Hernija ili kila nastaje kada tkivo ili organ prođe kroz otvor ili oslabljeni deo zida koji ga normalno zadržava. Kod pasa se može javiti u predelu pupka, prepona, međice ili dijafragme. Izraz „diskus hernija” odnosi se na drugačiji problem: pomeranje materijala međupršljenskog diska, koji može pritisnuti kičmenu moždinu ili nerve.
Uzroci i simptomi
Hernije mogu biti urođene ili stečene. U njihovom nastanku, zavisno od vrste, mogu učestvovati nasledna predispozicija, povrede ili slabljenje potpornih tkiva. Bolest međupršljenskih diskova često je povezana sa degenerativnim promenama diska, a ne samo sa povredom ili naprezanjem. Sklonost pojedinih rasa ne znači da će svaki pas te rase razviti herniju.
Simptomi zavise od mesta hernije i zahvaćenih tkiva. Mala pupčana hernija može izgledati kao bezbolna izbočina, dok druge hernije mogu izazvati bol, povraćanje, teškoće pri mokrenju ili pražnjenju creva, otežano disanje ili neurološke poremećaje. Ni urođena hernija nije nužno bezopasna.
Kada je potreban hitan pregled
Izbočina iznenada postane bolna, tvrda, veća ili promeni boju, naročito uz povraćanje, izraženu malaksalost ili bol u stomaku.
Pas pokušava da mokri, ali ne uspeva, ili se napinje uz bol i ne može da obavi nuždu.
Pas teško diše, naročito u mirovanju, ima blede ili plavičaste desni ili kolabira.
Iznenada se jave slabost nogu, nemogućnost stajanja ili hodanja, jak bol u vratu ili leđima ili gubitak kontrole nad mokrenjem.
U tim situacijama odmah kontaktirajte veterinara ili dežurnu ambulantu. Ne pokušavajte da pritiskanjem vratite izbočinu, ne masirajte bolno mesto i ne dajte lekove za ljude. Psu sa bolovima u kičmi ograničite kretanje i sprečite skakanje dok ne dobije veterinarsku pomoć.
Pupčana hernija
Pupčana hernija nastaje kada se otvor u trbušnom zidu u predelu pupka ne zatvori potpuno. Kroz njega može protrudirati masno tkivo, a ponekad i deo creva. Najčešće se primeti kao izbočina na stomaku šteneta.
Veterinar procenjuje veličinu otvora, sadržaj hernije i rizik od uklještenja. Neke male pupčane hernije kod mladih štenaca mogu se zatvoriti tokom rasta ili se mogu pratiti ako ne predstavljaju značajan rizik. Veće, trajne ili komplikovane hernije mogu zahtevati operaciju. Bolna ili naglo promenjena izbočina zahteva hitan pregled.
Preponska hernija
Preponska, odnosno ingvinalna hernija nastaje kada tkivo ili organ iz trbušne duplje prođe kroz preponski kanal. Može biti urođena ili stečena. U herniji se mogu naći masno tkivo, creva, mokraćna bešika ili materica.
Obično se uočava otok u jednoj ili obe prepone. Hernija može biti reponibilna, kada se sadržaj može vratiti u trbušnu duplju, ili nereponibilna, kada to nije moguće. Tu procenu treba da obavi veterinar; vlasnik ne treba da pokušava vraćanje sadržaja kod kuće.
Posebno opasna komplikacija je uklještenje, pri kojem može biti prekinut dotok krvi u zahvaćeni organ. Mogu se javiti jak bol, povraćanje, gubitak apetita i malaksalost. Ako je zahvaćena bešika, moguće su teškoće ili nemogućnost mokrenja. Ovi znaci zahtevaju hitan pregled i često hitnu operaciju. Preponske hernije se najčešće rešavaju hirurški, a termin zavisi od nalaza i rizika.
Perinealna hernija
Perinealna hernija nastaje zbog slabljenja mišića koji podupiru organe u zadnjem delu karlice. Tkiva ili organi mogu se pomeriti u predelu međice, uz anus. Najčešće se javlja kod starijih nekastriranih mužjaka, ali je moguća i kod drugih pasa. Nastanak je složen; bolesti prostate i dugotrajno napinjanje mogu doprineti problemu.
Tipični znaci su jednostrani ili obostrani otok pored anusa, napinjanje i otežano pražnjenje creva. Veterinar postavlja dijagnozu pregledom, uključujući rektalni pregled, a po potrebi koristi ultrazvuk ili rendgensko snimanje. Ako se mokraćna bešika pomeri u herniju i pas ne može da mokri, stanje je hitno.
Trajno zbrinjavanje najčešće podrazumeva operaciju. Lekovi i prilagođavanje ishrane mogu pomoći u kontroli simptoma do zahvata, ali ne zatvaraju mišićni defekt. Kod nekastriranih mužjaka veterinar može preporučiti i kastraciju, u zavisnosti od nalaza.
Dijafragmalna hernija
Dijafragma razdvaja grudnu i trbušnu duplju i učestvuje u disanju. Kroz urođeni otvor ili pukotinu nastalu posle povrede, trbušni organi mogu se pomeriti u grudnu duplju. Stečena dijafragmalna hernija može nastati posle saobraćajne nezgode, pada ili druge jake traume.
