Razlozi zelene stolice kod pasa
Razlozi promene boje fecesa se mogu uslovno podeliti na opasne i one koji ne ugrožavaju zdravlje psa. Treba biti oprezan ako pored zelene stolice postoji i drugi simptom ili ako je poznato da je pas bio u kontaktu sa bolesnom životinjom ili je pojeo nešto nepoželjno.
Neopasni uzroci mogu uključivati obojenost fecesa nakon konzumiranja hrane ili poslastica zelene boje, kao i privremeni neželjeni efekat određenih lekova. Detaljnije ćemo objasniti pojedinačne uzroke.
Ishrana
Biljni pigment hlorofil prolazi kroz digestivni trakt gotovo nepromenjen, obojevši feces psa u karakterističnu zelenu boju. Hlorofil se nalazi u povrću poput spanaća, kise, brokolija, ali i u algama.
Ukoliko pas konzumira travu u većim količinama, pigment iz nje takođe može uticati na boju fecesa. Sam pigment nije štetan, ali prekomerno jedenje trave može izazvati opstrukciju creva, povraćanje ili oštećenje Zidova želuca i creva zbog oštrih ivica.
U takvim slučajevima, u fecesu se može pojaviti i krv ili sluz, a napori za pražnjenje creva mogu biti bolni i neefikasni.
Postoje i drugi proizvodi zelene boje koji mogu obojiti feces, kao što su poslastice namenjene čišćenju zuba (npr. Greenies), kao i hrana koja nije namenjena životinjama – marmelada, gazirani napici, sladić ili čak dečije kredice koje pas može pojesti iz znatiželje.
Ne preporučuje se davanje hrane sa stola, jer konzumacija slatkiša može dovesti do niza problema – dermatoloških (crvenilo, svrab, perut), digestivnih (povraćanje, proliv, poremećaj rada jetre i pankreasa) i stomatoloških (loš zadah, stvaranje zubnog kamenca i naslaga).
Lekovi
Preparati gvožđa i multivitaminski kompleksi mogu izazvati promenu boje fecesa, dovodeći ih do tamnozelene ili čak crne nijanse, slično kao i sorbenti (aktivni ugalj) ili preparati bazirani na biljnim sastojcima.
Pored toga, upotreba antibiotika može izazvati dijareju, što posredno dovodi do prekomernog rasta mikroorganizama u tankom crevu.
Rodenticidi (otrovi za miševe)
Neki otrovi za miševe sadrže zeleni ili plavi pigment. Ako pas lovi miševe ili direktno konzumira otrov, dolazi do trovanja, a feces dobija karakterističnu boju.
U takvim slučajevima potrebno je odmah pružiti pomoć – odvesti psa u veterinarsku kliniku. Dodatni simptomi se obično javljaju postepeno tokom 2 do 7 dana: otežano disanje, bledilo sluznica, povećana sklonost ka krvarenju (npr. iz nosa ili desni), subkutani hematomi, povraćanje i dijareja sa svežom ili meklenom (nalik pekmezu) krvlju, konvulzije, a ponekad i koma.
Infekcije
Tokom razgradnje hemoglobina koji se nalazi u eritrocitima, nastaje zeleni pigment biliverdin. Normalno, on se transportuje putem krvotoka do jetre, slezine i crvene koštane srži, gde se potom pretvara u žuti pigment – bilirubin. Uz pomoć crevne mikroflore, bilirubin u crevima daje uobičajenu braon boju fecesa.
Makrofagi – ćelije imunog sistema – razlažu hemoglobin ne samo u slezini, već i u svim područjima gde se zadržava krv, stvarajući tako biliverdin i bilirubin.
Na primer, biliverdin se može primetiti tokom procesa zarastanja modrica, kada mesto udarca prvo poprima bordo, zatim ljubičastu, a potom prelazi u zelenu i žutu nijansu.
Kod bakterijskih i virusnih infekcija, upala u različitim delovima digestivnog sistema može uzrokovati da proizvodi razgradnje eritrocita dospevaju u crevni lumen, menjajući boju fecesa.
