Glavno
- Ixodne buve su krvlju sisajući členonošci koji napadaju životinje i ljude.
- Pik napada buva u srednjoj Evropi, uključujući Srbiju, Crnu Goru i Hrvatsku, uglavnom pada na proleće i jesen. Međutim, mogu biti aktivne od prvih prolaznosti do mrazova.
- Čak i odrasli jedinke su male i neprimetne zbog svog oblika i boje. Najlakše je primetiti samicu koja je napila krvi, jer se povećava nekoliko puta.
- Ovi paraziti su nosači opasnih bolesti: babesioze, anaplasmoze, ehrlichioze, borrelioze.
- Simptomi bolesti su različiti, najčešći su: groznica, letargija, tamnjenje urina do krvavog izgleda.
- Dijagnoza bolesti se vrši u kliničkim uslovima i uključuje istraživanje krvi različitim metodama.
- Prilikom pronalaženja buve na životinji, treba je odmah ukloniti pomoću pincete, konca ili prstima.
- Za prevenciju napada koriste se različita sredstva: tablete, kapi na leđa, sprejevi, ogrlice.
Čemu su buve opasne za pse?
Govoreći o opasnosti buva, često mislimo na krvlju sisajuće parazite koji napadaju životinje i ljude.
Prilikom ishrane krvlju, buve luče određene količine pljuvačke i mogu vraćati tečnu frakciju krvi nazad u ranu, čime se organizam zaraženima bolestima.
Na mestu ujeda ponekad dolazi do upalne reakcije, koja u nekim situacijama može biti komplikovana apscesom – gnojnom upalom tkiva. Verovatnoća toga je posebno visoka ako se buva nepravilno ukloni i ostavi deo parazita u rani.
Ako veliki broj buva napadne životinju malih dimenzija, na primer, štene, može se očekivati razvoj anemije – smanjenja krvnih parametara.
Pik napada u srednjoj Evropi, uključujući Srbiju, Crnu Goru i Hrvatsku, uglavnom pada na proleće i jesen.
Najveći rizik od ujeda je u prirodi, nezavisno od tipa terena, kako u šumskim zonama, tako i na livadama. U urbanom okruženju buve su takođe vrlo česte.
Kako izgleda buva kod psa?
Nakon izleganja iz jaja, larve buva su vrlo male, ali već napadaju male sisare i hrane se njihovom krvlju. Primetiti čak i odraslu gladnu jedinku je veoma teško, jer buve imaju smeđu-braon i sivu boju i spljošteno okruglo telo, što im omogućava da se dobro sakriju u krznu životinje.
Na slici iznad prikazano je kako izgleda buva na psu. Izgledaju kao sivi izrasline na koži ili bradavice. Najlakše je primetiti napile samice i buve pričvršćene na delovima sa kratkom i ređom dlakom.
Kod pasa sa gustom dlakom, posebno velikih – kao što su aljaški malamuti, tibetanski mastifovi, kačkava ovčarka, novofundlenđani, senberneri – primetiti čak i napile buve je izuzetno teško.
Koje bolesti se prenose ugrizom buve?
Patogeni se prenose ugrizom buve tokom njenog ishranjivanja. U Balkanskom regionu buve prenose nekoliko bolesti opasnih za kućne ljubimce: babesiozu, ehrlichiozu, anaplasmozu i borreliozu. Dalje ćemo detaljnije razmotriti svaku od njih.
Babesioza
Jedna od najraširenijih prenosivih bolesti u Srbiji i okolnim zemljama. Bolest uzrokuju protozoi roda Babesia. Uzročnik babesioze naseljava crvene krvne ćelije – eritrocite – gde se razvija i razmnožava.
Simptomi: najčešće se javljaju depresija i groznica. Urin psa može poprimiti tamnu boju – od braon do crvene. U nekim slučajevima primećuje se žutost kože i sluzokoža, otežano disanje.
Dijagnoza: za potvrdu bolesti najčešće se vrši istraživanje obojenog mrvica krvi pod mikroskopom. Drugi metod dijagnoze je PCR (lančana reakcija polimeraze). To je tačan i pouzdan metod istraživanja, ali njegov nedostatak je dugo trajanje, budući da se, za razliku od mrvica krvi, ovo istraživanje vrši ne u klinici, već u specijalizovanoj laboratoriji.
