Da li postoji herpes kod pasa?
Zbog visoke učestalosti, herpes se obično doživljava kao nešto obično, međutim može biti opasniji nego što se čini. Herpesvirus kod pasa se takođe često nalazi: mnogi četvoronožni prijatelji su njegovi nosioci. Kao i kod ljudi, virus nakon bolesti ostaje u organizmu zauvek u latentnom obliku, ali to ne znači da ljubimac ne može ponovo da se razboli. Smanjenje imuniteta, stres, uzimanje određenih lekova — ovi i drugi razlozi mogu izazvati prelazak virusa u akutni oblik.
O herpesi
Ovim virusom su podložni apsolutno svi psi: kućni ljubimci i njihovi ulični drugari, čipparkovane životinje i metise, pa čak i divlje predstavnike porodice pasa (lisice, hijene, kojoti, vukovi i dr.). Naučno ime herpesvirusa kod pasa je CAV-1 ili CHV-1 (Canine Herpesvirus). Pre svega, on pogađa respiratorni i reproduktivni sistem.
Ako odrasli psi i maloletni štenci relativno lako tolerišu bolest (iako komplikacije nisu isključene), za novorođene i mlade do tri nedelje ona može biti veoma opasna.
Čak i uz pravovremeno postavljenu dijagnozu i pravilnu terapiju, lečenje štencima je veoma otežano.
Herpesvirus je virus koji sadrži DNK. To znači da se virusne ćelije maskiraju u molekuli DNK zaraženog životinjskog organizma i time varaju imunološki sistem, koji ih ne može brzo otkriti i suzbiti.
Van organizma domaćina, CHV-1 dobro podnosi niske temperature okoline, na površinama je održiv nekoliko sati, ali ne podnosi temperature iznad 40°C i praktično odmah umire od dezinfekcionih sredstava.
Kako izgleda herpes?
Spoljašnji simptomi herpesa zavise od toga kojim tačno sistemima organizma se proširio. Najčešće se mogu primetiti svrbežuće ičuge i mehurići sa prozirnim eksudatom (tečnošću), koji su obično raspoređeni na lopatici, u ustima i na sluzokoži polnih organa, pri čemu je sama sluzokoža crvena i otečena. Kod nekih pasa pojavljuje se alopecija (ćelave oblasti) na šapama i stomaku, crvene i suzne oči (tako se manifestuje herpetički konjunktivitis).
Kako dolazi do infekcije?
Pošto se virus prenosi od životinje do životinje, najviše je šanse za zarazu na mestima masovnog zbijanja pasa ili na mestima gde često borave različiti psi. To mogu biti kenneli, izložbe, saloni za šišanje, javne paseke za šetnju itd.
Herpes kod pasa se prenosi na četiri načina:
- Vazdušno-kapični. Ovo je najčešći način, zdrav pas se inficira udisanjem izlučevina ili isparenja (mokraća, sluz itd.) zaražene jedinke koja je u inkubacionom periodu bolesti ili u stadijumu pogoršanja i prolazi bolest u blagom obliku. Pri tome u preovlađujućem delu slučajeva nosilac će izgledati zdrav.
- Polni. Ovo nije glavni put, ali mužjak i ženka prilikom parenja mogu međusobno preneti virus. Kod mužjaka virus je prisutan u semenu, kod ženki — u vaginalnom sekretu.
- Antenatalni (kroz posteljicu) i intranatalni (tokom porođaja). Pre parenja, ženku i mužjaka treba temeljno pregledati na herpes, jer se štenci često inficiraju kroz posteljicu ili prilikom prolaska kroz porođajne puteve ako kod majke u tom trenutku virus aktivan u organizmu.
- Kontaktno-kućni. Herpes ne živi dugo u okruženju, šansa za zarazu kroz igračke, posude za hranu, leglišta, češke, mašine za šišanje je veoma mala, ali ipak postoji.
Grupa rizičnih obuhvata pre svega pse koji žive u skloništima, štence kod trgovaca, životinje u kennels, ljubimce koji se često voze na izložbe, ostavljaju na privremenoj nezi. Što je veća koncentracija pasa, veća je šansa da među njima ima inficiranih, i veća je verovatnoća da će omiljenik zaraziti se.
Simptomi herpesa kod pasa
Manifestacije herpesa zavise od toga koje organe je virus pogodio, od imuniteta i starosti ljubimca. Često se uopšte ne manifestuje ili su simptomi nevidljivi vlasniku.
