Drhtanje samo po sebi ne otkriva uzrok. Obratite pažnju na to kada je počelo, koliko traje i da li pas normalno jede, hoda, diše i reaguje na vas. Nemojte svako drhtanje pripisivati tome što je pas čivava.

Mogući razlozi za drhtanje

Hladnoća

Zbog male veličine, čivave mogu brzo gubiti telesnu toplotu, naročito ako imaju kratku dlaku, ako su mokre ili borave na vetru. Drhtanje je jedan od načina na koje telo stvara toplotu radom mišića. Ipak, osetljivost na hladnoću razlikuje se od psa do psa.

Strah i stres

Glasna buka, nepoznato okruženje, grub ton ili susret sa psom kog se plaši mogu izazvati drhtanje. Pas se pritom može skrivati, povijati telo ili pokušavati da se udalji. Ako je obavio nuždu u kući i zatim se skriva, to nije dokaz da „zna da je kriv“: moguće je da reaguje na vaše ponašanje ili očekuje neprijatnu reakciju. Nemojte ga kažnjavati.

Neke čivave se plaše većih pasa, a druge se uz njih osećaju opušteno. Važnije od same veličine drugog psa jeste njegovo ponašanje i prethodno iskustvo vaše čivave. Ne forsirajte kontakt ako pas pokazuje strah.

Uzbuđenje

Neki psi kratko drhte dok očekuju obrok, igru ili susret sa vlasnikom. Ako drhtanje brzo prestane kada se pas smiri i nema drugih simptoma, možete ga pratiti. Ako je pojava nova, traje duže ili se ponavlja bez jasnog povoda, obratite se veterinaru umesto da pretpostavite da je reč o radosti.

Hipoglikemija — nizak nivo šećera u krvi

Nizak nivo šećera u krvi može izazvati drhtanje i naročito je važan rizik kod veoma malih štenaca koji nedovoljno jedu ili su bolesni. Može se javiti i kod odraslih pasa iz različitih razloga. Ne može se potvrditi samo na osnovu drhtanja; potrebni su veterinarska procena i merenje glukoze.

  • Mogući znaci su izrazita malaksalost, slabost i neuobičajena pospanost.

  • Pas može biti nesiguran pri hodu ili dezorijentisan.

  • U težim slučajevima mogu nastati kolaps, napadi i gubitak svesti.

Drhtanje uz slabost, dezorijentaciju ili kolaps zahteva hitnu veterinarsku pomoć. Ne čekajte da promena rasporeda obroka reši problem.

Bol, trovanje i drugi zdravstveni problemi

Drhtanje se može javiti uz bol, povišenu temperaturu, mučninu, trovanje ili neurološke poremećaje. Ono nije tipičan znak alergije na hranu. Ako je počelo nakon nove hrane, leka ili kontakta sa nekom supstancom, zabeležite šta je pas dobio i obavestite veterinara. Sama vremenska povezanost ne potvrđuje alergiju.

Kako bezbedno pomoći psu

Ako mu je hladno

  • Premestite psa u toplu, suvu prostoriju bez promaje. Ako je mokar, nežno ga osušite peškirom.

  • Ponudite mu suvo ćebe i udoban ležaj. Za šetnju može pomoći odeća koja dobro pristaje i ne ograničava kretanje.

  • Ne prislanjajte psa uz grejalicu i ne koristite vrele termofore ili grejne podloge bez veterinarskog saveta: mogu izazvati opekotine i pregrevanje.

  • Skratite boravak napolju po hladnom vremenu. Tokom vožnje koristite odgovarajuće obezbeđen transporter ili sigurnosni pojas za pse, a ne držanje u rukama.

Ako se drhtanje ne smanjuje nakon utopljavanja ili je pas izrazito slab, usporen ili slabo reaguje, odmah kontaktirajte veterinara. To mogu biti znaci ozbiljnog pothlađivanja ili drugog zdravstvenog problema.

Ako je uplašen ili uzbuđen

Udaljite psa od onoga što ga plaši i omogućite mu mirno mesto na kom može da se povuče. Govorite smireno, bez grdnje i prisilnog zadržavanja. Ako traži blizinu, možete mu je pružiti, ali ga ne terajte na kontakt koji ne želi.

Pri upoznavanju sa drugim psom održavajte razmak na kom je vaša čivava opuštena. Susreti treba da budu kratki, postepeni i pod nadzorom. Ako se psi u istom domu plaše jedan drugog ili pokazuju agresiju, razdvojite ih radi bezbednosti i potražite stručnu pomoć.

Kod drhtanja od uzbuđenja sačekajte da se pas smiri i održavajte predvidljiv raspored hranjenja i aktivnosti. Poslastice uračunajte u dnevnu količinu hrane. Uporno ili izraženo drhtanje ipak treba proceniti veterinar, čak i kada se javlja u uzbudljivim situacijama.

Ako sumnjate na zdravstveni problem

Pozovite veterinara i opišite simptome, uzrast psa, poslednji obrok i moguće izlaganje lekovima ili otrovnim supstancama. Ako možete bez odlaganja pomoći, snimite kratak video drhtanja. Ne dajte ljudske lekove i ne izazivajte povraćanje na svoju ruku.

Kod sumnje na hipoglikemiju odmah tražite veterinarska uputstva i organizujte pregled. Ne sipajte zaslađenu vodu, hranu ili druge tečnosti u usta psa koji je slab, ima napad, nije potpuno svestan ili ne može normalno da guta, jer mogu dospeti u disajne puteve. Ako pas već ima plan za hitne situacije koji je propisao veterinar, postupajte prema njemu.

Nakon potvrđene hipoglikemije veterinar određuje lečenje i raspored hranjenja prema uzroku, uzrastu i stanju psa. Manji, češći obroci nekim psima mogu biti deo plana, ali nisu zamena za dijagnozu i lečenje.

Kada je pregled hitan

Odmah potražite veterinarsku pomoć ako drhtanje prati bilo koji od sledećih znakova:

  • otežano disanje, otok lica ili jezika, blede ili plavičaste desni;

  • kolaps, gubitak svesti, napad, nemogućnost stajanja ili izražena dezorijentacija;

  • jak bol, ponovljeno povraćanje ili brzo pogoršanje opšteg stanja;

  • sumnja da je pas progutao otrov, ljudski lek ili drugu opasnu supstancu.

Veoma malo štene koje drhti, slabo je ili odbija hranu takođe zahteva hitnu procenu. Ako nema hitnih znakova, ali je drhtanje novo, uporno ili se često vraća, zakažite pregled. Telefonski ili onlajn savet može pomoći u proceni hitnosti, ali ne može uvek utvrditi uzrok bez pregleda i analiza.