Oštar peritonitis kod pasa je jedno od hitnih stanja koje zahteva hitnu veterinarsku pomoć. Informacije prikazane u nastavku o ovoj bolesti ne treba koristiti kao vodič za samostalno lečenje. Ako vaš ljubimac pokaže simptome slične ovim, vlasnik treba hitno da se obrati veterinarskoj klinici.
Šta je peritonitis?
Peritonitis je upala trbušne membrane, koja oblaže unutrašnje zidove trbušne duplje i spoljašnju površinu mnogih organa. Ovo oboljenje praćeno je opasnim simptomima po život: postojanim povišenjem telesne temperature, trovanjem organizma toksičnim supstancama, poremećajem funkcije različitih organa itd. Može dovesti do zarazivanja krvi (sepsa).
Bez pravovremenog lečenja prognoza stanja bolesnog je izuzetno nepovoljna.
Uzroci peritonitisa
Trbušna duplja je u normalnim uslovima sterilna, i pri ulasku bilo kojih mikroorganizama njena membrana upali se. Mikrobe mogu ući iz spoljašnjeg okruženja (unutrašnji povredi), iz unutrašnjih organa (pri oštećenju njihovih zidova) ili iz krvotoka (prilikom zaraženja krvi).
Peritonitis kod pasa obično nastaje iz sledećih razloga:
- Bolesti organa gastrointestinalnog trakta (GIT), uključujući preokret želuca; pomeranje organa, njihovo okretanje oko svoje ose, opstrukcija creva;
- Razdvajanje postoperativnih šavova;
- Tumori trbušne duplje;
- Ruptura bešike, materice, žučne kese.
Ređe peritonitis izaziva infekcija u krvotoku – bakterijska, virusna, gljivična ili parazitska. Kod napuštenih pasa čest uzrok peritonitisa su povrede abdomena (rane, ubodi, jake modrice). Ponekad je teško utvrditi uzrok bolesti.
Kod nekih rasa postoji predispozicija koja povećava verovatnoću pojave ove patologije. Na primer, kod pasa velikih rasa, sklonih pikacijizmu (gutanje nerešivih predmeta), kao što je labrador retriver, češće dolazi do opstrukcije creva zbog začepljenja stranih tela, dok su minijalne šnauceri i nemački dozoni skloni bolestima koje mogu dovesti do peritonitisa.
Opasnost
Nažalost, kod oštrog peritonitisa kod pasa bez pravovremene pomoći primećena je visoka smrtnost povezana sa brzim razvojem ovog stanja.
Opasnost leži u mogućem rupture organa za varenje. Pri rupturi GIT-a, koja dovodi do rasipanja sadržaja creva u trbušnoj duplji, dolazi do intoksikacije, tj. trovanja velikom količinom bakterijskih toksina. Sporiji proces bez lečenja može dovesti do smrtonosnog ishoda zbog dehidracije, poremećaja elektrolitskog balansa (mineralnih jedinjenja potrebnih za ravnotežu unutrašnje sredine organizma), stvaranja tromba u krvotoku itd.
Oblici bolesti
Klinijski tok razlikuje se na oštar peritonitis – sa naglim početkom, izraženim simptomima, brzim razvojem – i hronični peritonitis, koji traje duže i sa suzbijenim manifestacijama. On se javlja znatno ređe od oštrog.
Po karakteru inokulacije, razlikuju se primarna i sekundarna forma bolesti. U prvom slučaju uzročnici infekcije ulaze u trbušnu duplju putem krvotoka, dok u drugom dolazi do upale trbušne membrane kao komplikacije bolesti ili povrede.
Sekundarni peritonitis kod pasa dele se na:
- Infektivno-inflamatorni – izazvan bakterijama, virusima ili gljivicama;
- Perforativni – nastao usled prolaska sadržaja šupljih organa u trbušnu duplju;
- Traumatski – razvijen kao posledica povrede;
- Postoperativni – predstavlja komplikaciju hirurškog zahvata.
Po karakteru otpadnih materija koje se stvaraju u trbušnoj duplji, peritonitis se klasifikuje na serozni, fibrinozni, gnojni i hemoragični. Sve ove forme se razlikuju sastavom sadržaja. Na primer, kod hemoragičnog peritonitisa prisutna je krv, dok je kod gnojnog peritonitisa prisutan gnoj.
