Najvažnije o krpeljima

Krpelji nisu buve. Krpelj se pričvršćuje za kožu i hrani krvlju, a kada se napije može izgledati kao mala siva ili smeđa izraslina. Buve su insekti koji se brzo kreću kroz dlaku i mogu da skaču. Bolesti i postupci uklanjanja opisani u ovom članku odnose se na krpelje.

  • Krpelji mogu preneti uzročnike babesioze, erlihioze, anaplasmoze i lajmske bolesti. Rizik zavisi od vrste krpelja i područja u kojem pas boravi.

  • Pronađenog krpelja treba ukloniti što pre, finom pincetom ili namenskim alatom, bez gnječenja tela.

  • Malaksalost, temperatura i gubitak apetita posle ujeda razlog su za brz pregled. Tamna mokraća, blede ili žute desni, krvarenje, otežano disanje ili kolaps zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć.

  • Zaštitni preparati smanjuju rizik, ali ne garantuju da do ujeda ili prenosa infekcije neće doći. Pregled psa posle šetnje ostaje važan.

Zašto su krpelji opasni za pse?

Krpelji su paukoliki paraziti koji se hrane krvlju životinja i ljudi. Tokom hranjenja mogu preneti uzročnike bolesti. Ipak, nije svaki krpelj zaražen i svaki ujed ne dovodi do bolesti.

Na mestu pričvršćivanja može se javiti crvenilo, otok ili iritacija. Zaostali usni delovi krpelja mogu izazvati lokalnu upalu. Veoma velika infestacija može doprineti anemiji, naročito kod malih i iscrpljenih životinja.

Krpelji se nalaze u šumama, travi, žbunju, parkovima i dvorištima. Njihova aktivnost zavisi od vrste, temperature i vlažnosti. Često su aktivni u proleće i jesen, ali rizik ne prestaje automatski dolaskom zime: mogu biti aktivni i tokom blagih zimskih dana.

Kako prepoznati krpelja na psu?

Nenahranjeni krpelji su mali i teško uočljivi. Larve imaju šest, a nimfe i odrasli krpelji osam nogu. Dok se hrane, telo im se povećava; naročito napijene ženke mogu ličiti na sivkastu ili smeđu kuglicu pričvršćenu za kožu.

Posle šetnje razmaknite dlaku i pregledajte celo telo, posebno glavu, vrat, uši, pazuhe, prepone i prostor između prstiju. Kod pasa sa gustom dlakom pregled dopunite pažljivim opipavanjem kože. Ako niste sigurni da li je u pitanju krpelj ili kožna izraslina, nemojte je čupati — obratite se veterinaru.

Koje bolesti krpelji mogu preneti?

Zastupljenost pojedinih bolesti razlikuje se među područjima. Veterinar procenjuje rizik prema mestu boravka i putovanjima psa, simptomima i nalazima. Slični simptomi mogu imati različite uzroke, pa se dijagnoza ne može postaviti samo na osnovu ujeda krpelja.

Babesioza

Babesiozu izazivaju paraziti roda Babesia koji napadaju crvena krvna zrnca. Bolest može brzo postati ozbiljna i dovesti do anemije i drugih komplikacija.

Mogući simptomi su temperatura, izrazita malaksalost, gubitak apetita, blede ili žute sluzokože i tamna, braon ili crvenkasta mokraća. Otežano disanje, slabost ili kolaps zahtevaju hitnu pomoć. Odsustvo tamne mokraće ne isključuje babesiozu.

Veterinar može pregledati razmaz krvi i zatražiti PCR test, uz krvnu sliku, biohemijske analize i druge preglede. Negativan razmaz ne isključuje infekciju. Izbor leka zavisi od vrste uzročnika i stanja psa; kod nekih oblika koristi se imidokarb, dok drugi zahtevaju drugačiju terapiju. Teški slučajevi mogu zahtevati bolničko lečenje i transfuziju.

Erlihioza

Monocitnu erlihiozu pasa izaziva bakterija Ehrlichia canis, koja prvenstveno inficira monocite, vrstu belih krvnih zrnaca. Infekcija može imati akutni, subklinički i hronični tok; ne prolaze svi psi kroz sve faze.

