Ovaj članak ima za cilj da objasni šta predstavlja nekontrolisano mokrenje kod pasa, uz razjašnjenje uzroka i mogućnosti lečenja, šta preduzeti ako vaš ljubimac mokri na sebe i koje povezane bolesti lečiti. Sadržaj je obogaćen dodatnim korisnim informacijama namenjenim vlasnicima pasa u regionu Balkana, kao i preglednom tabelom sa sažetim opisom svih uzroka i metoda rešavanja problema.
11 razloga za nekontrolisano mokrenje kod pasa
Neuredno ponašanje u toaletiranju kod pasa, generalno, nije normalno i obično ima značajne uzroke. Iznimka su mladi štenad, koji zbog svoje dobi nemaju mogućnost kontrole mokrenja. Očigledno je da odrasli psi, koji nisu naviknuti na redovne šetnje, mogu mokriti u kući. Međutim, inkontinencija kod pasa predstavlja nenormalno stanje za koje često stoji neki važan zdravstveni ili ponašajni problem.
Retke šetnje
Kada se primete mrlje mokraće na mestima gde ne bi trebalo, prvi korak jeste analiza rasporeda šetnji. Retki izlasci sa psom predstavljaju glavni razlog zašto životinja ne kontroliše mokrenje. Čak i odraslim psima u Srbiji, Crnoj Gori ili Hrvatskoj za udoban život obično je potrebno najmanje 2-3 šetnje dnevno, od čega barem jedna treba da traje oko sat vremena. Pravilna rutina šetnji od velike je važnosti za dobrobit vašeg ljubimca.
Posebno su duge šetnje bitne za mužjake – oni imaju tendenciju da 'produže' pražnjenje mokraćne bešike kako bi označili što je moguće veći deo teritorije. Štenadima je, s druge strane, potrebna znatno češća šetnja, jer mladi psi često ne mogu dugo da zadrže mokraću.
Emocionalna reakcija
Pas može nehotice da se izmokri usled prevelikog emotivnog uzbuđenja, kao što su velika radost ili dubok strah. Ovo se najčešće manifestuje kao nagla euforija ili primetan nervozni nemir, nakon čega se pojavljuje mrlja mokraće. Pretežno se to primećuje kod štenadi, mada se može javiti i kod odraslih pasa. Važno je naglasiti da emocionalna inkontinencija nije bolest niti poremećaj mentalnog zdravlja. Kazna ili gruba reakcija samo bi pogoršala situaciju.
Bolesti mokraćnog sistema
Ukoliko vaš pas počne da mokri učestalo, treba obratiti pažnju na moguće bolesti bubrega i mokraćne bešike. Kod ženki se relativno često javlja bakterijski cistitis, dok su mokraćni kamenci česta pojava kod oba pola. Ovi problemi mogu prouzrokovati bol i učiniti da pas često mokri u zatvorenom prostoru. Bolesti bubrega obično prate i povećana žeđ i veće količine mokraće, zbog čega psi ne mogu dugo da izdrže do naredne šetnje. Uz promene u mokrenju mogu se javiti i smanjen apetit, znaci bola, letargija, loš kvalitet dlake i gubitak telesne mase. Redovan veterinarski pregled je posebno preporučen u urbanim sredinama Balkana gde su kvalitetne veterinarske usluge lako dostupne.
Kapljično curenje urina
Nakon kastracije, kod pojedinih pasa može doći do kapljičnog curenja mokraće. Ovaj problem je najčešće primećen kod životinja težine preko 20 kg, pri čemu su ženke sklonije, mada ni mužjaci nisu imuni. Vlasnici se mogu zapitati zašto zdrav pas mokri i da mokri na sebe, iako uobičajeno nema znakova cistitisa ili drugih bolesti. Smatra se da curenje mokraće nastaje usled slabljenja sfinktera – mišićnog prstena koji zadržava mokraćnu bešiku zatvorenom, a koji se oslabljuje usled promena hormonskog statusa nakon uklanjanja reproduktivnih organa. Ovaj problem je najizraženiji kada pas mirno leži, naročito tokom sna.
Bolesti nervnog sistema
Povrede kičme i moždine, infekcije i neinfekcione bolesti koje oštećuju nervno tkivo, trovanja ili hernije međuprašljenih diskova mogu dovesti do problema u nervnom sistemu, što se manifestuje poremećajem mokrenja. U zavisnosti od oštećenog dela, pored inkontinencije, mogu se javiti grčevi, dezorijentacija, slabost, gubitak kontrole nad šapama, nesiguran hod, promene u ponašanju i druge neuobičajene manifestacije.
