Besnilo kod pasa: simptomi, prenos i postupanje nakon ugriza

Besnilo (rabies) je virusna bolest koja pogađa nervni sistem sisara, uključujući pse i ljude. Nakon pojave kliničkih znakova gotovo uvek je smrtonosna. Ako je pas ugrizen ili je imao kontakt sa mogućom zaraženom životinjom, odmah pozovite veterinara. Ako je izložena osoba, potrebna je hitna medicinska procena — ne čeka se pojava simptoma.

Kako se besnilo prenosi?

Virus se najčešće prenosi ugrizom, kada pljuvačka zaražene životinje dospe u ranu. Izlaganje je moguće i kada zaražena pljuvačka dospe na oštećenu kožu ili sluzokožu očiju, nosa ili usta. Pljuvačka na neoštećenoj koži ne smatra se izlaganjem besnilu.

Izvori infekcije zavise od područja. Psi su važan izvor prenosa na ljude u sredinama u kojima besnilo među psima nije suzbijeno. Među divljim životinjama značajni mogu biti lisice, šakali, rakuni i slepi miševi. I mačke i domaće farmske životinje mogu oboleti. Mali glodari, poput miševa i pacova, nisu uobičajen izvor infekcije i ne treba ih predstavljati kao glavne prenosioce.

Nevakcinisan pas koji luta bez nadzora ima veće mogućnosti da dođe u kontakt sa zaraženom životinjom. Životinja može izlučivati virus pljuvačkom nekoliko dana pre nego što se pojave očigledni znaci bolesti, pa normalan izgled ne isključuje rizik.

Virus se sa mesta ulaska kreće duž nerava prema centralnom nervnom sistemu, a kasnije dospeva i do pljuvačnih žlezda. Ne prenosi se uobičajenim boravkom u istoj prostoriji niti običnim dodirivanjem predmeta. U spoljašnjoj sredini je osetljiv na sušenje i odgovarajuća sredstva za dezinfekciju, ali to nije razlog da se zanemari mogući kontakt sveže pljuvačke sa ranom ili sluzokožom.

Simptomi i znaci besnila kod pasa

Besnilo se ne može pouzdano prepoznati samo po ponašanju ili izgledu psa. Rani znaci mogu ličiti na druge bolesti: neuobičajena povučenost ili uznemirenost, promena odnosa prema ljudima, slabiji apetit i nagla promena ponašanja.

Znaci koji zahtevaju hitan poziv veterinaru, naročito nakon mogućeg kontakta sa zaraženom životinjom, uključuju:

• Naglu, neobjašnjivu promenu ponašanja, uznemirenost ili agresiju.

• Dezorijentaciju, teturanje i poremećaj koordinacije.

• Otežano gutanje, obilno slinjenje i promenu glasa ili laveža.

• Slabost, spuštenu donju vilicu ili paralizu koja napreduje.

• Grčeve ili izrazitu osetljivost na nadražaje.

Agresija nije obavezna: oboleli pas može biti tih i slab. Otežano gutanje i slinjenje mogu izgledati kao da se nešto zaglavilo u grlu. Ne otvarajte psu usta i ne pokušavajte da vadite navodni predmet ako postoji sumnja na besnilo. Ovakvi simptomi zahtevaju hitnu stručnu procenu i zbog drugih mogućih uzroka.

Inkubacioni period

Inkubacioni period je vreme od infekcije do pojave simptoma. Kod pasa obično traje nedeljama do mesecima, uz značajna odstupanja. Na trajanje mogu uticati mesto i težina ugriza, količina unetog virusa i osobine životinje. Ne postoji kratak period bez simptoma nakon kojeg vlasnik može sam da zaključi da je pas bezbedan.

Pas nije zarazan tokom celog inkubacionog perioda, ali virus u pljuvački može biti prisutan pre pojave kliničkih znakova.

Kada se klinički znaci pojave, bolest uglavnom brzo napreduje. Dužina trajanja simptoma sama po sebi nije dovoljna da se besnilo potvrdi ili isključi.

Kako bolest može da izgleda?

