Povraćanje kod pasa: Uzroci, Simptomi i Lečenje

Znakovi povraćanja

Ponekad je vlasniku teško da razume šta se tačno dešava: da li pas povraća ili kašlje, ili možda dolazi do regurgitacije, odnosno povraćanja sadržaja iz jednjaka. Razlike između povraćanja, regurgitacije i kašlja su sledeće:

• Pre akt povraćanja, ljubimac često pokazuje nemir. Moguće je često lizanje, šutnja, ponekad pas ispušta ili povraća;
• Povraćanje je aktivan mišićni proces koji prati vidljiva kontrakcija trbušnog zida kod psa;
• Pre regurgitacije, napadi su retki i nisu praćeni kontrakcijama trbušnih mišića abdomena;
• Regurgitacija se češće dešava odmah ili kratko vreme nakon obroka;
• Kašalj je uglavnom praćen izraženim šištanjima.

Zašto pas povraća i muči se?

Sama po sebi mučnina i povraćanje nisu samostalna oboljenja, već samo simptomi različitih stanja. Postoji mnogo razloga za njih: infekcija, stranito telo, paraziti, intoksikacija usled trovanja ili nakupljanja toksina (na primer, kod teških bolesti bubrega ili jetre), tumori i čirevi u gastrointestinalnom traktu (GIT). Povraćanje može pratiti i bolesti centralnog nervnog sistema kod psa, kao što su encefalitis, traume lobanje i mozga.

Opasni uzroci

Postoje ozbiljna oboljenja koja uzrokuju povraćanje kod pasa. Obično je u takvim stanjima neophodno da posetite veterinara, a ponekad može biti potrebna hitna pomoć.

Parvovirusni gastroenteritis i druge infekcije

Parvovirusni gastroenteritis je veoma zarazan i može pogoditi pse bilo koje starosti i pasmine. Izaziva akutnu upalu GIT-a, zbog koje pas dobija dijareju i povraćanje. Kao posledica, brzo se razvija dehidracija, gubitak proteina i elektrolita. Postoje i druge opasne infekcije koje mogu pratiti povraćanje – na primer, leptospiroza i kuga mesoždera.

Redovno nešto gnizde – normalno ponašanje psa, ali ponekad se završava gutanjem stranih tela. To se može desiti tokom igre, a stranita tela mogu postati kosti i hrskavice prisutne u ishrani ljubimca. Stranita tela su opasna jer mogu ne samo dovesti do začepljenja GIT-a, već i do njegovog oštećenja – perforacije. Kod potpune ili delimične opstrukcije GIT-a može doći do zelenkaste povraćanja, dok pri oštećenju zidova može doći do povraćanja s krvlju.

Na šetnjama, u dvorištu, oko zgrade, pa čak i u gradskom stanu, pas može progutati toksin: kućnu hemiju, insekticide, lekove, đubriva. Neki toksini mogu biti iznenađenje za vlasnika. Na primer, čokolada, grožđe, grožđice, luk, beli luk, makadamija, velika količina soli (u čipsu, grickalicama) su toksični za pse. Takođe, neki biljni proizvodi (uključujući i kućne biljke) mogu biti toksini.

Kod nekih patoloških stanja pojavljuju se čirevi na želucu i crevima. To je moguće kod teških bolesti bubrega, nekontrolisanog ili dugotrajnog uzimanja određenih lekova (na primer, nesteroidnih protivupalnih sredstava). U GIT-u se mogu razviti tumorske procese ili njihove metastaze. Ova stanja mogu izazvati krvarenje i perforaciju zidova GIT-a. U takvim slučajevima česti simptomi su povraćanje s krvlju, smeđkasta povraćanja sa mešavinom koja podseća na kafu, crni katranasti stolicu.

To je gutanje jednog dela creva u drugi. Može se desiti kod teških upala gastrointestinalnog trakta, kancerogenih formacija, stranih tela. Simptomi uključuju: kontinuirano povraćanje vodom, hranom, povraćanje sa sluzi, žućkasto povraćanje (s žuči), napadi bola. Defekacija može biti retka ili potpuno odsutna. Takođe, fekalije mogu imati sluzno-krvav karakter (takozvana 'malina žele').

Ako pad ili udarac u glavu kod ljubimca prati napad povraćanja, to je razlog za hitan odlazak kod veterinara. Povrede mozga imaju i druge simptome: gubitak svesti, poremećenu koordinaciju, krvarenje iz nosa, ušiju i druge.