Osim toga, sprovode se opšteklinički i biohemijski analize krvi, koje omogućavaju procenu težine bolesti i obima potrebnog lečenja.
Lečenje: za lečenje babesioze koriste se preparati na bazi imidokarba. Doziranje je od 3 do 6,6 mg/kg jednom ili dvaput sa prekidom od 14 dana. Pored direktnog uništavanja samih protozoa, može se sprovesti i podržavajuća terapija – korekcija deficita tečnosti, uvođenje protivupalnih sredstava. U teškim slučajevima može biti potrebna transfuzija donorske krvi.
Ehrlichioza
Monocitna ehrlichioza izazvana je bakterijama Ehrlichia canis. Ovo oboljenje se u regionu Balkana javlja znatno ređe od babesioze.
Uzročnik naseljava krvne ćelije – neutrofile i ponekad eozinofile.
Simptomi: nakon infekcije ehrlichiozom simptomi se ne pojavljuju odmah. Može proći oko 20 dana nakon ujeda buve do razvoja kliničkih znakova. Nakon perioda inkubacije, infekcija se obično razvija u tri faze: akutnu, subkliničku i hroničnu. Iako deo pasa uspeva samostalno da se izbori sa bolešću bez vidljivih simptoma.
U akutnoj fazi kod psa može doći do depresije, groznice, šepanja, krvarenja iz nosa, petekija – malih mrlja na koži crvene ili ljubičaste boje, koje izaziva blag krvarenje kapilara na koži i sluzokožama.
Nakon akutne faze može doći do samozdravljenja ili prelaska u subkliničku fazu – oblik bolesti u kojem se simptomi ne manifestuju, i hronični oblik. Simptomi hroničnog oblika nisu specifični: to su letargija, bledilo sluzokoža, povremena krvarenja, oticanje, povećanje limfnih čvorova i slezine, šepanje, otežano disanje.
Dijagnoza: za potvrdu bolesti mogu se primeniti nekoliko metoda istraživanja. Obolici krvnog mrvica mogu se obojiti i istraživati pod mikroskopom, ali za razliku od babesioze, takva dijagnoza ima nisku tačnost. U akutnoj fazi bolesti može se istražiti krv metodom PCR. Takođe je važno sprovoditi istraživanje krvi na antitela protiv ehrlichioze. Postoje kompleksni ekspres-testovi, koji omogućavaju isključivanje više bolesti odjednom, a koji omogućavaju istraživanje krvi ljubimca u kliničkim uslovima na antitela protiv ehrlichioze.
Lečenje: za lečenje se pretežno koristi doksiciklin u dozi od 10 mg/kg jednom dnevno tokom 4-6 nedelja. U teškim slučajevima može biti potrebna transfuzija donorske krvi. Psi sa hroničnim oblikom ehrlichioze i značajnim oštećenjem crvenog koštanog srži možda neće reagovati na lečenje.
Anaplasmoza
Oboljenje izazivaju bakterije Anaplasma phagocytophilum i Anaplasma platys, koje se prenose psu tokom ishrane parazita.
Simptomi: psi sa normalnim imunitetom mogu ne pokazivati nikakve kliničke znakove anaplasmoze i samostalno se izboriti sa oboljenjem, tj. nositi ga u asimptomatskom obliku.
Kod dela pasa mogu se razviti simptomi poput groznice, smanjenog apetita, letargije, šepanje. Za razliku od ehrlichioze, anaplasmoza retko dovodi do poremećaja koagulacije krvi, iako Anaplasma platys utiče na trombocite – krvne ćelije koje učestvuju u procesu zgrušavanja i izaziva njihovo smanjenje u krvi.
Dijagnoza: potvrda oboljenja se sprovodi istim metodama kao i za ehrlichiozu: PCR-istraživanje krvi, otkrivanje antitela putem laboratorijskog istraživanja ili kombinovanog ekspres-testa u kliničkim uslovima, istraživanje mrvica krvi pod mikroskopom.
Lečenje: za lečenje se koristi doksiciklin u dozi od 10 mg/kg jednom dnevno tokom 4-6 nedelja.
Borrelioza (Bolest Lajma)
Oboljenje izaziva bakterija Borrelia burgdorferi, i prenosi se takođe putem ujeda buve.
