Sve što treba da znate o rabiesu kod pasa

Ovo nisu jedina pitanja koja zabrinjavaju vlasnike. Takođe, mnogi vlasnici se interesuju kako se bolest prenosi sa jednog životinja na drugu? Da li postoje bolesti koje se mogu pomešati sa njom? I da li postoje pouzdane metode prevencije? O svemu ovome ćemo pričati u ovom članku.

Kako pas može zaraziti rabies?

Prenosioci su organizmi zaraženi virusom i sposobni da ga prenose u spoljašnje okruženje. Uzročnik se širi putem pljuvačke, obično ugrizom. Vakcinalni nosilac može biti bilo koje sisare.

Česti prenosioci uključuju:

• Divlje životinje: poput šišmiša, ježeva, rakuna, šakala, vukova, lisica, kojota;
• Poljoprivredne životinje: krave, koze, kamile, konji;
• Kućne životinje: na primer, mačke, ferke i psi.

Najveći rizik dolazi od divljih životinja. Nevakcinisani psi koji imaju dozvolu da lutaju sami bez nadzora imaju mnogo veće šanse da budu ujebe i zaraze se rabiesom.

Najveća koncentracija virusa postiže se u pljuvački zaraženih životinja. Tako se infekcija prenosi ugrizom zaražene jedinke, istovremeno ona može izgledati bez ikakvih kliničkih simptoma.

Nakon toga, virus migrira u nervne ćelije i izaziva bihejvioralne i neurološke poremećaje. Zatim se virusne čestice šire po celom organizmu zaraženog psa i, posebno, dolaze do salivarnjih žlezda, odakle će se uzročnik izlučivati.

Pored ugriza, postoji još nekoliko načina zaraze:

• Uvođenje virusa sa pljuvačkom prenosioca kroz mikro- i makropovrede na koži ili sluzokože.
• Jedenje zaraženog materijala. Na primer, mačka ili pas koji je uhvatio zaraženog miša može zaraziti se rabiesom.

Okolina nije stalan prostor za očuvanje virusa. Pod dejstvom ultraljubičastih zraka, od sunca virus veoma brzo gubi svoju aktivnost, okolina postaje sigurna i zaraza se neće dogoditi.

Simptomi i znaci rabiesa kod pasa

U početku se mogu ne primetiti nikakvi klinički simptomi — kasnije većina zaraženih ljubimaca pokazuje znakove neuroloških poremećaja. Najpouzdaniji indikatori su nagle i ozbiljne promene u ponašanju i neobjašnjiv paraliza. Potpuni nedostatak pokreta, koji se vremenom pogoršava. Specifičnost rabiesa je što pas postaje nosilac virusa samo kada on, migrirajući po celom organizmu, dospe do salivarnih žlezda — jedinog mesta gde se može širiti van organizma. Ali čak i u tom slučaju, izraženi simptomi mogu odsustvovati tokom prvih dana nakon zaraze.

Prvi znaci i simptomi rabiesa kod psa u ranoj fazi se manifestuju kao:

• Oštra promena ponašanja, izražena agresivnost ili, naprotiv, preterana ljubaznost koju ranije nije pokazivao;
• Letargija ili anksioznost;
• Dezorientacija;
• Smanjen apetit;
• "Jedenje" vazduha — aerofagija;
• Halucinacije.

Rani znaci mogu biti potpuno nespecifični, što znači da su karakteristični za mnoge bolesti, pa je teško sumnjati na rabies na osnovu njih.

Kako vreme prolazi i inkubacioni period bolesti se približava kraju i prelazi u aktivniju fazu, znaci rabiesa kod kućnog psa postaju izraženiji:

• Obilno ispljuvavanje;
• Stalno otvorena usta sa izbočenim jezikom;
• Agresija usmerena na vlasnika i okolinu;
• Blefarospazam (učestalo treptanje) zbog jarkog svetla, anksioznost i strah od glasnih zvukova, ljubimac pokušava da pobegne i sakrije se na tamno i tiho mesto;
• Poremećaj glagoljanja zbog paralize;
• Jedenje neprehrambenih predmeta (pikacizam), što može dovesti do oštećenja zuba;
• Glut, hrapav laj.