Simptomi peritonitisa kod pasa
Klinički manifestacije bolesti zavise od oblika njenog toka. Kod hronične bolesti periodično se pojavljuju suzbijeni simptomi, izazvani rastućom intoksikacijom i formiranjem abludacija (traka vezivnog tkiva koje povezuje unutrašnje organe):
- Gubitak apetita;
- Smanjenje telesne mase;
- Povišenje temperature (38,5-39°C);
- Poremećaj stolice;
- Periodična bol u stomaku;
- Periodično nadimanje stomaka.
Glavni simptom oštrog peritonitisa kod pasa je jaka bol u stomaku. Characterističan je specifičan odgovor na intenzivne bolne senzacije – takozvana "molitvena" poza. Ljubimac se spušta na prednje šape i stavlja glavu na njih. Zadnje šape ostaju u stojećem položaju. Drugi simptomi bola u stomaku uključuju snažno neprijavljivano zatezanje trbušne membrane („daske“) sore, agresiju i nemirnu reakciju psa na dodirivanje stomaka, njegovu maloobućnost, ubrzano disanje, vokalizaciju.
Kod pasa često dolazi do povećanja obima stomaka.
Sluzokože prvo blede, zatim postaju plave (razvija se cijanozna). Kod nekih životinja zatamnjuju očne jabučice, a dlaka postaje matna.
Prilikom oštrog peritonitisa kod pasa dolazi do višestrukog povraćanja. U početku bolesti može doći do učestalog pražnjenja creva, a s vremenom se smanjuje obim izlučenih fekalija. Ljubimac je potučen, maloobućan, oslabljen, ubrzano diše. Temperatura se prvo povišava usled razvoja infekcije, a zatim može opasti zbog dehidracije i otkaza odbrambenih sistema organizma.
Koje patologije podsećaju na peritonitis
Klinički znakovi peritonitisa nisu specifični, što znači da su karakteristični za mnoge druge patologije. Upala trbušne membrane je moguća komplikacija svih sličnih bolesti, a osnovna zadatak dijagnostike je utvrditi da li postoji slobodna tečnost u trbušnoj duplji. Njeno prisustvo je znak već postavljenog peritonitisa.
Peritonitis može podsećati na pankreatitis, hijalizitis (upala žučne kese), preokret želuca, opstrukciju creva.
| Bolest koja podseća na peritonitis | Opis |
| Hijalizitis | Upala žučne kese koja se manifestuje mučninom, povraćanjem, poremećajem kvaliteta stolice, nadimanjem stomaka, meteorizmom. |
| Pankreatitis | Upala pankreasa, karakterisana smanjenjem apetita, povraćanjem i dijarejom, povišenjem telesne temperature, osetljivošću u stomaku, ubrzanjem pulsa, dehidracijom. |
| Preokret želuca | Kod prevrta želuca želudac se naglo širi i pomera, a zatim se uvija. Stanje psa se brzo pogoršava, pojavljuje se jaka bol u stomaku, trbušna duplja se povećava, primećuju se napadi povraćanja, kratak dah, potisnuto stanje. |
| Opstrukcija creva | Kod opstrukcije creva narušava se normalno prolazak hrane kroz creva. Ovo stanje prati gubitak apetita, povraćanje, zatvor, osetljivost trbušne memebre, letargija, povišenje temperature. |
Metode dijagnostike
Prilikom prvobitnog pregleda, veterinar će opipati stomak psa i izmeriti mu temperaturu. Tokom razgovora s vlasnikom, veterinar će utvrditi da li je pas imao nedavne povrede ili operacije, da li je mogao progutati strani predmet, da li trenutno uzima lekove.
Zatim će se napraviti rendgenski snimak trbušne duplje kako bi se utvrdilo da li postoji slobodna tečnost, isključili tumori i opstrukcija creva. Ako se otkrije slobodna tečnost, može se izvršiti ultrazvučno ispitivanje kako bi se dodatno potvrdilo njeno prisustvo.
Takođe se izvodi krvna analiza koja omogućava procenu stanja vitalnih organa psa. Pored toga, sprovodi se punkcija (proboj) trbušne membrane i analiza dobijene tečnosti. Prisustvo intracelularnih bakterija, organskih ostataka je osnova za izvođenje dijagnostičke laparotomije (otvorene abdominalne operacije).
Lečenje peritonitisa kod pasa
Ova bolest se leči samo u bolnici, jer je stanje životinje kritično i zahteva kontrolu stručnjaka. Prvo se može stabilizovati pomoću infuzija, simptomatskih lekova i antibiotika.