Simptomi: karakteristični klinički simptomi borrelioze odsustvuju kod većine zaraženih pasa i razvijaće se samo kod 5-10%, stoga se bolest može svrstati među retke.
Simptomi se razvijaju nekoliko nedelja pa čak i meseci nakon zaraze i nisu specifični, što značajno otežava postavljanje dijagnoze. Najčešći simptomi su šepanje, povremena groznica, kod nekih pasa može doći do oštećenja bubrega.
Dijagnoza: najrasprostranjenije istraživanje je traženje antitela u krvi putem laboratorijskog istraživanja ili kombinovanog ekspres-testa.
Lečenje: za delovanje na samog uzročnika koriste se antibiotici – doksiciklin u dozi od 10 mg/kg jednom dnevno, azitromicin 25 mg/kg jednom dnevno, eritromicin 25 mg/kg 2-3 puta dnevno i dr. Tok terapije je od 14 do 30 dana. Pored toga, psi mogu primenjivati terapiju analgeticima ili hormonskim, steroidnim sredstvima, ako su simptomi vezani za imunološki posredovanu upalu.
Simptomi ujeda buve
Ujed buve, u većini slučajeva, prolazi bez ikakvih simptoma. Povremeno, u slučaju jakog svraba i upale, pas može grebati ili lizati mesto ujeda. Neće biti drugih znakova dok se ne pojave manifestacije bolesti koje se javljaju nakon ujeda buve.
Pošto je najrasprostranjenija bolest u regionu balkanskog područja babesioza, prvi simptomi će najčešće biti povišena telesna temperatura, smanjen apetit i aktivnost, kao i promena boje urina iz žute u braon i krvavi.
Šta uraditi ako je buvu ugrizao pas?
Pre svega, prilikom pronalaženja buve na psu, treba je pravilno ukloniti. Mesto ujeda možete obraditi bilo kojim antiseptikom: 0,05% vodnim rastvorom hlorheksidina ili betadinom.
Neke laboratorije pružaju uslugu ispitivanja same buve na prenesene bolesti.
Može se pribegavati ovom načinu, ali važno je razumeti da postoje određeni aspekti:
- Ne buva uvek uspeva zainficirati ljubimca bolestima koje prenosi.
- Neka oboljenja, na primer, anaplasmoza ili borrelioza, pas može nositi bez simptoma i samostalno ozdraviti.
- Osim buve koju ćete odneti na ispitivanje, na ljubimcu mogu biti druge koje niste primetili, a one takođe mogu preneti bolesti.
Kako ukloniti buvu?
Da biste pravilno uklonili buvu, treba postupati pažljivo, pokušavajući da je izvadite u celosti. Nema smisla mazati buvu uljem, sirćetom ili alkoholom, to može dovesti do njene smrti, ali ne olakšava uklanjanje.
Ne smete pokušavati da spljeskate buvu, naglo je izvadite ili je opečete nečim vrućim. Ako ostane glava u rani, možete naneti antiseptik i obratiti se veterinarskom lekaru.
Dalje ćemo razmotriti načine pravilnog uklanjanja buve.
- Pincetom. Možete koristiti bilo koji pincet. Buva se hvata što bliže koži i izvlači se uvrtanjem.
- Specijalnim uređajem. Na tržištu su široko dostupni specijalni uređaji za vađenje buva, koji su jednostavni za upotrebu i omogućavaju lako uklanjanje buve kod psa. Uređaj se postavlja na buvu specijalnim šaržama duž kože, i nakon hvatanja buva se uklanja uvrtanjem.
- Koncem. Dovoljno je samo malo komadića bilo kog konca. On se stavlja u petlju oko buve što bliže koži i vezuje se čvorom, nakon čega se pažljivim pokretima, naizmenično povlače krajevi konca da se buva izvadi iz rane.
- Prstima. Ako je buva već dovoljno napila i povećala se u veličini, a nema nikakvih alata pri ruci, možete je ukloniti prstima, hvatajući što bliže koži, i izvlačiti okretanjem. Uklanjanje je poželjno obaviti preko salvete i odmah nakon toga temeljno oprati ruke sapunom.
