Vaginitis je upala sluzokože vagine kod ženki pasa. Može se javiti kod štenadi i odraslih kuja, bez obzira na rasu i veličinu. Najčešće se primećuju iscedak i pojačano lizanje genitalne regije, ali ti znaci nisu dovoljni za dijagnozu: slične tegobe mogu poticati iz mokraćnih puteva ili materice.
Zašto nastaje vaginitis?
Upala može biti povezana sa nezrelošću genitalnog trakta kod štenadi, lokalnom iritacijom, povredom, anatomskim promenama ili drugim oboljenjem. Bakterije mogu doprineti upali, ali njihovo prisustvo u vaginalnom brisu samo po sebi ne dokazuje infekciju, jer se neke bakterije nalaze i kod zdravih kuja.
Kod odraslih kuja naročito je važno utvrditi šta održava upalu. Ako se tegobe ponavljaju, lečenje samo iscetka, bez traženja osnovnog uzroka, često nije dovoljno.
Nezrelost genitalnog trakta pre prvog teranja.
Iritacija usled curenja urina, zaprljanosti ili neodgovarajućih preparata za higijenu.
Uvučena vulva i kožni nabori koji zadržavaju vlagu i nečistoću.
Povrede tokom parenja ili porođaja i strana tela.
Bakterijska infekcija, koja može biti sekundarna u odnosu na drugi problem.
Ređe, tumori ili abnormalna veza između vagine i završnog dela creva, odnosno rektovaginalna fistula.
Vaginitis kod štenadi i odraslih kuja
Juvenilni vaginitis
Juvenilni vaginitis javlja se pre prvog teranja. Obično izaziva blag iscedak ili lizanje, dok je štene inače dobrog opšteg stanja. Često se povlači sazrevanjem, ponekad nakon prvog teranja, ali to nije razlog da se pregled preskoči. Veterinar treba da isključi infekciju mokraćnih puteva, anatomsku nepravilnost i druge uzroke tegoba.
Upala povezana sa povredom ili iritacijom
Povrede pri parenju ili porođaju mogu izazvati bol, krvarenje i upalu. Pse koji su vezani nakon parenja ne treba nasilno razdvajati: vezivanje je normalna pojava, a povlačenje može ozbiljno povrediti oba psa. Iritaciju mogu izazvati i urin, fekalije ili sredstva za ispiranje, naročito alkohol, biljne tinkture i neodgovarajuće koncentracije antiseptika.
Infekcije i tumorske promene
Bakterijska infekcija može pratiti vaginitis, ali gnojni iscedak ne mora poticati iz vagine. Upala materice i infekcije mokraćnih puteva moraju se razmotriti kao zasebne mogućnosti. Tumori genitalnog trakta takođe mogu izazvati iscedak, krvarenje ili lokalnu upalu. Među njima je transmisivni venerični tumor, koji se prenosi između pasa neposrednim kontaktom, često tokom parenja. Vidljiva masa zahteva pregled i uzorkovanje, a ne procenu samo na osnovu izgleda.
Simptomi i znaci za hitan pregled
Mogući simptomi su iscedak iz vulve, pojačano lizanje, crvenilo, nelagodnost i češće mokrenje. Kuja može privlačiti mužjake i kada nije u teranju. Lizanje može ukloniti iscedak pre nego što ga vlasnik primeti. Boja i miris iscetka ne mogu pouzdano otkriti uzrok.
Mogući uzrok | Znaci koji se mogu javiti |
|---|---|
Juvenilni vaginitis | Blag sluzav ili beličasto-žućkast iscedak i lizanje, obično bez poremećaja opšteg stanja. |
Povreda | Bol, otok ili krvav iscedak, naročito nakon parenja ili porođaja. |
Tumorska promena | Ponavljano krvarenje, iscedak ili vidljiva masa na genitalnoj regiji. |
Bakterijska upala | Sluzav ili gnojni iscedak, ponekad neprijatan miris i lokalna nelagodnost. Loše opšte stanje zahteva proveru ozbiljnijih ili pratećih bolesti. |
Iritacija urinom ili fekalijama | Vlažna ili zaprljana dlaka oko vulve, crvenilo i lizanje. Prisustvo fekalija u iscetku zahteva veterinarski pregled. |
Odmah se obratite veterinaru ako kuja ima izrazitu malaksalost, povraća, odbija hranu, ima bolan ili uvećan stomak, obilno krvari, kolabira ili ne može da mokri. Kod nesterilisane kuje, naročito u nedeljama nakon teranja, iscedak uz pojačanu žeđ i loše opšte stanje može ukazivati na piometru — potencijalno životno ugrožavajuću infekciju materice. Piometra može postojati i bez iscetka.