Inkubacioni period herpesa kod pasa traje od 3 do 7 dana, a u okolinu pas izlučuje virus 7-10 dana (iako pri oslabljenom imunitetu može izlučivati do 5 nedelja čak i tokom tretmana). Koje simptome može vlasnik primetiti kod odraslog ljubimca:
- Upala gornjih disajnih puteva (kašalj, izlučevine iz nosa, kijanje);
- Povećana suzenje, oštećenja rožnjače oka i konjunktive (konjunktivitis, čir na konjunktivi i krvarenja na konjunktivi karakteristični su upravo za herpetički konjunktivitis, čirevi na rožnjači);
- Povišenje temperature do 40°C;
- Mehurići sa prozirnom tečnošću na sluzokoži usne duplje, polnih organa;
- Ponekad — alopecija na šapama i stomaku.
Zanimljivo je da konjunktivitis počinje već nakon što opada respiratorni infekcijski simptomi. Takođe, kod bolesnog psa manifestuje se opšta nelagodnost: loš apetit, niska pokretljivost, ljubimac mnogo spava.
Dijagnoza
Dijagnoza herpesa je otežana, jer u nekim slučajevima simptomi uopšte ne postoje, i vlasnik možda neće sumnjati da je ljubimac inficiran. Ali čak i kada se manifestuje simptomatika — obično je nejasna, slični simptomi imaju mnoge druge bolesti.
Čak i kada se herpesvirus kod psa otkrije, teško je razumeti u kojoj je fazi.
Kod štenci mlađih od tri nedelje, infekcija protiče u teškom obliku, često izaziva meninigoencefalitis - upalu mozga, sposobnu da zahvati i kičmenu moždinu, izazivajući paralizu kod životinje, pogađa većinu unutrašnjih organa i dovodi do krvarenja i nekroze - preranu smrt živeće tkanine.
Ako postoji sumnja da ljubimac ima herpes, prioritetna je kompleksna dijagnoza:
- Prikupljanje anamneze (da li je bolest dijagnostikovana ranije, da li je pas učestvovao na izložbama, u kakvim uslovima živi, koje hronične bolesti ima itd.).
- Opšti pregled koji isključuje bolesti sa sličnim simptomima. Posebno kod štenci, potrebno je isključiti sepsu, brucelozu.
- Serološki metod laboratorijskog istraživanja, koji se koristi za dijagnostikovanje infekcija analizu krvi na prisustvo antitela na CHV-1.
- Laboratorijska istraživanja: uzimanje izlučevina iz respiratornih organa, vaginalni ispirci i uzimanje materijala iz mehurića (pukotina) pri zahvatanju polnih organa, PCR analiza biomaterijala sa rožnjače, kapaka, konjunktive.
Ali čak i laboratorijske studije mogu dati i lažno pozitivne i lažno negativne rezultate. Na primer, negativni PCR iz konjunktive može biti uzrokovan time što su virus uništen antitelima iz suzne tečnosti. Što se tiče serološkog analiza krvi, titri antitela - maksimalno razblaživanje krvne serume, pri kojem se otkrivaju antitela za herpes kod pasa, niska su; kada su veća od 1:2, veterinarski lekar već smatra analizu pozitivnom. Ali ako nisu prisutni klinički simptomi, pozitivan rezultat može biti posledica kontakta sa inficiranim životinjom ili manifestacija latentnog toka bolesti.
Lečenje herpesa kod pasa
Lečenje infekcije kod štenci starosti do tri nedelje je najčešće neefikasno, stoga je najbolje - ako je moguće, ne dopustiti njihovu infekciju.
Što se tiče lečenja herpesa kod odraslih pasa, propisuje se sledeća terapija:
- Antiviralni lekovi sistemskog i lokalnog dejstva - kao osnovno lečenje;
- Antibiotski lekovi (antibiotici i antiseptici) - za sprečavanje sekundarne bakterijske infekcije;
- Antialergijski lekovi - za smanjenje upalne reakcije i sprečavanje mogućih alergijskih manifestacija na lekove;
- Lekovi za simptomatsko lečenje (na primer, kapljice za oči pri oštećenjima očiju, vitamini itd.).
Ponekad nakon bolesti pas zahteva podržavajuću terapiju od nekoliko nedelja do nekoliko meseci. Konkretnu terapiju i doziranje treba propisati veterinarski lekar.
