Adisonova bolest, odnosno hipoadrenokorticizam, najčešće zahteva doživotnu nadoknadu hormona. Uz odgovarajuću terapiju i redovne veterinarske kontrole, mnogi oboleli psi mogu dugo živeti uz dobar kvalitet života. Ipak, nelečena bolest može dovesti do životno ugrožavajuće Adisonove krize.
Šta je hipoadrenokorticizam?
Hipoadrenokorticizam označava nedovoljno lučenje hormona kore nadbubrežnih žlezda. Za ovu bolest posebno su važni kortizol i aldosteron:
Kortizol učestvuje u odgovoru organizma na stres, regulaciji metabolizma, nivoa glukoze i krvnog pritiska.
Aldosteron pomaže u održavanju ravnoteže natrijuma, kalijuma i vode, što je važno za krvni pritisak, rad nerava i mišića.
Manjak kortizola može izazvati slab apetit, povraćanje, gubitak telesne mase i slabost. Manjak aldosterona može dovesti do gubitka natrijuma, povećanja kalijuma, dehidracije i pada krvnog pritiska. Visok kalijum može izazvati usporen rad srca i opasne poremećaje srčanog ritma. Nisu svi ovi poremećaji prisutni kod svakog obolelog psa.
Simptomi i znaci hitnog stanja
Simptomi mogu biti blagi, povremeni i nespecifični. Pas se ponekad privremeno oporavi, pa se tegobe ponovo pojave, naročito tokom stresa. Bolest se javlja u različitim uzrastima, mada se često otkriva kod mladih i sredovečnih odraslih pasa.
Smanjen apetit i gubitak telesne mase.
Malaksalost, pospanost i slabija aktivnost.
Povremeno povraćanje ili dijareja i bol u stomaku.
Pojačana žeđ i mokrenje kod nekih pasa.
Dehidracija, slabost ili drhtanje.
Adisonova kriza je naglo, teško pogoršanje koje može dovesti do šoka. Može biti prvi znak bolesti ili nastati kod već dijagnostikovanog psa, na primer kada terapija ne zadovoljava povećane potrebe tokom bolesti ili drugog stresa.
Ako pas kolabira, ne može da ustane, izrazito je slab, ponavljano povraća ili ima obilnu dijareju uz naglo pogoršanje opšteg stanja, odmah kontaktirajte veterinara ili dežurnu kliniku. Ne čekajte da se pojave svi simptomi i ne pokušavajte da krizu lečite kod kuće.
Tokom krize veterinar može utvrditi tešku dehidraciju, veoma nizak krvni pritisak, sniženu telesnu temperaturu, nizak nivo glukoze ili poremećaje srčanog ritma. Ovi znaci nisu specifični samo za Adisonovu bolest, ali uvek zahtevaju hitnu procenu.
Uzroci i predispozicija
Najčešći uzrok primarnog oblika je oštećenje kore nadbubrežnih žlezda koje se uglavnom smatra imunološki posredovanim. Ređi uzroci uključuju druga oštećenja ovih žlezda ili posledice njihovog hirurškog uklanjanja. Hipoadrenokorticizam može nastati i tokom lečenja Kušingovog sindroma određenim lekovima.
Nedovoljno lučenje kortizola može biti povezano i sa manjkom hormona ACTH iz hipofize. Dugotrajna primena glukokortikoida može potisnuti ovu hormonsku osovinu, pa njihovo naglo ukidanje može biti opasno. Takve lekove treba smanjivati ili prekidati isključivo prema planu veterinara.
Rasna predispozicija
Kod pojedinih rasa, među kojima su standardna pudla i nemačka doga, zabeležena je povećana učestalost bolesti. To ne znači da će svaki pas tih rasa oboleti. Adisonova bolest može se javiti kod bilo koje rase i kod mešanaca; simptomi i rezultati pregleda važniji su od same rasne pripadnosti.