Znaci mogu uključivati ubrzano ili otežano disanje, izražen rad stomaka pri disanju, slabost i smanjenu toleranciju na napor. Neke urođene hernije otkriju se slučajno, ali odsustvo simptoma ne znači da procena nije potrebna. Posle ozbiljne povrede pas treba da bude pregledan čak i ako deluje dobro, jer simptomi mogu biti odloženi.
U grudnu duplju mogu se pomeriti jetra, creva, želudac, slezina ili druga trbušna tkiva. Posledice zavise od obima pomeranja, pritiska na pluća i eventualnog poremećaja cirkulacije u zahvaćenim organima.
Za dijagnozu se najčešće koriste rendgenski snimci grudnog koša, uz ultrazvuk ili druge metode kada su potrebne. Kontrastno snimanje i CT nisu obavezni u svakom slučaju. Traumatska hernija obično zahteva operaciju, ali se pas najpre stabilizuje koliko stanje dozvoljava. Kod urođenih oblika odluka o lečenju zavisi od anatomije hernije i kliničkog nalaza.
Diskus hernija
Kod diskus hernije materijal međupršljenskog diska izlazi ili se izbočuje iz svog uobičajenog položaja i može pritiskati kičmenu moždinu ili nerve. Jazavičari, pekinezeri i ši-cu spadaju među rase sa povećanom sklonošću pojedinim oblicima bolesti diskova, ali problem može nastati kod bilo kog psa.
Simptomi nisu ograničeni na bol pri hodanju. Pas može biti ukočen, nerado se kretati ili spuštati glavu, cvileti pri pokretu, teturati se ili vući noge. U težim slučajevima nastaju paraliza i poremećaji mokrenja. Naglo pogoršanje ili nemogućnost hodanja zahtevaju hitnu procenu.
Posle neurološkog pregleda veterinar bira odgovarajuće snimanje. MRI i CT mogu pomoći u određivanju mesta i prirode promene; u pojedinim slučajevima koristi se mijelografija ili CT-mijelografija. Običan rendgen može pokazati promene na kostima i pomoći u proceni drugih uzroka bola, ali sam po sebi ne potvrđuje niti isključuje pritisak diska na kičmenu moždinu.
Razlikuju se, između ostalog, naglo istiskivanje materijala diska, često označeno kao Hansen tip I, i postepenije izbočenje diska, odnosno tip II. Oba oblika mogu izazvati značajne tegobe. Lečenje nije uvek hirurško: odabrani blaži slučajevi mogu se lečiti strogim ograničenjem aktivnosti i lekovima koje propiše veterinar, uz praćenje. Teški ili progresivni neurološki poremećaji, kao i bol koji se ne može kontrolisati, mogu zahtevati operaciju. Prognoza zavisi od stepena oštećenja i drugih nalaza.
Kako izgleda hirurško lečenje
Kod hernija trbušnog zida i dijafragme operacija obično podrazumeva vraćanje sadržaja na odgovarajuće mesto i zatvaranje defekta. Hirurg proverava stanje zahvaćenih organa; ako je deo tkiva odumro, može biti potrebno njegovo uklanjanje. Operacija diskus hernije ima drugačiji cilj: oslobađanje pritiska na kičmenu moždinu ili nerve.
Pregledi pre anestezije prilagođavaju se uzrastu, opštem stanju i hitnosti zahvata. Mogu uključivati analize krvi i dodatno snimanje, ali ultrazvuk srca i trbuha nije obavezan za svakog psa. Trajanje operacije i mogućnost oporavka zavise od vrste hernije, komplikacija i zdravstvenog stanja; pravovremeni pregled je važan, ali ne garantuje ishod.
Hernije kod štenaca
Kod štenaca se često otkriva pupčana hernija. Ako je mala i bez komplikacija, veterinar može preporučiti praćenje ili planirani zahvat. Kada je to bezbedno i odgovara planu za konkretnog psa, popravka se može obaviti zajedno sa kastracijom. Ne postoji jedan uzrast za operaciju koji odgovara svim štencima.
Preponska hernija zahteva pravovremenu procenu zbog mogućnosti ulaska organa u herniju. Bol, povraćanje, nagla promena otoka ili teškoće pri mokrenju razlog su za hitan pregled, bez čekanja da štene dostigne određeni uzrast.
Prevencija i praćenje
Nije moguće sprečiti svaku herniju. Rizik od povreda može se smanjiti bezbednim prevozom, kontrolisanim šetnjama i sprečavanjem padova. Održavanje zdrave telesne mase korisno je za opšte zdravlje i opterećenje kičme, ali nije garancija da se bolest diskova neće razviti.
Ako pas ima urođenu herniju, pre uključivanja u uzgoj razgovarajte sa veterinarom o mogućoj naslednoj osnovi. Nije svaka hernija nasledna. Redovni pregledi pomažu u otkrivanju promena, dok se ultrazvuk i druga snimanja rade prema nalazu i proceni veterinara, a ne automatski kao godišnji pregled za sve pse.