Najčešće se opisuju furiozni, odnosno uzbuđeni oblik, i paralitički, odnosno tihi oblik. Njihovi znaci mogu se preklapati; ne prolazi svaki pas kroz jasno odvojene faze.

Furiozni oblik

Mogu se javiti izražena uznemirenost, neuobičajena agresija, lutanje, grizenje predmeta i pojačana reakcija na nadražaje. Kasnije mogu nastupiti slabost i paraliza. Ovi znaci nisu svojstveni samo besnilu.

Paralitički oblik

Kod tihog oblika mogu dominirati slabost, otežano gutanje, slinjenje, spuštena vilica i progresivna paraliza, bez izražene agresije. Mirno ponašanje ne znači da je kontakt sa životinjom bezbedan.

Ponašanje može varirati tokom bolesti. Privremeno smirivanje ili promena simptoma ne dokazuju oporavak i nisu razlog za prekid mera koje su odredili veterinar i nadležna služba.

Moguće su i manje tipične kliničke slike. Umesto pokušaja da sami odredite „oblik” bolesti, veterinaru prenesite šta ste primetili, kada su znaci počeli i da li je pas imao kontakt sa divljim ili nepoznatim životinjama.

Šta uraditi ako sumnjate na besnilo?

• Odmah telefonom obavestite veterinara o sumnji. Ne dovodite psa nenajavljeno u čekaonicu.

• Ako je to moguće bez približavanja i dodirivanja, sprečite pristup ljudima i drugim životinjama. Ne jurite psa i ne pokušavajte da ga fizički savladate.

• Ne dirajte pljuvačku, ne pregledajte usta i ne pokušavajte kućno lečenje.

• Pripremite podatke o vakcinaciji i mogućem kontaktu sa drugim životinjama. Svaka izložena osoba treba odmah da se obrati lekaru.

Kako se postavlja dijagnoza?

Veterinar procenjuje kliničke znake, podatke o vakcinaciji, moguće izlaganje i prisustvo bolesti u području. Sumnja zahteva posebne mere zaštite i uključivanje nadležnih veterinarskih službi.

Rutinski pregled ili analiza krvi na antitela ne mogu pouzdano isključiti besnilo kod živog psa. Antitela mogu biti posledica vakcinacije i nisu isto što i dokaz aktivne infekcije. Potvrda kod životinja uglavnom se zasniva na specijalizovanom laboratorijskom ispitivanju moždanog tkiva nakon smrti.

Desetodnevno posmatranje, koje se u određenim okolnostima primenjuje na klinički zdravog psa koji je ugrizao čoveka, nije univerzalan karantin za psa sa simptomima niti za psa koji je tek bio izložen infekciji. O njegovoj primeni odlučuju nadležne službe; osoba koja je ugrizena ne treba samostalno da odlaže medicinsku procenu čekajući ishod posmatranja.

Ispitivanje nakon smrti

Ako životinja sa sumnjom na besnilo ugine, ne dodirujte telo i ne pokušavajte da uzmete uzorke. Odmah obavestite veterinara ili nadležnu veterinarsku službu, koja određuje postupak preuzimanja i ispitivanja u skladu sa lokalnim pravilima.

Ovlašćena laboratorija ispituje odgovarajuće uzorke metodama za dokazivanje virusa, njegovih antigena ili genetskog materijala. Samo odsustvo karakterističnih promena pri običnom mikroskopskom pregledu nije dovoljno za isključivanje bolesti.

Ako je izložen čovek: hitna procena i prva pomoć

Besnilo je izuzetno opasno i za ljude. Posle ugriza, ogrebotine koja može biti kontaminirana pljuvačkom ili kontakta pljuvačke sa ranom ili sluzokožom odmah potražite medicinsku pomoć. Posebno naglasite kontakt sa divljom životinjom ili slepim mišem, jer sitna povreda može proći neprimećeno.

Ranu odmah temeljno ispirajte sapunom i tekućom vodom oko 15 minuta. Ako je pljuvačka dospela u oči ili na drugu sluzokožu, ispirajte obilno vodom, bez sapuna. Kod jakog krvarenja pritisnite ranu čistom tkaninom i pozovite hitnu pomoć. Prva pomoć ne zamenjuje pregled.