Gušterača može upaliti iz različitih razloga, ali često je to posledica davanja neprikladne hrane – na primer, masne hrane. Kod pankreatitisa može doći do dijareje, često se javlja depresivno stanje i izražen bolni sindrom. Ponekad su bolovi u stomaku toliko jaki da će životinja zauzeti natemeljni položaj – savijati se na prednje šape (položaj 'molitve'), savijati leđa, urlati.

Nepoplavni uzroci

Ne u svakoj situaciji je neophodno hitno posetiti veterinara. Ponekad se simptomi sami rešavaju i zahtevaju minimalnu intervenciju od strane vlasnika.

Naši ljubimci vole da love i istražuju okolinu, i ponekad predmet njihovih istraživanja može postati hrana sa stola ili ostaci hrane iz smeća. Psi imaju i svoj lični pogled na 'poslastice', i na šetnjama često skupljaju sitnice, po njihovom mišljenju ukusne komadiće prehrambenog otpada, pa čak i komade fecesa. Posledica toga mogu biti problemi sa varenjem, koji, ako nema komplikacija, prolaze sami od sebe i ne zahtevaju posetu veterinaru.

Životni stil pasa – svakodnevne šetnje, ljubav prema kopanju, žvakanju, lizanje, pa čak i jedenje sumljive 'poslastice' na ulici – dovodi do zaraze glistama. Obično, za odrasle zdrave pse crijevne gliste ne predstavljaju ozbiljnu opasnost. Međutim, ako vlasnik misli da svoje ljubimce tretira od parazita samo jednom godišnje pre vakcinacije, one mogu postati uzrok povremenog povraćanja.

Trudnoća može biti praćena povraćanjem. Često je to kratkotrajno i prolazi samo od sebe. U ranoj fazi, to je posledica hormonskih promena u organizmu. U kasnijim fazama, posebno kod višestruke trudnoće, značajno povećanje veličine materice može pritiskati organe GIT-a i tako dovesti do mučnine i povraćanja.

Psi ponekad pojedu svoju porciju prebrzo. To može biti uslovljeno konkurencijom sa drugim ljubimcima u kući, jer, kako je poznato, hrana u tuđoj posudi je uvek ukusnija. Takođe, razlog može biti pogrešan proračun porcija bez uzimanja u obzir veličine životinje i njenih energetskih potreba.

Mučnina kod pasa može se javiti usled neodgovarajućeg režima ishrane, ako životinja dobija svoju porciju samo jednom dnevno ili ako se hrana daje haotično u različito vreme. U takvim slučajevima češće je uočeno povraćanje sa sluzi, žućkasto povraćanje (s žuči) ili povraćanje bele pene.

Neki faktori, potpuno neznatni za nas, mogu biti izvor velikih briga za naše ljubimce. Na primer, dolazak gostiju, bučne žurke, vatromet, vožnja do veterinara, novi ljubimac u kući i slično.

Vožnja u transportu je čest uzrok napada morskog oboljenja. Takav uticaj na vestibularni aparat može završiti mučninom i povraćanjem.

Povraćanje će verovatno biti posledica nekog problema. Najčešće se javlja pri bolestima gornjih delova GIT-a. Ako se dešava povremeno, može biti povezano sa preskakanjem obroka ili pogreškama u ishrani. Ako se povraćanje redovno ponavlja i učestala, važno je sprovesti dijagnostiku, uključujući isključivanje gastritisa, ezofagitisa, odnosno upale jednjaka i megaezofageusa – patološkog proširenja jednjaka, što je opasan razlog povraćanja, a češće regurgitacije.

Dodatni simptomi

U opasnim stanjima ljubimac će, pored povraćanja, imati i druge simptome. Na primer, pankreatitis često prati bol, ponekad je upravo on onaj koji najviše plaši vlasnika.

Strano telo može se manifestovati na različite načine, što je njegova lukava karakteristika. Na primer, kod delimične opstrukcije GIT-a, pas može neko vreme jesti i piti, ne pokazujući druge znakove nelagodnosti osim povremenog povraćanja. Intoksikacija pri trovanju može biti praćena smanjenom aktivnošću, gubitkom apetita, apatijom, a ponekad čak i neurološkim simptomima.

Povrede jednjaka, želuca, creva verovatno će dovesti do povraćanja s krvlju, a ponekad – do melemekene (crne, katranaste fekalije).

Kod infektivnih bolesti česti simptom će biti groznica.

Nepoplavni uzroci, uz odsustvo komplikacija, uglavnom ne dovode ni do kakvih značajnih promena u stanju ljubimca. Kod višestrukog povraćanja i jake mučnine može nestati apetit i malo se smanjiti aktivnost.

