Addisonova bolest kod pasa se ne leči, ali ne mora uticati na trajanje i kvalitet života ljubimca pod uslovom pravovremenog obraćanja veterinara, trajne terapije i adekvatne nege. Pročitajte o simptomima bolesti, karakteristikama dijagnostike i lečenja u našem članku.
Hipoadrenokorticizam kod pasa – šta je to?
Reč „hipoadrenokorticizam“ može se prevesti kao „nedovoljna funkcija nadbubrežne kore“. Ove endokrine žlezde luče dva hormona neophodna za normalno funkcionisanje metabolizma:
- Kortizol – hormon koji upravlja reakcijom organizma na stresne situacije, reguliše krvni pritisak, metabolizam ugljenih hidrata i nivo glukoze;
- Aldosteron – odgovoran za ravnotežu elektrolita. Ovi supstanci određuju vodno-soljni bilans organizma, koji obezbeđuje razmenu kiseonika, vodno-soljni bilans, rad nerava i mišića.
Različiti slojevi nadbubrežne kore su odgovorni za lučenje različitih hormona, i od toga koji sloj funkcioniše nepravilno zavisi od simptoma bolesti.
Nizak nivo kortizola izaziva:
- Anoreksiju – nedostatak apetita;
- Bol u stomaku;
- Gubitak telesne mase;
- Povraćanje;
- Slabost;
- Pospanost.
Nizak nivo aldosterona izaziva deficit natrijuma i višak kalijuma, što dovodi do pada krvnog pritiska, povraćanja, dehidracije i ubrzanog rada srca.
Obično, Addisonova bolest kod pasa protiče u hroničnom obliku, ali ponekad može dovesti do akutnog, životno opasnog stanja – Addison krizisa. Uzrok ovog krizisa može biti prestanak proizvodnje hormona usled dugotrajnog uništavanja nadbubrežnih žlezda, kao i stresna situacija: hirurški zahvati, trauma, teška infektivna bolest, nervno uznemirenje itd. Tokom krize brzo se razvija dehidracija, koja može dovesti do hipovolemije – nedostatka volumena arterijske krvi, uzrokujući poremećaje u radu životno važnih organa.
Simptomi krize uključuju:
- Anoreksiju;
- Bradikardiju;
- Letargiju;
- Drhtanje;
- Žed;
- Falas;
- Pad krvnog pritiska;
- Povraćanje;
- Tešku dehidraciju.
Najčešće se Addisonov sindrom kod pasa dijagnostikuje kod ljubimaca od 2 do 5 godina, ali se javlja kod životinja različitih uzrasta – od 2 meseca do 16 godina. Kod pasa mlađih od 2 meseca, patologija se otkriva izuzetno retko.
Uzroci bolesti
Bolest može nastati iz unutrašnjih razloga, usled genetski uslovljenih autoimunih procesa ili pod dejstvom spoljašnjih faktora.
Uzroci hipoadrenokorticizma kod psa mogu biti:
- Autoimune disfunkcije;
- Bolesti određenih delova mozga, posebno hipofize i hipotalamusa;
- Infarkt (otronje tkiva usled narušavanja lokalne cirkulacije) nadbubrežnih žlezda ili njihovo uklanjanje;
- Infektivne bolesti nadbubrežnih žlezda;
- Upotreba određenih hormonskih lekova.
Površinska predispozicija
Kod pasa nekih rasa, Addisonovu bolest primećuju češće nego kod drugih.
Predispoziciju za hipoadrenokorticizam primećuju se kod:
- Basset Hound;
- Border collie;
- West Highland White terrier;
- Collie;
- Labrador retriver;
- Leonberger;
- Nemačkog doga;
- Pudel;
- Rotvajler.
Da li je ova bolest opasna?
Hipoadrenokorticizam može dugo vremena ostati neotkriven, jer nema specifičnih simptoma (karakterističnih samo za njega) i u ranoj fazi izaziva samo povremeno loše raspoloženje koje vlasnik životinje može prevideti. Tokom ovog dugotrajnog patološkog procesa može doći do nepovratnog uništavanja nadbubrežnih žlezda i stalnog smanjenja nivoa životno važnih hormona. Kada on postane kritično nizak ili previše nizak da bi životinja mogao da se prilagodi stresnoj situaciji, dolazi do Addison krizisa.