Kod disbioze – poremećaja ravnoteže između normalne i patogene mikroflore creva – zeleni feces retko ima visoku dijagnostičku vrednost, već predstavlja samo dopunski simptom. U takvim slučajevima, pas može pokazivati letargiju, povišenu telesnu temperaturu, smanjen apetit, izraženu žeđ, povraćanje, dijareju, otežano disanje, žutu boju kože i nadutost stomaka.
Uzrok poremećaja u funkcionisanju creva mogu biti virusi (poput parvovirusa pasa, koronavirusa pasa i drugih enterovirusa), bakterije (kao što su leptospiroza, salmonela, kampilobakterije, klostridije, patogena Escherichia coli) kao i paraziti (ankilostomi, nematode, trihocefalidi, kokcidije) i protozoe (lamblije, kriptosporidije).
Neinfektivna unutrašnja oboljenja
Kod oboljenja kao što su upala creva, poremećaj motiliteta ili prisustvo stranih tela, kao i kod invagijacije – uvijanja dela creva, primarni simptomi su obično vezani za opšte zdravstveno stanje. Ti simptomi se, često, manifestuju pre nego što dođe do promene boje fecesa.
Isto važi i za tumore koji se mogu javiti u želucu, crevima ili hepatobiliarnom sistemu – organi kao što su jetra, žučna kesa, žučni kanali, slezina i pankreas mogu takođe uticati na pojavu zelene nijanse fecesa.
Dijagnostika
Za postavljanje dijagnoze potrebno je prikupiti što više informacija o životinji. Važan je podatak o starosti, ishrani, da li pas prati specifičnu dijetu, kao i da li pokazuje sklonost ka koprofagiji – jedenju fecesa ili skupljanju ostataka hrane sa ulice, piti iz lokvi ili hvatanju miševa.
Takođe, potrebno je znati od kojih je bolesti pas ranije patio i da li trenutno prima neke lekove ili dodatke ishrani. Veterinar će postaviti pitanja o vakcinaciji i tretmanima protiv parazita – crva, krpelja i buva, što pomaže u utvrđivanju potencijalnih uzroka zelene stolice.
Istovremeni simptomi koji se javljaju pored promene boje fecesa – kao što su povišena temperatura, prisustvo sluzi i krvi, neprijatni miris, opstrukcija, nadutost, povraćanje, letargija, dijareja, otežano disanje, podkožne hematomi – mogu pomoći veterinaru u preciznom postavljanju dijagnoze.
Pregled psa predstavlja obavezan korak dijagnostike, tokom kojeg veterinar može potvrditi početnu pretpostavku i uočiti nove, dijagnostički značajne simptome. Na primer, može se ustanoviti da li su izmet psa zaista zeleni ili je u pitanju neki drugi problem, poput paraanalnog fistula ili gnojnog iscjetka iz petlje kod nekastrirane ženke, što ukazuje na upalu materice.
Ultrazvučni pregled se koristi za procenu motiliteta creva, položaja unutrašnjih organa u trbušnoj duplji, kao i za otkrivanje prisustva stranih tela, upala, tumora ili odstupanja na nivou jetre, žučnih kanala, žučne kese i pankreasa.
Rendgenski pregled može otkriti prisustvo rendgenokontrastnih stranih tela, znake nadutosti trbušne duplje ili prisustvo slobodne tečnosti, te pomoći u proceni nivoa opstrukcije.
Pregled grudnog koša omogućava detekciju edema pluća ili tečnosti u pleuralnom prostoru – prostoru između listova opne koja okružuje svako pluće. Ovo se može javiti, na primer, kod trovanja otrovima za miševe ili kod parvovirusa.
Biohemijski i kompletni hematološki testovi pružaju dragocene informacije o funkcionisanju unutrašnjih organa, prisustvu i stepenu anemije, kao i o faktorima koji utiču na zgrušavanje krvi.