Mogu se javiti temperatura, malaksalost, smanjen apetit, uvećani limfni čvorovi, šepanje i krvarenja. Sitne crvene ili ljubičaste tačkice na koži ili sluzokožama mogu biti znak potkožnog krvarenja. Kod teškog hroničnog oblika može doći do oštećenja koštane srži.

Za dijagnozu se koriste krvna slika, testovi na antitela i, kada je potrebno, PCR. Nalazi se tumače zajedno sa simptomima i vremenom mogućeg zaražavanja. Lečenje najčešće uključuje doksiciklin po nalogu veterinara, uz dodatnu terapiju prema stanju psa. Nestanak simptoma ne znači da terapiju treba samostalno prekinuti.

Anaplasmoza

Kod pasa su značajne bakterije Anaplasma phagocytophilum i Anaplasma platys. Prva napada određena bela krvna zrnca, a druga trombocite, koji učestvuju u zgrušavanju krvi.

Neki zaraženi psi nemaju vidljive simptome. Kod drugih se javljaju temperatura, slabiji apetit, malaksalost, bolovi u zglobovima ili šepanje. Može biti smanjen broj trombocita, a ponekad se javljaju i krvarenja. Odsustvo simptoma nije dokaz da je infekcija nestala.

Veterinar bira testove prema kliničkoj slici: krvnu sliku, testove na antitela, PCR ili pregled razmaza krvi. Lečenje najčešće uključuje doksiciklin, ali trajanje terapije i potrebu za kontrolama određuje veterinar.

Borelioza (lajmska bolest)

Lajmsku bolest izazivaju bakterije iz grupe Borrelia burgdorferi sensu lato, koje prenose određene vrste krpelja. Mnogi zaraženi psi ne razviju kliničke znake bolesti.

Simptomi se mogu pojaviti tek posle više nedelja ili meseci. Mogu uključivati temperaturu, bolne ili otečene zglobove i šepanje koje se povremeno javlja ili menja zahvaćenu nogu. Kod manjeg broja pasa može doći do ozbiljnog oštećenja bubrega.

Testovi na antitela mogu pokazati prethodni kontakt sa uzročnikom, ali pozitivan rezultat sam po sebi ne dokazuje da je on uzrok tegoba. Veterinar može preporučiti i analize krvi i mokraće. Odluka o antibioticima i pratećoj terapiji zavisi od nalaza i kliničkog stanja; ne treba samostalno davati antibiotike, kortikosteroide ili lekove protiv bolova.

Šta pratiti posle ujeda?

Sam ujed često ne izaziva očigledne tegobe, osim blage lokalne iritacije. Znaci prenete bolesti mogu nastati kasnije, a krpelj do tada može već otpasti. Zabeležite datum uklanjanja i područje u kojem je pas boravio, pa tokom narednih nedelja pratite njegovo opšte stanje.

Ako pas postane malaksao, odbija hranu, ima temperaturu ili počne da šepa, javite se veterinaru bez odlaganja. Tamna ili crvena mokraća, blede ili žute desni, spontano krvarenje, izrazita slabost, otežano disanje i kolaps zahtevaju hitan pregled. Ne čekajte rezultat testiranja krpelja i ne pretpostavljajte da je zaštitni preparat isključio mogućnost infekcije.

Kako bezbedno ukloniti krpelja?

Krpelja uklonite čim ga primetite. Ako je blizu oka, duboko u ušnom kanalu ili ga ne možete bezbedno dohvatiti, potražite pomoć veterinara.

  • Finom pincetom uhvatite krpelja što bliže koži, uz usne delove, ne za napijeno telo. Povlačite ravnomerno i pravo, bez trzaja i uvrtanja.

  • Ako koristite namenski alat za uklanjanje krpelja, sledite njegovo uputstvo. Neki alati predviđaju rotaciju, ali to nije postupak za običnu pincetu.

  • Nemojte mazati krpelja uljem, alkoholom, sirćetom ili drugim sredstvima i nemojte ga paliti. Ne gnječite ga i ne pokušavajte uklanjanje koncem ili golim prstima.

  • Posle uklanjanja očistite mesto ujeda, operite ruke i očistite alat. Ako koristite antiseptik, neka bude prikladan za kožu psa; ne nanosite ga u oči ili ušni kanal.

