Važno je napomenuti da se ova infekcija smatra najčešće prisutnom na svetu, prenosećom acarima i komarcima. Dijagnoziranje bolesti pretežno se vrši na teritoriji Srbije, Crne Gore, Hrvatske, SAD-a, Kanade, Evrope i nekih zemalja Azije. Mnoge vrste životinja i ljudi obolijevaju i služe kao nosioci bolesti.
O Boli Lajma kod pasa
Godine 1975. u Sjedinjenim Američkim Državama, u saveznoj državi Connecticut, u gradu Lyme, identifikovan je uzročnik bolesti – Borrelia burgdorferi.
Borrelije su pokretne bakterije spiralnog oblika. Do danas je identifikovano više od 52 vrste borrelija. Prirodni rezervoari infekcije su glodari, kunićari, kopitnjaci, druge sisavce i čak neke ptice koje služe kao prenosioci patogena.
Kao što je ranije navedeno, psi i mačke češće služe kao prenosioci lajmove bolesti, ali boluju sa kliničkim simptomima prilično retko, što je dokazano eksperimentalnim putem u laboratorijama. Ako se ipak bolest pojavi kod psa, najčešća komplikacija su oštećenja bubrega i upalne bolesti zglobova. Kod ljudi su najčešće komplikacije oštećenja srca, nervnog sistema i kože (migratorna crvena eritema).
Uzroci bolesti
Uzroci zaraze pasa borrelijama skoro uvek su ubodi ixodnih akari i krvopija jelena. Ovi paraziti prenose ogroman broj različitih vektorskih (transmisivnih) bolesti, uključujući i lajmove. Infekciju prenose sve životne faze akari – ličinke, nymfe i odrasle jedinke.
Stoga, glavni uzrok inficiranja četvoronožnih borileoza je ubod insekta – nosaoca borrelije. Infekcija se obično dešava samo kada je akar dovoljno nahranjen, pa ako je vaš pas pažljivo tretiran i akar preminuo pri ubodu, infekcija vektorskim bolestima neće se javiti.
Načini zaraze
Postoje tri dokazana načina zaraze borrelijama kod pasa:
- Transmisivni (prilikom uboda ixodnog akara ili krvopija jelena).
- Transplacentni (prenos od majke na štene unutar materice).
- Prilikom transfuzije krvi donora.
- Najčešći način zaraze infekcijom kod pasa je ubod ixodnog akara. Akari su rasprostranjeni, nisu uvek vidljivi na vreme i lako se mogu ukloniti sa ljubimca. Kroz ubode akara se sa strašnom brzinom prenose mnoge opasne infekcije, uključujući i borreliozu.
Opasnost borrelioze
Infekcija može biti opasna kako za samog psa, tako i za ljude i druge životinje koje ga okružuju. Potrebno je imati na umu da pas može biti nesimetomski nosilac borrelija, a neprerađen od akara može da inficira mnoge parazite bakterijama i u budućnosti postane izvor zaraze za svoje vlasnike.
Za same životinje glavna opasnost infekcije leži u mogućim komplikacijama. Borrelioza kod pasa može dovesti do ozbiljnih posledica, kao što su lajmski artritis i lajmski nefritis (upala bubrega). Zabeleženi su fatalni slučajevi upale srčanog mišića kod boksera inficiranih borreliozom, kao i veoma retki slučajevi upale očnih mišića.
Tok bolesti
Osnovni oblik toka takve infekcije, kao što je borrelioza kod pasa i mačaka, je nesimetomski nosilac. U ređim slučajevima možemo videti akutni, subakutni ili hronični oblik borrelioze.
Prilikom akutnog i subakutnog toka, psi obično pate od groznice, letargije i drugih nespecifičnih simptoma koji se javljaju kod mnogih infekcija. Takođe mogu biti prisutni: letargija (duže trajni san), šaha, povraćanje, oticanje zglobova.