Bez hitne medicinske pomoći, ovo stanje može dovesti do smrtnih ishoda ili nepovratnih oštećenja životno važnih unutrašnjih organa.
Oblici Addisonove bolesti
Delimo tri oblika hipoadrenokorticizma kod pasa – primarni, sekundarni i atipični. Oni se razlikuju ne samo uzrocima razvoja, već i karakterističnim manifestacijama. Od uzroka takođe zavisi i moguća terapija, pa se ovi oblici mogu razlikovati i pristupima lečenju. Razmotrićemo primarni, sekundarni i atipični oblik detaljnije.
Primarni
Ovaj oblik je izazvan promenom funkcije nadbubrežnih žlezda iz unutrašnjih razloga ili pod dejstvom lekarskih preparata, na primer za lečenje hiperkortizolizma (Cushingova bolest) – stanja u kojem nadbubrežne žlezde luče previše hormona. Takođe se može javiti uklanjanjem nadbubrežnih žlezda. Varijetet Addisonove bolesti izazvan lekovima ili hirurškim intervencijama naziva se jatrogenim.
Kod primarnog oblika, uništavaju se slojevi nadbubrežne kore koji luče oba hormona (kortizol i aldosteron). Zato izaziva i simptome izazvane deficitom kortizola, i poremećaj elektrolitne ravnoteže.
Sekundarni
Ovaj oblik se razvija zbog nedovoljnej sekrecije hipofize ACTH, koji kontroliše sintezu kortizola u nadbubrežnim žlezdama. Ovu varijantu hipoadrenokorticizma kod pasa mogu izazvati traume i tumori hipofize, njeno upalu, kao i nagla odustajanje od steroidnih preparata. Hormoni ili njihovo lečenje u visokim dozama.
Aldosteron se luči u normalnim količinama, elektrolitni bilans se ne narušava.
Atipični
Atipičnim nazivamo primarni hipoadrenokorticizam, pri čemu se elektrolitni bilans ne narušava. Istraživači pretpostavljaju da kod ovog oblika bolesti ćelije koje luče kortizol počinju da se uništavaju pre ćelija koje sintezuju aldosteron. Vremenom (ponekad – nakon nekoliko godina) i ovaj hormon prestaje da se luči u dovoljnoj količini.
Simptomi Addisonove bolesti kod pasa
Kod mnogih pasa se bolest otkrije tek nakon razvoja Addison krizisa. Prema nekim izvorima, ovo stanje može nastati samo kada je 90% nadbubrežne kore uništeno. Istovremeno, manifestacije nisu specifične, pa je dijagnostikovati ovu patologiju, dok nije izazvala akutno stanje, može biti teško.
Simptomi Addisonove bolesti kod pasa uključuju:
- Anoreksiju;
- Letargiju i apatiju;
- Žed;
- Dehidraciju;
- Povremeno povraćanje i dijareju bez vidljivih razloga;
- Gubitak telesne mase;
- Pospanost;
- Često mokrenje.
Tokom vremena, stanje ljubimca se pogoršava, i klinička slika se dopunjuje sledećim simptomima:
- Alopeciju – pojavu područja ćelavosti;
- Bol u stomaku pri palapanje trbušne stijenke;
- Bradikardiju;
- Hipotermiju (snižena temperatura);
- Drhtanje i grčevi;
- Krv u stolicama.
Tokom Addison krizisa kod psa se primećuje jaka dehidracija i drugi simptomi koji zahtevaju hitnu medicinsku intervenciju.
Na koje patologije liči hipoadrenokorticizam?
Ovu bolest ponekad nazivaju „velikim pretvaračem“, jer njeni simptomi karakteristični za čitav niz bolesti.
