Inkontinencija i mokrenje u kući kod pasa: uzroci i lečenje

Inkontinencija je nevoljno curenje mokraće, često dok pas spava ili miruje. Mokrenje u kući može imati i druge uzroke: nedovoljno prilika za izlazak, obeležavanje teritorije, uzbuđenje, bol ili bolest koja povećava stvaranje mokraće. Razlikovanje ovih situacija važno je za izbor odgovarajuće pomoći.

Kada je potreban hitan pregled?

Ako pas uporno pokušava da mokri, a izlazi malo mokraće ili ništa, odmah kontaktirajte veterinara. Moguća je opstrukcija mokraćnih puteva, koja je hitno stanje; nekoliko kapi ne isključuje začepljenje. Hitnu procenu zahtevaju i izrazit bol, povraćanje, kolaps, otežano disanje ili iznenadna slabost zadnjih nogu uz poremećaj mokrenja.

Krv u mokraći, bolno mokrenje, nova pojava curenja, primetno veća žeđ ili učestalo mokrenje razlog su da što pre zakažete pregled. Kod nekastrirane ženke pojačana žeđ, malaksalost, povraćanje ili vaginalni iscedak, naročito nakon teranja, mogu ukazivati na piometru — ozbiljnu infekciju materice. Iscedak ne mora biti prisutan.

11 mogućih razloga za curenje mokraće ili mokrenje u kući

1. Nedovoljno prilika za izlazak

Pas koji predugo čeka izlazak može mokriti u kući, ali to samo po sebi nije inkontinencija. Raspored prilagodite uzrastu, zdravlju i potrebama psa, umesto da se oslanjate na univerzalan broj ili trajanje šetnji. Štencima, starijim psima i psima koji više piju često su potrebni dodatni kratki izlasci.

Neki psi, naročito mužjaci, tokom šetnje mokre u više malih količina radi obeležavanja teritorije. Ostavite im dovoljno vremena, ali razlikujte uobičajeno obeležavanje od ponovljenog napinjanja, bola ili nemogućnosti mokrenja.

2. Uzbuđenje ili strah

Neki psi, posebno štenci, ispuste mokraću tokom pozdravljanja, igre ili zastrašujuće situacije. Ne kažnjavajte ih: kazna može pojačati strah. Pomažu mirni pozdravi, izbegavanje pritiska i postepeno navikavanje na situacije koje izazivaju uzbuđenje. Ako je pojava nova, učestala ili se javlja i u mirovanju, potreban je veterinarski pregled.

3. Bolesti mokraćnog sistema

Infekcija bešike, mokraćni kamenci i druge bolesti mokraćnih puteva mogu izazvati učestalo, bolno mokrenje ili krv u mokraći. Bolesti bubrega mogu dovesti do povećane žeđi i većih količina mokraće, mada se to ne javlja kod svakog psa. Sam izgled mokraće ili način mokrenja nisu dovoljni za dijagnozu.

4. Slabija funkcija sfinktera uretre

Nedovoljna sposobnost zatvaranja uretre može dovesti do curenja mokraće, najprimetnijeg tokom sna ili ležanja. Češće se viđa kod kastriranih ženki, naročito većih pasa, ali može pogoditi i druge pse. Povezanost sa kastracijom ne znači da je svaki slučaj curenja posledica operacije: pre dijagnoze treba isključiti infekciju i druge uzroke.

5. Neurološki poremećaji

Povrede kičmene moždine, bolesti međuprašljenskih diskova i druga oštećenja nerava mogu poremetiti skladištenje ili pražnjenje mokraće. Bešika se ponekad ne prazni pravilno, pa mokraća curi zbog prepunjenosti. Mogu se javiti bol u leđima, nesiguran hod, slabost nogu ili promene kontrole stolice. Iznenadna pojava ovih znakova zahteva hitnu procenu.