Oblici Adisonove bolesti
Primarni oblik
Primarni hipoadrenokorticizam nastaje zbog poremećaja u samim nadbubrežnim žlezdama. U tipičnom obliku nedostaju i kortizol i aldosteron, pa su uz opšte simptome često prisutni nizak natrijum i visok kalijum u krvi.
Sekundarni oblik
Sekundarni oblik nastaje kada hipofiza ne luči dovoljno ACTH, hormona koji podstiče stvaranje kortizola. Lučenje aldosterona obično je očuvano, pa karakteristični poremećaji natrijuma i kalijuma najčešće izostaju.
Atipični oblik
Naziv „atipični“ često se koristi za hipoadrenokorticizam bez karakterističnih promena natrijuma i kalijuma. Normalni elektroliti ne isključuju bolest i sami po sebi ne pokazuju njen uzrok. Kod nekih pasa sa primarnim oblikom kasnije se razvije i manjak aldosterona, zbog čega su potrebne redovne kontrole.
Na koje bolesti može da liči?
Adisonovu bolest ponekad nazivaju „velikim imitatorom“ jer liči na više drugih oboljenja. Tabela prikazuje preklapanje simptoma, a ne način da vlasnik sam postavi dijagnozu.
Bolest | Simptomi koji se mogu preklapati |
|---|---|
Crevne parazitoze | Povraćanje, dijareja, gubitak telesne mase, ponekad krv ili sluz u stolici |
Crevne infekcije | Bol u stomaku, povraćanje, dijareja i dehidracija |
Akutni pankreatitis | Povraćanje, bol u stomaku, slab apetit i malaksalost |
Trovanje | Povraćanje, dijareja i slabost, zavisno od otrova |
Bolesti bubrega | Pojačana žeđ i mokrenje, slab apetit, gubitak telesne mase i povraćanje |
Kako se postavlja dijagnoza?
Veterinar uzima podatke o toku simptoma, prethodnim bolestima i svim lekovima koje pas prima ili je nedavno primao. Pregled, krvna slika, biohemijske analize sa elektrolitima i analiza urina pomažu u proceni stanja i isključivanju drugih uzroka tegoba.
Nizak natrijum i visok kalijum mogu pobuditi sumnju, ali nisu dovoljni za dijagnozu. Normalne vrednosti elektrolita takođe ne isključuju bolest. Ultrazvuk i rendgen mogu pomoći u proceni drugih oboljenja ili pokazati posredne promene, ali sami ne potvrđuju hipoadrenokorticizam. Kod sumnje na poremećaje srčanog ritma koristi se EKG.
Bazalni kortizol koristi se kao skrining: vrednost iznad 2 µg/dL obično čini bolest malo verovatnom, dok niža vrednost sama po sebi ne potvrđuje dijagnozu. Rezultat se tumači uz podatke o lekovima, laboratorijskoj metodi i kliničkom stanju psa.
Za potvrdu se najčešće radi ACTH stimulacioni test. Kortizol se meri pre i nakon davanja ACTH; veoma nizak odgovor, uz odgovarajuću kliničku sliku, podupire dijagnozu. Prethodna primena nekih lekova može uticati na rezultate, zato veterinar određuje pripremu i vreme testiranja. Kod životno ugroženog psa stabilizacija ne sme biti odložena radi testova.
Lečenje
Terapija nadoknađuje hormone koji nedostaju. Glukokortikoidi zamenjuju dejstvo kortizola, a kada postoji manjak aldosterona, potrebna je i mineralokortikoidna terapija. Izbor preparata, način primene i dozu određuje veterinar prema nalazima i odgovoru psa. Kod trajnog oštećenja nadbubrežnih žlezda lečenje je uglavnom doživotno; kod nekih lekovima izazvanih stanja trajanje može biti drugačije.
Adisonova kriza zahteva hitno bolničko lečenje. Ono obično uključuje intravensku nadoknadu tečnosti, glukokortikoide i pažljivo praćenje elektrolita, glukoze, krvnog pritiska i rada srca. Dodatno lečenje zavisi od konkretnih poremećaja, uključujući opasno povišen kalijum. Vrsta i brzina davanja tečnosti prilagođavaju se stanju psa.
