinacija smanjuje rizik da pas oboli od određenih zaraznih bolesti i može ublažiti težinu bolesti ako do infekcije ipak dođe. Kada je dovoljan broj pasa zaštićen, smanjuje se i mogućnost širenja pojedinih infekcija. Ipak, nijedna vakcina ne pruža potpunu zaštitu u svim okolnostima.
Štenećak, poznat i kao pasja kuga, primer je bolesti kod koje je prevencija posebno važna. Može izazvati teško oboljenje, uključujući oštećenje nervnog sistema sa grčevima ili paralizom, a kod nekih pasa ostaju trajne posledice. Bolest može biti smrtonosna. Vakcinacija znatno smanjuje rizik od obolevanja.
Osnovne vakcine za pse obuhvataju zaštitu od štenećaka, infektivnog hepatitisa pasa i parvoviroze. Vakcinacija protiv besnila važna je i za zaštitu ljudi, a njena obaveznost i rokovi određuju se propisima zemlje u kojoj pas boravi ili u koju putuje.
Izbor drugih vakcina zavisi od lokalne učestalosti bolesti i načina života psa: kontakta sa drugim životinjama, boravka u pansionu, putovanja, izložbi, lova i izlaganja vodi ili zemljištu koje može biti kontaminirano. Zaštita od leptospiroze u mnogim sredinama preporučuje se široko, uključujući pse koji žive u gradu. Vakcine protiv parainfluence pasa i infekcije bakterijom Bordetella bronchiseptica mogu biti korisne kod pasa koji često borave u grupama, ali ne štite od svih uzroka zaraznog kašlja. Veterinar procenjuje koje su vakcine potrebne vašem psu. Uslove za putovanja i boravak u pansionu proverite unapred kod nadležnog organa ili ustanove i veterinara.
Koliko često treba vakcinisati psa?
Štencima je potrebna početna serija vakcina. Antitela koja dobijaju od majke pružaju privremenu zaštitu, ali mogu i da ometaju odgovor na vakcinu. Zato se osnovne vakcine protiv štenećaka, infektivnog hepatitisa i parvoviroze obično daju od uzrasta od 6–8 nedelja, u razmacima od 2–4 nedelje, tako da poslednja doza početne serije bude data sa najmanje 16 nedelja. U okolnostima povećanog rizika veterinar može preporučiti nastavak serije. Ostale vakcine, uključujući onu protiv besnila, imaju sopstveni raspored. Broj doza zavisi od uzrasta pri početku vakcinacije, preparata i rizika, a nakon početne serije sledi dopunska doza prema planu veterinara.
Kod odraslih pasa ne daju se sve vakcine svake godine. Nakon završene početne imunizacije i predviđene dopunske doze, mnoge osnovne vakcine protiv štenećaka, infektivnog hepatitisa i parvoviroze daju se u razmacima od tri godine, prema uputstvu za preparat i proceni veterinara. Za leptospirozu i neke druge infekcije obično su potrebne godišnje revakcinacije. Raspored vakcinacije protiv besnila mora biti usklađen sa važećim propisima i korišćenom vakcinom. Ako istorija vakcinacije nije poznata ili je doza propuštena, veterinar određuje kako da se zaštita nastavi; nije uvek potrebno ponavljati celu seriju. Redovan pregled je važan i kada te godine nisu predviđene sve vakcine.
Kako pripremiti psa za vakcinaciju?
Pre vakcinacije veterinar pregleda psa i procenjuje njegovo zdravstveno stanje. Prijavite povraćanje, proliv, kašalj, malaksalost, promene apetita, lekove koje pas prima i ranije reakcije na vakcine. Bolest može biti razlog za odlaganje, ali odluka zavisi od konkretnog stanja i rizika. Zdravom psu uglavnom nije potrebna posebna priprema. Kontrola unutrašnjih parazita naročito je važna kod štenaca, ali dodatni tretman neposredno pre svake vakcinacije nije automatski neophodan. Preparat, dozu i raspored tretmana dogovorite sa veterinarom i ponesite postojeću evidenciju o vakcinaciji.
Posle vakcinacije mogu se javiti prolazna pospanost, slabiji apetit ili blaga bol i otok na mestu uboda. Obratite se veterinaru ako su tegobe izražene, pogoršavaju se ili ne prolaze za dan do dva. Otok lica, otežano disanje, kolaps ili ponavljano povraćanje nakon vakcinacije zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć. Pitajte veterinara koliko dugo treba pratiti psa nakon davanja vakcine i kada se očekuje zaštita; ona ne nastaje odmah nakon prve doze.