Nažalost, pas kod kojeg se već počinju manifestovati simptomi rabiesa, najčešće umire u roku od nekoliko dana. Ako ljubimac bude bolestan više od 10 dana, to je verovatno neka slična patologija koja izaziva sličnu kliničku sliku. Na primer, to može biti neurološko oboljenje koje se manifestuje paralizom, pikacizmom, strahom od svetla, ispljuvavanjem pljuvačke.

Inkubacioni period rabiesa kod pasa

Vreme potrebno virusu da se premesti iz rane u mozak i da razvije bolest varira. Ovo se naziva inkubacioni period. Tokom ovog perioda se u organizmu razmnožavaju uzročnici infekcije, ali simptomi se još ne manifestuju. Trajanje inkubacionog perioda može varirati u zavisnosti od lokalizacije ulaska infekcije i stanja imunog sistema. Važno je zapamtiti da čak i ako nema simptoma, ljubimac može biti zarazan i preneti infekciju na druge.

U proseku, inkubacioni period rabiesa kod pasa traje od 3 do 6 nedelja.

Ali ovaj period može biti i duži – do 8 meseci.

Stopa razvoja manifestacija takođe može značajno varirati u zavisnosti od sledećih individualnih faktora:

• Starosna grupa. Posebno su osetljivi na ovaj virus štenad. Dok kod odraslih pasa rabies infekcija može da se ne manifestuje tokom 8 meseci, kod štenaca sve postaje očigledno često već 3-5 dana nakon zaraze.
• Inficirana oblast. Najopasnije mesto za ulazak i širenje virusa je oblast glave i vrata. Odavde virusnom agentu je lakše i brže da dospe u nervni sistem.
• Količina virusnih čestica. Što više virusnih čestica dospe u organizam psa preko pljuvačke, to brže i agresivnije se razvija rabies.

Međutim, postoje slučajevi kada skriveno trajanje može biti znatno kraće i trajati svega nekoliko dana. Nakon što se simptomi pojave, bolest brzo napreduje.

Oblici i faze razvoja

Postoje 4 oblika bolesti, od kojih svaki ima sopstvene karakteristike koje nisu zajedničke drugim oblicima. U tome leži opasnost, jer se manifestacije kod različitih tokova mogu razlikovati. Detaljnije ćemo razmotriti svaki od ovih oblika.

Bujna

Ovaj oblik kod pasa prati svi klasični simptomi rabiesa.

Podeljuje se na 4 faze:

• Faza inkubacionog perioda (takođe nazvana i skrivena). Traje od dva nedelje do osam meseci i karakteriše je odsustvo manifestacija.
• Prodromalna faza (period bolesti koji se dešava između inkubacionog perioda i samog oboljenja). Kod psa se opažaju prvi znaci rabiesa: apatija, agresivnost, oštra promena ponašanja.
• Faza uzbuđenja. U ovoj fazi klinička slika postaje maksimalno jasna, pojavljuju se osnovni znaci bolesti: fotofobija i hidrofobija (strah od svetla i vode), obilna hipersalivacija (izlučivanje pljuvačke), poremećaj koordinacije, grčevi.
• Faza paralize. Faza koja karakteriše potiskivanje nervnog sistema i potpun paraliza.

Svaka faza obično traje od 1 do 3 dana, nakon čega zaraženi pas može ući u komu.

Ovo je najizraženiji i često najčešće viđen oblik bolesti, kod kojeg su sve manifestacije posebno očigledne.

Tiha

Ovaj oblik je takođe poznat kao paralitički. Uključuje iste faze kao i bujna, izuzev jedne — faze uzbuđenja, u kojoj se upravo događaju najizraženije manifestacije.

Faze tihe forme:

• Inkubacioni period;
• Prodromalna faza;
• Faza paralize.

Klinički znaci tihe forme rabiesa kod pasa:

• Promena ponašanja: ljubimac postaje veoma miran, ravnodušan prema svemu, ne reaguje na doziv vlasnika, manje se kreće, pokušava da se sakrije na skriveno mesto ili, naprotiv, pokazuje preteranu ljubaznost prema članovima domaćinstva;
• "Izbočenje" jezika iz usta;
• Obilno ispljuvavanje;
• Hrapav, ponekad glut laj;
• Poremećaj gutanja: ljubimac ne može da proguta hranu, kao da se nešto zaglavilo;
• Besciljno kretanje po kući, zbunjeno savestanje, poremećaj koordinacije pokreta.