Među simptomatskim sredstvima mogu biti propisani sledeći:
- Analgetici, na primer, na bazi aktivne supstance ketoprofen, marbofloksacin itd.;
- Protiv povraćanja, na primer, na bazi maropitant-a;
- Protiv dijareje, na primer, sorbenti.
Dalje lečenje peritonitisa kod pasa obično zahteva operaciju. Izvodi se otvor trbušne duplje, tokom koje veterinarski lekari traže i uklanjaju uzrok peritonitisa (rupturu organa, ranu itd.). Ako je upala trbušne membrane nastala zbog prevrta želuca, taj organ se pričvršćuje za trbušnu zidinu kako bi se sprečio ponovni prevrat. U retkim slučajevima, kada se ništa ne može otkriti, specijalista ispira trbušnu duplju psa sterilnom fiziološkom otopinom.
Oporavak nakon operacije kod pasa sa peritonitisom traje približno 3-5 dana, ponekad i duže. Tokom ovog perioda ljubimac nastavlja da prima antibiotike, infuzijsko lečenje i ishranom. Ako je peritonitis doveo do sepsa, vreme oporavka može znatno da se produži.
Kada je potrebna hitna pomoć?
Hitno se obratiti veterinaru ako pas pokazuje jaku bol u stomaku ili bilo koja dva od sledećih simptoma:
- Smanjen ili odsutan apetit;
- Smanjenje telesne mase;
- Povišena temperatura, čak i neznatna;
- Poremećaj konzistencije fekalija;
- Nadimanje stomaka.
Ako pas zauzima „molitvenu“ pozu, visite, pokazuje izražen nemir, važno je hitno se obratiti stručnjaku.
Znakovi da se lečenje uspešno sprovodi
Prvi znakovi oporavka su normalizacija telesne temperature, prestanak bolova u stomaku i povraćanja. Veterinarski lekari obično otpuste pacijente iz bolnice kada pas prestane da povraća nakon jela.
Vremenom se zdravlje pacijenta može u potpunosti ponovo uspostaviti. Verovatnoća potpunog oporavka zavisi od težine stanja psa pri prijemu u bolnicu.
Nega i oporavak
Za maksimalno moguće oporavak organizma psa neophodno je 10-14 dana odmora uz minimalnu aktivnost.
Kod otpusta iz bolnice potrebno je posebno obratiti pažnju na prevenciju ponovne pojave patologije koja je dovela do peritonitisa. Ako je uzrok bio gutanje strane materije, potrebno je odvikavanje ljubimca od picačizma i nadzor da ljubimac nema pristup stranim predmetima koje bi mogao progutati. Ako je upala trbušne membrane nastala kao komplikacija neke bolesti, njena prevencija se sastoji u lečenju te bolesti i njenom sprečavanju.
Potencijalne komplikacije
Peritonitis može dovesti do komplikacija koje su opasne po zdravlje, pa čak i život ljubimca.
Među najozbiljnijim mogu se izdvojiti:
- Sepsa;
- Toksički šok – stanje šoka koje dovodi do trovanja usled intoksikacije;
- Hipovolemija – smanjenje obima krvi koja cirkuliše u organizmu.
Verovatnoća razvoja komplikacija raste u slučaju nedostatka adekvatne medicinske pomoći.
Ukupna prognoza
Ishod bolesti zavisi od stanja životinje u trenutku prijema u bolnicu. Smrtnost pri peritonitisu kod pasa je, nažalost, visoka i po nekim podacima iznosi 50-70%, ali pravovremeno započeto pravilno lečenje može dovesti do potpunog oporavka ljubimca. Zato, pri razvoju opasnog stanja, ne treba gubiti nadu – psu je moguće pomoći i osloboditi ga komplikacija.
Kako profilaktikovati peritonitis?
Za prevenciju je važno pratiti zdravlje psa i njegovo ponašanje. Da bi se sprečavale, pravovremeno otkrivale i lečile bolesti gastrointestinalnog trakta, potrebno je pravilno hraniti ljubimca, pratiti njegov apetit i rad creva, redovno voditi psa na preventivne preglede kod veterinara, vakcinisati ga i protiv parazita.
Za odvikavanje ljubimca od picačizma, potrebno je provoditi više vremena sa njim u konstruktivnoj aktivnosti koja može biti izvor intelektualne stimulacije. Može se učiti psa komandama, duže šetati s njim (kada mu zdravlje to dozvoli). Vikanje i kažnjavanje neće pomoći, već će samo pogoršati psihološke probleme zbog kojih ljubimac konzumira strane predmete.
