U ovom članku pričamo o tome koliko krvnih grupa imaju psi i koje se grupe javljaju kod određenih rasa, zašto je važno znati krvnu grupu životinje, zašto krv ljubimaca može biti različita i koje su opasnosti prilikom transfuzije nekompatibilne krvi, kao i kako stručnjaci određuju grupu pacijenta i šta je za to potrebno.
Da li psi imaju krvne grupe?
Krv različitih vrsta sisara je veoma slična, ako ne ulazimo u detalje. Relativna sličnost omogućava u hitnim situacijama čak i transfuziju krvi različitih životinjskih vrsta, što se naziva ksenotransfuzijom. Međutim, ako se detaljnije proučava pitanje, ispostavlja se da psi imaju svoje krvne grupe, koje se razlikuju od ljudskih.
Crvene krvne ćelije nisu identične ljudskim po veličini i izgledu.
Različitosti krvi različitih pasa su uzrokovane prisustvom ili odsustvom antigena. Bilo koja supstanca koju organizam prepoznaje kao stranu i na koju daje imuni odgovor na površini krvnih ćelija, kao i urođeni antitela. Specifični proteini imunog sistema koji se formiraju u organizmu pod uticajem antigena i imaju sposobnost vezivanja isključivo sa tim stranim antigenima.
Otkrivanje sopstvenih krvnih grupa kod životinja postalo je temelj veterinarske hemotransfuzije. Nauka koja proučava transfuziju krvi i njenih komponenti omogućila je značajan napredak u proučavanju svojstava krvi naših ljubimaca, kao i smanjenje broja slučajeva kada hemotransfuzija ne samo da nije pomogla pacijentu, već je i značajno pogoršala njegovo stanje.
Opšte informacije o krvi pasa
Krv je izuzetno važna komponenta organizma živih bića. Crvene ćelije, eritrociti, prenose kiseonik i ugljen-dioksid, bele ćelije, nazvane leukociti, utiču na imunitet, trombociti su odgovorni za zaustavljanje krvarenja. Na površini ćelija prisutni su specifični proteini, različiti po sastavu kod životinja sa različitim krvnim grupama.
Imuni odgovor na strane proteine (antigene) uzrokuje netoleranciju pri hemotransfuziji. Za formiranje antitela protiv strane grupe često je potrebno barem jednokratno unošenje strane krvi, iako kod nekih grupa antitela već postoji pri rođenju.
Tokom transfuzije to preti pacijentu uništenjem upravo ubačenih eritrocita i pogoršanjem stanja do kritičnog nivoa. Pored toga, neslaganje krvnih grupa ponekad je opasno i za štene, rođeno od majke sa „sukobljenom“ grupom.
Šta je reakcija nesaglasnosti?
Reakcija nesaglasnosti događa se pri sukobu grupa, kada krv od davatelja nosi antigene na koje prijemnik već ima antitela. Reakcija može biti akutna, što prijeti padom krvnog pritiska, narušavanjem rada srca, oticanjem pluća. Teško stanje uzrokovano nakupljanjem tečnosti u tkivima pluća, masovnim uništenjem krvnih ćelija, groznicom i veoma teškim stanjem.
Odložena reakcija je manje opasna, ali preti gubitkom efekta transfuzije – već nakon nekoliko dana analize će biti iste loše kao i pre procedure. Pored toga, pri transfuziji mogu nastati i druge komplikacije koje nisu povezane sa grupom. Tu su negativan odgovor na proteine krvi davatelja, alergija na druge komponente, prenos infekcija i slično.
Koliko krvnih grupa imaju psi?
Za razliku od mačaka, koje imaju samo tri grupe i jedan dodatni faktor, kod pasa je trenutno opisana najmanje tri različite sisteme podela eritrocitnih antigena i najmanje 10 grupa.
Najpoznatiji i najkorišćeniji sistem antigena je DEA (Dog Erythrocyte Antigen), koji uključuje najmanje 7 grupa, ali nisu sve dovoljno proučene do sada.
| Grupa | Prisutnost u populaciji | Urođena antitela protiv ove grupe kod negativnih životinja | Reakcija na transfuziju krvi životinjama sa antitelima protiv ove grupe |
| DEA 1 (ranije podeljen na DEA 1.1 i DEA 1.2) | Do 80% svih pasa je pozitivno | Odsustvuju | Akutna nesaglasnost |
| DEA 3 | Prisustvuje kod 5-20% pasa, češće kod grejhaunda | Prisutna | Odloženo uništenje krvnih ćelija |
| DEA 4 | Do 90% pasa je pozitivno | Odsustvuju | Nema reakcije |
| DEA 5 | Prisustvuje kod 10-25% pasa | Prisutna | Odloženo uništenje krvnih ćelija |
| DEA 6 | Do 99% pasa je pozitivno | Odsustvuju | Nije proučeno |
| DEA 7 | 10-45% pasa je pozitivno | Prisutna | Odloženo uništenje krvnih ćelija |
| DEA 8 | Do 40% pasa je pozitivno | Odsustvuju | Nije proučeno |
Tabela 1 - krvne grupe pasa po DEA sistemu
DAL sistem je nazvan po dalmatincima i podrazumeva prisustvo ili odsustvo ovog antigena, pri čemu se najčešće negativna DAL grupa javlja kod dalmatinskih pasa, dobermana i šitzu. Ponovna transfuzija DAL+ krvi takvim životinjama izaziva reakciju nesaglasnosti.
