Psi imaju krvne grupe, ali njihova podela nije ista kao ljudski ABO sistem. Jedan pas može istovremeno imati više različitih antigena na crvenim krvnim ćelijama. Zato podatak o jednoj krvnoj grupi, iako koristan, nije dovoljan da potvrdi da je krv određenog davaoca potpuno kompatibilna.
Šta određuje krvnu grupu psa?
Krvnogrupni antigeni su nasledne osobine na površini eritrocita, odnosno crvenih krvnih ćelija. Za pojedini antigen pas može biti pozitivan ako ga ima ili negativan ako ga nema. Antitela su proteini imunog sistema koji mogu prepoznati određene antigene i izazvati razgradnju eritrocita koji ih nose.
Eritrociti prenose kiseonik, leukociti učestvuju u odbrani organizma, a trombociti pomažu u zaustavljanju krvarenja. Pri izboru krvi za transfuziju eritrocita posebno je važna podudarnost krvnogrupnih antigena davaoca i primaoca. Krv drugih životinjskih vrsta nije uobičajena ni bezbedna zamena za odgovarajuću pseću krv.
Koliko krvnih grupa imaju psi?
Kod pasa je opisano više od deset krvnogrupnih antigena. Broj zavisi i od toga kako se računaju istorijske oznake i novije opisani antigeni, pa nije najpreciznije govoriti o jednom konačnom broju međusobno isključivih grupa. U veterinarskoj praksi najčešće se određuje DEA 1, ali postoje i drugi DEA antigeni, kao i Dal, Kai 1 i Kai 2.
DEA je skraćenica od engleskog naziva Dog Erythrocyte Antigen, odnosno antigen eritrocita psa. DEA 1 je naročito važan jer DEA 1 negativan pas, nakon primanja DEA 1 pozitivnih eritrocita, može razviti antitela. Kasnija transfuzija takve krvi može izazvati ozbiljnu reakciju. Prirodna antitela protiv DEA 1 se uglavnom ne očekuju, ali to ne znači da je prva transfuzija bez rizika.
DEA antigen | Značaj za transfuziju |
|---|---|
DEA 1 | Najčešće se rutinski određuje. Nepodudarnost može dovesti do stvaranja antitela i ozbiljne reakcije pri kasnijem izlaganju. |
DEA 3, DEA 5 i DEA 7 | Mogu biti važni za kompatibilnost; antitela na pojedine antigene mogu skratiti preživljavanje transfundovanih eritrocita. |
DEA 4 | Prisutan je kod velike većine pasa. Ipak, ne treba ga smatrati antigenom koji nikada ne može izazvati reakciju. |
DEA 6 i DEA 8 | Istorijski opisane oznake; podaci o njima i mogućnosti rutinskog testiranja su ograničeni. |
Učestalost pojedinih antigena razlikuje se među rasama i ispitivanim populacijama. Rasa nije pouzdan način određivanja krvne grupe: potreban je test konkretnog psa.
Drugi antigeni | Šta je važno znati |
|---|---|
Dal | Naziv potiče od dalmatinaca, ali Dal negativni psi postoje i u drugim rasama, uključujući dobermane i ši-cue. Nakon izlaganja Dal pozitivnoj krvi negativan pas može razviti antitela. |
Kai 1 i Kai 2 | Dodatni opisani antigeni. Nisu samo dve suprotne oznake jedne krvne grupe; njihovo testiranje i klinički značaj nisu jednako razjašnjeni kao kod DEA 1. |
Kako se određuje krvna grupa?
Veterinar uzima uzorak krvi i koristi odgovarajući test za tipizaciju. Brzi testovi za DEA 1 mogu pokazati da li je pas pozitivan ili negativan na taj antigen. Za druge antigene mogu biti potrebni specijalizovani testovi i laboratorije. Dostupnost zavisi od ustanove i zemlje, pa o mogućnostima testiranja pitajte svog veterinara.
Tipizacija i test unakrsne kompatibilnosti, poznat kao crossmatch, nisu isto. Tipizacija otkriva određeni antigen, dok se crossmatchom proverava da li uzorci krvi konkretnog davaoca i primaoca pokazuju znake nepodudarnosti. Posebno je važan kod pasa koji su već primali transfuziju ili čija istorija transfuzija nije poznata. Podudarnost za DEA 1 ne isključuje nepodudarnost za druge antigene.
