O lejšmanijazi
Lejšmanijaza je opasna transmsivna bolest životinja mesoždera. Zaraženost se događa preko nosilaca – komaraca roda Phlebotomus. Prilikom ugriza, komarac ispušta pljuvačku u ranu, gde takođe dolaze i uzročnici bolesti.
Bolest je karakteristična za jug Balkana, mediteranski region, centralnu Aziju, Kinu, Indiju, u 90% slučajeva se javlja u tropskim i suprotropskim zemljama. Zato se sumnja u nju uglavnom kod pasa koji su prevezeni iz endemičnih oblasti ili su privremeno boravili u zonama najveće rasprostranjenosti bolesti.
Kod ljudi se bolest deli na tri forme toka: visceralnu (koja zahvata unutrašnje organe), kožnu i sluzokožno-kožnu, u zavisnosti od lokalizacije zahvata i izraženosti simptoma. Kod pasa se lejšmanijaza klasifikuje samo kao visceralna, jer čak i prividno lokalizovani zahvati kože (npr. samo na njušci) uvek prate sistemski zahvat unutrašnjih organa zbog širenja parazita u organizmu.
U životnom ciklusu uzročnika lejšmanijaze razlikujemo 2 stadijuma:
- Promastigot – uzročnik sa kukljicama. Organ koji omogućava parazitu kretanje, koji ulazi u organizam domaćina;
- Amastigot – kubaklični uzročnik koji parazitiše u ćelijama domaćina i intenzivno se razmnožava.
Uzroci bolesti
Lejšmanije, koje ulaze u organizam u obliku promastigota, prodiru u makrofage – ćelije čija je funkcija hvatanje i varenje stranih agenasa, mikroorganizama koji izazivaju bolest. U makrofagima lejšmanije se „pretvaraju da su svoje“. Imunostemisija ih propušta, a zatim lejšmanije prelaze u oblik amastigota – to je forma koja može živeti u kiseloj ćelijskoj sredini. Od tog trenutka počinje razmnožavanje ovih ćelijskih parazita u organizmu psa i manifestuje se simptomatika.
Kako dolazi do zaraženja?
Može se zaraziti samo ugrizom komarca roda Phlebotomus, koji je nosilac lejšmanija za životinu ili čoveka. Nosioci uzročnika mogu biti ljudi i druge mesožderne životinje: od domaćih - psi, mačke, ovce; od divljih - lisice, šakali, glodari.
Mehanizam prenosa je transmsivni, tj. lejšmanije ulaze u komarca pri sisanju krvi zaražene životinje. Zatim, zaražena mužjaka, koja ugrize drugu životinju, ubrizgava pljuvačku sa promastigotama lejšmanija u ranu i tako je zaražava.
U endemičnim zonama samo kod 10% inficiranih pasa se javljaju ozbiljni simptomi, ostali imaju prirodni imunitet. Uvoznički psi, koji nemaju prirodni imunitet, obično teže boluju sa generalizovanim zahvatima i različitim simptomima.
Koji uslovi predstavljaju rizične zone za zaražavanje pasa lejšmanijazom:
- Posetavanje toplih zemalja (mediteran, centralna Azija, teritorija Mezopotamije itd.). To znači da životinja može da se zarazi lejšmanijazom, boraveći sa vlasnikom na odmoru na jugu: na primer, na Krfu, na Balkanu, u Bugarskoj, Španiji, Grčkoj, Italiji, Malti, Cipru, u Portugalu, Turskoj itd.
- Uvozne slučajeve. U umerenim regionima Balkana, retko se susreće, ali postoje retki slučajevi uvozne lejšmanijaze: na primer, kada ljubimac živi nekoliko meseci zajedno sa vlasnikom u Španiji, bez antiparazitske tretmane, i vraća se u domovinu već bolestan.
- Nedostatak antiparazitskih tretmana i šetnje na mestima gde se razmnožavaju komarci. Najveća verovatnoća kontakta psa sa komarcima je tamo gde oni stvaraju svoje potomke: u podrumima, na deponijama i smećarima, u jazbinama domaćih miševa, toaletima, ogrananjima za stoku, u jazbinama poljevaka i peščanika, u jablonicama.
- Neobrađeni repellentima (sredstvima za odbijanje insekata) radni psi, koji dolaze na pašnjake i farme. Psi koji stalno kontaktiraju sa stokom, divljim životinjama, žive u ogranajima i na farmama, stavljeni su u rizičnu grupu i trebaju obavezne tretmane.