Prevencija i zaštita od buva
Postoji čitav niz sredstava koja omogućavaju da se ne dođe u kontakt sa prenosivim bolestima. Ključ uspeha leži u njihovoj pravilnoj primeni i poštovanju rokova delovanja. Neka sredstva se mogu kombinovati radi bolje zaštite. U uslovima Balkana, sa početkom prve prolaznosti u snegu, tretmani treba da počnu sa pojavljivanjem prvih prolaznosti u snegu, i da se nastave sve dok ne počnu stabilni mrazevi i snežni pokrivač.
Ali buve su veoma otporni organizmi, sposobni da prenose duge periode gladovanja i vrlo niske temperature.
Zato treba početi sa tretmanima životinje od pojave prvih prolaznosti, a završiti tek sa dolaskom stabilnih mrazeva i snežnim pokrivačem.
U toplim regionima sa blagom zimom, tretmani treba da budu tokom cele godine.
Takođe je poželjno pregledati psa nakon šetnji, posebno u prirodi.
Dalje ćemo razmotriti sredstva zaštite ljubimca od buva.
Tablete
Sredstva u tabletiranoj formi (Simparica, Frontline Nexgard, Bravecto) su praktična za primenu kod pasa. Često imaju miris i ukus koji psu prijaju, te većina životinja ih samostalno posekne.
Aktivna supstanca tableta, apsorbujući iz gastrointestinalnog trakta, ulazi u krvotok i tkiva, čineći ih po suštini 'otrovnim' za buve i druge ektoparazite. Djeluje brzo – nekoliko sati nakon što pas proguta tabletu. Sredstvo ostaje efikasno čak i pri vrlo čestom kupanju.
Takođe, ponekad buve se pričvršćuju za delove kože gde druga sredstva mogu biti manje efikasna: usne, očne kapke, između prstiju, unutar ušne školjke, blizu mjehura nosa i slično.
Da bi aktivna supstanca tableta delovala na buvu, ona mora ugristi ljubimca. Ali prilikom ujeda parazit obično umire pre nego što uspe da zarazi psa.
Kapi na leđa
Kapi na leđa (Frontline, Fiprist, Advantix, Rolf Club 3D) su jedan od najrasprostranjenijih i najpoznatijih sredstava. Aktivna supstanca kapljica se distribuira po koži psa i efikasna je 3-4 nedelje.
Prilikom primene kapljica, buva umire gotovo odmah nakon što se nađe na psu, često ne uspevajući da izvrši ujed.
Kapi se nanose na kožu leđa, na mesto gde pas ne može da ih opljačka. Pre i posle primene kapljica poželjno je ne kupati ljubimca 1-2 dana. Maksimalna efikasnost protiv buva se postiže otprilike 48 sati nakon nanošenja. Efikasnost sredstva može se smanjiti brže pri čestom pranju psa šamponima.
Ogrlice
Sukupno delovanje ogrlice (Foresto, KilTix, Rolf Club 3D) je slično kao i kod kapljica. Razlika je u tome što je aktivna supstanca nanesena na plastični trak, zbog čega se oslobađa sporije i delovanje ogrlice je duže – do 6 meseci. Važno je pravilno staviti ogrlicu kako bi se dovoljno dodirivala s kožom, ali bez izazivanja nelagodnosti psu. Ogrlica se ne skida tokom celog perioda delovanja.
Sprejevi
Ova forma zaštite od buva predstavlja supstancu koja se prska po dlaci i koži. Sprejevi (Frontline, Fiprist, Bolfо i dr.) su efikasni odmah nakon sušenja (nakon nekoliko sati). Za veće pse i one sa gustom dlakom, sprejevi nisu veoma praktični. Prskanje spreja treba izvoditi pažljivo na otvorenom, u rukavicama. Na njušku ljubimca se nanosi preparat pomoću natopljenih prstiju.
Odgovori na često postavljana pitanja
- Kako prepoznati da je buvu ugrizao pas?
-
Možete videti da buva pripija kod psa nakon šetnje. Kod velikih pasa i onih sa gustom dlakom primetiti buvu je znatno teže. Ponekad vlasnik vidi samo simptome bolesti koje je prenosila buva: letargiju, groznicu, smanjen apetit i slično.
- Koje vrste buva postoje kod pasa?
-
Pored ixodnih buva, koje privremeno napadaju životinje i ljude radi ishrane, postoje i druge parazitske buve – svrdljivice. To su mikroskopske buve koje žive kod pasa stalno i izazivaju bolesti kože kao što su demodekoz, sarcoptosis, otodektoza i druge.
