Obilno lučenje pljuvačke kod pasa: uzroci i kada je potreban veterinar

Šta se smatra obilnim lučenjem pljuvačke?

Pljuvačka vlaži hranu, olakšava gutanje i pomaže u zaštiti usne duplje. Obilno lučenje pljuvačke naziva se hipersalivacija. Ipak, balavljenje ne znači uvek da pas proizvodi više pljuvačke: ona može curiti i zato što je pas teže zadržava u ustima ili ne može normalno da guta.

Ne postoji jedna količina pljuvačke koja je normalna za sve pse. Važnije je da primetite promenu u odnosu na ono što je uobičajeno za vašeg ljubimca: iznenadno balavljenje, mokru dlaku oko usta i na grudima, tragove pljuvačke po podu ili učestalo gutanje i oblizivanje.

Kada odmah potražiti pomoć

Odmah kontaktirajte veterinara ako je balavljenje praćeno nekim od sledećih znakova. Ne čekajte da se pojave svi simptomi.

• Otežano disanje, gušenje, nemogućnost gutanja ili nagli otok njuške, jezika ili grla.

• Izrazita slabost, kolaps, dezorijentacija ili napadi sa grčenjem tela.

• Snažno dahtanje posle boravka na vrućini, naročito uz slabost, povraćanje ili nesiguran hod — mogući znaci toplotnog udara.

• Naduven ili bolan stomak i ponovljeni pokušaji povraćanja bez izbacivanja sadržaja — mogući znaci proširenja i uvrtanja želuca.

• Sumnja da je pas pojeo otrov, lek, hemikaliju ili strani predmet, čak i ako još nema drugih simptoma.

• Obilno krvarenje iz usta ili ozbiljna povreda glave i vilice.

Situacije u kojima balavljenje može biti uobičajeno

Psi sa opuštenim usnama, poput nekih mastifa, senbernarda i baseta, mogu prirodno više balaviti jer teže zadržavaju pljuvačku u ustima. To nije pravilo za svakog psa određene rase, niti je skraćena njuška sama po sebi objašnjenje za svako balavljenje. I kod psa koji inače balavi, naglo povećanje zahteva pažnju.

Miris hrane, otvaranje pakovanja ili očekivanje obroka mogu privremeno pojačati lučenje pljuvačke. Neki psi balave tokom uzbuđenja ili sna. Ako je pojava kratkotrajna, poznata odranije i pas se inače ponaša normalno, obično nema razloga za hitnu zabrinutost.

Tokom nicanja i promene zuba štene može više da balavi i žvaće. Ipak, jak bol, otok, krvarenje ili odbijanje hrane ne treba pripisivati samo zubima.

Stres i mučnina tokom vožnje takođe mogu izazvati balavljenje. Kod ponavljanih problema razgovarajte sa veterinarom o postepenom privikavanju na vožnju i, kada je potrebno, odgovarajućoj terapiji. Nemojte davati lekove za ljude na svoju ruku.

Tokom napora i vrućine pas može da dahtanjem raznosi pljuvačku oko usta. Psi se hlade prvenstveno isparavanjem tokom dahtanja, ali obilno balavljenje u tim okolnostima ne treba automatski smatrati bezopasnim. Prekinite aktivnost i proverite da li postoje znaci pregrevanja.

Mogući zdravstveni uzroci

Problemi u ustima i otežano gutanje

Bolesti zuba i desni, upala sluzokože, polomljen zub, povreda ili strani predmet mogu izazvati balavljenje. Pas može imati neprijatan zadah, trljati njušku šapom, žvakati samo jednom stranom ili odbijati hranu. Strani predmet u ždrelu ili jednjaku može otežati gutanje i zahtevati hitno zbrinjavanje.

Problemi sa položajem vilice i usana ponekad otežavaju zadržavanje pljuvačke. Stalno vlaženje kože može dovesti do iritacije. Bolesti pljuvačnih žlezda ili njihovih kanala mogu izazvati otok ispod vilice ili na vratu, bol i teškoće pri gutanju; ne mogu se prepoznati samo po tome sa koje strane usta curi pljuvačka.

Mučnina i bolesti organa za varenje

Mučnina često dovodi do pojačanog lučenja pljuvačke, oblizivanja i učestalog gutanja. Može nastati tokom vožnje, posle neodgovarajuće hrane ili usled bolesti želuca i creva. Povraćanje, dijareja, bol u stomaku ili gubitak apetita pomažu veterinaru da odredi dalju dijagnostiku, ali sami po sebi ne otkrivaju tačan uzrok.

Crevni paraziti mogu izazvati tegobe sa varenjem, ali balavljenje nije pouzdan znak da pas ima gliste. Antiparazitski lek nije zamena za pregled ako pas naglo ili obilno balavi.

Trovanje i nadražujuće supstance

Lekovi, sredstva za čišćenje, pesticidi i neke biljke mogu izazvati balavljenje zbog nadražaja usta ili trovanja. Gorak ukus takođe može pojačati lučenje pljuvačke, ali ukus ne govori da li je supstanca bezbedna. Ako ne znate šta je pas pojeo ili polizao, odmah zatražite savet veterinara.

Neurološki poremećaji i infekcije

Balavljenje se može javiti tokom napada ili kod poremećaja koji utiču na gutanje. Nije svaki napad epilepsija: uzrok mogu biti i trovanje ili druga oboljenja. Tokom napada ne stavljajte ruke ili predmete u usta psa; sklonite predmete oko njega i merite trajanje. Napad koji traje oko pet minuta ili duže, kao i ponovljeni napadi bez oporavka između njih, zahtevaju hitnu pomoć.