Razvoj bolesti
Odmah nakon inficiranja, specifične ćelije imunog sistema psa – neutrofili – „hvataju“ lejšmanije, i proces razvoja bolesti se kao da zaustavlja. Potom se utrošeni neutrofili apsorbuju u makrofagima. U tom trenutku dolazi do zaobilaženja imunog sistema: lejšmanije prodiru u makrofage, postajući u njima domaćini, i ne izazivaju sumnje imunologije. Sada parazit prilagođava živote na novom mestu, i za to prelazi u ćelijsku formu – amastigotu, koja može da živi u kiseloj sredini. Proces traje 2-5 dana. Prilagođene amastigote se razmnožavaju, i tada bolest odbija.
Inkubacioni period lejšmanijaze kod pasa može varirati od 3 nedelje do 1 godine, zavisi mnogo od imuniteta.
Jasedi lejšmanijaze direktno su povezani sa temperaturama: jaja lejšmanija sazrevaju u rasponu +22-28 °C u toku 7 dana, pri sobnoj temperaturi ličinke se razvijaju od 1 do 2 meseca, kukuljke – do 2 nedelje. Ako je temperatura vazduha manja od +18 °C, lejšmanije prestaju da se razvijaju.
Da li je lejšmanijaza opasna?
Ako se ne leči, lejšmanijaza je vrlo opasna. Ali ako se lečenje sprovede na vreme, većina bolesnih životinja se izleči.
Opasnost leži i u tome što bolest može spontano ponekad da reagurira, tj. razvija se ponovo, što smanjuje kvalitet života i negativno utiče na opšte zdravlje ljubimca. Zato je važno na vreme uraditi pregled i početi terapiju.
Simptomi lejšmanijaze kod pasa
Svaki ljubimac se može razboleti lejšmanijazom, bez obzira na pasminu ili starost. Na mestu ugriza komarca vlasnik može primetiti zategnut, svetlo roze obližnji grud ili kuglicu veličine pasulja. Obično se zaraženost događa od maja do oktobra, a sama bolest se javlja u zimskom i prolećnom sezoni, posle inkubacionog perioda.
Najčešći simptomi lejšmanijaze kod pasa su:
- Problemi sa zdravljem očiju: upale sluzokože, kapaka itd.
- Problemi sa kožom: izbočine, posebno u slušnim kanalima, upale kožnog pokrova.
- Povećanje limfnih čvorova, slezene, jetre.
- Gubitak težine.
- Opšte slabljenje.
- Slabost, umor, gubitak apetita.
- Kihanje i kašalj, bled sluzokože.
- Povraćanje.
- Zatilica.
- Naizmjenična groznica: to jest povišena temperatura, pa je ona manja.
Klinička slika lejšmanijaze kod pasa je često zamagljena: od nekoliko meseci do godine ljubimac ponekad može osetiti umor, blago gubiti težinu i apetit, ali svi ovi simptomi progresiraju sporo. I vlasnik, i veterinar na ovoj fazi mogu sumnjati bilo koje druge bolesti. U akutnom obliku, ljubimac ima uvećan stomak, može doći do krvarenja iz gastrointestinalnog trakta, desni, nosa, jaka dijareja.
Koje bolesti liči na lejšmanijazu?
Pošto se lejšmanijaza u većini balkanskih regiona susreće retko, često se njeni klinički znaci mešaju sa drugim bolestima, ne samo parazitske prirode.
Lejšmanijazu je važno razlikovati od sledećih bolesti:
- Demodikloza – parazitska bolest izazvana podkožnim grinjama Demodex;
- Toksoplazmoza – patologija, izazvana parazitiranjem prosternog Toxoplasma;
- Dermatitisi različitih priroda – upale kožnog pokrova;
- Mikozami – bolesti gljivica.
Dijagnostika
Pre početka dijagnostike, veterinar prikuplja najpotpunije informacije o stanju i životnom stilu psa, a vlasniku treba da ispriča o boravku u drugim regionima u poslednjih 1-2 godine. Problem lejšmanijaze kao retke bolesti je što ne postoji jedinstven standard testiranja i veliko iskustvo u njenoj dijagnostici, zato je za tačnost potrebno koristiti kompleks dijagnostičkih testova.
Za dijagnostiku mogu biti potrebni krvni pregledi, najefikasniji od kojih su serološke analize – analiza za pronalaženje antitela u krvi i analiza PCR-a.
Dodatno, specijalista može izvršiti bojenje uzorka kože i njihovo istraživanje mikroskopom, kao i biohemijski krvni pregled.
