Ako sumnjate da je pas ili štene progutalo otrovnu supstancu, lek ili strani predmet, odmah pozovite veterinara ili dežurnu veterinarsku ambulantu. Ne čekajte da se pojave simptomi i ne izazivajte povraćanje na svoju ruku. Ono u nekim situacijama može pomoći, ali u drugim može izazvati dodatne povrede ili ulazak sadržaja želuca u disajne puteve.
Šta uraditi odmah?
Sprečite psa da pojede još sumnjive materije, bez ugrožavanja sopstvene bezbednosti.
Pozovite veterinara i navedite šta je pas progutao, približnu količinu, vreme gutanja, telesnu težinu i trenutne simptome. Ako nešto ne znate, jasno to recite.
Sačuvajte ambalažu, naziv proizvoda, sastav ili fotografiju sumnjive materije. Ponesite ih u ambulantu; uzorke prikupljajte samo ako je to bezbedno.
Bez uputstva veterinara ne dajte hranu, mleko, ulje, aktivni ugalj ili lekove i ne sipajte tečnost na silu u usta.
Kada veterinar može razmotriti izazivanje povraćanja?
Veterinar može razmotriti ovaj postupak nakon nedavnog gutanja određene otrovne materije, dok je ona još u želucu i ako je pas u stanju da bezbedno povraća. Odluka zavisi od supstance, količine, proteklog vremena i zdravstvenog stanja psa. Ne postoji univerzalni vremenski prag posle kojeg treba samostalno započeti kućni postupak.
Razlog za hitan poziv veterinaru može biti gutanje čokolade ili kakaa, grožđa ili suvog grožđa, proizvoda sa ksilitolom, otrova za glodare, nepoznatih pečuraka ili ljudskih lekova. Posebno su opasni pojedini lekovi protiv bolova, uključujući ibuprofen, diklofenak i paracetamol. Ovaj spisak nije potpun, a gutanje bilo koje od ovih materija ne znači automatski da treba izazvati povraćanje.
Gutanje igračke, loptice, štapa ili drugog predmeta takođe može zahtevati hitan pregled. Predmet može izazvati gušenje, povredu ili začepljenje organa za varenje; ne pokušavajte da ga izbacite povraćanjem bez procene veterinara.
Kada je izazivanje povraćanja posebno opasno?
Ne pokušavajte da izazovete povraćanje ako je pas progutao nešto od sledećeg ili pokazuje navedene simptome:
Kiseline, baze ili druga nagrizajuća sredstva, jer mogu ponovo oštetiti jednjak pri povraćanju.
Goriva, rastvarače ili sredstva koja se pene, zbog opasnosti od ulaska u disajne puteve.
Baterije, oštre ili velike predmete.
Gubitak svesti, grčeve, izrazitu slabost, teškoće sa gutanjem ili disanjem.
Psi kratke njuške, odnosno brahicefalni psi, mogu imati povećan rizik od udisanja povraćenog sadržaja. Veterinaru obavezno prijavite i trudnoću, bolesti srca ili disajnih puteva, kao i druge poznate zdravstvene probleme.
Koje kućne metode treba izbegavati?
Kućne metode nisu bezazlena zamena za veterinarski postupak. Ne koristite sledeća sredstva i postupke:
So ili slanu vodu: mogu izazvati ozbiljno trovanje solju.
Sodu bikarbonu, kalijum-permanganat, sapun, šampon ili deterdžent: mogu dodatno ugroziti psa.
Biljne tinkture i sirupe za izazivanje povraćanja: mogu biti toksični i izazvati nekontrolisano povraćanje ili druge komplikacije.
Nalivanje velikom količinom vode: postoji rizik od udisanja tečnosti i drugih komplikacija.
Guranje prstiju ili predmeta u grlo i pritiskanje korena jezika: to nije pouzdana metoda i može povrediti psa ili vlasnika.
Šta je sa vodonikovim peroksidom?
Vodonikov peroksid može izazvati upalu i oštećenje sluzokože želuca, produženo povraćanje i udisanje povraćenog sadržaja. Nemojte ga davati na osnovu internet doze niti samostalno ponavljati primenu. Ako veterinar u konkretnoj hitnoj situaciji proceni da je njegova upotreba opravdana, sledite isključivo njegova uputstva o preparatu, količini i daljem postupanju.
Kako se povraćanje izaziva u veterinarskoj ambulanti?
Veterinar najpre procenjuje da li je postupak bezbedan i koristan. Za izazivanje povraćanja kod pasa mogu se koristiti odgovarajući veterinarski preparati, poput apomorfina ili ropinirola, uz nadzor. Izbor leka, doza i način primene zavise od preparata i stanja psa.
Preparat ropinirola namenjen izazivanju povraćanja kod pasa daje se u oko, ali to nije razlog da se koriste drugi rastvori ili ljudski lekovi sa istom aktivnom supstancom. Dostupnost i odobrena primena preparata razlikuju se među zemljama. Nemojte samostalno davati injekcije, kapi za oči ili traneksamičnu kiselinu radi izazivanja povraćanja.
Šta ako je pas već povratio?
Povraćanje ne dokazuje da je sav otrov ili strani predmet izbačen. Deo supstance je možda već apsorbovan, a neke posledice trovanja nastupaju kasnije. Obavestite veterinara da je pas povratio i šta ste mu eventualno dali, u kojoj količini i kada.
Aktivni ugalj nije koristan kod svakog trovanja i može biti opasan ako pas ne može bezbedno da guta ili ga udahne. Doza se ne može pouzdano određivati brojem tableta bez poznavanja njihovog sastava. Nemojte ga davati bez uputstva veterinara. Isto važi za sukralfat i lekove koji smanjuju želudačnu kiselinu: oni ne zamenjuju pregled i odgovarajuće lečenje.
Koji simptomi zahtevaju hitan odlazak?
Odmah krenite u veterinarsku ambulantu ako pas teško diše, gubi svest, ima grčeve, kolabira, izrazito je slab, povraća krv ili uporno povraća. Kašalj ili otežano disanje posle povraćanja mogu ukazivati na ulazak sadržaja u disajne puteve. Naduven stomak uz bezuspešne pokušaje povraćanja takođe je hitan znak — ne pokušavajte kućno lečenje.
Kod poznatog ili sumnjivog gutanja otrova nemojte čekati ove simptome. Ako ne možete brzo stići do ambulante, tražite telefonsko uputstvo veterinara i pomoć da pronađete najbližu dostupnu službu; odlaganje do sledećeg dana može biti opasno.
Šta je posebno važno kod šteneta?
Kod šteneta mala količina otrovne materije može predstavljati veliku dozu u odnosu na telesnu težinu, a povraćanje može brzo dovesti do dehidracije. Ne primenjujte kućne metode niti doze namenjene odraslim psima. Odmah pozovite veterinara, navedite uzrast i težinu šteneta i postupite prema njegovim uputstvima.
