Šta je parvoviroza?

Parvoviroza je veoma zarazna virusna bolest pasa koja najčešće izaziva teško zapaljenje creva. Uzročnik je pseći parvovirus, DNK virus iz porodice Parvoviridae. Napada ćelije koje se brzo dele, naročito u crevima, koštanoj srži i limfnom tkivu. Zbog toga bolest može istovremeno oštetiti crevnu barijeru i oslabiti odbranu organizma.

Mogu oboleti psi svih rasa i uzrasta, ali najveći rizik imaju štenci i psi koji nisu adekvatno vakcinisani. Simptomi se najčešće javljaju nekoliko dana nakon izlaganja virusu, obično u roku od 3–7 dana, mada taj period može biti duži. Bolest može brzo napredovati i zahteva pravovremenu veterinarsku pomoć.

Kako se infekcija prenosi?

Glavni izvor zaraze je izmet zaraženih pasa. Pas se najčešće zarazi kada virus iz kontaminirane sredine dospe u usta. Neposredan kontakt sa bolesnim psom nije neophodan: virus se može preneti obućom, rukama, opremom, činijama i drugim predmetima.

  • Zaražen pas može izlučivati virus i pre pojave vidljivih simptoma, kao i neko vreme nakon oporavka.

  • Virus je veoma otporan i u povoljnim uslovima može opstati u sredini mesecima, pa i duže.

  • Mesta na kojima boravi mnogo pasa, poput azila, odgajivačnica i zajedničkih prostora za šetnju, mogu predstavljati povećan rizik, naročito za nepotpuno vakcinisane štence.

Dobra ishrana, odgovarajući uslovi držanja i kontrola parazita podržavaju opšte zdravlje psa, ali ne zamenjuju vakcinaciju niti sprečavaju infekciju ako je pas izložen virusu.

Simptomi i znaci za hitan pregled

Najčešći simptomi su gubitak apetita, izražena malaksalost, povraćanje i proliv, koji može biti krvav. Mogu se javiti bol u stomaku i povišena temperatura, dok kod teško obolelih pasa temperatura može pasti. Redosled i intenzitet simptoma nisu isti kod svakog psa; odsustvo krvi u stolici ne isključuje parvovirozu.

Štene koje povraća, ima proliv ili je izrazito malaksalo treba pregledati bez odlaganja. Ne čekajte pojavu krvave stolice.

Ponavljano povraćanje, nemogućnost zadržavanja vode, krvava dijareja, izrazita slabost, kolaps, blede ili plavičaste sluznice i otežano disanje zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć. Gubitak tečnosti i elektrolita može dovesti do teške dehidracije i šoka, a oštećenje creva omogućava bakterijama da prodru u krvotok i izazovu sepsu.

Ako sumnjate na parvovirozu, odvojite psa od drugih pasa i telefonom obavestite ambulantu pre dolaska, kako bi osoblje organizovalo prijem uz mere izolacije. Ne dajte lekove za ljude i ne pokušavajte da silom napojite ili nahranite psa koji povraća ili teško guta.

Crevni i srčani oblik

Crevni oblik je najčešći. Virus oštećuje ćelije neophodne za obnavljanje crevne sluznice, pa nastaju proliv, gubitak tečnosti i poremećaj apsorpcije hranljivih materija.

Srčani oblik, odnosno zapaljenje srčanog mišića, danas je redak i uglavnom se povezuje sa infekcijom tokom razvoja u materici ili u prvim nedeljama života. Nije uobičajen „prelazak” nelečenog crevnog oblika u srčani. Može izazvati teško disanje, izrazitu slabost ili iznenadnu smrt, ali se uzrok takvih znakova ne može utvrditi bez veterinarskog pregleda.

Kako se postavlja dijagnoza?

Veterinar procenjuje simptome, uzrast, status vakcinacije i moguću izloženost infekciji. Pregledom proverava hidrataciju, sluznice, temperaturu i bolnost stomaka. Slične simptome mogu izazvati i druge bolesti, uključujući parazitske infekcije, trovanje ili strano telo u probavnom traktu.

Za otkrivanje virusa često se koristi brzi test antigena iz uzorka izmeta, a po potrebi i PCR analiza. Negativan brzi test ne isključuje infekciju u svim fazama bolesti. Rezultat se tumači zajedno sa kliničkom slikom i podatkom o nedavnoj vakcinaciji.

Krvna slika može pokazati smanjen broj belih krvnih zrnaca, ali taj nalaz nije prisutan kod svakog obolelog psa. Biohemijske analize pomažu u proceni glukoze, elektrolita, proteina i drugih pokazatelja važnih za izbor terapije i praćenje stanja.

Lečenje parvoviroze

Lečenje se zasniva na intenzivnoj potpornoj terapiji dok se organizam bori sa infekcijom. Teško obolelim psima najčešće je potrebna hospitalizacija. Infuzijama se nadoknađuju tečnost i elektroliti, a terapija se prilagođava gubicima, nivou glukoze i stanju svakog pacijenta.

Veterinar po potrebi primenjuje lekove protiv povraćanja, odgovarajuće analgetike i antibiotike zbog rizika od prodora bakterija kroz oštećenu crevnu barijeru. Antibiotici ne deluju na sam parvovirus. Lekovi za smanjenje želudačne kiseline nisu obavezni za svakog pacijenta, već se daju kada postoji odgovarajuća indikacija.

