Koje krvne analize se rade kod pasa?
Dve osnovne grupe analiza su kompletna krvna slika i biohemijske analize krvi. Krvna slika procenjuje krvne ćelije, dok biohemija meri određene proteine, enzime i druge supstance u krvi. Veterinar bira potrebne analize prema simptomima, nalazu pregleda, uzrastu, prethodnim bolestima i terapiji psa. Analize se koriste i u preventivnim pregledima, pripremi za anesteziju i praćenju lečenja.
Rezultat nije dijagnoza sam po sebi. Odstupanje jednog pokazatelja može imati više uzroka, a uredan nalaz ne isključuje svaku bolest. Za tumačenje su važni celokupan nalaz, stanje psa i, po potrebi, pregled urina, ultrazvuk ili druge pretrage.
Kompletna krvna slika
Krvna slika može ukazati na anemiju, promene povezane sa upalom i poremećaje broja trombocita. Za detaljniju procenu veterinar može zatražiti pregled krvnog razmaza i broj retikulocita, mladih eritrocita koji pomažu u proceni odgovora koštane srži na anemiju.
Hematokrit (Ht ili HCT) predstavlja udeo zapremine eritrocita u ukupnoj zapremini krvi. Snižen hematokrit može ukazivati na anemiju, dok povišen često prati dehidraciju, a ređe stvarno povećanje mase eritrocita. Povišen nalaz takođe zahteva tumačenje.
Hemoglobin (Hb ili HGB) je protein u eritrocitima koji prenosi kiseonik. Njegova koncentracija se procenjuje zajedno sa hematokritom i brojem eritrocita, naročito pri ispitivanju anemije.
Eritrociti (RBC) su crvene krvne ćelije. Smanjen broj može pratiti gubitak krvi, razgradnju eritrocita ili smanjeno stvaranje u koštanoj srži. Povećan broj može biti posledica dehidracije ili drugih stanja i ne treba ga automatski pripisivati fizičkoj aktivnosti.
Leukociti (WBC) su bele krvne ćelije koje učestvuju u odbrani organizma. Njihov ukupan broj i raspodela pojedinih vrsta, odnosno leukogram, mogu se menjati zbog upale, infekcije, stresa, lekova ili bolesti koštane srži. Važni su apsolutni brojevi pojedinih vrsta ćelija, a ne samo njihovi procenti.
Neutrofili učestvuju naročito u odgovoru na upalu i bakterijske infekcije. Segmentirani neutrofili su zrele ćelije; njihovo prisustvo ili povećanje samo po sebi ne dokazuje hroničnu bolest. Povećan broj nezrelih oblika može ukazivati na pojačanu potrebu organizma za ovim ćelijama.
Eozinofili mogu biti povećani kod nekih parazitskih bolesti, alergijskih reakcija i drugih stanja. Povećanje ne dokazuje prisustvo parazita, a normalan broj ne isključuje parazitsku bolest.
Bazofili su obično malobrojni. Učestvuju u određenim alergijskim i upalnim reakcijama, ali njihov broj nije pouzdan samostalan test za alergiju.
Monociti prelaze u tkiva i učestvuju u uklanjanju oštećenih ćelija i drugih materijala. Mogu biti povećani pri upali ili stresnom odgovoru; povećanje samo po sebi ne znači sepsu.
Limfociti imaju važnu ulogu u specifičnom imunskom odgovoru. Njihov broj može se menjati zbog stresa, lekova, infekcija i pojedinih bolesti imunskog ili krvotvornog sistema. Ni povećanje ni smanjenje ne određuju dijagnozu bez dodatne procene.
Trombociti (PLT) su ćelijski fragmenti koji učestvuju u zaustavljanju krvarenja. Nizak broj može nastati zbog smanjenog stvaranja, povećane potrošnje ili razgradnje. Slepljivanje trombocita u epruveti može dati lažno nizak rezultat, pa je nekad potrebna provera razmaza. Trombociti ne rastu obavezno nakon gubitka krvi.