6. Ektopični mokraćovodi

Ektopični mokraćovod je urođena nepravilnost pri kojoj se mokraćovod ne završava na uobičajenom mestu u bešici. Nije reč o zablokiranom mokraćovodu. Curenje se često uočava već kod mladog psa, koji istovremeno može i normalno da mokri. Lečenje zavisi od anatomije nepravilnosti i može uključiti endoskopski ili hirurški zahvat; kod nekih pasa curenje ostaje i nakon korekcije.

7. Endokrine bolesti

Dijabetes melitus, hiperadrenokorticizam i ređi dijabetes insipidus mogu povećati žeđ i količinu mokraće. Pas tada možda ne može da sačeka sledeći izlazak, što nije isto što i nevoljno curenje. Promene apetita, težine, kože ili dlake mogu pomoći veterinaru da usmeri ispitivanje, ali ne potvrđuju određenu bolest.

8. Obeležavanje teritorije, stres i nepotpuna obuka

Obeležavanje malim količinama mokraće, promene nakon preseljenja ili dolaska novog ljubimca i nedovoljno usvojene navike mogu objasniti mokrenje u kući. Obeležavanje se može javiti kod oba pola, uključujući ženke tokom teranja. To nije osveta niti automatski znak inkontinencije. Kod nagle promene prvo treba razmotriti zdravstvene uzroke, a zatim napraviti plan obuke zasnovan na nagrađivanju.

9. Problemi povezani sa starenjem

Stariji pas može teže izlaziti zbog bola i smanjene pokretljivosti ili promeniti navike zbog kognitivnog poremećaja. Moguće su i bolesti koje povećavaju stvaranje mokraće ili oslabljuju njeno zadržavanje. Mokrenje u kući ne treba pripisati samo godinama. Kognitivni poremećaj procenjuje se uz isključivanje drugih mogućih uzroka.

10. Gojaznost kao doprinosni faktor

Gojaznost može otežati kretanje i doprineti problemima sa kontinencijom kod nekih pasa, ali nije dovoljna da objasni novo curenje mokraće bez pregleda. Postepeno smanjenje telesne težine, uz plan ishrane i aktivnosti prilagođen zdravstvenom stanju, može biti deo pomoći.

11. Druge bolesti i dejstvo lekova

Piometra, bolesti prostate, tumori, ozbiljne povrede i bolna stanja mogu uticati na mokrenje ili onemogućiti psu da izađe napolje. Pojedini lekovi, poput diuretika i kortikosteroida, mogu povećati žeđ ili količinu mokraće. Veterinaru prijavite sve lekove i dodatke koje pas dobija, ali nemojte samostalno prekidati propisanu terapiju.

Kako se utvrđuje uzrok?

Nemojte čekati da sami isključite sve probleme u ponašanju pre pregleda. Zabeležite kada se mokrenje javlja, da li pas spava ili zauzima položaj za mokrenje, koliko pije, da li se napinje i da li postoje drugi simptomi. Korisni su podaci o uzrastu, kastraciji, prethodnim bolestima i terapiji, kao i kratak snimak ponašanja ako ga možete napraviti bez odlaganja pomoći.

Veterinar bira pretrage na osnovu razgovora i pregleda. Analiza urina, a kada je potrebno i urinokultura, pomažu u proceni infekcije i drugih poremećaja. Krvne analize mogu dati podatke o radu bubrega, glukozi i opštem stanju. Način uzimanja uzorka urina zavisi od namene testa, pa unapred pitajte ordinaciju za uputstvo.

Ultrazvuk i rendgensko snimanje mogu pomoći u otkrivanju kamenaca i promena organa. Za ektopične mokraćovode mogu biti potrebni specijalizovano snimanje ili cistoskopija; običan rendgenski snimak nije dovoljan da ih pouzdano potvrdi ili isključi. Hormonski testovi i neurološka ispitivanja rade se kada nalazi ukazuju na takve poremećaje, a ne rutinski kod svakog psa.

Lečenje zavisi od uzroka

Ne kažnjavajte psa zbog mokrenja i ne dajte lekove na svoju ruku. Mnogi uzroci mogu se lečiti ili držati pod kontrolom, ali ishod i trajanje terapije zavise od dijagnoze.

