Šta je herpesvirus kod pasa?
Pseći herpesvirus, poznat kao CHV-1, može izazvati infekcije disajnih puteva, očiju i reproduktivnog sistema. Kod mnogih odraslih pasa infekcija prolazi bez vidljivih znakova ili sa blagim simptomima. Međutim, za novorođene štence, naročito tokom prve tri nedelje života, može biti veoma opasna.
CHV-1 nije isto što i CAV-1: CAV-1 je pseći adenovirus koji izaziva zarazni hepatitis pasa. Herpesvirus nakon infekcije može ostati u organizmu u latentnom, neaktivnom obliku. Stres, bolesti ili lekovi koji potiskuju imunski odgovor mogu doprineti njegovoj ponovnoj aktivaciji i izlučivanju.
Novorođeno štene koje ne sisa, neprestano cvili, slabi ili otežano diše zahteva hitan veterinarski pregled. Ne čekajte da se pojave svi simptomi niti da se potvrdi herpesvirus.
CHV-1 je DNK virus, što znači da je njegov genetski materijal DNK. To ne znači da se „virusne ćelije” maskiraju u DNK psa — virusi nisu ćelije. Za vlasnika je važnije to što odsustvo simptoma ne isključuje infekciju ili povremeno izlučivanje virusa.
Kako se infekcija prenosi?
Virus se prenosi prvenstveno bliskim kontaktom sa zaraženim psom i njegovim sekretima. Pas koji izlučuje virus ne mora izgledati bolesno. Okupljanje većeg broja pasa u odgajivačnicama, prihvatilištima, pansionima ili na izložbama povećava mogućnost kontakta sa zaraženom životinjom.
Kontakt sa sekretima iz nosa i usta: bliski kontakt, njuškanje i lizanje mogu omogućiti prenos.
Kontakt sa genitalnim sekretima, uključujući kontakt tokom parenja.
Prenos sa kuje na štence: moguć je kroz posteljicu, tokom porođaja i nakon rođenja, bliskim kontaktom.
Kontaminirana oprema, ruke ili predmeti mogu učestvovati u prenosu, iako je virus van organizma relativno osetljiv. Čišćenje i pravilna dezinfekcija ostaju važne mere zaštite.
Simptomi kod odraslih pasa
Mnogi odrasli psi nemaju primetne simptome. Kada se znaci bolesti pojave, mogu uključivati kašalj, kijanje, sekret iz nosa, suzenje i crvenilo očiju. Ponekad se javljaju promene na sluzokoži polnih organa. Nijedan od ovih znakova sam po sebi ne potvrđuje herpesvirus.
Herpesvirus kod pasa ne treba prepoznavati po izgledu plikova kao kod ljudskog herpesa. Kožne promene, gubitak dlake i ranice imaju mnogo mogućih uzroka, a fotografija nije dovoljna za dijagnozu.
Bolno oko, žmirkanje, zamućenje rožnjače ili izraženo crvenilo zahtevaju brz pregled veterinara. Otežano disanje, kolaps ili izrazita slabost razlog su za hitno obraćanje veterinaru, bez obzira na mogući uzrok.
Zašto su štenci posebno ugroženi?
Novorođeni štenci imaju nezreo imunski sistem i slabije regulišu telesnu temperaturu. Infekcija kod njih može brzo zahvatiti više organa i dovesti do uginuća, ponekad pre nego što vlasnik uoči jasne znake bolesti. Kod starijih štenaca rizik od ovako teškog oblika uglavnom je manji.
Infekcija tokom graviditeta može biti povezana sa gubitkom embriona, pobačajem, mrtvorođenim štencima ili slabim novorođenim štencima. Ipak, infekcija kuje ne znači da će svako leglo ili svaki štenac oboleti.
Znaci koji kod novorođenih štenaca zahtevaju hitan pregled uključuju:
Slabo sisanje ili odbijanje sisanja, slabost i gubitak na težini.
Uporno cviljenje, nemir ili bol pri dodiru stomaka.
Dijareja, nadutost ili otežano disanje.
Hladno telo, izrazita malaksalost, krvarenja ili grčevi.
Ovi simptomi nisu specifični za herpesvirus: sličnu sliku mogu izazvati sepsa, pothlađivanje i druga stanja. Ako oboli ili ugine jedan štenac, veterinar treba što pre da proceni i ostale štence i kuju. Čak i uz brzo lečenje, prognoza kod teško obolelih novorođenih štenaca može biti loša.
Kako se postavlja dijagnoza?
Veterinar procenjuje simptome, uzrast psa, kontakte sa drugim psima i podatke o graviditetu i leglu. Pregledom i dodatnim analizama proverava i druge moguće uzroke bolesti.