Biohemijske analize krvi
Biohemijski profil pomaže u proceni jetre, bubrega, metabolizma i ravnoteže pojedinih supstanci u organizmu. Sastav profila nije uvek isti: elektroliti, kalcijum, fosfor i posebni testovi mogu se uključiti prema potrebi.
Pokazatelj | Šta može značiti odstupanje |
|---|---|
Albumin | Protein koji održava raspodelu tečnosti i prenosi različite supstance. Povišenje najčešće prati dehidraciju. Sniženje može pratiti gubitak proteina kroz bubrege ili creva, upalu ili smanjeno stvaranje u jetri. |
ALT | Kod pasa se pre svega koristi kao pokazatelj oštećenja ćelija jetre. Povišenje ne određuje uzrok oštećenja i ne meri neposredno sposobnost jetre da obavlja svoje funkcije. Niska aktivnost obično nema poseban dijagnostički značaj. |
AST | Može biti povišen kod oštećenja jetre ili mišića. Razgradnja eritrocita u uzorku takođe može uticati na nalaz. Odnos AST i ALT sam po sebi nije dovoljan za dijagnozu bolesti srca. |
Alkalna fosfataza (ALP) i GGT | Povišenje može pratiti zastoj žuči i bolesti jetre ili žučnih puteva. ALP može biti viša i kod štenaca zbog rasta kostiju, kao i pod uticajem kortikosteroida i nekih drugih lekova. Izolovano povećanje nije dokaz jedne određene bolesti. |
Bilirubin | Nastaje razgradnjom hemoglobina i obrađuje se u jetri. Može biti povišen kod pojačane razgradnje eritrocita, bolesti jetre ili otežanog oticanja žuči. Znatno povećanje može biti praćeno žutilom beonjača, desni ili kože. |
Glukoza | Povišenje može pratiti dijabetes, stres ili delovanje lekova. Sniženje može biti povezano sa insulinom, pojedinim trovanjima, teškim bolestima ili nedovoljnim unosom hrane, naročito kod vrlo mladih i sitnih pasa. Kašnjenje u obradi uzorka može dati lažno nisku vrednost. |
Kreatinin | Nastaje u vezi sa metabolizmom mišića i izlučuje se bubrezima. Povišenje može pratiti smanjenu filtraciju u bubrezima, dehidraciju ili prepreku oticanju mokraće. Na vrednost utiče mišićna masa, a normalan rezultat ne isključuje ranu bolest bubrega. |
Urea | Nastaje u jetri pri metabolizmu proteina i izlučuje se bubrezima. Povišenje može pratiti smanjeno izlučivanje, dehidraciju ili krvarenje u digestivnom traktu. Sniženje može pratiti smanjeno stvaranje u jetri ili nizak unos proteina. Tumači se zajedno sa kreatininom i nalazom urina. |
Alfa-amilaza | Ima ograničenu vrednost za dijagnostiku pankreatitisa: povišenje nije specifično, a uredan rezultat ga ne isključuje. Ako se sumnja na pankreatitis, veterinar može preporučiti specifičnije testove i ultrazvučni pregled. |
Elektroliti, kalcijum i fosfor | Promene mogu pratiti poremećaje ravnoteže tečnosti, bolesti bubrega, hormonske i druge bolesti. Uzrast je važan, naročito za fosfor kod štenaca. Neki poremećaji elektrolita zahtevaju hitno lečenje. |
Kako čitati referentne intervale
Koristite referentne intervale navedene na nalazu laboratorije koja je analizirala uzorak, a ne univerzalnu tabelu sa interneta. Intervali zavise od metode, opreme i populacije pasa na kojoj su određeni. Uzrast i rasa takođe mogu uticati na tumačenje; vrednosti za štence nisu jedinstvene za sve faze razvoja.
Proverite i jedinice. Na primer, hemoglobin može biti izražen u g/L ili g/dL, a brojevi krvnih ćelija po mikrolitru ili u odgovarajućim jedinicama po litru. Brojevi izraženi različitim jedinicama ne mogu se direktno porediti.