Povratna

Oblik rabiesa nazvan povratni karakteriše periodično pojavljivanje i nestajanje simptoma kod psa. Ima inkubacioni period, ali je teško utvrditi sekvencu faza zbog specifičnosti ovog oblika: u periodima između uzbuđenja, hiperaktivnosti i agresije, bolesni psi postaju letargični, skrivaju se na udaljenim mestima od ljudi i buke, odbijaju hranu i omiljene poslastice.

Apatija se menja uzbuđenjem, a uzbuđenje ponovo apatiijom svake 3-7 nedelja, i svaki put klinička slika postaje izraženija. Bolest nastavlja da se razvija, virus postepeno pogađa centralni nervni sistem.

Atipična

Ovo je varijanta razvoja bolesti koja se razlikuje od klasičnog oblika kako po kliničkim manifestacijama, tako i po toku. Obično se prati nervno-psihičko uzbuđenje, mišićni grčevi, paralize i povišen agresivitet. Međutim, atipična forma rabiesa kod psa može se manifestovati manje izraženim simptomima ili imati drugačije od klasičnih znakove.

Na primer, atipična forma može se manifestovati promenom ponašanja, agresivnošću, dezorijentacijom, poremećajem koordinacije pokreta i ataksijom (neslaganjem pokreta mišića), kao i periodičnim napadima nervne uznemirenosti. Može biti zabeležena i cerebralna, odnosno vezana za mozak forma – sa glavoboljama, neurološkim poremećajima, problemima sa vidom.

Kako se manifestuje rabies kod pasa u atipičnoj formi? Iste faze kao i kod tihe forme:

• Inkubacioni;
• Prodromalni;
• Paralitički.

Neklasičan tok bolesti može izazvati poteškoće u određivanju faza, kao i težak dijagnostički proces.

Kako shvatiti da pas ima rabies?

Približiti se mogućnosti ove bolesti može samo na osnovu osnovnih kliničkih simptoma. Treba biti oprezan ako se pojavljuju sledeći znaci, kao što su odbijanje hrane i vode, groznica, strah od buke i svetla, neobična agresija, netipične bihejvioralne osobine. Pošto rabies pogađa nervni sistem psa, treba obratiti pažnju i na neurološke znake: nemir, besciljno kretanje po kući, ubrzano srce, halucinacije, lokalizovane paralize, proširene zenice.

Dijagnoza rabiesa kod psa

Dijagnostikovanje ove bolesti predstavlja složen zadatak i zahteva sveobuhvatan pristup.

Kod sumnje na ovu bolest sprovode se sledeće procedure:

• Klinički pregled i prikupljanje anamneze: veterinar pregleda domaćeg ljubimca i prikuplja informacije o njegovim simptomima, kontaktima sa životinjama, uslovima držanja i regionu stanovanja.
• Laboratorijska istraživanja: moguće je sprovesti analizu moždane moždine kako bi se utvrdilo prisustvo virusa ili antitela na njega. Takođe, može se sprovesti analiza krvi na prisustvo antitela na virus. Ali ova istraživanja se u većini slučajeva ne sprovode, jer rabies spada u naročito opasne bolesti, i psa sa simptomima karantinišu se tokom 10 dana, a vlasnika upućuju na profilaktičku vakcinaciju.
• Ispitivanje histoloških preparata (tkiva organizma): ako postoji odgovarajući materijal, sprovodi se histološko istraživanje. Analiza materijala pod mikroskopom pomaže u postavljanju dijagnoze radi otkrivanja karakterističnih promena. Nažalost, ova metoda dijagnostike se sprovodi već posmrtno.

Veliko značaj za dijagnostiku rabiesa kod psa ima i epizoodtička analiza — odnosno analiza grupe rizika ljubimca, zasnovana na podacima o raspodeli virusa u određenom regionu, kao i na individualnim karakteristikama, poput starosti, životnog stila, verovatnoće kontakta sa infekcijom.

