Akutni peritonitis kod pasa zahteva hitnu veterinarsku pomoć. Jaka bol u stomaku, naglo nadimanje, ponovljeno povraćanje, izrazita slabost ili kolaps razlozi su da se odmah obratite veterinaru. Ovaj tekst služi za prepoznavanje rizika i razumevanje lečenja, a ne za samostalno lečenje psa.
Šta je peritonitis?
Peritonitis je upala potrbušnice, membrane koja oblaže unutrašnjost trbušne duplje i prekriva mnoge trbušne organe. Može biti lokalizovan ili zahvatiti veći deo trbušne duplje. Upala može nastati zbog infekcije, ali i zbog nadražaja sadržajem koji iscuri iz oštećenog organa, poput mokraće ili žuči.
Posebno je opasan septični peritonitis, kod kojeg su prisutne bakterije. On može dovesti do sepse, životno ugrožavajućeg poremećaja odgovora organizma na infekciju, sa oštećenjem organa. Bez pravovremenog lečenja stanje se može brzo pogoršati.
Uzroci peritonitisa
Trbušna duplja je u normalnim uslovima sterilna. Bakterije u nju najčešće dospevaju kroz oštećen zid želuca ili creva, kroz prodornu ranu ili usled komplikacije operacije. Peritonitis može nastati i bez početne bakterijske infekcije, na primer kada mokraća ili žuč dospeju u trbušnu duplju.
Perforacija želuca ili creva, na primer zbog stranog tela, teškog oštećenja zida organa ili tumora.
Popuštanje šavova na želucu ili crevima posle operacije, uz curenje sadržaja.
Prodorne povrede stomaka ili teške tupe povrede koje oštete unutrašnje organe.
Pucanje mokraćne bešike, žučne kese ili inficirane materice.
Opstrukcija creva i uvrtanje želuca mogu dovesti do peritonitisa ako izazovu odumiranje ili pucanje zida organa. Ne dovodi svaka takva bolest do peritonitisa, ali i sama može predstavljati hitno stanje. Ređe infekcija dospeva u trbušnu duplju drugim putem, uključujući krvotok.
Peritonitis se može javiti kod psa bilo koje rase i uzrasta. Gutanje nejestivih predmeta povećava rizik od opstrukcije i oštećenja creva, bez obzira na rasu. Ponavljano gutanje takvih predmeta zahteva procenu veterinara, jer uzroci mogu biti zdravstveni ili povezani sa ponašanjem.
Zašto je peritonitis opasan?
Upala, gubitak tečnosti i, kod septičnog peritonitisa, infekcija mogu izazvati pad krvnog pritiska, poremećaje elektrolita i oštećenje organa. Pucanje creva je jedan od mogućih uzroka peritonitisa, a ne njegova obavezna posledica.
Kada sadržaj creva dospe u trbušnu duplju, bakterije mogu izazvati tešku infekciju i sepsu. U teškim slučajevima mogu nastati šok, poremećaji zgrušavanja krvi i otkazivanje više organa. Zbog toga čekanje da simptomi sami prođu može biti opasno.
Oblici bolesti
Akutni peritonitis nastaje naglo i može brzo napredovati. Hronični tok je ređi, a simptomi mogu biti manje izraženi ili povremeni. Slabiji simptomi ipak ne znače da je stanje bezazleno.
Za izbor lečenja važno je razlikovati septični peritonitis, u kojem je prisutna bakterijska infekcija, od neseptičnog, koji nastaje bez nje. Neseptična upala može naknadno biti komplikovana infekcijom. Veterinar procenjuje i uzrok, proširenost upale i stanje zahvaćenih organa.
Simptomi peritonitisa kod pasa
Simptomi nisu isti kod svih pasa i ne mogu sami potvrditi dijagnozu. Mogu uključivati:
Bol i napetost stomaka, izbegavanje dodira ili nevoljnost da se pas kreće.
Gubitak apetita, povraćanje i promene stolice.
Malaksalost, izraženu slabost i ubrzano disanje.
Povećan obim stomaka.
