Lajmska bolest, odnosno lajmska borelioza, jeste bakterijska infekcija koju prenose zaraženi krpelji roda Ixodes. Mnogi zaraženi psi nemaju simptome, ali kod nekih se razvijaju bolni zglobovi, šepanje i povišena temperatura. Retko se javlja ozbiljno oštećenje bubrega.

Uzročnik i način prenosa

Bolest izazivaju bakterije iz grupe Borrelia burgdorferi sensu lato. Njihov prirodni ciklus uključuje krpelje i različite divlje životinje, naročito male sisare i neke ptice. Rizik za psa zavisi od prisustva zaraženih krpelja u području u kojem živi ili boravi.

Uobičajeni put zaraze je hranjenje zaraženog krpelja na psu. Komarci i jelenske krvopije nisu potvrđeni uobičajeni prenosioci lajmske bolesti. Ni prenos preko posteljice ili transfuzijom ne treba predstavljati kao uobičajene, dokazane puteve zaraze kod pasa.

Prenos borelija obično zahteva duže hranjenje krpelja, često oko 24–48 sati ili više. To nije siguran vremenski rok: svaki pronađeni krpelj treba ukloniti što pre. Preparati protiv krpelja smanjuju rizik, ali nijedan ne garantuje potpunu zaštitu.

Da li zaražen pas ugrožava ljude i druge ljubimce?

Lajmska bolest se ne prenosi sa psa na čoveka ili drugog psa uobičajenim kontaktom, maženjem ili zajedničkim boravkom. Pas, međutim, može uneti krpelje u dom. Zato pregledajte ljubimce posle šetnje i vodite računa i o sopstvenoj zaštiti.

Simptomi i tok bolesti

Većina pasa izloženih borelijama ne razvije prepoznatljivu bolest. Kada se simptomi pojave, to može biti tek nedeljama ili mesecima nakon ujeda krpelja, pa vlasnik ne mora da primeti vezu sa ranijom šetnjom ili putovanjem.

  • Šepanje koje se ponavlja ili prelazi sa jedne noge na drugu.

  • Bolni ili otečeni zglobovi, ukočenost i nevoljnost pri kretanju.

  • Povišena temperatura, malaksalost i slabiji apetit.

  • Ponekad uvećani limfni čvorovi.

Ovi znaci nisu specifični za lajmsku bolest. Slične tegobe mogu izazvati povrede, druge bolesti zglobova i druge infekcije koje prenose krpelji. Kod pasa se ne očekuje karakterističan šireći crveni osip kakav se može videti kod ljudi.

Pojačana žeđ, promene u mokrenju, povraćanje, mršavljenje ili otoci mogu ukazivati na problem sa bubrezima i zahtevaju brz pregled. Otežano disanje, plavičaste ili izrazito blede desni, kolaps, nemogućnost ustajanja ili izrazito smanjeno mokrenje zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć, bez obzira na mogući uzrok.

Kako se postavlja dijagnoza?

Veterinar procenjuje simptome, prethodnu izloženost krpeljima, korišćenu zaštitu i mesta na kojima je pas boravio. Dijagnoza se ne postavlja samo na osnovu šepanja niti samo na osnovu jednog pozitivnog testa.

Testovi na antitela mogu pokazati da je pas bio izložen borelijama, ali pozitivan nalaz sam po sebi ne znači da one izazivaju trenutne tegobe. U ranoj fazi infekcije antitela još mogu biti nedetektabilna. Tumačenje zavisi od vrste testa i, kod vakcinisanih pasa, od vakcinalne istorije.

Krvna slika, biohemijske analize i pregled urina pomažu u proceni opšteg stanja i rada bubrega. Posebno je važno proveriti gubitak proteina urinom. PCR može biti koristan u odabranim slučajevima, ali njegova osetljivost u krvi je ograničena i negativan rezultat ne isključuje infekciju. Analiza zglobne tečnosti i snimanja rade se prema nalazu; rendgen ili CT sami ne potvrđuju lajmsku bolest.

Lečenje

Klinička lajmska bolest leči se antibioticima koje propisuje veterinar. Terapija često traje oko četiri nedelje, ali izbor leka, doza i trajanje zavise od stanja psa. Pozitivan test kod psa bez simptoma ne znači automatski da je potrebno lečenje: veterinar odluku donosi nakon pregleda i procene nalaza, naročito urina.

Ne dajte psu antibiotike, lekove protiv bolova ili ljudske lekove na svoju ruku. Neki su za pse toksični, a drugi mogu pogoršati postojeće oštećenje bubrega.