Zašto je važno znati krvnu grupu?
Transfuzija može biti potrebna kod teške anemije ili velikog gubitka krvi, na primer nakon povrede, krvarenja ili bolesti koja dovodi do razgradnje eritrocita. Nije svaka anemija razlog za transfuziju: odluka zavisi od uzroka, nalaza i stanja psa. Transfuzija podržava pacijenta, ali ne zamenjuje lečenje osnovnog problema.
Poznat rezultat tipizacije može ubrzati izbor odgovarajuće krvi, naročito kod pasa koji su davaoci ili kod kojih se očekuju ponovljene transfuzije. Sačuvajte nalaz i podatke o prethodnim transfuzijama. Ipak, ranije određen DEA 1 status ne zamenjuje procenu kompatibilnosti pre nove transfuzije.
Kod pasa je veoma retko opisana i razgradnja eritrocita novorođene štenadi zbog majčinih antitela prenetih kolostrumom, odnosno prvim mlekom. Samo različite krvne grupe roditelja nisu dovoljne da se zaključi da postoji takav rizik; važno je i da li majka ima odgovarajuća antitela, na primer nakon ranije transfuzije. Slaba štenad sa bledim ili žutim sluzokožama zahtevaju hitan veterinarski pregled, a ne samostalnu promenu hranjenja.
Šta se dešava kada krv nije kompatibilna?
Ako primalac ima antitela protiv antigena davaoca, ona mogu izazvati razgradnju transfundovanih eritrocita. Akutna reakcija može biti životno ugrožavajuća. Mogući znaci uključuju povišenu temperaturu, povraćanje, ubrzano ili otežano disanje, naglu slabost, pad krvnog pritiska, kolaps i tamnu mokraću.
Odložena reakcija može se ispoljiti tokom narednih dana, kada transfundovani eritrociti prežive kraće nego što se očekuje i anemija se ponovo pogorša. Ni takvu reakciju ne treba smatrati bezazlenom. Posle transfuzije, nagla slabost, otežano disanje, kolaps, tamna mokraća ili žutilo sluzokoža zahtevaju hitan kontakt sa veterinarom.
Nisu sve komplikacije posledica krvnih grupa. Moguće su i alergijske reakcije, preopterećenje cirkulacije tečnošću ili prenos infekcija. Zato kompatibilan rezultat testa smanjuje određene rizike, ali ne garantuje transfuziju bez komplikacija.
Kako izgleda priprema za transfuziju?
Transfuzija se obavlja u veterinarskoj ustanovi uz procenu koristi i rizika, izbor odgovarajuće krvi ili krvne komponente i praćenje pacijenta.
Procena primaoca: veterinar pregleda psa, proverava krvnu sliku i druge potrebne nalaze, utvrđuje razlog za transfuziju i prikuplja podatke o ranijim transfuzijama.
Izbor davaoca ili krvi iz banke: davalac treba da bude zdrav i odgovarajuće telesne mase, uzrasta i temperamenta. Tačni kriterijumi zavise od programa doniranja; nisu isti u svim ustanovama.
Pregled davaoca i provera infekcija: potrebni testovi određuju se prema području, putovanjima i drugim rizicima. Mogu uključivati proveru uzročnika babezioze, anaplazmoze i drugih infekcija. Vakcinacija i zaštita od parazita ne zamenjuju ovu proveru.
Tipizacija i procena kompatibilnosti: proverava se DEA 1 status, a test unakrsne kompatibilnosti radi se prema istoriji pacijenta i kliničkom protokolu. DEA 1 negativna krv nije automatski univerzalno kompatibilna.
Praćenje transfuzije: veterinarski tim određuje količinu i brzinu davanja, pažljivo prati psa od početka i kontroliše temperaturu, puls, disanje i druge pokazatelje. Ako posumnja na reakciju, prekida transfuziju i procenjuje dalje lečenje.
U hitnim situacijama veterinar procenjuje koliko vremena ima za testiranje i kako najbezbednije pomoći psu. Vlasnik može pomoći tako što će odmah prijaviti ranije transfuzije i dostaviti postojeće nalaze, ali izbor davaoca i sprovođenje postupka treba prepustiti veterinarskom timu.