Važno je razumeti da sve procedure usmerene ka dijagnostici tokom života ne mogu imati stotinu odsto tačnosti, jer su za istraživanja potrebni uzorci mozga. To je najvažniji razlog zašto je obavezno posvetiti vreme prevenciji.

Dijagnoza nakon smrti životinje

Nakon smrti psa za kojeg je postojala sumnja na rabies, obavezno se mora sprovesti analiza prisustva virusa. Ovo je zahtev veterinarskog zakonodavstva. Treba se odnositi prema takvoj proceduri sa razumevanjem, jer je ona usmerena na sprečavanje daljeg širenja bolesti i, kao rezultat, smanjenje broja bolesnih životinja i ljudi.

Dijagnoza se sprovodi u nekoliko koraka:

• Ispitivanje tkiva možganog mozga, usmereno na otkrivanje specijalizovanih telaca.
• Imunološka analiza, koja pomaže da se pronađu antigene. Supstanca koju organizam prepoznaje kao strava infekcije u mozgovima zaraženog psa.

Za tačno određivanje virusa sprovodi se sveobuhvatan pristup, koji uključuje analizu istorije bolesti, kliničkih manifestacija i rezultata laboratorijskih istraživanja.

Sve posmrtne testove sprovodi sertifikovana državna laboratorija.

Da li je rabies opasan za čoveka?

Rabies je nesumnjivo izuzetno opasna bolest i za ljubimce i za ljude. Infekcija se prenosi ugrizom zaražene životinje, najčešće je to rabizni pas ili lisica. Prvi simptomi su slični prehladi, ali se zatim bolest brzo razvija. Može se manifestovati neobičnom agresijom, nemirom, anksioznošću. Takođe se javljaju grčevi, poremećaji koordinacije i disanja.

Nakon ugriza nepoznatog ili nevakcinisanog psa ili druge životinje, čak i ako nije bilo vidljivih znakova rabiesa, potrebno je odmah posetiti lekara. On će sprovesti klinički pregled i napraviti vakcinu koja će vas zaštititi od daljeg obolevanja.

Ne odlažite posetu lekaru za sutra, čak i ako se ugriz desio noću!

Bez obzira na lokalizaciju ugriza i obim oštećenja, čovek kome je zaražen rabizni pas treba hitno da potraži pomoć — može sam da stigne do bolnice ili da pozove hitnu pomoć. Tokom čekanja na medicinske radnike, moguće je pružiti prvu pomoć oštećenom.

Prevencija sopstvene zaraze uključuje godišnju vakcinaciju ljubimaca i izbegavanje kontakta sa divljim životinjama.

Rabies kod štenaca

Štenad su takođe osetljiva na ovaj virus. Iako bolest kod njih može teći u istim oblicima i imati iste faze kao i kod odraslih ljubimaca, kod štenaca ipak postoje neke razlike. Glavna je u brzini proticanja inkubacionog perioda. Ako kod odraslih pasa traje nekoliko nedelja, pa čak i meseci, kod štenaca ovaj period se skraćuje. Ponekad simptomi se pojavljuju već na 3-5 dana.

Znaci rabiesa kod šteneta se ne razlikuju od odraslih ljubimaca i uključuju promenu ponašanja i poremećaje u radu nervnog sistema.

Odlična vest je da se prva vakcina, koja može zaštititi štene, daje već u 3 meseca. Do tada se štenad hitno ne preporučuje da se puštaju na ulicu i, a kamoli, da imaju kontakte sa drugim životinjama. Čim se vakcinacija završi, štene je zaštićeno od ove opasne bolesti.

Lečenje

Nažalost, protivvirusno sredstvo koje bi pomoglo u borbi protiv bolesti još nije razvijeno, pa ostaje među najopasnijima.

Kada se kod psa otkriju znaci rabiesa, svaka terapija i kontakt sa drugim ljubimcima se isključuju kako bi se sprečilo dalje širenje infekcije.