Ne čekajte simptome, sledeći dan ili rezultat posmatranja životinje da biste se javili lekaru.

Lekar procenjuje potrebu za zaštitom nakon izlaganja. Ona može uključivati seriju vakcina i, kada je indikovan, imunoglobulin protiv besnila, uz zbrinjavanje rane i procenu zaštite od tetanusa. Postupak zavisi od vrste izlaganja i ranije vakcinacije osobe; ne svodi se uvek na jednu injekciju.

Besnilo kod štenaca

Štenad takođe mogu oboleti, a znaci uključuju promene ponašanja, poremećaj koordinacije, otežano gutanje i paralizu. Ne treba računati na pravilo da se kod štenaca bolest obavezno ispolji za nekoliko dana: odsustvo simptoma ne isključuje infekciju.

Prva vakcina se često daje oko trećeg meseca života, ali tačan uzrast i raspored zavise od odobrene vakcine i lokalnih zahteva. Zaštita ne nastaje odmah nakon injekcije. Sa veterinarom uskladite vakcinaciju, bezbedne izlaske i socijalizaciju, uz izbegavanje kontakta sa divljim i nepoznatim životinjama.

Lečenje i postupanje nakon izlaganja psa

Za psa sa klinički ispoljenim besnilom ne postoji dokazano efikasno lečenje. Veterinar i nadležna služba određuju dalje postupanje radi zaštite ljudi, drugih životinja i dobrobiti obolelog psa.

Ako je pas bio izložen, a nema simptome, odmah pozovite veterinara, čak i ako je vakcinisan. Mere zavise od važenja vakcinacije, vrste kontakta i propisa zemlje, a mogu uključiti dodatnu vakcinu i nadzor ili izolaciju. Ne postoji univerzalno pravilo o dve vakcine u razmaku od dve nedelje nakon kojih se pas može proglasiti zdravim.

Prevencija besnila

Redovna vakcinacija je najvažnija zaštita pasa. Termine prve vakcine i revakcinacije proverite kod veterinara prema uputstvu za vakcinu i važećim lokalnim zahtevima. Godišnja revakcinacija nije univerzalan raspored za sve zemlje i sve preparate.

• Držite psa pod nadzorom i koristite povodac tamo gde postoji mogućnost kontakta sa divljim životinjama.

• Ne dozvoljavajte približavanje nepoznatim, bolesnim ili uginulim životinjama.

• Ne dodirujte slepe miševe golim rukama i tražite stručno uputstvo ako ih pronađete u prostoru sa ljudima ili ljubimcima.

• Čuvajte dokumentaciju o vakcinaciji. Pre putovanja proverite uslove odredišta i tranzitnih zemalja kod nadležnih organa i veterinara.

• Svaki ugriz i mogući kontakt sa zaraženom pljuvačkom prijavite veterinaru bez odlaganja.

Šta je lažno besnilo?

Aujeskijeva bolest, poznata i kao pseudorabies ili lažno besnilo, zasebna je virusna bolest. Kod pasa može izazvati tešku, često smrtonosnu bolest sa neurološkim znacima i izraženim svrabom. Važan rizik predstavlja kontakt sa zaraženim domaćim ili divljim svinjama, kao i jedenje njihovog sirovog mesa i iznutrica.

Zamrzavanje nije pouzdana zaštita. Psu ne dajte sirovo meso ili iznutrice domaće ili divlje svinje; za meso namenjeno ishrani neophodna je odgovarajuća termička obrada. Izbegavajte i kontakt sa leševima divljih svinja.

Slinjenje, uznemirenost, odbijanje hrane, grčevi i paraliza mogu ličiti na besnilo. Intenzivan svrab, naročito glave i vrata, može pobuditi sumnju na Aujeskijevu bolest, ali nije dovoljan za dijagnozu. Bolest se ne smatra uobičajenom zoonozom poput besnila, ali to ne menja potrebu za hitnom stručnom procenom psa sa ovakvim znacima.

Ova tabela nije sredstvo za kućno razlikovanje bolesti. U oba slučaja odmah pozovite veterinara, a do stručne procene izbegavajte kontakt sa pljuvačkom i ustima psa.