Kod pasa sa zglobnim tegobama poboljšanje se često vidi u prvim danima terapije, ali nije zagarantovano. Ako izostane ili se stanje pogorša, potreban je ponovni pregled i razmatranje drugih uzroka. Ne prekidajte propisanu terapiju čim pas počne bolje da se oseća.

Štenci i izbor terapije

I štenci mogu biti izloženi zaraženim krpeljima. Njihov imunski sistem nije „nepostojeći”, a ne treba pretpostavljati da svako zaraženo štene razvija tešku bolest. Malaksalost, odbijanje hrane ili bol kod šteneta zahtevaju pregled, jer mogu brzo dovesti do pogoršanja i imati brojne druge uzroke.

Antibiotici i zaštita od krpelja biraju se prema uzrastu, telesnoj masi i zdravstvenom stanju. Preparat namenjen odraslom psu ne mora biti prikladan za malo štene.

Nega kod kuće

Psu obezbedite mirno mesto za odmor, svežu vodu i kratke, mirne šetnje u skladu sa bolom i preporukom veterinara. Pratite apetit, mokrenje, povraćanje i sposobnost kretanja. Beležite promene i javite se veterinaru ako se pojave nove tegobe.

Posebna ishrana nije potrebna svakom obolelom psu. Kod oštećenja bubrega veterinar može preporučiti odgovarajuću dijetu i dodatno lečenje. Nastavak antiparazitske zaštite i vreme vakcinacije uskladite sa veterinarom; nije tačno da su svi antiparazitski preparati bez rizika za svakog psa.

Komplikacije i prognoza

Zglobne tegobe obično imaju povoljnu prognozu uz odgovarajuće lečenje, mada su mogući povratak simptoma ili ponovna zaraza. Poboljšanje ne dokazuje da su sve bakterije uklonjene iz organizma.

Retka, ali ozbiljna komplikacija povezana sa lajmskom bolešću jeste takozvani lajmski nefritis: oštećenje bubrežnih glomerula, često sa velikim gubitkom proteina urinom. Veza sa infekcijom i mehanizam nastanka nisu potpuno razjašnjeni, pa je važno isključiti i druge uzroke bubrežne bolesti.

Kod teškog oštećenja bubrega prognoza je oprezna i može biti nepovoljna. Potrebni su intenzivno lečenje i dugoročne kontrole, a ponekad i trajna terapija. Labradori i zlatni retriveri češće se pominju među prijavljenim slučajevima ove komplikacije, ali rasa sama po sebi ne određuje ishod.

Zaštita od krpelja

Osnova prevencije je redovna, pravilno primenjena zaštita od krpelja i pregled psa posle boravka napolju. Krpelji mogu biti aktivni i tokom blagih zimskih dana, pa veterinar može preporučiti celogodišnju zaštitu, u zavisnosti od područja i načina života psa.

Tablete, preparati koji se nanose na kožu i ogrlice razlikuju se po načinu delovanja i trajanju zaštite. Ne odbijaju svi preparati krpelje; neki ih ubijaju nakon pričvršćivanja i hranjenja. Poštujte uputstvo konkretnog proizvoda i ne kombinujte sredstva bez saveta veterinara. Preparati za pse koji sadrže permetrin mogu biti veoma otrovni za mačke.

Veterinaru prijavite ranije reakcije na lekove, neurološke bolesti i poznatu mutaciju MDR1. Ona može uticati na bezbednost pojedinih lekova, ali ne znači da su svi antiparazitici ili antibiotici zabranjeni.

Kako ukloniti krpelja

Krpelja ne premazujte uljem, alkoholom ili drugim sredstvima i ne pokušavajte da ga uklonite paljenjem.

Tankom pincetom uhvatite krpelja što bliže koži, bez stiskanja njegovog tela, i povucite ravnomerno, pravo napolje. Ako koristite namenski odstranjivač, sledite njegovo uputstvo, jer se način upotrebe razlikuje. Očistite mesto ujeda i operite ruke. Ako deo usnog aparata ostane u koži, nemojte kopati po rani; obratite se veterinaru ako ga ne možete lako ukloniti ili se pojave crvenilo, otok ili bol.

Smanjite kontakt sa visokom travom i gustim rastinjem, održavajte dvorište i pregledajte psa, naročito oko ušiju, vrata, pazuha i između prstiju. Hemijsko tretiranje prostora ne garantuje zaštitu i mora se sprovoditi uz poštovanje bezbednosnih uputstava.

U nekim zemljama postoje vakcine protiv lajmske bolesti za pse. Dostupnost i opravdanost vakcinacije proverite sa veterinarom prema lokalnom riziku. Vakcina ne zamenjuje zaštitu od krpelja.

Literatura

Greene, C. E. (2012). Infectious Diseases of the Dog and Cat.