Najčešće se hernije javljaju kod pasa, bez polne predispozicije. Postoje pasmine koje su sklonije: na primer, takse češće od drugih pasa pate od intervertebralnih hernija.
Razlozi pojavljivanja
Sve vrste hernija dele se na urođene i stečene. Razlozi za razvoj urođenih hernija mogu uključivati nasledne faktore. Stečene hernije, s druge strane, su uglavnom posledica povreda (dijafragmalna hernija), ekstremnog naprezanja mišića (pahove hernije) ili nastaju usled specifičnosti strukture mišićno-skeletnog sistema i opterećenja na kičmu (intervertebralne hernije).
Simptomi
Simptomi hernije zavise od njene lokalizacije i prisustva komplikacija. Urođene hernije najčešće prolaze bez simptoma, možemo samo primetiti neobičan čvor na životinji (na primer, kod pupčane hernije — u području pupka) ili u potpunosti ne uočiti defekt (kod dijafragmalne hernije). Intervertebralna hernija predstavlja ortopedski poremećaj i manifestuje se izraženom bolnošću pri hodanju i opterećenjima.
Vrste i karakteristike rasporeda hernija
U zavisnosti od rasporeda, razlikuju se sledeće vrste hernija:
- pupčana hernija;
- pahova hernija;
- dijafragmalna hernija;
- intervertebralna hernija.
Dalje ćemo detaljnije razmotriti karakteristike svake od navedenih hernija.
Pupčana hernija (abdominalna)
Pupčana hernija kod pasa predstavlja patološko otvaranje u trbušnom zidu u blizini pupka, kroz koje se ispušta hernijalni vrećica (obično sadrži masnu masu, ali ponekad i creva). U većini slučajeva, pupčana hernija kod psa je neodrediva i zahteva hirurško lečenje. U nekim slučajevima, kao što je mali brojija, veterinari preporučuju praćenje hernije: ako štene bude srećno, hernija se neće povećavati s godinama i možda neće biti potrebna operacija.
Pahova hernija
Pahova hernija kod psa je stanje u kojem organi trbušne duplje iskrivljuju kroz širok pahovni kanal ili pahovnu prsten. Hernija u pahu može nastati kao rezultat urođene patologije (prevelika pahovna prsten — ova patologija je nasledna!), ili kao posledica povrede ili prekomernog naprezanja/opuštanja trbušnih mišića (na primer, kod trudnih kuja).
Pahove hernije dele se na:
- odredivljive;
- neodredivljive;
- iskljuǰene.
Odredivljive pahove hernije predstavljaju izbočenje kao potkožno izraslinu u pahovnom području (sa jedne strane ili simetrično dvostrano), koje može da se pojavljuje i nestaje. Kod neodredivog izbočenja, izbočenje se ne skloni, u većini slučajeva karakterisano je povećanjem veličine izbijanja. Kod iskljuǰene hernije, ljubimac će osećati oštre znakove bolova, kolike, a može mu nedostajati mogućnost da obavi nuždu.
Pahove hernije su opasne jer u hernijalnu vrećicu, pored masne mase, mogu ući životno važni organi: materica, creva, bešika.
Iskljuǰena hernija je veoma opasna po zdravlje i život ljubimca: organi ne samo da ulaze u pahovni kanal, već se i stežu, kompresuju zidove hernijalne vrećice, uvijaju se, što dovodi do narušavanja dotoka krvi i može prouzrokovati nekrozu tkiva, odnosno odumiranje organa. Simptomi iskljuǰene pahove hernije uključuju:
- mučninu;
- oštru bolnošću;
- česte pokušaje mokrenja;
- prisutnost krvi u urinu;
- nedostatak apetita;
- oslabljenog stanja.
Ovo stanje zahteva hitnu hiruršku intervenciju.
Perinealna hernija
Važno je razlikovati pahovnu herniju od perinealne hernije. Perinealna hernija je izbočenje masne mase, retroperitonealne vlaknastih tkiva ili karličnih organa kroz defekt u dijafragma karlice. Ova patologija ima polnu i starosnu predispoziciju: najčešće se javlja kod mužjaka (u 95% slučajeva), obično starijih od pet godina. Postoje i predisponirane pasmine — to su bokseri, koli i pekinezi. Nažalost, uzrok ove bolesti nije poznat, pa se pretpostavljaju nasledni faktori u razvoju patologije. Smatra se da perinealnu herniju može prouzrokovati urođena slabost mišićnog sistema karlice, kao i bolesti prostate, hronične zatvor, i bolesti debelog creva.
Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničkih simptoma. Glavni simptom perinealne hernije je tumorfidna formacija meke strukture u oblasti perineuma, koja može biti jednokratna ili simetrično dvostrana. Za preciziranje dijagnoze preporučuje se izvođenje ultrazvuka trbušne duplje i/ili rendgena trbušne duplje sa kontrastiranjem.
Kao i pahovnu herniju, perinealnu herniju leči se samo hirurški.
Dijafragmalna hernija
Dijafragmalna hernija je prodiranje organa trbušne duplje u grudnu kroz patološko (urođeno ili stečeno) otvaranje u dijafragma.