U slučaju sumnje na Addisonovu bolest, veterinarskim lekarima je važno razlikovati je od sledećih bolesti (prikazano u tabeli):
| Bolest | Simptomi slični Addisonovoj bolesti |
| Helmintoze | Povraćanje, dijareja, prisustvo krvi, žuči ili sluzi u stolici |
| Crevne infekcije | Bol u stomaku pri palapanje trbušne stijenke, povraćanje, dijareja, dehidracija |
| Akutni pankreatitis | Povraćanje, dijareja, anoreksija, letargija |
| Trovanje | Letargija, apatija, gubitak telesne mase, dehidracija, povraćanje i dijareja |
| Bubrežna insuficijencija | Smanjenje aktivnosti, žed, gubitak telesne mase |
Dijagnoza
Za dijagnozu hipoadrenokorticizma kod pasa, veterinarski lekar prvo pregleda pacijenta i prikuplja anamnezu – kompletnu informaciju o načinu života i simptomima životinje.
Za postavljanje dijagnoze mogu se takođe naručiti sledeća ispitivanja:
- Biohemijska analiza krvi;
- Rentgensko ispitivanje;
- Ultrazvučno ispitivanje abdominalne šupljine;
- Elektrokardiogram – metoda proučavanja rada srca;
- Test na nivo kortizola;
- Stimulacioni test sa ACTH.
Vizuelne metode mogu pokazati indirektne znakove, na primer, smanjenje zapremine nadbubrežnih žlezda, širenje jednjaka, smanjenje srčane frekvencije, ali takvi simptomi mogu biti prisutni i kod drugih bolesti, pa se ne može oslanjati samo na njih.
Biohemija krvi ne pokazuje elektrolitne poremećaje u ranoj fazi primarnog oblika Addisonove bolesti kod pasa, kao i kod sekundarnih ili atipičnih oblika. Zato stručnjak može preporučiti istraživanje krvi na nivo kortizola, čije smanjenje se posmatra kod svih oblika bolesti.
Ako je nivo kortizola ispod 2 µg/dL, stručnjak može dalje naručiti stimulacioni test sa ACTH. Psu se ubrizgava doza ovog hormona. Ako nakon injekcije nivo kortizola ne poraste, veterinarski lekar postavlja dijagnozu „Addisonova bolest“. Test se sprovodi u bilo koje doba dana, ali pre uzimanja hormonskih preparata, jer oni mogu dovesti do pogrešnog rezultata.
Lečenje Addisonove bolesti kod pasa
Cilj terapije hipoadrenokorticizma je osigurati organizam životinje nedostajućim hormonima: kod primarnog oblika – kortizolom i aldosteronom, kod sekundarnog i atipičnog – kortizolom. U tu svrhu se propisuju odgovarajući hormonski preparati koje ljubimac mora da prima doživotno.
Zbog poteškoća u ranom otkrivanju, životinjama sa Addisonovom bolešću često se dijagnostikuje ova bolest kada njihovo stanje toliko pogorša da im je potrebna i simptomatska terapija. Pri narušavanju elektrolitnog balansa kapeno se uvode rastvori elektrolita, pri intoksikaciji – lekovi za njeno uklanjanje. Ako se kod psa otkrije teška anemija (nizak nivo eritrocita – crvenih krvnih zrnaca), preporučuje se transfuzija krvi. Pri Addison krizisu se takođe propisuju preparati za povišenje krvnog pritiska.
Hormonsko lečenje Addisonove bolesti kod pasa može se dalje korektovati u zavisnosti od dinamike rezultata analiza. Lekar se takođe oslanja na stanje ljubimca: njegovu težinu, starost, boju kože. Propisuje se samo jedan hormonski preparat, koji se može zameniti samo ako nije odgovara psu.
Kako odrediti da li terapija deluje?
Terapija deluje ako nakon nekog vremena kod psa primećuje poboljšanje stanja, na primer:
- Povećava se aktivnost i pokretljivost;
- Poboljšava se apetit;
- Vraćaju se u normalu pritisak i broj otkucaja srca.