U odabranim slučajevima veterinar može organizovati ambulantno lečenje uz česte kontrole i precizna uputstva. To nije isto što i samostalno kućno lečenje i nije pogodno za nestabilne ili teško dehidrirane pse. Rano lečenje poboljšava izglede za oporavak, ali ne može garantovati ishod.

Ishrana tokom lečenja i oporavka

Rano uvođenje odgovarajuće ishrane, kada veterinar proceni da je bezbedno, podržava oporavak creva. Produženo gladovanje nije rutinsko rešenje.

Kada se stanje stabilizuje, daju se male, česte porcije lako svarljive, nutritivno potpune hrane. Ako pas ne može sam da uzima dovoljno hrane, veterinar može postaviti odgovarajuću sondu. Hranjenje špricem na silu nosi rizik od udisanja hrane, naročito kod slabih pasa, pasa koji povraćaju ili imaju poremećeno gutanje.

Posle otpusta pratite uputstva o vrsti hrane, veličini obroka i trajanju posebnog režima. Štencima je potrebna hrana koja zadovoljava potrebe rasta. Povratak na uobičajenu ishranu treba da bude postepen, a novo povraćanje, proliv ili gubitak apetita razlog su da ponovo kontaktirate veterinara.

Prevencija i vakcinacija

Vakcinacija je najvažnija mera prevencije. Štenci obično primaju prvu dozu u uzrastu od 6–8 nedelja, a zatim ponovljene doze u razmacima od 2–4 nedelje, tako da poslednja doza početne serije bude data sa najmanje 16 nedelja. Kod povećanog rizika veterinar može preporučiti nastavak serije do kasnijeg uzrasta. Ponavljanje doza je važno jer antitela dobijena od majke mogu ometati odgovor na vakcinu.

Posle početne serije potrebna je dodatna doza prema planu veterinara, a naredne revakcinacije kod adekvatno imunizovanih odraslih pasa često se daju u trogodišnjim intervalima. Tačan raspored zavisi od vakcine, prethodne vakcinacije, zdravstvenog stanja i rizika izlaganja. Za odraslog psa nepoznatog statusa vakcinacije veterinar određuje poseban plan.

Dok zaštita nije uspostavljena, izbegavajte mesta sa velikim brojem nepoznatih pasa i površine koje mogu biti zagađene izmetom. To ne znači da štene mora biti potpuno izolovano: bezbednu socijalizaciju, uključujući kontakt sa zdravim, vakcinisanim psima u čistom i kontrolisanom prostoru, planirajte sa veterinarom.

Izolacija i dezinfekcija prostora

Obolelog psa odvojite od drugih pasa i koristite posebne činije, prostirke i opremu. Mere izolacije potrebne su i nakon povlačenja simptoma; trajanje odredite sa veterinarom. Čišćenje je važno čak i kada u domaćinstvu živi samo jedan pas, jer se virus može preneti u druge prostore i ugroziti druge životinje.

Najpre uklonite izmet i drugu organsku nečistoću, a zatim očistite površinu. Za dezinfekciju koristite sredstvo na čijoj je deklaraciji navedeno dejstvo protiv parvovirusa, uz propisano razblaženje i vreme kontakta. Alkohol i mnoga uobičajena kućna sredstva nisu pouzdani protiv ovog virusa. Preparati na bazi natrijum-hipohlorita mogu biti delotvorni na odgovarajućim površinama, ali moraju se koristiti prema uputstvu i ne smeju se mešati sa drugim sredstvima.

Ne koristite formalin, jake baze ili UV lampe kao improvizovanu kućnu meru. Držite životinje dalje od sredstava tokom čišćenja, a prostor provetrite i površine isperite kada to nalaže uputstvo. Predmete koji se ne mogu bezbedno očistiti i dezinfikovati možda treba zameniti.

Zemljište, travnjaci i porozne površine teško se dezinfikuju. Ne može se obećati da je prostor potpuno bez virusa nakon jednog tretmana. Pre uvođenja novog psa, naročito šteneta, razgovarajte sa veterinarom o kontaminaciji prostora, vakcinalnom statusu i merama smanjenja rizika.

Da li virus ugrožava ljude i mačke?

Pseći parvovirus nije poznat kao uzročnik bolesti kod ljudi. Ipak, ljudi ga mogu mehanički preneti rukama, odećom i obućom. Posle kontakta sa obolelim psom i njegovim izlučevinama operite ruke i očistite kontaminiranu opremu.

Nije tačno da su svi ovi virusi strogo ograničeni na jednu životinjsku vrstu. Neke varijante psećeg parvovirusa mogu zaraziti i mačke. Ako u istom domaćinstvu žive mačke, obavestite veterinara i proverite njihovu zaštitu vakcinacijom protiv mačje panleukopenije.

Koje komplikacije su moguće?

Tokom akutne bolesti mogu se razviti teška dehidracija, poremećaji elektrolita i glukoze, sepsa i šok. Štenci su posebno osetljivi i mogu se brzo pogoršati. Mnogi psi se nakon lečenja dobro oporave, ali kod nekih mogu ostati ili se kasnije javiti probavne tegobe. Trajan proliv ili povraćanje ne treba automatski pripisati preležanoj parvovirozi: potreban je pregled radi utvrđivanja uzroka.

Izvori

  • Greene, C.E. (2012). Infectious Diseases of the Dog and Cat

  • Sykes, J.E. (2014). Canine and Feline Infectious Diseases