• Bakterijske infekcije leče se antibioticima kada su opravdani nalazima, uz izbor leka i trajanja terapije prema proceni veterinara. Nije svaka upala bešike bakterijska.

• Terapija mokraćnih kamenaca zavisi od vrste, veličine i položaja. Neki se mogu rastvoriti posebnom dijetom, dok drugi zahtevaju uklanjanje. Opstrukcija zahteva hitno zbrinjavanje.

• Slabija funkcija sfinktera može se lečiti lekovima koje bira veterinar, uz procenu mogućih neželjenih dejstava i kontrolne preglede. Nekim psima je potrebna dugotrajna terapija, a kod drugih odgovor nije potpun.

• Endokrine bolesti i hronična bolest bubrega zahtevaju terapiju prilagođenu dijagnozi i redovno praćenje. Češći izlasci olakšavaju svakodnevni život, ali ne zamenjuju lečenje.

• Piometra se najčešće leči hitnom operacijom uz stabilizaciju stanja. Kod bolesti prostate, urođenih nepravilnosti i neuroloških poremećaja izbor lečenja zavisi od konkretnog nalaza.

• Ako pas ne može pravilno da prazni bešiku, potreban je poseban plan nege. Ručno pražnjenje sme se sprovoditi samo po preporuci i nakon obuke kod veterinara; nije postupak za samostalno isprobavanje.

• Kod problema povezanih sa strahom, stresom ili obukom pomaže stručnjak za ponašanje pasa koji koristi metode bez kažnjavanja. Lekove za ponašanje, ako su potrebni, propisuje veterinar.

Kako pomoći psu kod kuće

Obezbedite češće prilike za mokrenje, lako dostupan izlaz i udobnu, suvu podlogu. Ne ograničavajte vodu da biste smanjili nezgode, osim ako veterinar izričito ne odredi drugačiji režim. Vodite dnevnik simptoma i obavestite veterinara ako terapija ne pomaže ili se stanje pogorša.

Pelene i upijajuće podloge mogu privremeno olakšati negu, ali ne leče uzrok. Mokru pelenu odmah promenite, kožu održavajte čistom i suvom i proveravajte da li ima crvenila ili ranica. Curenje u pelenu ne dokazuje da se bešika dovoljno prazni.

Šta ako je u pitanju štene?

Štencima je potrebno vreme da razviju kontrolu i usvoje navike. Ponudite priliku za mokrenje posle buđenja, obroka i igre, kao i pre spavanja, uz dodatne izlaske prema potrebi. Nagradite obavljanje nužde na predviđenom mestu i mirno očistite nezgode.

Sa veterinarom dogovorite bezbedna mesta za izlazak tokom vakcinacije, prema lokalnom riziku od zaraznih bolesti. Stalno vlažno krzno, curenje tokom sna, bol, krv u mokraći ili izrazita žeđ nisu samo pitanje obuke i zahtevaju pregled.

Šta se može sprečiti?

Dosledna obuka, dovoljno prilika za izlazak i održavanje zdrave telesne težine mogu smanjiti neke probleme, ali ne mogu sprečiti sve uzroke inkontinencije. Odluku o kastraciji i njenom vremenu donesite sa veterinarom, uz razmatranje pola, uzrasta, veličine i zdravstvenih rizika psa. Kastracija nije univerzalna prevencija mokrenja u kući i kod nekih pasa je povezana sa kasnijom inkontinencijom.

Pregled mogućih uzroka i narednih koraka

Tabela je orijentaciona: isti simptomi mogu imati više uzroka i ne mogu zameniti pregled.

Šta uraditi kada stariji pas počne da mokri u kući?

Zakažite pregled, čak i ako pas inače deluje dobro. Veterinar će proceniti potrebu za analizom urina, krvi i drugim ispitivanjima, kao i prisustvo bola i teškoća pri kretanju. Ako početni nalazi ne otkriju uzrok, to ne znači automatski da pas ima demenciju. Do razjašnjenja problema ponudite češće izlaske i suvu podlogu, bez uskraćivanja vode i kažnjavanja.