Kako veterinar postavlja dijagnozu?
Veterinar će pitati za uzrast, sterilizaciju, poslednje teranje, parenje, porođaj, mokrenje i trajanje tegoba. Pregled obuhvata procenu opšteg stanja, vulve i okolne kože, a po potrebi i unutrašnji pregled odgovarajućim instrumentima. Veličina i temperament psa utiču na izbor metode; nekada je potrebna sedacija.
Pregled ćelija vaginalnog brisa može pomoći u proceni upale. Bakteriološka kultura i ispitivanje osetljivosti na antibiotike koriste se kada postoji sumnja na bakterijsku infekciju, uz tumačenje nalaza zajedno sa simptomima. Analiza urina, a po potrebi i urinokultura, pomažu da se otkriju problemi mokraćnih puteva.
Ako se sumnja na bolest materice ili drugo ozbiljnije oboljenje, mogu biti potrebni krvne analize i ultrazvučni pregled. Kod mase ili sumnjive promene uzimaju se uzorci za dodatnu analizu. Curenje urina ne treba dijagnostikovati samo na osnovu mokrog ležaja: veterinar proverava i druge moguće uzroke.
Lečenje vaginitisa
Lečenje zavisi od uzroka i težine tegoba. Kod blagog juvenilnog vaginitisa veterinar može preporučiti praćenje i nežnu spoljašnju higijenu bez lekova. Povrede zahtevaju procenu njihovog obima i, po potrebi, veterinarsku terapiju protiv bola ili drugo zbrinjavanje.
Antibiotici nisu potrebni kod svakog vaginitisa. Veterinar ih propisuje kada nalazi i klinička slika opravdavaju antimikrobno lečenje. Ne koristite ostatke antibiotika, ljudske lekove ili vaginalne preparate na svoju ruku i ne ispirajte vaginu antisepticima bez izričitog uputstva.
Kod uvučene vulve prvo se procenjuju telesna masa, kožni nabori i učestalost upala. Korektivna operacija može pomoći odabranim pacijentima, ali nije automatski potrebna. Curenje urina leči se prema utvrđenom uzroku; kontrola težine može biti deo plana, ali nije zamena za dijagnostiku i terapiju. Rektovaginalna fistula može zahtevati hiruršku korekciju.
Lečenje tumora zavisi od njegove vrste i proširenosti i može uključivati operaciju ili hemoterapiju. Piometra nije običan vaginitis: zahteva hitno veterinarsko zbrinjavanje, često uz operaciju.
Nega tokom oporavka
Pridržavajte se propisane terapije i termina kontrole. Spoljašnju regiju oko vulve po potrebi nežno očistite mlakom vodom i osušite, bez trljanja i unošenja tečnosti u vaginu. Održavajte ležaj čistim i suvim. Ako lizanje dodatno nadražuje kožu, pitajte veterinara da li je potreban zaštitni okovratnik.
Sprečite parenje dok se uzrok ne razjasni i veterinar ne potvrdi da je bezbedno. Potpuna izolacija od drugih pasa nije potrebna kod svakog vaginitisa, ali kod sumnje na prenosivu bolest veterinar će dati posebna uputstva. Pratite količinu iscetka, mokrenje, apetit i ponašanje; pogoršanje ili povratak tegoba razlog su za ponovni pregled.
Tok bolesti i moguće komplikacije
Blagi, nekomplikovani vaginitis često ima povoljan tok. Ipak, tegobe se mogu vraćati ako osnovni uzrok ostane prisutan. Dugotrajna upala može izazvati upornu nelagodnost i lokalne promene. Problemi sa plodnošću ili ozbiljno opšte oboljenje mogu biti povezani sa osnovnom bolešću, pa ih ne treba predstavljati kao uobičajenu posledicu svakog vaginitisa. Pravovremen pregled smanjuje rizik da se ozbiljniji uzrok iscetka previdi, ali ne garantuje ishod.
Šta može pomoći u prevenciji?
Održavajte ležaj i prostor čistim, a kožu oko vulve suvom i bez nakupljenih nečistoća.
Izbegavajte agresivna sredstva za higijenu i preventivno ispiranje vagine.
Održavajte primerenu telesnu masu i potražite savet zbog curenja urina ili ponavljanih upala kože oko vulve.
Sprečite neplanirano parenje. Pre planiranog uzgoja razgovarajte sa veterinarom o reproduktivnom zdravlju oba psa.
Novi, uporni ili ponavljani iscedak prijavite veterinaru. Sterilizacija nije pouzdana prevencija vaginitisa; o njenim koristima i rizicima odlučuje se zasebno za konkretnu kuju.