Povišenu temperaturu, ali kod teškog stanja i sniženu temperaturu.
Kod dugotrajnijeg toka, gubitak telesne mase i povremenu nelagodnost u stomaku.
Pas sa bolom u stomaku ponekad zauzima „molitveni“ položaj: spušta prednji deo tela, dok zadnji deo ostaje podignut. Taj položaj nije specifičan za peritonitis. Pas može i da cvili, bude nemiran, reaguje odbrambeno na dodir ili bude neuobičajeno miran.
Odsustvo povišene temperature ili vidljivog nadimanja ne isključuje peritonitis. Temperatura od 38,5 do 39 °C kod mnogih pasa je u uobičajenom rasponu, a ne sama po sebi znak groznice.
Kada odmah potražiti pomoć?
Odmah pozovite veterinara ili krenite u dežurnu ambulantu ako pas ima jaku ili upornu bol u stomaku, naglo nadut stomak, ponovljeno povraćanje, neuspešne pokušaje povraćanja, otežano disanje, izrazitu slabost ili kolaps. Blede, sive ili plavičaste desni takođe su znak za hitnu pomoć. Dovoljan je i jedan ozbiljan znak — ne čekajte da se pojave dva ili više simptoma.
Ne pritiskajte bolni stomak, ne dajte ljudske lekove protiv bolova i ne pokušavajte da izazovete povraćanje. Ne prisiljavajte psa da jede ili pije; uputstva za prevoz i postupanje do pregleda zatražite od ambulante. Hitno prijavite pogoršanje posle operacije stomaka ili povrede, čak i ako spolja nema vidljive rane.
Koja stanja mogu imati slične simptome?
Bol u stomaku i povraćanje javljaju se kod brojnih bolesti. Neke mogu biti praćene peritonitisom, dok druge daju sličnu kliničku sliku bez njega. Razlikovanje zahteva pregled i odgovarajuće analize.
Stanje | Mogući znaci |
|---|---|
Upala žučne kese (holecistitis) | Gubitak apetita, povraćanje, bol u stomaku, ponekad temperatura ili žutica. |
Pankreatitis | Upala pankreasa može izazvati bol u stomaku, povraćanje, smanjen apetit, slabost i dehidraciju. |
Proširenje i uvrtanje želuca | Naglo nadimanje, nemir, neuspešni pokušaji povraćanja, slinjenje i brzo pogoršanje. Zahteva neposrednu veterinarsku pomoć. |
Opstrukcija creva | Povraćanje, gubitak apetita, bol i malaksalost. Stolica može biti smanjena, ali njeno prisustvo ne isključuje opstrukciju. |
Kako se postavlja dijagnoza?
Veterinar procenjuje opšte stanje psa, disanje, cirkulaciju, temperaturu i bolnost stomaka. Važno je navesti kada su simptomi počeli, da li je bilo povrede ili operacije, mogućeg gutanja stranog tela i koje lekove pas uzima. Kod nestabilnog pacijenta stabilizacija može početi odmah, paralelno sa dijagnostikom.
Krvne analize pomažu u proceni upale, anemije, elektrolita i funkcije organa. Ultrazvuk i rendgenski snimci mogu pokazati tečnost, promene na organima, znake opstrukcije ili slobodan gas. Nijedna od ovih metoda sama po sebi ne isključuje sve moguće uzroke.
Slobodna tečnost u trbušnoj duplji nije sama po sebi dokaz peritonitisa: može se javiti i kod krvarenja ili drugih bolesti. Kada je moguće i opravdano, veterinar uzima uzorak tečnosti radi mikroskopskog pregleda, biohemijskih analiza i bakterijske kulture. Bakterije unutar ćelija u uzorku snažno ukazuju na septični peritonitis. Nalazi i stanje psa određuju da li je potrebna hitna operacija.
Lečenje peritonitisa kod pasa
Akutni peritonitis najčešće zahteva bolničko lečenje i intenzivan nadzor. Terapija se prilagođava uzroku i stanju psa, a može uključivati intravenske tečnosti, korekciju elektrolita, kontrolu bola, lekove protiv povraćanja i nutritivnu podršku. Kod sumnje na septični peritonitis primenjuju se antibiotici, koji se po potrebi prilagođavaju rezultatima kulture.