Herpes kod štenci
Ako se trudna kuja inficira ovim virusom ili joj dođe do relapsa bolesti, vrlo verovatno će neki štenci ili ceo leglo dobiti virus kroz posteljicu ili prilikom prelaska porođajnih puteva. U tom slučaju štencima može spasiti samo majčino sirovo mleko, kroz koje prenosi antitela, ali samo ako ih ima dovoljno.
Često herpes postaje uzrok pobačaja, prerane trudnoće.
Virus je posebno opasan za štence jer je temperatura njihovog tela niža od odraslih pasa, a imunološki sistem i termoregulacija još nisu adekvatno razvijeni. Organizmu ne može da se bori protiv herpesa povećanjem temperature, i infekcija se brzo širi u uslovima koji pogoduju, pogađajući sisteme i organe.
Simptomi herpesvirusa kod štenci su sledeći:
- Apatija, niska aktivnost;
- Štenci konstantno lajaju;
- Bolovi u stomaku, nadutost;
- Dijareja;
- Površno disanje;
- Snižena temperatura;
- Respiratorni simptomi (kašalj).
Ponekad se primećuju krvarenja na sluzokožama, herpetički mehurići na genitalijama, krvarenja i grčevi (ako je pogođen nervni sistem i mozak). Da bi se sprečilo smrt štenca, ne smije se dopustiti razvoju nedostatka više sistema odjednom.
Prevencija
Herpesvirus praktično ne izaziva teške posledice kod odraslih životinja. Stoga, osnovne preventivne mere su usmerene na zaštitu trudne kuje i novorođenih štenci do trenutka kada njihov organizam ne može da daje adekvatan imunološki odgovor.
Prevenciji se može pripisati:
- Izolacija štenaca od tri nedelje pre i tri nedelje posle porođaja (što podrazumeva isključivanje kontakta sa drugim psima, zajedničke šetnje, posete izložbama itd.);
- Karantin za nove pse u kući;
- Vakcinacija kuje pre parenja;
- Održavanje temperaturnog režima u 'gnijezdu' nakon trudnoće na nivou 28-30°C;
- Redovni preventivni pregledi kod veterinara.
Pre nekoliko godina, razvijena je vakcina protiv herpesvirusne infekcije pasa CHV-1. Studije su pokazale njenu efikasnost i praktično potpuno odsustvo neželjenih efekata. Ona pojačava zaštitu antitela na 60 dana i namenjena je za vakcinaciju kuja svaku trudnoću po sledećem rasporedu:
- Prva vakcinacija u periodu od prvog dana estrusa (struje) do 10. dana nakon parenja;
- Druga vakcinacija 1-2 nedelje pre planiranog datuma izleganja.
Vakcina smanjuje verovatnoću zaraze herpesom tokom trudnoće, a deo ojačanih antitela prenosi se novorođenim štencima nakon porođaja sa sirovom mlečnošću.
Da li se pas može zaraziti od čoveka herpesom i obrnuto
Iako virus može biti i kod čoveka i kod psa, sojevi su različiti i ne prenose se sa vrste na vrstu, stoga čovek ne može da se zarazi od psa. Direktno, vlasnik takođe ne može da zarazi ljubimca, ali može postati indirektni uzročnik herpesa kod psa, donoseći virus na odeći, obući ili rukama (na primer, ako ste mazanjem bolesnu životinju, a zatim — svog ljubimca). Ali verovatnoća toga je veoma niska, van organizma ćelije virus dugo ne opstaju. Za mere predostrožnosti je dovoljno jednostavno oprati ruke.
Herpesvirus kod pasa: najvažnije
- Uzročnik infekcije je soj specifičnog za pse virusa CHV-1.
- Odrasli psi najčešće tolerišu bolest sa minimalnim manifestacijama ili potpuno bez njih, dok je za štence do 2-3 nedelje virus izuzetno opasan.
- Prođeno bolesno životinje zauvek ostaju nosioci herpesa i pri smanjenom imunitetu mogu ponovo da se razbole.
- Najčešći put prenosa je via vazdušno-kapični. Takođe virus se može preneti polnim putem i izuzetno retko — kućnim putem.
- Štenci se najčešće inficiraju od majke kroz posteljicu ili prilikom porođaja.
- Lečenje herpesa kod pasa uključuje antivirusne, antibiotske, antialergijske i simptomatske lekove.
- Prevencija je u glavnom usmerena na zaštitu odraslih pasa 3 nedelje pre i 3 nedelje posle porođaja. Takođe je potrebno održavati temperaturu u 'gnijezdu' nakon trudnoće na nivou 28-30°C.
- Herpesvirusna infekcija se ne prenosi od psa vlasniku i obrnuto.