Ako postoji sumnja na zarazu kod ljubimca (na primer, nakon kontakta sa potencijalno zaraženom pljuvačkom ili nakon ugriza), ali nikakvi simptomi se još nisu pojavili, ljubimca se vakciniše dva puta. Revaskcinacija, odnosno ponovljena injekcija, sprovodi se dve nedelje nakon prve. Ako se karakteristični znaci bolesti ne pojave, pas ostaje u dobrom stanju, smatra se zdravim.

Prevencija psog rabiesa

Virus ne živi dugo u spoljašnjem okruženju. Veoma je krhak i uništava se svetlošću, toplinom, sapunom, dezinfekcionim sredstvima i sušenjem. Međutim, čak i ako nije bilo direktnog kontakta sa zaraženom jedinkom, ali je bilo interakcije, na primer, sa stolom na kojem je upravo bila životinja sa potvrđenim rabiesom, i dalje treba posetiti lekara.

Vakcine protiv rabiesa su veoma efikasne i predstavljaju najpouzdaniji način prevencije — svi psi stariji od 3 meseca treba da budu vakcinisani jednom godišnje.

Pored toga, neophodno je pažljivo pratiti svog ljubimca, ne puštati ga bez povodca u prirodi gde mogu biti divlje životinje, ne dozvoljavati kontakte sa njima. Ovo je jedna od najvažnijih akcija za sprečavanje širenja infekcije.

Ako vas je vaš ljubimac ujebala druga pas, za čiju vakcinaciju se tačno ne zna i koja može biti rabizna, potrebno je odmah posetiti veterinarsku kliniku radi dobijanja pomoći.

Šta je lažni rabies?

Bolest Auseki, takođe poznata kao pseudorabies, je infektivna bolest koja je jednako opasna za kućne pse, ali ne predstavlja pretnju za ljude.

Zaraženje se najčešće dešava kada pas proguta zaraženu sirovu svinjetinu i njene podproizvode. Zamrzavanje svinjetine ne uništava virus. Neutralizovati ga se može samo pomoću visoke temperature (kuvanja mesa).

Manifestacije bolesti Auseki kod psa su veoma slične simptomima rabiesa:

• Poremećaj uobičajenog ponašanja (anksioznost, letargija, uzbuđenje);
• Povećana telesna temperatura;
• Obilno ispljuvavanje pljuvačke;
• Odbijanje da prihvati hranu;
• Svraba.

Kasnije se pojavljuju grčevi, paraliza. Efikasnog lečenja takođe ne postoji.

Kako razlikovati pseudorabies od rabiesa?

Odgovori na često postavljana pitanja

Kako se rabies prenosi kod pasa?

Glavni prenosioci infekcije su grabljivice (šakali, vukovi, lisice, rakuni), glodari (veverice, pacovi) i neke druge. Šema zaraze je prilično jednostavna: virusni agent zajedno sa zaraženom pljuvačkom dospeva na oštećeno kožno prekrivače ili sluzokožu usta, očiju, nosa ljubimca, nakon čega prolazi u nervni sistem i širi se po celom organizmu.

Koliko brzo se rabies manifestuje kod pasa?

Inkubacioni period traje u proseku nekoliko nedelja (od 3 do 8). Na njegovu dužinu utiču starost ljubimca, inficirana oblast i količina virusnih čestica. Uprkos odsustvu kliničkih simptoma kod psa, on i dalje može postati nosač virusa odmah nakon zaraze.

Kako prepoznati da pas ima rabies?

Zabrinutost možete imati na osnovu osnovnih kliničkih manifestacija, među kojima su odbijanje hrane i vode, povišena telesna temperatura, strah od svetla, glasnih zvukova, promena ponašanja, poremećaji u radu nervnog sistema. Postoji nekoliko oblika bolesti, a svaki od njih ima svoje faze, za koje su karakteristični konkretni znaci. Da biste saznali više o specifičnim manifestacijama psog rabiesa, pročitajte naš članak.

Kako kućni pas može zaraziti rabies?

Zaista, zaraziti se mogu ne samo životinje koje slobodno lutaju ulicama. Kućni ljubimci su takođe ranjivi na bolest. Na primer, pas koji šeta pod pažljivim nadzorom ili čak uopšte ne izlazi napolje može "uhvatiti" virus od miša ili pacova koji slučajno uđe u stan.