Ako deo krpelja ostane u koži, nemojte kopati iglom niti zasecati kožu. Veterinar može proceniti da li je potrebno uklanjanje. Pregled je naročito važan ako otok, crvenilo ili bol rastu, ili se pojavi gnojni iscedak.

Da li treba testirati uklonjenog krpelja?

Neke laboratorije nude takvo testiranje, ali rezultat ne postavlja dijagnozu kod psa. Pozitivan nalaz ne znači da je infekcija preneta, a negativan ne isključuje druge, neprimećene ujede. O potrebi za testovima kod psa razgovarajte sa veterinarom. Rani negativan test takođe ne mora isključiti infekciju, a prisustvo antitela ne mora značiti aktivnu bolest.

Prevencija i zaštita od krpelja

Preparat birajte sa veterinarom prema uzrastu, težini i zdravstvenom stanju psa, njegovom načinu života i lokalnom riziku. Proverite da je namenjen psima i da deluje baš protiv krpelja: zaštita od buva ne podrazumeva uvek zaštitu od krpelja.

Poštujte intervale primene i uputstvo konkretnog proizvoda. U mnogim područjima opravdana je celogodišnja zaštita, naročito kada su zime blage. Plan ne treba zasnivati samo na kalendarskom godišnjem dobu ili pojavi snega. Ne kombinujte preparate bez saveta veterinara.

Tablete

Oralni preparati protiv krpelja mogu biti praktični, naročito za pse koji se često kupaju. Trajanje zaštite zavisi od aktivne supstance i proizvoda. Krpelj obično mora da se pričvrsti i počne da se hrani da bi bio izložen leku, pa tablete ne sprečavaju svaki ujed niti garantuju sprečavanje prenosa bolesti.

Ako je pas ranije imao napade ili druge neurološke probleme, obavezno to recite veterinaru pre izbora preparata, posebno onih iz grupe izoksazolina. Svaku sumnju na neželjenu reakciju prijavite veterinaru.

Preparati koji se nanose na kožu

Spot-on preparati nanose se direktno na kožu, na jedno ili više mesta navedenih u uputstvu, tako da pas ne može da ih poliže. Neki ubijaju krpelje, a neki imaju i repelentno dejstvo. Brzina početka delovanja, trajanje zaštite i pravila o kupanju razlikuju se među proizvodima.

Preparati za pse koji sadrže permetrin mogu biti veoma otrovni za mačke. Nikada ih ne stavljajte na mačku. Ako pas živi sa mačkom, proverite sa veterinarom izbor proizvoda i sprečite kontakt mačke sa tretiranim mestom prema uputstvu preparata.

Ogrlice

Antiparazitske ogrlice postepeno oslobađaju aktivne supstance i mogu pružati višemesečnu zaštitu, zavisno od proizvoda. Ogrlica mora biti pravilno podešena, bez stezanja ili mogućnosti žvakanja. Poštujte uputstvo o nošenju, kupanju i zameni i pratite eventualnu iritaciju kože.

Sprejevi

Sprejevi zahtevaju pažljivo nanošenje i količinu prilagođenu psu prema uputstvu. Za velike pse ili gustu dlaku mogu biti manje praktični. Koristite ih u dobro provetrenom prostoru, izbegavajte oči, nos, usta i udisanje, i sprečite lizanje dok se preparat ne osuši. Način primene na glavi proverite u uputstvu; ne prskajte direktno u lice.

Često postavljana pitanja

Da li pas može oboleti ako nisam video krpelja?

Da. Mali krpelj može proći neprimećeno ili otpasti pre nego što nastanu simptomi. Veterinaru recite gde je pas boravio, da li je putovao i koju zaštitu koristi, čak i kada niste našli krpelja.

Da li su krpelji, buve i grinje isti paraziti?

Nisu. Buve su insekti, dok krpelji i grinje pripadaju paukolikim životinjama. Grinje su uglavnom veoma sitne; pojedine vrste povezane su sa demodikozom, sarkoptičnom šugom ili ušnom šugom. Ovi problemi ne dijagnostikuju se i ne leče na isti način kao ujed krpelja. Ako pas ima uporan svrab, gubitak dlake ili promene u ušima, potreban je veterinarski pregled.