Lamblioza, poznata i kao giardijaza, jeste crevna infekcija parazitom Giardia duodenalis. Kod nekih pasa prolazi bez simptoma, dok kod drugih izaziva proliv i probleme sa apsorpcijom hranljivih materija. Sam izgled stolice nije dovoljan za dijagnozu: potreban je veterinarski pregled i odgovarajuće ispitivanje uzorka.

Šta je lamblioza?

Giardia je mikroskopski parazit koji može zaraziti pse, mačke, ljude i druge sisare. Postoje različite genetske grupe ovog parazita, od kojih su neke uglavnom vezane za određene domaćine, a neke mogu zaraziti više vrsta.

Infekcija je češća kod mladih pasa i u sredinama u kojima mnogo životinja boravi zajedno. Zaražen pas može izlučivati parazita i kada nema proliv.

Parazit ima dva glavna oblika: trofozoit, koji se razmnožava i pričvršćuje za sluzokožu tankog creva, i cistu, koja se izlučuje stolicom i omogućava širenje infekcije. U hladnoj i vlažnoj sredini ciste mogu opstati dugo. Sušenje i toplota smanjuju njihov opstanak, ali se na mraz ili sunčevu svetlost ne treba oslanjati kao na pouzdan način dezinfekcije.

Infekcija može poremetiti varenje i apsorpciju hranljivih materija. Prognoza je najčešće povoljna uz odgovarajuću negu, ali dugotrajan proliv može dovesti do dehidracije i gubitka težine, naročito kod štenadi i oslabljenih pasa.

Kako se pas zarazi?

Pas se zarazi kada proguta ciste iz vode, hrane, tla ili sa predmeta zagađenih izmetom. U tankom crevu iz cista nastaju trofozoiti, a nove ciste potom dospevaju u okolinu putem stolice. Izlučivanje može biti povremeno.

Ponovna zaraza moguća je ako pas liže krzno ili šape na kojima su ostale ciste, ili ponovo dolazi u dodir sa zagađenom sredinom. Zajednički prostori, posude i vlažne površine mogu olakšati širenje infekcije među psima.

Simptomi i razlozi za hitan pregled

Mnogi zaraženi psi nemaju simptome. Kada se pojave, najčešći je povremen ili uporan proliv. Stolica može biti mekana, neprijatnog mirisa, sa sluzi ili masnim izgledom. Mogu se javiti nadutost, nelagodnost u stomaku, slabiji apetit i gubitak težine; povraćanje je takođe moguće.

Ovi simptomi nisu specifični za lambliozu. Krv u stolici nije njen tipičan znak i ne treba je automatski pripisati ovom parazitu. Proliv koji traje, ponavlja se ili prati gubitak težine zahteva veterinarski pregled.

Odmah kontaktirajte veterinara ako pas izrazito klone, kolabira, ima jak bol u stomaku, uporno povraća, ne može da zadrži vodu ili ima obilnu krvavu ili crnu, katranastu stolicu. Suve i lepljive desni i znatno smanjeno mokrenje mogu ukazivati na dehidraciju. Kod štenadi i oslabljenih pasa ne odlažite pregled ni kod blažeg proliva.

Kako se postavlja dijagnoza?

Veterinar procenjuje simptome, ishranu i moguću izloženost zagađenoj vodi ili drugim životinjama. Proliv mogu izazvati i drugi paraziti, infekcije, promene u ishrani i različite bolesti organa za varenje, pa se izbor analiza prilagođava konkretnom psu.

Za otkrivanje parazita koriste se mikroskopski pregled stolice, odgovarajuća metoda flotacije i testovi za antigen Giardia. U određenim slučajevima koristi se i PCR. Nijedna metoda nije idealna za svaku situaciju, pa veterinar može kombinovati testove.

Jedan negativan uzorak ne isključuje infekciju jer se ciste ne izlučuju stalno. Ponekad je potrebno pregledati uzorke prikupljene tokom više dana. Od ambulante zatražite uputstvo za prikupljanje i čuvanje stolice; za traženje pokretnih trofozoita posebno je važan veoma svež uzorak.

Pozitivan nalaz kod psa sa prolivom ne znači nužno da je Giardia jedini uzrok tegoba. Analize krvi i, kada postoje razlozi, ultrazvuk ili rendgen mogu pomoći u proceni opšteg stanja i drugih bolesti, ali sami po sebi ne potvrđuju lambliozu.