Dijafragmalna hernija često predstavlja komplikaciju kod povreda (padova sa visine, avulsija, prodornog rana, tupih trauma abdomena), predstavlja ugrožavajuće stanje po život i stoga zahteva rano dijagnostikovanje i operativno lečenje. U suprotnom, urođene dijafragmalne hernije mogu ne prouzrokovati nikakav bespokojnja za ljubimca i predstavljaju slučajni nalaz prilikom izvođenja preglednog rendgenskog snimka ili ultrazvuka trbušne duplje.
Simptomi dijafragmalne hernije uključuju:
- zadihavanje;
- disanje sa otvorenim ustima;
- trbušni tip disanja;
- povremeno kašalj.
U hernijalni kanal iz trbušne duplje u grudnu mogu ući sledeći organi:
- jetra;
- tankocreva;
- želudac;
- slezena;
- masna masa;
- gušterača;
- retko — debelokreva i čak trudnoća materice.
Težina toka dijafragmalne hernije kod pasa povezana je kako sa otežanim normalnim funkcionisanjem srca i pluća (pusti se vrećicastim sadržajem), tako i sa otežanim radom organa trbušne duplje koji su isključeni u grudnu, što dovodi do zastojnih fenomena u njima i čak nekroze (odumiranja tkiva).
Osnovne metode dijagnostike ove patologije uključuju:
- Ultrazvuk trbušne duplje;
- rendgen grudne i trbušne duplje sa uvođenjem kontrastnih supstanci;
- u složenim slučajevima se koristi CT — kompjuterizovana tomografija.
Intervertebralna hernija
Intervertebralne hernije kod pasa su jedno od najčešćih oboljenja u oblasti kičmenog mozga, što dovodi do izraženog nelagodnosti kod ljubimca. Skupine pasmina koje su predisponirane uključuju takse srednje ili starije dobi, kao i pekineze i shi-tzu. Polna predispozicija nije primećena.
Za postavljanje dijagnoze koriste se:
- mielografija;
- kompjuterizovana tomografija (CT), MRI;
- CT-mielografija (kombinacija dva prethodno navedena metoda).
Nažalost, rendgen nije poželjan način dijagnostike, jer na rendgenskim snimcima kičmenog stabla retko možemo otkriti ovu patologiju.
Postoje intervertebralne hernije prvog i drugog tipa. Hernije prvog tipa se javljaju mnogo češće i dovode do kompresije kičmenog mozga, zbog čega kod psa dolazi do teških neuroloških poremećaja. Hernije drugog tipa su ređa patologija, teško se dijagnostikuju i mogu ne dovoditi do jasno izraženih kliničkih simptoma.
Lečenje ovih patologija je samo hirurška intervencija.
Lečenje hernije kod pasa
Kao što je ranije pomenuto, lečenje hernije se vrši samo hirurškom intervencijom. Pre operacije je neophodno sprovesti kompletno pregledanje ljubimca (opšti i biohemijski krvni test, ultrazvuk srca i trbušne duplje) kako bi se procenila veličina operacije i anesteziološki rizik. Operacija se može izvesti u bilo kojoj dobi i samo pod narkozom.
Uklanjanje hernije
Pre uklanjanja hernije, lekar obavezno pregleda hernijalni otvor, ako je moguće vraća ispuštene organe u trbušnu duplju i uverava se u njihovu celovitost. Ako dođe do isključenja organa i neki njihov deo pretrpi nekrozu, taj deo se obavezno uklanja. Nakon toga, sprovodi se šivanje hernijalnog otvora.
Uz pravovremeni dolazak u kliniku, operacija ne traje dugo, a prognoza za oporavak je povoljna. U zapuštenim slučajevima, kada već dođe do isključenja i narušavanja rada ispuštenih organa, prognoza zavisi od brzine dolaska kod lekara, karakteristika toka patologije i individualnih osobina psa.
Lečenje hernije kod štenaca
Specifičnosti lečenja hernija kod štenaca uključuju malu starost pacijenta i opravdanost izvođenja operacije. Najčešće se kod štenaca primećuje baš pupčana hernija, i u zavisnosti od njene veličine i rezultata ultrazvuka, lekar donosi odluku o opravdanosti hitne ili planirane hirurške intervencije. U slučajevima male veličine pupčane hernije kod šteneta i odsustva zdravstvenih pritužbi, u mnogim slučajevima lekar preporučuje da se operacija odloži najmanje do 6-8 meseci — tačno u tom uzrastu ljubimca moguće je izvesti operaciju kastracije i spojiti dve operacije. Ako se kod šteneta primećuje pahova hernija, naprotiv, preporučuje se da se operacija izvrši što je pre moguće nakon njenog otkrića.
Pokazatelj za hitnu operaciju je lokalizacija hernije, klinički simptomi (bolnošću, nelagodnost za štene, isključenje hernije) i veličina izbočenja.
Preventivne mere
Preventive mere za hernije uključuju:
- ne dozvoljavanje razmnožavanja ljubimaca koji su imali herniju, budući da postoji nasledna predispozicija za njihov razvoj;
- prevencija povreda;
- preporučljivo je jednom godišnje pregledati ljubimce kod veterinara, raditi ultrazvuk trbušne duplje kako bi se isključilo prisustvo skrivenih unutrašnjih patologija.
- Izvori:
-
Stein, H.H. (2015). Small Animal Surgery. Elsevier Health Sciences.
-
Smith, J.P. (2019). Canine Orthopedics Today. Springer.