Neke infekcije mogu posredno izazvati balavljenje zbog mučnine, bola ili poremećaja gutanja. Besnilo je posebno važno zbog rizika za ljude i druge životinje. Samo balavljenje, čak ni pena na ustima, nije dokaz besnila. Sumnju povećavaju kontakt sa potencijalno zaraženom životinjom, neobične promene ponašanja, otežano gutanje i paraliza.

Ako sumnjate na besnilo, ne pregledajte usta psa i izbegavajte kontakt sa pljuvačkom. Bez direktnog kontakta držite ljude i druge životinje podalje i odmah telefonom obavestite veterinara i nadležnu veterinarsku službu. Ako je osoba ugrizena ili je pljuvačka dospela na oštećenu kožu, u oči ili usta, mesto izlaganja odmah dobro isperite i hitno potražite medicinsku procenu.

Alergijske reakcije

Balavljenje nije tipičan znak većine kožnih ili prehrambenih alergija. Međutim, nagla reakcija sa otokom njuške ili jezika, otežanim disanjem, povraćanjem ili kolapsom predstavlja hitno stanje. Ne pokušavajte da je rešite promenom hrane ili samostalnim davanjem antihistaminika.

Kako veterinar utvrđuje uzrok

Veterinar će pitati kada je balavljenje počelo, da li je stalno ili povremeno, kako pas jede i guta, da li povraća i da li je mogao doći u kontakt sa lekovima, hemikalijama ili stranim predmetima. Važni su i podaci o vrućini, fizičkom naporu, putovanju, vakcinaciji i eventualnim promenama ponašanja.

Pregled obuhvata opšte stanje psa i, kada je bezbedno, usnu duplju, zube, vilicu i vrat. Za detaljan pregled bolnih usta ponekad je potrebna sedacija. U zavisnosti od nalaza mogu biti potrebne analize krvi i urina, pregled stolice, rendgen, ultrazvuk ili endoskopija. Testovi na infekcije biraju se prema konkretnoj sumnji; nisu svi testovi potrebni svakom psu.

Šta možete uraditi dok čekate pregled

Ako je balavljenje novo, obilno, uporno ili se ponavlja bez jasnog razloga, zakažite pregled i kada pas nema druge očigledne tegobe. Odsustvo povraćanja ili gubitka apetita ne isključuje bolest.

• Zabeležite početak i trajanje simptoma, moguće okidače i promene u apetitu ili ponašanju. Fotografija ili snimak mogu pomoći veterinaru.

• Psu koji je budan i normalno guta ponudite svežu vodu, ali ga ne prisiljavajte da pije ili jede.

• Kod sumnje na pregrevanje odmah prekinite aktivnost, premestite psa u hlad i počnite hlađenje vodom hladnijom od tela uz strujanje vazduha. Ne koristite led i ne umotavajte ga u mokre peškire. Kontaktirajte veterinara i organizujte odlazak bez odlaganja, čak i ako se pas prividno oporavi.

• Štenetu koje menja zube ponudite odgovarajuću žvakalicu ili igračku pod nadzorom. Izbegavajte veoma tvrde predmete koji mogu oštetiti zube.

• Ako je uzrok verovatno stres, smanjite izlaganje okidaču i obezbedite mirno mesto. Kod čestih ili snažnih reakcija potražite savet veterinara i stručnjaka za ponašanje pasa.

Ne dajte lekove za ljude, ne izazivajte povraćanje i ne dajte aktivni ugalj ili kućne „protivotrove” bez uputstva veterinara. Postupak koji pomaže kod jedne supstance može biti opasan kod druge.

Ako vidite zaglavljen, oštar ili duboko smešten predmet u ustima, ne pokušavajte da ga vadite na silu. Ne povlačite konac ili kanap koji viri iz usta. Pas koji trpi bol može ugristi, a nepravilno vađenje može pogoršati povredu. Otežano disanje ili gušenje zahtevaju hitan poziv veterinaru.

Kod sumnje na trovanje sačuvajte ambalažu ili fotografišite supstancu, a veterinaru recite približnu količinu i vreme izlaganja. Lečenje zavisi od uzroka: može uključivati stomatološki zahvat, uklanjanje stranog tela, potpornu terapiju ili druge ciljane postupke. Ne postoji jedan lek za balavljenje koji odgovara svim psima.

Prevencija

• Čuvajte lekove, sredstva za čišćenje, pesticide i opasne namirnice van domašaja psa.

• Nadzirite žvakanje i igru. Izbegavajte predmete koji se lako lome ili mogu biti progutani; učite psa komandama „ostavi” i „pusti” uz nagrađivanje.

• Prilagodite šetnje temperaturi, obezbedite vodu i hladovinu i ne ostavljajte psa u parkiranom automobilu.

• Četkajte zube pastom namenjenom psima, po mogućnosti svakodnevno, uz postepeno privikavanje. Redovni pregledi pomažu da se uoče bolni zubi i bolesti desni.

• Sa veterinarom dogovorite vakcinaciju i zaštitu od parazita prema uzrastu, načinu života i lokalnim rizicima. Za obavezne vakcine proverite zahteve nadležnog organa u svojoj zemlji. Antiparazitski lekovi ne sprečavaju gljivične infekcije.

• Birajte uravnoteženu ishranu, menjajte hranu postepeno i sprečite pristup smeću i ostacima nepoznatog porekla.

• Kod pasa koji redovno balave nežno obrišite i osušite kožu oko usta i u naborima. Crvenilo, neprijatan miris ili bol zahtevaju pregled.

Pregled mogućih uzroka i postupaka

Tabela služi za orijentaciju, ne za postavljanje dijagnoze. Različiti uzroci mogu imati iste simptome.