Zabrinjavajući znaci koji zahtevaju hitan odlazak u kliniku:

• Povraćanje s krvlju ili smeđkasto povraćanje s mešavinom koja podseća na kafu;
• Velika količina krvi u fekalijama, melemekena;
• Strana tela u povraćajnim masama i fekalijama;
• Postoji sumnja da je životinja mogla progutati lekove, kućnu hemiju, insekticid ili bilo koji drugi toksin;
• Neurološki simptomi: konvulzije, 'zaletanje', savijanje i tresenje šapama, neselešan položaj u prostoru.

Dijagnoza

Početni korak u dijagnostici svih patologija je pregled veterinara. Pošto naši ljubimci nisu sposobni sami objasniti šta ih muči, stručnjaku je važan detaljan opis životnog stila životinje, režima ishrane, prehrambenih navika, prethodnih bolesti, trajanja i težine simptoma.

U većini slučajeva biće potrebno uraditi ultrazvučno ispitivanje trbušne duplje. To će biti neophodno pri sumnji na pankreatitis, enteritis, enterokolitis, strano telo u gastrointestinalnom traktu, hepatobiliarne bolesti (jetra i žučni putevi), bolesti bubrega.

Opšti klinički analize krvi su važne za procenu obima upalnog procesa, kao i za isključivanje anemije.

Biohemijsko ispitivanje krvi pomaže u proceni funkcije jetre, bubrega, gubitka proteina, nivoa elektrolita i glukoze.

Kod sumnje na parvovirusni gastroenteritis, kugu mesoždera biće potrebno ispitivanje fekalija ili rektalnog brijega za otkrivanje uzročnika.

Ponekad su potrebne i druge procedure: rendgensko ispitivanje, endoskopski pregled pa čak i kompjuterska tomografija.

Lečenje

Lečenje će zavisiti od dijagnoze, ali obično uvek uključuje lekove za suzbijanje mučnine i povraćanja. Takođe se sprovodi korekcija dijete i režima ishrane. Kod parazitarnih infekcija – tretman protiv glista.

Ponekad je dovoljno otkloniti uzrok povraćanja – na primer, uklanjanje stranog tela iz GIT-a. U takvim slučajevima dalja terapija je usmerena na brzo oporavak ljubimca.

Kada povraćanje uzrokuju poremećaji metabolizma ili intoksikacija, važan je sistemski pristup pacijentu.

Na primer, kod trovanja ili teškog oštećenja bubrega, jetre, usled hroničnih patologija, suzbijanje povraćanja biće samo deo obimne terapije.

Po potrebi se sprovodi nadoknada tečnosti i elektrolita. To je posebno važno ako životinja ima groznicu, ili ne može jesti i piti zbog mučnine, gubi tečnost i elektrolite sa dijarejom i povraćanjem.

Uklanjanje bola je neophodno kod pankreatitisa, stranog tela, invaginacije i izraženih gastroenteritisa.

Često se koriste gastroprotektivna sredstva koja štite sluznicu želuca.

Kod tumora, hirurško lečenje se kombinuje sa hemoterapijom.

Takođe je potrebna operacija kod invaginacije creva i potpunih čireva.

Kod cerebralno-mozgane traume biće potrebna nega u stanju klinike i konsultacija sa neurologom.

Ako je stanje ljubimca ozbiljno, bez obzira na prvobitni uzrok, može biti potrebna dugotrajna i intenzivna terapija, uključujući nošenje u klinici.

Dalje ćemo detaljnije objasniti šta da radite ako vaš pas muči se i povraća.

Protivmučnini za pse

Korišćenje ovih sredstava je neophodno kod višestrukog povraćanja ili izražene mučnine, kada životinja ne može da prihvati hranu i vodu čak i u malim količinama.

Najčešće se kod pasa koriste preparati na bazi maropitanta (Serinium, Maropital) ili ondansetrona (Regumiral, Ondansetron, Laturan).

Korišćenje sredstava u injekcionom obliku je optimalno, jer je teško dati tablete ili suspenziju životinji koja povraća.

Preparati na bazi metoklopramida i domperidona pojačavaju peristaltiku, odnosno kontrakciju zidova želuca i creva, zato ih ne treba koristiti kod opstrukcije GIT-a (na primer, stranog tela) ili pri sumnji na opstrukciju. Svi navedeni preparati se koriste pod nadzorom veterinara ili po njegovom nalogu.

Kako zaustaviti povraćanje kod pasa?

Kod jednokratnog povraćanja usled stresa ili morskog oboljenja, nije potrebno ništa preduzimati. U slučaju da se povraćanje kod psa ponavlja, možete ograničiti prehranu na 4-12 sati, posebno ako bilo koja količina hrane izaziva novi napad. Bolje je davati vodu u malim porcijama, često. U kućnim uslovima, obično nije neophodno korišćenje specijalnih protivmučninih sredstava.