Ektopija mokraćovoda
Kod malog broja pasa već od rođenja zablokirani mokraćovodi, kroz koje mokraća normalno prelazi iz bubrega u bešiku, ispuštaju mokraću direktno u uretru – krajnji deo mokraćnog sistema u kome nema efikasnog sfinktera. Ovakva pojava rezultira konstantnim i nevoljnim mokrenjem, koje se otklanja jedino hirurškom intervencijom.
Bolesti endokrinih sistema
Poremećaji u radu endokrinog sistema, kao što su dijabetes melitus i dijabetes insipidus, kao i hiperadrenokortizolizam, mogu značajno povećati žeđ i učestalost mokrenja kod pasa. Velike količine urina često se ne mogu zadržati između šetnji, pa pas može mokriti u zatvorenom prostoru. Pored toga, mogu se primetiti promene u telesnoj težini, letargija, promenjeni apetit, kao i probleme sa kožom i dlakom. U mnogim veterinarskim ordinacijama na Balkanu, pravilno lečenje ovih poremećaja je od ključne važnosti za kvalitetan život životinje.
Ponašajne neurednosti
Mokrenje na neprikladnim mestima može biti povezano sa specifičnim obrascima ponašanja. Inkontinencija kod pasa može se javiti tokom estrusa, kada životinja pokušava da označi teritoriju tokom pražnjenja. Neki psi mogu menjati svoje navike nakon dolaska novog člana porodice ili novog ljubimca, što nije čin osvete, već reakcija stresa i neprilagođavanja. Ovo se takođe odnosi na pse koji nisu pravilno naviknuti na redovne šetnje.
Starosne promene
Starenje donosi brojne promene – demenciju, hronične bolesti zglobova i kostiju, smanjen tonus mokraćnog bešike i lošiju funkciju sfinktera – što često rezultira nekontrolisanim mokrenjem. Stariji psi mogu biti dezorijentisani, zaboraviti na potrebu za šetnjom ili trpeti bol pri kretanju. Ovakve promene prate i smanjen interes za igru, produženi san i smanjenu toleranciju na fizički napor.
Gojaznost
Višak kilograma utiče ne samo na kardiovaskularni, respiratorni i mišićno-skeletni sistem, već i na sposobnost psa da zadrži mokraću do naredne šetnje. Povećan pritisak okolnih tkiva na zid bešike može dovesti do curenja mokraće, a kod nekih pasa se to može desiti čak i prilikom kašljanja ili kihanja, usled napetosti trbušnih mišića.
Bolesna stanja
Opšte loše zdravstveno stanje može nagnati čak i najdisciplinovanijeg psa da mokri na sebe. Pas se može razboljeti zbog bilo koje ozbiljne bolesti, pri čemu su česte pojave pio-metre (gnojni upalni proces materice kod ženki), hiperplazije prostate kod mužjaka, onkoloških oboljenja, bolesti zglobova, preloma, teških povreda i infekcija, kao što je parvoviroza, koja uzrokuje tešku dijareju sa prisustvom krvi, kašalj, upalu srčanog mišića i druge komplikacije. Važno je da veterinar utvrdi pravi uzrok kako bi se započelo odgovarajuće lečenje.
Problemi sa toaletom kod pasa često su posledica bola, otežanog mokrenja, nemogućnosti da se dođe do šetnje, prekomernog mokrenja zbog bolesti ili primene lekova, kao i stresa.
Dijagnostika problema
Ukoliko se isključe faktori vezani za ponašanje, neophodno je da psa koji mokri pokažete veterinaru. On će izvršiti detaljan pregled, prikupiti podatke o starosti, težini, reproduktivnom statusu, učešću u uzgoju i poznatim zdravstvenim problemima, kao i o životinjevim navikama.
Dijagnostika uzroka nekontrolisanog mokrenja kod pasa obuhvata analizu urina i krvne pretrage. Ovi testovi omogućavaju otkrivanje znakova infekcija mokraćnog sistema, bolesti bubrega, sumnje na endokrine poremećaje i drugih problema.
Ultrazvuk omogućava otkrivanje kamenaca, upala ili promena u strukturi unutrašnjih organa.
A rentgen je neophodan da se potvrdi ektopija mokraćovoda.
Za potvrdu endokrinih bolesti, veterinaru će verovatno biti potrebni rezultati specijalizovanih hormonskih testova. Bolesti nervnog sistema utvrđuju se na osnovu rezultata neurologškog pregleda i istraživanja kao što su MRI i analiza cerebrospinalne tečnosti.
