Bolni čvorovi na koži, ranice iz kojih izlazi gnoj i uporno lizanje šapa razlog su za veterinarski pregled. Furunkuloza može imati različite uzroke, pa lečenje ne treba započinjati samo na osnovu izgleda promene ili fotografije.
Šta je furunkuloza?
Furunkuloza je duboko zapaljenje povezano sa pucanjem folikula dlake. Kada dlaka i keratin dospeju u okolno tkivo, mogu izazvati snažnu zapaljensku reakciju. Često je prisutna i bakterijska infekcija, ali nije svaki oblik furunkuloze prvenstveno bakterijski.
Promene mogu biti pojedinačne ili brojne: crveni otoci, čvorovi, kraste i otvorene ranice sa gnojnim ili krvavim iscedkom. Otvaranje čvora ne znači da je uzrok uklonjen. Nemojte ga cediti, bušiti niti pokušavati da izvučete dlaku iz dubine kože.
Uzroci i faktori rizika
Oštećenje kože i folikula može nastati usled trenja, pritiska, stranog tela ili upornog lizanja. Alergije, demodekoza i određena stanja ili lekovi koji smanjuju imuni odgovor mogu doprineti nastanku duboke infekcije. Kod promena koje se vraćaju važno je tražiti osnovni uzrok, a ne lečiti samo vidljive ranice.
Kod interdigitalne furunkuloze, između prstiju, kratke i čvrste dlake mogu oštetiti kožu i doprineti zapaljenju. Značaj mogu imati i građa šapa, raspodela opterećenja, višak telesne mase i površine po kojima pas hoda. Ovaj problem se češće viđa kod nekih kratkodlakih rasa, poput buldoga i šar-peja, ali se može javiti kod bilo kog psa.
Oblici furunkuloze
Nazivi oblika opisuju različite osobine bolesti — uzrok, mesto promena ili tip zapaljenja — pa se mogu preklapati.
Bakterijska furunkuloza: duboko zapaljenje folikula i okolnog tkiva sa bakterijskom infekcijom.
Interdigitalna furunkuloza: bolne promene između prstiju. Mogu biti povezane sa mehaničkim oštećenjem, stranim telom, alergijom i bakterijskom infekcijom; nisu nužno neinfektivne.
Eozinofilna furunkuloza: naglo nastalo zapaljenje, najčešće na njušci i licu, koje se povezuje sa reakcijom preosetljivosti, uključujući reakcije na ubode insekata. Otok i ranice zahtevaju pregled, čak i ako promene deluju prolazno.
Dugotrajno lizanje jednog mesta može izazvati akralni dermatitis, uz koji se ponekad razvija i duboka bakterijska infekcija sa furunkulozom. Zato treba istražiti i razlog lizanja, kao što su svrab ili bol, umesto automatskog pripisivanja problema ponašanju psa.
Simptomi i kada je pregled hitan
Crveni, bolni otoci ili čvorovi na koži.
Ranice, kraste i gnojni ili krvavi iscedak.
Lizanje, grickanje, svrab i lokalni gubitak dlake.
Šepanje ili izbegavanje oslanjanja na bolnu šapu.
Interdigitalne promene nalaze se između prstiju jedne ili više šapa. Eozinofilna furunkuloza obično zahvata njušku i lice, gde mogu nastati izražen otok, crvenilo i ranice koje krvare. Sličan izgled mogu imati i druge bolesti, pa sam položaj promene nije dovoljan za dijagnozu.
Pregled istog dana potreban je ako se otok brzo širi, bol je jak, pas ne može da se osloni na šapu ili je klonuo, odbija hranu i ima povišenu temperaturu. Otežano disanje, nagli otok lica ili kolaps zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć.
Koje bolesti mogu izgledati slično?
Veterinar razlikuje furunkulozu od drugih uzroka kožnih čvorova i ranica. Neka od navedenih stanja mogu postojati istovremeno sa njom.
Stanje | Moguće promene |
|---|---|
Bakterijski pododermatitis | Zapaljenje kože šapa povezano sa bakterijskom infekcijom; može uključivati interdigitalnu furunkulozu, otok, bol i iscedak. |
Demodekoza | Prekomerno umnožavanje grinja Demodex može izazvati gubitak dlake, crvenilo i ljuskanje, a uz sekundarnu infekciju i duboke bolne promene. |
Dermatofitoza (lišaj) | Gljivična infekcija kože i dlake. Može izazvati gubitak dlake, ljuskanje i kraste, a ponekad i upalne čvorove. |
Druge duboke infekcije | Bakterijske ili gljivične infekcije mogu dovesti do čvorova, ranica i kanala iz kojih izlazi iscedak. |
Autoimune bolesti kože | Mogu izazvati pustule, kraste, erozije i ranice. Za razlikovanje je često potreban pregled uzorka tkiva. |
Tumori kože | Čvorovi koji rastu ili ne zarastaju mogu zahtevati citološku analizu ili biopsiju; izgledom se ne može pouzdano utvrditi njihova priroda. |
Juvenilni celulitis | Zapaljensko oboljenje mladih štenaca koje nije prvenstveno bakterijska infekcija. Može izazvati bolan otok lica, pustule i kraste oko njuške, očiju i ušiju, uz uvećane limfne čvorove. |
Dijagnostika
Veterinar pregleda kožu i šape i pita kada su promene nastale, da li se vraćaju, koje lekove pas prima i da li ima svrab ili alergije. Važni su i podaci o prethodnim terapijama i njihovom učinku.