Prilikom hroničnog toka, takođe ćemo uglavnom posmatrati nespecifične simptome koji uključuju periodične povišenja temperature iznad 39,5 stepeni, letargiju, povremenu šahu, gubitak težine, netoleranciju na fizičke napore, povećanu žeđ i mokrenje.
Simptomi borrelioze kod pasa
Lajmska bolest kod pasa ima prilično nejasne simptome i samo na osnovu kliničke slike je teško razumeti da su borrelije uzrok bolesti životinje.
Ipak, navedićemo listu osnovnih manifestacija infekcije kod pasa:
- Letargija, apatija, letargija.
- Odbijanje hrane.
- Periodična šaha koja nije povezana sa povredama.
- Boli u području kičme.
- Povećanje jednog ili grupe limfnih čvorova.
- Dugotrajna groznica nejasnog porekla.
- Dah, teško disanje, plavičasta promena sluzokože.
- Pas pije puno vode i često mokri.
- Javljuje se bol i rigidnost mišića (stalni napor).
Manifestacije su prilično nejasne, i za razliku od ljudi, kod kojih je najupečatljiviji simptom migratorna crvena eritema, psi nemaju tako jasne specifične znakove infekcije. Kompleksnost leži i u tome da se borrelioza obično manifestuje nekoliko meseci (6-10) nakon uboda akara, tako da nije uvek moguće povezati sezonsku aktivnost akari i početak razvoja bolesti.
Dijagnoza
Identifikovanje infekcije nije jednostavno. Da bi se isključila borrelioza kod pasa, veterinar mora pažljivo prikupiti anamnezu, uzeti u obzir region stanovanja i putovanja pacijenta u druge regione, izvršiti detaljan klinički pregled.
Za potvrdu bolesti mogu se koristiti sledeće dijagnostičke metode:
- Opšti (analiza krvi koja omogućava procenu sastava i biohemijskih analiza krvi koje omogućavaju procenu rada unutrašnjih organa).
- Analiza urina;
- Rendgenografija, CT zaraženih zglobova;
- Ultrazvuk abdomena za isključivanje uvećane slezine;
- Citoološko ispitivanje sinovijalne tečnosti (gusta tečnost koja ispunjava zglobove iz pogođenih zglobova);
- EHO-skiring, ultrazvuk srca i EKG (analiza električnih polja dobijenih tokom rada srca).
Najvažnije metode za potvrdu borrelioze su ispitivanja krvi zaraženog životinjskog putem PCR metode za detekciju genetskog materijala i specifičnih antitela na infekciju (imunoglobulini klase M i G). Najbolje je proceniti kombinaciju ovih testova, jer u nekim slučajevima povišenje samo imunoglobulina može ukazivati na prisustvo imuniteta na bolest, a PCR metodom ne možemo utvrditi da li je bakterija živa ili mrtva u krvi psa. Psi često mogu biti nesimetomski bolesni i sami ozdraviti.
Bolesne infekcijom mogu biti sve pasmine, ali najosetljivije su labradori-retriveri (lajmski nefritis i artritis) i bokseri (pogođenje srca).
Lečenje borrelioze
Obično nekomplike borrelioze kod pasa se lako leče. Borrelioza kod pasa dobro reaguje na antibiotske lekove ili njihove kombinacije. Obično se antibiotic prepisuje jedan – dva puta dnevno, u obliku kapsula ili tableta, kao ambulantni tretman. Najvažnije je poštovati trajanje terapije, jer je borrelioza prilično podmukla infekcija, a minimalni tretmanski kurs traje 21 dan! Samo veterinar može prepisati kurs i odabrati antibiotik pri otkriću borrelija kod psa!
Ni u kom slučaju nemojte sami dobavljati preparate za lečenje lajmove bolesti kod ljubimca!
Poboljšanje kliničkog stanja uz pravilno odabranu terapiju obično se pojavljuje nakon 1-2 dana lečenja. Ponekad mogu biti potrebna dodatna sredstva za ublažavanje bola i protivupalna sredstva (na primer, Meloksikam). U težim, urađenim slučajevima, lečenje može biti sprovedeno u jedinici intenzivne nege, putem intravenskih infuzija, kiseonoterapije (terapija bazirana na delovanju kiseonika na organizam), korekcije pratećih stanja.