Blago odstupanje nije nužno bolest, ali ga ne treba ni zanemariti. Veterinar procenjuje veličinu promene, ostale pokazatelje, simptome i prethodne nalaze. Hemoliza, masnoća u uzorku, ugrušci ili način čuvanja krvi mogu uticati na rezultate, pa je nekad potrebno ponoviti uzimanje uzorka.
Kako pripremiti psa za uzimanje krvi
Pre dolaska pitajte ambulantu da li je za planirane analize potrebno da pas ne jede i koliko dugo. Za mnoge biohemijske analize zdravim odraslim psima često se preporučuje pauza od hrane preko noći, ali trajanje zavisi od testa i zdravstvenog stanja. Za svaku krvnu analizu post nije obavezan.
Štence, vrlo sitne pse, pse sa dijabetesom ili sklonošću ka niskom šećeru ne ostavljajte bez hrane bez individualnog uputstva veterinara. Ne odlažite hitan pregled zato što je pas jeo. Voda se za uobičajeno uzimanje krvi najčešće ne ograničava, osim ako veterinar zbog drugog postupka ne odredi drugačije.
Ne prekidajte terapiju na svoju ruku. Recite veterinaru koje lekove i suplemente pas prima i kada je dobio poslednju dozu. Ponesite prethodne nalaze i, koliko je moguće, izbegnite naporan trening neposredno pre uzimanja krvi.
Kako se uzima krv?
Krv se najčešće uzima iz vene na prednjoj ili zadnjoj nozi, a po potrebi iz vene na vratu. Osoblje bezbedno pridržava psa, po potrebi skraćuje dlaku, dezinfikuje mesto uboda i privremeno pritiska venu ili koristi podvez. Uzorak se prikuplja u odgovarajuće epruvete, a nakon vađenja igle mesto se pritisne da bi se zaustavilo krvarenje.
Ubod može izazvati kratkotrajnu nelagodnost. Mirno obraćanje i pažljivo rukovanje mogu pomoći, ali reakcije pasa se razlikuju. Najavite osoblju ako se pas jako plaši, pokušava da ugrize ili je ranije teško podnosio postupak. Ako je stavljen zavoj, pitajte kada ga treba skinuti; ako krvarenje ne prestaje ili otok raste, javite se ambulanti.
Česta pitanja
Da li krvne analize mogu otkriti bolest pre pojave simptoma?
Mogu otkriti neke promene kod psa koji još nema očigledne simptome, ali ne otkrivaju sve bolesti niti sve njihove rane faze. Zato se preventivni pregled ne svodi samo na analizu krvi.
Da li povišeni eritrociti ili hematokrit zahtevaju pregled?
Da, nalaz treba razmotriti sa veterinarom čak i ako su ostali pokazatelji uredni. Dehidracija je čest uzrok, ali postoje i drugi. Veterinar može preporučiti proveru hidratacije, ponavljanje analize ili dodatna ispitivanja.
Da li povišeni jetreni enzimi ili bilirubin znače da treba odmah započeti terapiju?
Ne postoji jedna terapija za sve uzroke povišenja. Potrebno je utvrditi uzrok i proceniti stanje psa. Veterinar može preporučiti dodatne analize ili ultrazvuk. Nemojte davati lekove ili suplemente za jetru bez dogovora sa veterinarom.
Šta je sedimentacija eritrocita (SE)?
SE meri brzinu taloženja eritrocita. Kod pasa nije standardni deo rutinske krvne slike i ima ograničenu vrednost kao samostalan pokazatelj upale. Tumačenje se ne može jednostavno preneti iz ljudske medicine.
Kada ne treba čekati rezultate ili zakazani termin?
Odmah potražite veterinarsku pomoć ako pas teško diše, kolabira, ima napade, izrazito blede desni, obilno ili uporno krvarenje ili se napinje da mokri, a mokraća ne izlazi. Žutilo desni ili beonjača, naročito uz slabost, povraćanje ili odbijanje hrane, zahteva brz pregled. Ne čekajte da pas bude natašte niti pokušavajte da stanje rešite samo tumačenjem laboratorijskog nalaza.