Citologija: mikroskopski pregled uzorka sa promene radi procene zapaljenskih ćelija i prisustva bakterija ili drugih mikroorganizama.
Strugotine kože i pregled dlake: mogu pomoći u otkrivanju demodekoze.
Bakterijska kultura i antibiogram: naročito su važni kod dubokih, ponavljanih infekcija ili neuspeha prethodne terapije. Uzorak treba da bude uzet tako da što bolje predstavlja duboku promenu.
Biopsija i histopatologija: uzimanje i mikroskopski pregled tkiva kada uzrok nije jasan ili promene ne reaguju na lečenje. Prema nalazu mogu biti potrebne dodatne pretrage, uključujući ispitivanje na gljivice.
Lečenje
Terapija zavisi od uzroka i dubine promena. Može uključivati uklanjanje stranog tela, lečenje parazita ili alergije i smanjenje mehaničkog opterećenja šapa. Ako se sumnja na alergiju na hranu, veterinar može preporučiti kontrolisanu eliminacionu dijetu; nasumična promena hrane nije pouzdan način dijagnostike.
Kod potvrđene duboke bakterijske infekcije često su potrebni sistemski antibiotici, odabrani prema nalazu i, kada je potrebno, antibiogramu. Lečenje može trajati više nedelja, uz kontrole. Protivgljivični lekovi nisu rutinska terapija furunkuloze, već se koriste kada je za njih utvrđena indikacija.
Veterinar po potrebi propisuje lekove protiv bola ili lekove koji smanjuju zapaljenje. Kod pojedinih neinfektivnih oblika pristup je drugačiji nego kod bakterijske infekcije. Ne dajte ljudske analgetike, preostale antibiotike ili kortikosteroide na svoju ruku: mogu biti toksični, pogoršati infekciju ili otežati dijagnostiku.
Hirurški zahvat nije potreban za svaki furunkul. O njemu se odlučuje prema uzroku, obimu oštećenja i odgovoru na terapiju.
Intervencija može biti potrebna za uklanjanje stranog tela, oštećenog tkiva ili kod određenih upornih, lokalizovanih promena. Samo pucanje folikula nije automatski razlog za operaciju.
Lokalni antiseptici mogu biti deo terapije, ali proizvod, koncentraciju i učestalost primene određuje veterinar. Ne sipajte alkohol, hidrogen ili agresivna sredstva u otvorene ranice.
Posebnosti kod štenaca
Otok lica, pustule i kraste kod šteneta zahtevaju brz pregled, jer juvenilni celulitis može ličiti na infekciju, a leči se drugačije. Demodekoza i druge kožne bolesti takođe dolaze u obzir. Furunkuloza nije isključivo bolest štenaca i uzrast sam po sebi ne određuje dijagnozu.
Nega tokom lečenja
Sprečite lizanje i grickanje promena zaštitnom kragnom ili drugim rešenjem koje preporuči veterinar. Održavajte ležaj čistim i suvim, a kod bolnih šapa prilagodite šetnje i izbegavajte grube podloge. Nemojte stavljati tesne zavoje ili dugo držati šapu u nepropusnoj obući bez uputstva, jer vlaga i pritisak mogu pogoršati stanje.
Dajte lekove tačno prema uputstvu i dolazite na zakazane kontrole. Ne prekidajte niti produžavajte terapiju samostalno samo zato što koža izgleda bolje. Ako se pojave nove promene, pojačan bol ili neželjene reakcije na lek, obavestite veterinara.
Komplikacije i prognoza
Mogu se razviti kanali iz kojih izlazi iscedak, ožiljci i ponavljane duboke infekcije. Teška infekcija može ugroziti opšte stanje psa; sepsa je ozbiljna, ali nije uobičajen ishod svake lokalne promene.
Ishod zavisi od uzroka, obima bolesti i mogućnosti da se uklone faktori koji je održavaju. Lokalizovana promena zbog stranog tela može se povući nakon njegovog uklanjanja i odgovarajuće terapije. Kod hroničnih alergija ili trajnog mehaničkog opterećenja šapa problem se može vraćati.
Nekim psima potrebna je dugoročna kontrola osnovne bolesti, ali to ne znači da svaki pas sa furunkulozom zahteva doživotne antibiotike ili lekove koji menjaju imuni odgovor.
Kako smanjiti rizik od ponavljanja?
Posle šetnje pregledajte šape, posebno prostor između prstiju, i po potrebi nežno uklonite površinsku prljavštinu pa ih osušite. Ako je travni osjak ili drugo strano telo zabodeno u kožu, ne kopajte po bolnom mestu — obratite se veterinaru.
Ne koristite strugalice niti pokušavajte da vadite urasle dlake iz kože. Održavanje odgovarajuće telesne mase, kontrola alergija i parazita i smanjenje trenja mogu pomoći kada su ti faktori deo problema. Ne postoji mera koja pouzdano sprečava sve oblike furunkuloze.