PCR analiza odgovarajućeg uzorka može otkriti genetski materijal virusa. Vrsta uzorka i trenutak uzimanja zavise od kliničke slike. Kod uginulih štenaca pregled tkiva i laboratorijske analize mogu pomoći da se utvrdi uzrok i planira zaštita preostalog legla.
Testovi na antitela mogu pokazati prethodni kontakt sa virusom, ali pozitivan rezultat sam po sebi ne dokazuje da herpesvirus izaziva trenutne simptome. Ni negativan nalaz ne isključuje uvek infekciju: rezultat zavisi od testa, uzorka i faze infekcije. Jedan pregled ili test pre parenja zato ne može garantovati da pas nije latentni nosilac.
Lečenje herpesvirusne infekcije
Lečenje zavisi od uzrasta, težine bolesti i zahvaćenih organa. Kod odraslih pasa sa blagim simptomima često je dovoljna potporna nega prema uputstvu veterinara. Kod novorođenih štenaca potrebna je hitna procena, a neretko i intenzivna veterinarska nega.
Potporna terapija može uključivati kontrolisano održavanje telesne temperature, nadoknadu tečnosti i podršku ishrani. Antivirotici se razmatraju u pojedinim slučajevima, naročito kod oboljenja očiju, ali nisu univerzalno rešenje i ne uklanjaju latentni virus iz organizma.
Antibiotici ne deluju na herpesvirus; veterinar ih može propisati ako postoji sumnja na prateću bakterijsku infekciju. Antialergijski lekovi i vitamini nisu obavezni deo lečenja herpesa. Nemojte samostalno davati ljudske lekove niti koristiti kapi za oči, posebno one sa kortikosteroidima.
Ne pokušavajte da lečite štene pregrevanjem. Direktan kontakt sa grejalicom ili previše topao prostor mogu izazvati opekotine, dehidrataciju i pregrevanje. Način zagrevanja i hranjenja bolesnog šteneta treba uskladiti sa veterinarom.
Kako zaštititi kuju i leglo?
Prevencija je posebno važna tokom završnog dela graviditeta i prvih nedelja života štenaca. Cilj je smanjenje kontakta sa mogućim izvorima infekcije, dobra higijena i odgovarajući uslovi za kuju i leglo.
Ograničite kontakt kuje sa drugim psima tokom poslednje tri nedelje graviditeta i kontakt kuje i legla sa drugim psima tokom prve tri nedelje nakon porođaja. Izbegavajte izložbe, pansione i nepotrebne posete pasa.
Nove pse i pse sa respiratornim simptomima držite odvojeno od kuje i štenaca. Plan odvajanja i trajanje karantina dogovorite sa veterinarom.
Perite ruke, koristite zasebnu opremu za leglo i redovno čistite prostor. Dezinfekciono sredstvo primenjujte prema uputstvu, nakon uklanjanja nečistoće, uz zaštitu životinja od kontakta sa sredstvom.
Obezbedite suv, topao prostor bez promaje. Temperatura treba da odgovara uzrastu i stanju štenaca, uz mogućnost da se kuja udalji od izvora toplote.
Pratite sisanje i telesnu masu štenaca. Kolostrum, prvo mleko kuje, prenosi važna antitela, ali nije garancija zaštite niti zamena za lečenje.
Da li postoji vakcina?
U nekim zemljama dostupna je vakcina protiv psećeg herpesvirusa namenjena kujama u vezi sa parenjem i graviditetom. Njena svrha je da poveća nivo majčinih antitela koja štenci dobijaju kolostrumom i tako smanji rizik od teške bolesti i uginuća. Ne služi za lečenje postojeće infekcije niti garantuje da neće doći do prenosa virusa.
Dostupnost, odobrena primena i raspored doza zavise od zemlje i konkretnog preparata. Pre planiranog parenja razgovarajte sa veterinarom, koji treba da proveri dostupnost i primeni vakcinu prema važećem uputstvu. Vakcina ne zamenjuje higijenu i ograničavanje kontakata.
Može li se čovek zaraziti od psa?
Pseći herpesvirus CHV-1 ne smatra se infekcijom koja se prenosi na ljude. Ljudski herpesvirusi i pseći herpesvirus nisu isti uzročnici, pa vlasnik sa herpesom na usni ne prenosi taj herpes svom psu.
Čovek ipak može mehanički preneti pseći virus između pasa preko kontaminiranih ruku ili opreme. Pranje ruku i odvajanje opreme posebno su važni pre kontakta sa novorođenim leglom.