Kako se prati uspeh terapije?
Povratak apetita i aktivnosti, prestanak povraćanja i postepeno vraćanje telesne mase dobri su znaci, ali nisu dovoljni za procenu terapije. Potrebne su i laboratorijske kontrole, naročito elektrolita kod pasa koji primaju mineralokortikoide.
Kontrole su obično češće na početku lečenja i posle promene doze, a nakon stabilizacije razmak određuje veterinar. Prijavite povratak slabosti, slab apetit, povraćanje, kao i izraženu žeđ, mokrenje ili dahtanje, jer mogu ukazivati na nedovoljnu terapiju, neželjene efekte ili drugo oboljenje. Ne menjajte dozu na svoju ruku.
Adisonova bolest kod štenaca
Bolest se ređe otkriva kod vrlo mladih štenaca, ali uzrast je ne isključuje. Simptomi nisu jedinstveni za ovu bolest, a povraćanje, dijareja i slabost kod šteneta zahtevaju brzu veterinarsku procenu zbog rizika od dehidracije i niskog nivoa glukoze. Terapija i praćenje prilagođavaju se rastu i telesnoj masi.
Svakodnevna nega i stresne situacije
Najvažniji su redovno davanje propisanih lekova, pravovremene kontrole i praćenje apetita, aktivnosti, žeđi i telesne mase. Ako pas povraća i ne može da zadrži lek ili je terapija propuštena, zatražite uputstvo veterinara; ne dajte automatski duplu dozu.
Operacija, druga bolest, putovanje ili selidba mogu povećati potrebu za glukokortikoidima. Unapred dogovorite sa veterinarom pisani plan za takve situacije, uključujući kada treba privremeno prilagoditi terapiju i kada je potreban hitan pregled. Nije potrebno potpuno izbegavati uobičajene aktivnosti ako je pas stabilan.
Posebna dijeta nije neophodna svakom psu sa Adisonovom bolešću.
Potpuna i uravnotežena hrana često je odgovarajuća. Ako pas treba da povrati izgubljenu telesnu masu ili ima drugu bolest, veterinar može preporučiti prilagođavanje ishrane. Nemojte samostalno dodavati so ili suplemente radi „ispravljanja“ elektrolita.
Komplikacije i prognoza
Najveća neposredna opasnost je Adisonova kriza sa šokom, poremećajima srčanog ritma i nedovoljnom prokrvljenošću organa. Teška ili dugotrajna kriza može oštetiti bubrege i druge organe.
Kod izrazito niskog natrijuma, naročito ako je stanje trajalo duže, prebrza korekcija može izazvati ozbiljno neurološko oštećenje poznato kao osmotski demijelinizacioni sindrom. Zato je tokom lečenja važno pažljivo laboratorijsko praćenje.
Prognoza zavisi od težine stanja pri dijagnozi, komplikacija i mogućnosti redovnog lečenja. Nakon stabilizacije, uz pravilnu terapiju i kontrole, prognoza je često dobra. To nije garancija da neće biti novih tegoba ili potrebe za prilagođavanjem terapije.
Može li bolest da se spreči?
Ne postoji pouzdan način da se spreči najčešći, imunološki posredovan oblik Adisonove bolesti. Vakcinacija i kontrola parazita važni su za opšte zdravlje, ali ne predstavljaju specifičnu prevenciju ove bolesti.
Rizik od nekih lekovima izazvanih oblika može se smanjiti pažljivim praćenjem terapije Kušingovog sindroma i izbegavanjem naglog prekida dugotrajne glukokortikoidne terapije. Rizik se time ne uklanja potpuno. Zbog moguće nasledne komponente kod pojedinih rasa, o uključivanju obolelog psa u uzgoj treba razgovarati sa veterinarom i stručnjakom za zdravlje te rase.