Izbor lekova protiv bolova mora biti veterinarski: neki lekovi mogu dodatno ugroziti bubrege ili probavni trakt kod dehidriranog psa ili psa u šoku. Antibiotici nisu analgetici, a sredstva protiv dijareje ne rešavaju uzrok peritonitisa.
Operacija je često neophodna da bi se zaustavilo curenje sadržaja, uklonilo strano telo ili oštećeno tkivo i sanirao zahvaćeni organ. Trbušna duplja se po potrebi ispira i drenira. Ako je uzrok uvrtanje želuca, hirurško lečenje može uključiti pričvršćivanje želuca za trbušni zid radi smanjenja rizika od ponovnog uvrtanja. Nije svakom obliku peritonitisa potrebna ista intervencija.
Trajanje hospitalizacije i oporavka nije unapred određeno. Zavisi od uzroka, uspeha uklanjanja izvora infekcije ili curenja, prisustva sepse i reakcije psa na terapiju. Nekim psima je potrebno više dana intenzivnog lečenja, a potpuni oporavak može trajati znatno duže.
Kako se prati napredak?
Smanjenje bola i povraćanja, bolja budnost i povratak apetita mogu biti znaci poboljšanja. Ipak, veterinar procenjuje i krvni pritisak, hidrataciju, mokrenje, laboratorijske nalaze i moguće komplikacije. Prestanak povraćanja posle obroka nije jedini kriterijum za otpust.
Nega posle otpusta
Pridržavajte se uputstava za lekove, ishranu, kontrolne preglede i ograničenje aktivnosti. Posle operacije stomaka često je potreban period mirovanja od približno dve nedelje, ali trajanje određuje hirurg. Sprečite lizanje rane i pratite apetit, povraćanje, stolicu, mokrenje i opšte ponašanje.
Nova ili jača bol, povraćanje, nadimanje, izrazita slabost ili razdvajanje rane zahtevaju hitan kontakt sa veterinarom. Prijavite i crvenilo, otok ili iscedak iz rane. Ne prekidajte niti produžavajte terapiju na svoju ruku. Ako je uzrok bila druga bolest, potrebno je nastaviti njeno lečenje i praćenje.
Komplikacije i prognoza
Moguće komplikacije uključuju sepsu, septični šok, smanjenje zapremine krvi koja cirkuliše, poremećaje elektrolita i zgrušavanja, oštećenje organa i ponovno curenje iz operisanog organa. U trbušnoj duplji mogu nastati i priraslice.
Prognoza zavisi od uzroka, proširenosti upale, prisustva sepse ili šoka, drugih bolesti i brzine početka odgovarajućeg lečenja. Potpuni oporavak je moguć, ali se ne može obećati. Jedan procenat smrtnosti nije primenljiv na sve oblike peritonitisa; najkorisniju procenu za konkretnog psa daje veterinar na osnovu nalaza i toka lečenja.
Može li se peritonitis sprečiti?
Nije moguće sprečiti svaki slučaj. Rizik se može smanjiti ograničavanjem pristupa predmetima koje pas može progutati, zaštitom od povreda, pravovremenim pregledom kod povraćanja ili bola u stomaku i pažljivim praćenjem nakon operacije. Redovni pregledi, odgovarajuća ishrana, vakcinacija i zaštita od parazita deo su opšte zdravstvene nege, ali ne pružaju posebnu zaštitu od svih uzroka peritonitisa.
Ako pas ponavljano jede nejestive predmete, uklonite ih iz njegovog okruženja i potražite veterinarsku procenu. Primerene aktivnosti i trening uz nagrađivanje mogu pomoći kada postoji bihevioralni uzrok, ali nisu zamena za pregled niti garantuju prestanak ponašanja. Kažnjavanje nije bezbedno rešenje i može povećati strah ili podstaći psa da predmet brzo proguta.