Analiza fecesa na prisustvo jaja parazitskih crva i cisti protozoa vrši se tokom nekoliko dana, budući da se neki organizmi otkrivaju periodično. Dovoljno je priložiti svežu stolicu jednom u periodu od tri dana, a feces se može analizirati i na virusne pretrage.
Biopsija je metoda postavljanja dijagnoze koja može biti neophodna ukoliko prethodne pretrage ne otkriju tačan uzrok bolesti. U slučajevima inflamatornih bolesti creva ili onkoloških oboljenja, biopsija predstavlja jedini način za precizno utvrđivanje dijagnoze.
Šta uraditi ako pas ima zelenu stolicu?
Važno je shvatiti da se stanje psa može menjati, te da se uz zelenu stolicu mogu pojaviti i drugi simptomi.
Čak i ukoliko je na početku odluka bila da se stanje psa prati, ponekad je potrebno preduzeti određene mere kako bi se unapredilo opšte stanje i sprovela adekvatna dijagnostika.
Šta možete učiniti sami?
Ukoliko ste sigurni u uzrok i on nije opasan, možete pažljivo pratiti stanje psa sve dok se feces ne normalizuje. Takođe, važno je eliminisati faktor koji dovodi do pojave zelenkastog tona u fecesu – na primer, ukoliko je ishrana obogaćena proizvodima zelene boje ili pas prima lekove koji menjaju boju fecesa, nema razloga za zabrinutost jer će se boja vremenom vratiti u normalu.
Ako sumnjate na trovanje otrovom za miševe i prošlo je manje od 6 sati od konzumacije, potrebno je izazvati povraćanje. U tom slučaju, obratite se veterinarskoj klinici gde će psu biti primenjen stimulans za povraćanje.
Kod sumnje na virusnu infekciju, trovanje hranom ili opšte narušeno zdravstveno stanje, ne preporučuje se samolečenje. Prvo treba utvrditi uzrok, proceniti ozbiljnost stanja i onda propisati odgovarajuću terapiju – to je posao isključivo veterinara.
Pomoć veterinara
Veterinar će prikupiti sve relevantne podatke o psu, izvršiti detaljan pregled i preporučiti potrebne dodatne pretrage kako bi se postavila pretpostavljena dijagnoza. Često je na osnovu prvobitnog pregleda moguće započeti simptomatsku terapiju.
U slučaju sumnje na virusnu ili bakterijsku infekciju, lekar će propisati analize radi identifikacije uzročnika, kao i odgovarajuću simptomatsku terapiju. To može uključivati infuzije radi rehidracije kod povraćanja i dijareje, antibiotike u slučaju produžene dijareje, kao i preporuku posebne dijete. Kod izražene slabosti i jakog povraćanja, često se koriste antiemetici i gastroprotektori.
Ukoliko postoji sumnja na trovanje otrovom za miševe, veterinar će odlučiti da li je potrebno izazvati povraćanje uz primenu odgovarajućih lekova.
Takođe se može sprovoditi ispiranje želuca, primena čistačkih klistira i, eventualno, infuzijska terapija. U teškim slučajevima, može biti potrebna primena hemostatičkih sredstava ili čak intenzivna terapija – smeštanje u oksigenacionu komoru, davanje komponenti krvi ili transfuzija donor krvi u slučaju teškog krvarenja.
Ako je uzrok povezan sa neinfektivnim unutrašnjim oboljenjima, lečenje može biti veoma raznovrsno i ponekad uključivati hirurške intervencije, na primer kod uvijanja creva ili invagijacije. U slučaju sumnje na tumore, sve zavisi od prognoze, te je najbolje konsultovati onkologa radi daljeg tretmana i izrade plana lečenja.
Zelena stolica kod štenaca
Zelena stolica kod štenaca može biti normalna – u prvih 24 sata života, creva se oslobađaju mekonija, prvobitnog fecesa karakteristične zelene boje.
Međutim, ukoliko uz gusto zelenu, sluzavu stolicu dolaze i drugi simptomi, poput tečnog ili čestog stolice, gubitka telesne težine, smanjenog tonusa kože, letargije ili prisustva sluzi u fecesu – potrebno je odmah potražiti pomoć veterinara, jer bolesti kod mladih životinja, naročito kada su praćene dijarejom, mogu imati brz i ozbiljan tok.