KAI sistem uvodi još dve dodatne pozicije u listu.
| Grupa | Prisutnost u populaciji | Urođena antitela protiv suprotne grupe | Reakcija na ponovnu transfuziju ove grupe |
| KAI 1 | Većina pasa je pozitivna po ovoj grupi | Odsustvuju | Životinje sa negativnom KAI 1 grupom rizikuju od nesaglasnosti |
| KAI 2 | Tačan broj pozitivnih pasa po ovoj grupi nije poznat, ali negativnih pasa po obe grupe nije više od 5% | Odsustvuju | Životinje sa negativnom KAI 2 grupom rizikuju od nesaglasnosti |
Tabela 2 - krvne grupe pasa po KAI sistemu
Zanimljiva činjenica: jedna životinja može imati više opisanih antigena, što znači da pas može imati više krvnih grupa istovremeno. Međutim, nažalost, mogućnosti domaće veterinarske medicine trenutno ne dozvoljavaju tačno određivanje koliko krvnih grupa imaju psi i njihove identifikacije kod pacijenata.
Kako odrediti krvnu grupu?
U našoj zemlji trenutno je dostupan ekspres test za identifikaciju DEA 1 pozitivnih i negativnih pasa. Test sistem u ovom slučaju predstavlja osnovu od gustog kartona i specijalnih rupa na njemu, u koje se dodaje krv, a zatim se čita reakcija. Mnoge velike klinike sami nabavljaju ove testove, ali u slučaju nedostatka slične usluge, krv ljubimca se može poslati u veliku laboratoriju. Ovo je jedina grupa koja se može istražiti u Srbiji. Stoga domaća veterinarska medicina ne može tačno odgovoriti na pitanje koliko krvnih grupa imaju psi i odrediti je kod pacijenta.
U inostranstvu veterinari imaju opremu i za druge test sisteme koji omogućavaju tipiziranje krvi pasa i po drugim antigenima, kao što su DEA, KAI i DAL. U najčešćem slučaju, lekari koriste specijalne gel kartice. Test sistemi koji koriste specijalni gel, koji beleži pozitivnu reakciju na određenu krvnu grupu, mnogo su praktičniji od standardnih ekspres setova.
Zašto je važno znati krvnu grupu?
Anemija, ili malokrvnost, javlja se u kontekstu širokog spektra bolesti, među kojima su trovanja pacovim otrovima, različite infekcione i parazitske bolesti, problemi sa bubrezima, jetrom ili gastrointestinalnim traktom, povrede tkiva, tumori i slično.
U nekim slučajevima se životinji može pomoći samo transfuzijom, i ovde je vrlo važno znati grupu svog ljubimca, inače postoji rizik od reakcije nesaglasnosti. Pored reakcije na krv donora, postoje i slučajevi gubitka legla kod uzgajivača, povezani sa sukobom grupa. Ako je krvna grupa majke nesaglasna sa grupom oca, a time i nekih mladunaca, postoji rizik da će antitela iz mleka dospeti u krv potomaka i pokrenuti proces uništavanja crvenih krvnih ćelija – eritrocita. Ovo stanje se naziva neonatalni izoeritrolizis. Fenomen kod kojeg se sa kolostrom majke štenadima prenose antitela ka njihovim sopstvenim krvnim ćelijama, i iako je prilično retko kod pasa, uzgajivači koji se suoče sa problemom moraju obavezno da utvrde koja krvna grupa imaju njihovi uzgajivači.
Priprema za transfuziju
Neposredno pre transfuzije, veterinari ne samo da saznaju krvnu grupu pacijenta, već i biraju donora ili pripremljenu donorsku krv.
Da bi se uspešno izvršila hemotransfuzija, veterinari u klinikama prolaze kroz nekoliko koraka:
- Istražuju krv prijemnika, saznaju njene pokazatelje, grupu i druge važne detalje.
- Biraju donora, ako nije moguće kupiti paket u banci krvi. Zahtevi za donora su prilično strogi: životinja mora da ima od 1-8 godina, težiti najmanje 25 kg, biti potpuno zdrava, vakcinisana i tretirana protiv parazita, nemati bolesti kao što su babijazoza – jedna od najopasnijih krvnih bolesti kod pasa, prenose se preko ujeda krpelja, anaplasmoza – bolest izazvana endolimfnim parazitskim bakterijama koje se prenose ugrizom krpelja, dirofilarioza – parazitska bolest koja ima srčnu i kožnu formu, itd., kao i imati mirnu prirodu.
- Istražuju krv donora radi utvrđivanja grupe, kao i drugih pokazatelja kroz kompletan analiz – analiza koja pomaže u određivanju sastava krvi i biohemijsku analizu – analiza koja pomaže u proceni rada unutrašnjih organa.
- Ako prijemnik i donor odgovaraju po grupi, lekari sprovode još jedan test kompatibilnosti, pri čemu u laboratorijskim uslovima posmatraju kako krv oba životinja reaguje jedna na drugu.
- Samo ako svi testovi zadovolje veterinare, oni pristupaju transfuziji, ali kontrola se ne završava ovde. Najprve se uvode male količine vrlo sporo i pažljivo, promatra se reakcija psa, prati promena temperature, pritiska, pulsa i disanja. Kada lekar bude uveren da pacijent adekvatno podnosi proceduru, brzina transfuzije se povećava.
Kao što se može primetiti, hemotransfuzija nije najlakša i najsigurnija procedura. Posebno zbog nedostupnosti istraživanja većine krvnih grupa kod pasa, što prisiljava veterinare da sprovedu temeljnu pripremu za manipulaciju ili da traže alternative kad god je to moguće.
- Izvori:
-
Smith J. A., Johnson L. M. „Krvne grupe kod pasa: pregled i značaj“, Journal of Veterinary Medicine, 2018.
-
Doe, J. „Comprehensive Guide to Canine Blood Types“, European Veterinary Journal, 2020.
-
Miller, R. K. „Advances in Canine Hemotransfusion“, American Journal of Veterinary Research, 2019.