Stariji psi takođe zahtevaju detaljan pregled, jer se kod njih inkontinencija često povezuje sa dugotrajnim tokom različitih bolesti.
Lečenje nekontrolisanog mokrenja kod pasa
Razumemo koliko je neprijatno kada odrasla, disciplinovana životinja iznenada počne da mokri u kući, ostavljajući mrlje po podu i nameštaju. Međutim, nemojte se previše ljutiti na svog psa – rešenje ove situacije postoji.
Preporučujemo da, u slučaju inkontinencije kod vašeg ljubimca, odmah kontaktirate veterinarsku kliniku, obavite sve potrebne analize po uputstvu veterinara i strogo se pridržavate propisanog protokola lečenja. Ukoliko se primeti da nema očiglednih oboljenja, možete potražiti drugo mišljenje u drugoj klinici ili se konsultovati sa iskusnim kinezologom.
Za terapiju cistitisa najčešće se propisuje kurs antibiotika, dok se u slučajevima kada postoji prisustvo kamenaca, peska ili soli u mokraćnom bešiku, preporučuje specijalna terapijska dijeta.
Lečenje bolesti nervnog sistema može zahtevati hiruršku intervenciju, primenu steroidnih antiinflamatornih lekova, antibiotika, antikonvulziva i drugih medikamenata. Nažalost, neki psi usled težih bolesti postaju trajno onesposobljeni, te vlasnici u tim slučajevima moraju ručno prazniti mokraćnu bešiku ili koristiti pelene kako bi očuvali čistoću doma.
U zavisnosti od vrste endokrinih poremećaja, može biti potrebna primena insulina, mitotana, trilostana ili desmopresina. Većini pacijenata je potrebna specijalna dijeta i redovno praćenje važnih laboratorijskih pokazatelja i opšteg stanja.
Neke bolesti, poput hronične bolesti bubrega, ne mogu se potpuno izlečiti, te je kod takvih pasa potrebno obezbediti češće šetnje.
U određenim slučajevima, kao što su veliki kamenci u mokraćnom bešiku, piometra kod ženki ili ektopija mokraćovoda, neophodna je hirurška intervencija. Hiperplazija prostate, zajedno sa piometrom, najefikasnije se leči kastracijom.
Kod pasa sa gojaznošću, mokraća može curiti čak i bez prisustva dodatnih bolesti, zbog čega je neophodno postepeno povećavati fizičku aktivnost i smanjiti kalorijski unos u ishrani.
Lečenje inkontinencije kod kastriranih pasa obično se svede na održavanje normalne telesne težine i doživotnu primenu leka Propalina. Dok neki psi nakon dugotrajnog tretmana više nemaju problem, drugi postaju potpuno zavisni od ovog leka.
Kod starijih pasa, kod kojih je problematično ponašanje često povezano sa hroničnom boli, potrebno je stalno ublažavanje bola. Pre nego što se postavi dijagnoza demencije, neophodno je isključiti sve druge moguće bolesti koje mogu imitirati ovo stanje, kako bi se započelo adekvatno lečenje. Za pse sa potvrđenim starosnim slabostima preporučuje se obezbeđivanje bezbednog okruženja i redovna promena pelena.
Teški slučajevi obično zahtevaju primenu antibiotika, analgetika, antipiretica, lekova za kontrolu krvnog pritiska, infuzije i, ukoliko je potrebno, hirurško lečenje nakon stabilizacije stanja.
A šta ako je u pitanju štenad?
Svi novi vlasnici mladih ljubimaca treba da shvate da štenad, za razliku od mačića, ne može odmah da nauči da koristi toalet i kontroliše svoje potrebe. Većini štenadi je potrebno nekoliko nedelja, pa čak meseci, da usvoje pravila šetnji i boravka u zatvorenom prostoru. Treba razumeti da, čak i kod mladih pasa, mogu se desiti 'greške' usled stresa ili blagih zdravstvenih problema, što može prouzrokovati povremeno mokrenje u kući. Samo strpljiv i nežan pristup može pomoći u bržem usvajanju ovih pravila, dok stroga kazna može izazvati pretjeranu bojažljivost ili agresivnost.
Prevencija problema
Kako biste sprečili razvoj neurednog ponašanja kod pasa, preporučujemo sledeće savete:
- Od prvih dana kada pas stigne u domu, počnite ga navikavati na redovne šetnje. Tokom perioda nakon vakcinacije, kada su mere restrikcije ublažene, štenad možete izvoditi napolje na čiste podloge, izbegavajući kontakt sa drugim životinjama.