Posebno teško i smanjujuće trajanje života komplikacija infekcije kod pasa je pogođenje bubrega (glomerulonefritis). Osobe koje se suoče sa ovim dugačkim stanjem moraju će se doživotno pratiti kod nefrologa i redovno prolaziti dijagnostiku i terapiju.
Specifičnosti kod štenaca
Štenci, za razliku od odraslih pasa, imaju nepostojeći imunitet i češće mogu pate od prilično težih oblika bolesti, uključujući pogođenje srca. Veoma mali štenci koji su se zarazili preko posteljice od majke mogu poginuti nekoliko nedelja nakon rođenja, čak i bez posebnih kliničkih znakova.
Ipak, većina štenaca (do 90%), kao i odrasli psi, će biti subklinički bolesni, to jest bez ikakvih simptoma bolesti, i takođe mogu postati izvor zaraze za okolinu. Dijagnoza i lečenje borrelija kod štenaca ne razlikuje se od onog kod odraslih jedinki.
Nega bolesne životinje
Nega životinje kod koje su otkrivene borrelije može se obavljati u kućnim uslovima. Treba poštovati lične mere prevencije, pravovremeno tretirati sve kućne ljubimce protiv akari, koristiti repelentna sredstva, obrađivati zelene površine protiv akari pomoću odbojnih sredstava, ako živite na sopstvenom posadicom prostoru. U tom slučaju rizici prenosa infekcije se svode na nulu.
Potrebno je imati na umu da zaražen pas nesumnjivo zahteva posebnu negu. Ljubimcu koji je oboleo od lajmove bolesti, potrebno je poštovati režim odmora, dobro i potpuno se hraniti, ne pregrejavati i ne prehladiti se, izbegavati stresove, kao i osećati podršku i brigu svog vlasnika.
Vredi razgovarati sa vašim lečećim veterinarom o opciji prelaska na vreme bolesti na specijalne lako svarljive hrane sa dobrom ukusnom privlačnošću. Bolesnom četvoronožnom je potrebno često, razdeljeno hraniti malim porcijama. Takođe je potrebno nastaviti sa redovnim tretmanima protiv akari, krpelja i glista, jer su savremeni antiparazitski preparati netoksični za pse, dok je obolevanje od dodatnih infekcija ili invazija potpuno neprikladno. Godišnja vakcinacija se takođe može i treba sprovoditi van faze akutnog toka borrelioze.
Moguće komplikacije
Najčešće sejajuće komplikacije infekcije kod pasa su:
- Lajmski nefritis,
- Lajmski artritis,
- Pogođenje srca (vrlo retko).
Lajmski nefritis, ili pogođenje bubrega, opisano kao glomerulonefritis, ili autoimuno pogođenje bubrega. Tačan mehanizam razvoja pogođenja bubrega usled borrelioze kod četvoronožnih prijatelja nije opisan, ali je poznato da u kontekstu infekcije mogu da se razviju simptomi karakteristični za oštećenje bubrega, kao što su povećano konzumiranje vode, povećan volumen mokrenja, letargija, izbirljivost u ishrani, otok. Prema analizama, biće smanjena gustina urina, povišen kreatinin (supstanca koja ukazuje na oštećenje bubrega) i urea (supstanca koja ukazuje na oštećenje bubrega prema analizi krvi), mogu se videti znaci anemije (smanjenje broja crvenih krvnih zrnaca). Tačnu dijagnozu može postaviti nefrolog na osnovu kliničkih znakova i analiza. Prognoza pri potvrdi bolesti biće oprezna. Psima sa lajmskim nefritisom će biti potrebno doživotno uzimati preparate i pratiti nefrologa.
Lajmski artritis kod pasa karakteriše šaha, oticanje i crvenilo zglobova, bolovi pri hodanju i palpaciji, groznica. Tačnu dijagnozu se može postaviti na osnovu rendgena, CT-a, analize sinovijalne (zglobne) tečnosti, istraživanja krvi i kliničke slike. Lajmski artritis u početnoj fazi bolesti može se uspešno izlečiti.