Lečenje lamblioze kod pasa

Lečenje određuje veterinar prema simptomima, rezultatima pregleda i stanju psa. Većina pasa može se lečiti kod kuće prema dobijenim uputstvima, dok izražena dehidracija ili teško opšte stanje mogu zahtevati infuziju i bolničko zbrinjavanje.

Među lekovima koji se koriste su fenbendazol i, u određenim slučajevima, metronidazol. Izbor leka, dozu i trajanje terapije određuje veterinar. Nemojte samostalno davati ove lekove niti ponavljati terapiju: mogu imati neželjena dejstva, a uporan proliv ne mora značiti da je isti lek ponovo potreban.

Po potrebi se nadoknađuju tečnost i elektroliti, prilagođava ishrana i daju lekovi za prateće tegobe. Antibiotici nisu rutinski dodatak svakoj terapiji proliva. Ne dajte psu ljudske lekove protiv proliva bez saveta veterinara.

Higijena je važan deo lečenja. Uklonite ostatke stolice sa krzna, naročito oko zadnjeg dela tela, i dogovorite sa veterinarom kupanje odgovarajućim šamponom, posebno pred završetak terapije. Posude, ležaj i prostor u kojem pas boravi treba istovremeno očistiti i osušiti kako bi se smanjio rizik od ponovne zaraze.

Kod zdravog psa bez simptoma pozitivan nalaz ne znači automatski da je lečenje potrebno. Odluka zavisi od okolnosti, uključujući druge životinje i osetljive osobe u domaćinstvu. Ni mali broj cista u uzorku nije sam po sebi dovoljan razlog da se lečenje sprovede ili izostavi.

Ako proliv ne prestane ili se vrati, javite se veterinaru. On će odrediti da li je potrebno kontrolno testiranje, kojom metodom i kada. Neki testovi mogu ostati pozitivni i posle terapije, pa se rezultat mora tumačiti zajedno sa stanjem psa.

Može li se čovek zaraziti od psa?

Ljudi mogu oboleti od giardijaze, najčešće nakon gutanja cista iz zagađene vode, hrane ili preko prljavih ruku. Psi uglavnom nose genetske grupe Giardia prilagođene psima, pa se rizik prenosa sa psa na čoveka smatra malim, ali nije potpuno isključen.

Perite ruke sapunom i vodom nakon uklanjanja izmeta, čišćenja pribora i kontakta sa zaprljanim krznom. Pri čišćenju koristite rukavice, ali ih ne smatrajte zamenom za pranje ruku. Decu držite dalje od zaprljanih površina, a osobe sa oslabljenim imunitetom treba da izbegavaju rukovanje izmetom kada je to moguće.

Ako se kod ukućana pojave proliv ili druge probavne tegobe, treba se obratiti lekaru i pomenuti infekciju psa. To samo po sebi ne dokazuje da je pas izvor zaraze.

Prevencija i sprečavanje ponovne zaraze

Rizik se ne može potpuno ukloniti, ali se može smanjiti ograničavanjem kontakta sa izmetom i održavanjem čiste, suve sredine. Rutinsko davanje antiparazitskih lekova nije zamena za ove mere, a mnogi preparati protiv crevnih parazita ne deluju na Giardia.

  • Odmah uklanjajte stolicu iz dvorišta i tokom šetnje. Sprečavajte psa da jede izmet i pije iz bara ili drugih potencijalno zagađenih izvora.

  • Obezbedite svežu vodu i redovno perite posude, igračke i ležaj. Perive tkanine operite na najvišoj temperaturi koju materijal dozvoljava i dobro osušite.

  • Pre dezinfekcije uklonite izmet i drugu prljavštinu. Sa veterinarom dogovorite sredstvo pogodno za konkretnu površinu; poštujte uputstvo, ne mešajte sredstva i držite životinje dalje tokom primene.

  • Tlo i travnjak teško je pouzdano dezinfikovati. Redovno uklanjanje izmeta, sušenje i ograničavanje pristupa zagađenim delovima mogu smanjiti izloženost.

  • Dok pas ima proliv, izbegavajte parkove za pse, zajedničke posude i grupni smeštaj. Ako u domaćinstvu ima više životinja, obavestite veterinara, ali ih nemojte sve lečiti na svoju ruku.