Ali kada je povraćanje kod psa višestruko, ne dozvoljavajući mu da jede i pije, i ako nema mogućnosti posete veterinara, najoptimalnije je davanje injekcionih preparata kao što su Serinium ili Maropital. Oni se koriste prema uputstvu u potrebnim dozama (doze su navedene u tabeli gore). Korišćenje ovih sredstava zahteva od vlasnika veštinu izvođenja subkutane injekcije. Najčešće se subkutanne injekcije daju u području lopatica.

Često vlasnici koriste probiotike. Na primer, misle da mogu dati od povraćanja Lactobifadol, Vetom, Lactoferron. Ali važno je razumeti da probiotici neće uticati na mučninu i povraćanje, jer su namenjeni delovanju na bakterije koje naseljavaju creva.

Nega ljubimca

Hranjenje psa pri povraćanju ili nakon gladne dijete počinje sa malim količinama vlažne ili tečne hrane. Postepeno se povećavaju porcije hrane i vreme između njih. Može se razmotriti privremeni prelazak na specijalizovane gotove medicinske dijete.

Životinja koja oseća nelagodnost treba tiho i mirno okruženje. Omogućite joj udobno, zatvoreno mesto za odmor, privremeno ograničite njeno druženje s drugim ljubimcima. Isključite prekomernu fizičku aktivnost: duge šetnje, trčanje stepenicama, dinamične igre.

Ako psa morate ostaviti u klinici, ponesite sa sobom omiljenu podlogu, igračke, kao i stvari s vašim mirisom (na primer, majicu ili dres). To će pomoći smanjenju stresa kod ljubimca i umiriti ga.

Ako ste dobili preporuke od veterinara za kućno lečenje, obavezno ih sledite. Ako niste u mogućnosti da kod kuće sprovedete potrebne postupke, obavezno se obratite veterinaru za korekciju terapije.

Povraćanje kod štenaca

Štenad puno igraju i aktivno istražuju okolinu, uključujući i korišćenje zuba, pa često progutaju strana tela. Njihov imunološki sistem nije još toliko razvijen kao kod odraslih pasa. Ako štene povraća više puta, to je razlog za odlazak kod veterinara.

Postoji nekoliko važnih nijansi koje treba znati:

• Kada štene ima dijareju i povraćanje, brzo gubi tečnost, elektrolite i proteine, posebno ako nema apetita;
• Kod štenaca, u kontekstu mučnine, povraćanja i gladovanja može se razviti kritično stanje – hipoglikemija (pogotovo kod malih pasmina). To je smanjenje šećera u krvi koje može dovesti do gubitka svesti, konvulzija i smrti ljubimca;
• Štenad su podložniji infektivnim bolestima i lakše ih pretrpe nego odrasle životinje;
• Kod štenaca se ne preporučuje primena gladne dijete.

Prevencija

Kao što smo gore pregledali, povraćanje je znak mnogih patologija. Za njegovu prevenciju, potrebno je pridržavati se jednostavnih, ali važnih pravila nege ljubimca:

• Obezbediti ljubimcu pravilan, uravnotežen jelovnik. Ne davati kosti, velike hrskavice, hranu sa stola;
• Redovno sprovoditi kompleksnu vakcinaciju i tretman protiv glista;
• Naučiti psa da ne kopča na ulici, ne krade hranu sa stola, prehrambene ostatke iz smeća;
• Koristiti čvrste igračke koje je teško oguliti i progutati;
• Ne ostavljati kućnu hemiju, insekticide, rodenticide, lekove, kućne biljke na dohvat ruku.

Povraćanje kod pasa: glavne tačke

• Sama po sebi, povraćanje nije samostalna bolest, već samo simptom nekog problema, te može pratiti razne patologije i stanja: od bezopasnog morskog oboljenja do opasnih infektivnih bolesti.
• Ne uvek zahteva posetu veterinara i specijalizovano lečenje. Kod jednokratnog, retkog povraćanja dovoljno je kratkoročne gladne dijete i raspoređeno hranjenje.
• Trebalo bi biti zabrinjavajuće u kombinaciji sa drugim simptomima: groznicom, dijarejom, depresivnim stanjem, bolnim sindromom.
• U nekim situacijama samo po sebi predstavlja ozbiljan razlog za hitan odlazak u veterinarsku kliniku. Na primer, povraćanje s krvlju, povraćanje sa mešavinom koja podseća na kafu. Ili višestruko povraćanje na bilo koju količinu unete hrane i vode, povraćanje nakon povrede glave ili pada, ponavljajuće povraćanje kod šteneta koje muči da jede i pije.