Prognoza
U velikom broju slučajeva, prognoza prilikom bolesti i nosilaca borrelija kod pasa će biti povoljna. Moguće je i spontano samoizlečenje, i nesimetomsko nošenje, a samo mali procenat obolelih pasa će imati simptome infekcije i dalje razvijanje komplikacija.
Najoprezniji i najnepovoljniji prognozi će biti kod životinja koje se kao komplikacija nakon lajmove bolesti suoče sa glomerulonefritisom ili pogođenjem srca. Posebnu grupu rizika za razvoj komplikacija takve bolesti, kao što je borrelioza kod pasa, čine štenci, starije jedinke, ljubimci sa imunodeficijencijom, bokseri i labradori-retriveri.
Da li je moguće profilisati bolest?
Najbolja preventiva nošenja i bolesti je redovno tretiranje protiv ixodnih akari, kao i pravovremeno uklanjanje već prisidomljenih jedinki parazita.
Najefikasnije je tretirati psa tokom cele godine, u letnjoj sezoni, tj. aktivnog navođenja insekata, dodatno koristiti ogrlice ili sprejeve sa repelentnim efektom. Kao pravilo, zaraza psa borrelijama pri kontaktu sa akarom se dešava u prvih 24 sata nakon uboda, pri čemu ako akar umre, zadobivši dovoljno hrane sa aktivnom supstancom, neće uspeti da inficira psa transmisivnim bolestima.
Akaru ni u kom slučaju ne sme se mazati uljem!
Ako primetite akara ili krvopija na vašem ljubimcu, trebalo bi što pre pažljivo izvaditi parazita pomoću pincete ili odstranjivača akara, nakon čega ga odstraniti spaljivanjem ili stavljanjem u alkohol. U suštini, ne važno u kojem smeru okrećete akara i nije toliko strašno ostaviti glavu. Glavna opasnost je upravo u inficiranju od akara infekcijama.
Jedini efikasan repelentni ogrlica protiv akari, dostupan na Balkanu, je Foresto.
Za tretiranje pasa protiv akara najbolje je koristiti tablete interno (Fluaranter, Sarolaner, Afoxolaner) ili kapi na bradu (Fipronil, Permetrin), strogo poštujući učestalost tretmana!
Važno je napomenuti da je Fluaranter veoma efikasan i bezbedan preparat, deluje 84 dana. Fipronil deluje 14 dana. Pre primene antiparazitskih tretmana, konsultujte se sa vašim lečećim veterinarom u vezi sa korišćenim sredstvima.
Posebno pažnju treba posvetiti vlasnicima pasa sa mogućom mutacijom MDR-1 gena, koji je odgovoran za reakciju organizma na neke lekove i supstance, zbog čega se ne smeju koristiti mnogi antiparazitski tretmani zbog toksičnosti. Ova mutacija se javlja kod predstavnika pasmina kao što su koliji, šeltiji, beli švajcarski ovčar, dugokosi uippet, nemačka ovčara i neke druge, kao i mešavine ovih pasmina. Tah psima nije dozvoljeno koristiti neke antibiotike koji se koriste za lečenje takvih bolest kao što je borrelioza, stoga budite pažljivi!
Odličan efekat daje tretiranje letnjih parcela i polja protiv ixodnih akari, ali je dovoljno toksično i treba ga sprovoditi profesionalci uz strogo poštovanje pravila.
Takođe, za prevenciju lajmove bolesti preporučuje se izbegavanje mesta sa gomilama divljih životinja, blatnjavih područja i šuma, gde mogu biti prisutni krvopiji.
- Izvori:
-
Greene, C. E. (2012). Infectious Diseases of the Dog and Cat.
-
European Centre for Disease Prevention and Control. (2021). Lyme borreliosis.
-
Smith, R. (2019). Tick-borne Diseases in Europe.