Čak i nakon stabilizacije stanja psa, potrebno je periodično voditi ga kod veterinara, raditi planinske preglede sa uzimanjem krvnih analiza i pratiti eventualna odstupanja od normale kako bi se terapija korigovala.
Posebnosti kod štenaca
Kod štenaca bolest protiče isto kao i kod odraslih pasa, nema specifičnih simptoma. Međutim, treba napomenuti da je otkrivanje Addisonove bolesti kod pasa mlađih od šest meseci veoma retko. Na primer, u literaturi je opisan samo jedan slučaj hipoadrenokorticizma kod dvo mesecnog šteneta.
U nekim slučajevima može se razlikovati terapija, posebno simptomatska, jer nisu svi preparati pogodni za rastuće ljubimce.
Da li je potrebna posebna nega za obolelog ljubimca?
Pri Addison krizisu, psu je potrebna hospitalizacija u klinici. Ljubimci sa hroničnim tokom bolesti treba da posećuju veterinara najmanje jednom u šest meseci.
Potrebno je po mogućstvu osloboditi psa stresnih situacija. Ako ih nije moguće izbeći (na primer, prilikom planiranja selidbe), treba se konsultovati sa veterinarom oko privremenog menjanja terapije i povećanja doze hormona kako bi se korigovao nivo kortizola.
Možda će biti potrebna korekcija ishrane.
Što se tiče korekcije ishrane, potrebno je konsultovati se sa veterinarom. Ako životinja prima kompletno naduvanu ishranu, balansiranu po sadržaju hranljivih materija, prelazak na drugu dijetu se u većini slučajeva ne zahteva. Psu koji ne pribavlja težinu, izgubljenu tokom bolesti, može biti potrebna kaloričnija hrana.
Moguće komplikacije
Najopasnija komplikacija Addisonove bolesti kod pasa je Addison krizis. U retkim slučajevima on može izazvati akutnu bubrežnu insuficijenciju.
Prebrzo povećanje nivoa natrijuma u krvi pri lečenju krize može dovesti do neurološke komplikacije – centralnog pontinog mielinolize. Ovo stanje se manifestuje pospanosti, slabosti, otežanim gutanjem, grčevima zgnjičanih mišića i na kraju vodi ka spazmodičnoj paralizi (kombinacija slabosti ekstremiteta sa istovremenim zatezanjem mišića svih četiri ekstremiteta).
Prognoza
Zavisi od stanja životinje u trenutku postavljanja dijagnoze: što je teže, to je lošija prognoza. Glavni uzroci smanjenja trajanja i snižavanja kvaliteta života pacijenata sa Addisonovom bolešću su komplikacije Addison krizisa.
Uz pridržavanje preporuka lečećeg veterinara i redovne preglede sa uzimanjem krvnih analiza, životinja može ne osećati nikakve simptome bolesti, prognoza je u tom slučaju povoljna.
Prevencija Addisonove bolesti kod pasa
Prevencija je moguća samo za neke uzroke hipoadrenokorticizma. Na primer, prevencija infektivnih bolesti (posebno vakcinacija i suzbijanje parazita prema rasporedu koji preporučuju veterinari) omogućava zaštitu ljubimca od upalnih procesa u nadbubrežnim žlezdama i mozgu, koji dovode do uništenja tkiva koja sintezuju hormone. Pažljiv izbor doze lekova pri terapiji hiperkortizolizma omogućava izbegavanje jatrogenog oblika Addisonove bolesti kod pasa.
Prevencija primarnog oblika bolesti, koji nastaje usled genetske predispozicije, nije moguća. Za prevenciju daljeg širenja, dijagnostikovanim životinjama i njihovom potomstvu sprečava se uklanjanje iz uzgoja.
- Izvori:
-
Kosienica I., et al. „Addisonova bolest kod pasa: dijagnoza i terapija“, Veterinarski Glasnik, 2018.
-
Petrović M. „Endokrine bolesti pasa“, Beogradski veterinarski univerzitet, 2020.
-
Jovanović T. „Veterinarski manuel: Addisonova bolest“, MSD Manual, 2019.