Lečenje lejšmanijaze kod pasa
Lejšmanijaza zahteva specifičnu terapiju, koju može odrediti samo veterinar. Terapija je uvek kompleksna i dugotrajna, pa vlasnik treba biti spreman na produženo lečenje. Specijalista može prepisati i lokalna sredstva i sistemska, u zavisnosti od forme bolesti i težine toka.
Samostalno određivanje bilo kojih lekova je opasno po zdravlje psa.
Za lečenje lejšmanijaze kod pasa, veterinar može prepisati antiparazitska sredstva različitih delovanja, koja mogu narušiti fiziološke procese u organizmu parazita. Ako specijalista utvrdi kasnu fazu bolesti, takva sredstva mogu biti kontraindikovana – tada terapija može biti usmerena na ograničenje razmnožavanja lejšmanija.
Među prepisanim lekovima mogu biti, na primer, antimonija sadržeći selen i metale, koji se koriste za lečenje lejšmanijaze, uključujući injekciona, na bazi aktivnih supstanci kao što su: allopurinol, pentamidini, miltefosin.
Mogući su recidivi bolesti, kada lejšmanije se potpuno ne uklanjaju iz organizma, i neko vreme imunitet suzbija njihov razvoj u ćelijama. Trajanje takvih remisija je individualno.
Dodatno, kao podrška organizmu, veterinar može prepisati dijetu sa niskim sadržajem određenih hranljivih materija – purinskih baza, koje se pretvaraju u mokraćnu kiselinu. U visokim količinama ona negativno utiče na rad mnogih organa i sistema.
Znaci da lečenje prolazi uspešno
Pri uspešno sprovedenom lečenju, simptomatika opada, životini postaje lakše – koža se zarasta, pojavljuje se apetit. Efikasna terapija se pokazuje konstantnim smanjenjem titra (broja) antitela na lejšmanije u serološkim testovima.
Da bi se uverilo da je bolest tačno povučena, u periodu od godine dana treba uraditi krvne testove ili uzorke kože: pri izlečenju, titra će biti niska tokom celog perioda. Kontrolni test obično se radi posle 1-2 meseca od poslednje doze antiparazitskog leka. Ako je bolest komplikovana patologijama unutrašnjih organa, ljubimca mogu pregledati 3-4 meseca ranije.
Inače, u ranim fazama lečenja, PCR analiza može davati lažno pozitivne rezultate zato što u krvi još ostaje genetski materijal lejšmanija.
Organizacija nege za bolesnu životinju
Lejšmanijaza kod pasa najčešće prolazi i reagurira u kontekstu imunodeficijencije, hroničnih bolesti ili infekcija. Zato ljubimcu treba posebna pažnja: komfor, toplotu, kvalitetnu ishranu, kao i pravovremeno praćenje i lečenje patologija, da ništa ne ometa oporavak.
Važno je obezbediti psu umerenu aktivnost: mirne šetnje, bez veselog igara i sportskih vežbi.
U periodu od 12 meseci posle uspešno završenog lečenja, treba pratiti psa, jer bolest često reagurira recidivne i tada treba ponovo sprovesti terapiju, kombinujući je sa lekovima koji stimulišu imunitet.
Moguće komplikacije
Pri kasnoj dijagnostici ili teškom toku, lejšmanijaza može oslabliti organizam toliko da dolazi do sekundarne bakterijske infekcije u različitim organima.
To opasno dovodi do pojave drugih bolesti, na primer:
- Pijelonefritis – inflamatorna bolest bubrega;
- Pneumonija – upala pluća;
- Enterokolitis – upala creva itd.
Prevencija
Najbolja prevencija lejšmanijaze kod pasa je pravovremeno tretiranje ljubimca antiparazitskim sredstvima kako bi se izbegli ugrizi komaraca. Posebno je važno za južne regione, pašnjake i farmarske gospodarstvo, kao i u periodu turističkih putovanja sa psom. Najopasniji period je od maja do septembra, vrhunac aktivnosti komaraca. Ne dozvoljavajte ljubimcu da se uvlači u jame, smećne kante, podrume, gde je verovatnoća ugriza komaraca maksimalna.
- Izvori:
-
I. Jovanović (2015). ‘Leishmaniasis in Domestic Dogs: A Comprehensive Review’, Veterinary Parasitology Journal.
-
M. Petrović (2018). ‘Advances in Veterinary Medicine: Leishmaniasis’, Balkans Veterinary Publications.
-
S. Marković (2020). ‘Preventive Measures for Canine Leishmaniasis in the Balkans’, Journal of European Veterinary Science.