Kod starijih štenaca, zelena stolica može biti varijanta normale, kao i kod odraslih pasa. Ipak, ukoliko primetite odstupanje, dobro je proveriti da li postoji očigledan uzrok. Ukoliko ne, savetuje se poseta veterinarskoj klinici.
Prevencija problema
Većinu uzroka koji dovode do zelene stolice kod pasa moguće je sprečiti odgovarajućim uslovima održavanja. Važno je pravovremeno vakcinisati psa i redovno ga tretirati protiv parazita, kao i pažljivo pratiti njegovu ishranu.
Ovo može biti izazovno u domaćinstvima sa više članova, gde se psu često daje hrana koja nije namenjena životinji. Međutim, idealno je da pas prima isključivo odgovarajuću hranu i čistu vodu.
Takođe je preporučljivo tokom šetnje sprečiti psa da pije vodu iz lokvi i da skuplja ostatke hrane ili fecesa sa ulice – to može značajno doprineti očuvanju zdravlja.
Glavne informacije o zelenoj stolici kod pasa
- Uzrok zelene stolice kod pasa može biti promena ishrane, primena određenih lekova, trovanje otrovom za miševe, infekcije ili neinfektivna unutrašnja oboljenja.
- Uzroci vezani za primenu lekova i konzumiranje hrane zelene boje obično nisu opasni – u tim slučajevima, stanje psa se prati dok se stolica ne normalizuje.
- Dodatni simptomi trovanja mogu uključivati pojačano krvarenje, povraćanje, otežano disanje i letargiju. U slučaju sumnje na trovanje, neophodno je izazvati povraćanje i što pre posetiti veterinarsku kliniku.
- Kod infekcija i neinfektivnih unutrašnjih oboljenja mogu se javiti simptomi kao što su povraćanje, produžena dijareja (promena konzistencije stolice duže od 2-3 nedelje), letargija, povišena telesna temperatura, izražena žeđ, neprijatan miris fecesa, gubitak apetita i smanjenje telesne težine.
- Dijagnostika uključuje prikupljanje podataka o psu, fizički pregled, uzimanje uzoraka krvi i fecesa za analize, kao i rendgenske i ultrazvučne preglede.
- Lečenje se prilagođava simptomima – često se koristi infuzijska terapija, dok se, u zavisnosti od simptoma, primenjuju različite grupe lekova (hemostatički preparati, gastroprotektori, antiemetici, antibiotici, komponente krvi ili transfuzija).
- Zelena stolica kod štenaca u prvih 24 sata predstavlja normalnu pojava (mekonij). Ukoliko štenad ne gubi težinu, ostaje aktivno, a stolica nije tečna, ne postoji razlog za zabrinutost. U slučaju sumnje, konsultujte veterinara.
- Prevencija problema podrazumeva redovne preglede, vakcinaciju, tretmane protiv parazita (obično na svakih 3 meseca) i pažljivu kontrolu ishrane. Važno je sprečiti da pas skuplja ostatke hrane ili fecesa sa ulice, kao i da lovi miševe ili pacove.
Odgovori na često postavljana pitanja
- Zašto pas ima zelenu stolicu?
-
Zelena stolica kod kućnog ljubimca je nespecifičan simptom koji često prolazi sam od sebe, ne narušavajući opšte stanje. Na primer, može biti posledica konzumiranja predmeta ili hrane bogate zelenim pigmentom. Međutim, može predstavljati i simptom ozbiljnog stanja koje zahteva intervenciju veterinara. Ako uzrok nije očigledan, najbolje je potražiti stručni savet.
- Izvori:
-
Nelson R.W. & Couto C.G. (2019). Small Animal Internal Medicine, 5th Edition
-
Steiner J.M. & Lidbury J. (2014). Small Animal Gastrointestinal Disease
-
Scott D.W. (2001). Diseases of the Dog