- Organizujte česte šetnje za štenad do godinu dana, dok starijim psima obezbedite 2-3 šetnje dnevno, pri čemu je obavezna barem jedna duža šetnja od minimum jednog sata.
- Ukoliko pas neće učestvovati u uzgoju, preporučuje se rana kastracija. Ovo može pomoći u sprečavanju navike označavanja teritorije, štiteći ženke od mogućeg piometra, a mužjake od hiperplazije prostate.
- Ukoliko, uprkos pravilnom rasporedu šetnji, primetite da vaš pas mokri u zatvorenom prostoru, odmah ga odvedite veterinaru. Kod životinja koje su naviknute na redovne šetnje, ovakvo ponašanje često ukazuje na zdravstveni problem.
- Pravilan pristup ishrani, odgovarajuća nega, redovne šetnje i adekvatna fizička aktivnost mogu značajno smanjiti rizik od problema kao što su gojaznost, endokrini poremećaji, povrede nervnog sistema i bubrežni kamenci.
Tabela problema inkontinencije kod pasa
| Uzrok inkontinencije | Simptomi | Rešenje |
| Retke šetnje | Problem se rešava pravilnim rasporedom čestih šetnji | Formirati optimalan raspored šetnji |
| Emocije | Pas često mokri u trenutku radosti ili straha | U slučaju učestalih emotivnih epizoda, neophodan je rad sa kinezologom ili primena sedativa |
| Bolesti mokraćnog sistema | Učestalo i bolno mokrenje, prisustvo krvi ili gnoja u urinu, povećana žeđ, promene apetita, gubitak težine | Antibiotici za cistitis, uklanjanje kamenaca, dijeta, kontrola krvnog pritiska i redovne infuzije kod bubrežnih oboljenja |
| Kapljično curenje kod kastriranih pasa | Inkontinencija kod kastriranog psa, koja se može javiti mesecima ili godinama nakon operacije, mokraća curi uglavnom tokom sna | Najčešće se preporučuje doživotna terapija Propalinom |
| Bolesti nervnog sistema | Promene u ponašanju, hodu, orijentaciji, gubitak osetljivosti šapa, grčevi | Prema dijagnozi, mogu biti potrebni antibiotici, steroidni antiinflamatorni lekovi i antikonvulzivi |
| Ektopija mokraćovoda | Prisutna od rođenja, konstantno curenje mokraće | Jedino rešenje je hirurška intervencija |
| Bolesti endokrinih sistema | Povećana žeđ i mokrenje, promene u telesnoj težini i apetitu | Dijeta, zamena nedostajućeg hormona ili regulacija viška |
| Ponašajni problemi | Pas mokri tokom estrusa, nakon dolaska novog ljubimca ili preseljenja | Rad sa kinezologom, postepeno navikavanje na iznošenje, korišćenje specijalnih pojaseva |
| Gojaznost | Primetan višak kilograma | Dijeta sa smanjenim unosom kalorija i postepeno povećanje fizičke aktivnosti |
| Starosne promene | Pas stariji od 6 godina, gubi interesovanje za igru, predugo spava, pokret je ograničen | Dijagnostikovati hronične bolesti i započeti odgovarajuće lečenje ili, u slučaju odsustva bolesti, koristiti pelene |
| Teško zdravstveno stanje | Inkontinencija nakon naglog pogoršanja opšteg stanja, letargija, nedostatak apetita, otežano disanje ili nemogućnost ustajanja | Hitna dijagnostika i lečenje primarne bolesti, često uz primenu antibiotika, analgetika, kontrole krvnog pritiska i eventualno hirurški zahvat |
Tabela 1: Osnovni uzroci, simptomi i rešenja problema nekontrolisanog mokrenja kod pasa
Odgovori na najčešća postavljana pitanja
- Kod starijeg psa se javlja inkontinencija – šta uraditi i kako lečiti životinju?
-
Prvi korak jeste poseta veterinaru i obavljanje analizâ krvi i urina. Ovi testovi omogućavaju otkrivanje eventualnih bolesti unutrašnjih organa, koje su često uzrok neurednog toaletiranja kod starijih pasa, te je neophodno odmah započeti lečenje. Ukoliko se ne utvrdi prisustvo ozbiljnijih bolesti, moguće je da pas razvija demenciju, pa se tada može pomoći primenom pelena.
- Izvori:
-
Nelson R. W., Couto C. G. (2019). Small Animal Internal Medicine
-
Batchelor L. E. et al. (2011). Canine Urinary Incontinence: Diagnosis and Treatment
