U ovom članku ćemo objasniti šta je bušlji dermatitis kod pasa, kako i čime lečiti ovu bolest, uzroke i preventivne mere, kao i objasniti zašto narodni lekovi nisu efikasni, zašto je važno tretirati sve životinje istovremeno, kako se brinuti o bolesnom ljubimcu, sa čime se bolest može pomešati i kako tretirati prostoriju.
O bolesti
Bušlji dermatitis je čest kožni problem kod pasa koji su podložni periodičnim napadima buva. Svaki dermatitis je upala kože povezana s izlaganjem nekim negativnim faktorima, a u kontekstu naše teme taj faktor su ujedi buva.
Problem se javlja toliko često da predstavlja jedan od najčešćih razloga pojave svraba i grebanja na telu pasa i mačaka. Često je bolest sezonska, naročito u regionima sa hladnim zimama, pri čemu se bolest najčešće registruje u jesen. Čak i za pse koji se drže u stambenim uslovima, problem može biti aktuelan bilo koje doba godine zbog razmnožavanja insekata u podrumima i pomoćnim prostorijama kuća, sa naknadnim ulaskom u stanove kroz ventilacione otvore.
Uzroci patologije
Bolest se javlja kod životinja koje su razvile povećanu osetljivost na ujede buva. Imunitet ljubimca previše reaguje na ulazak proteina iz bušlje pljuvačke u tkiva i krv tokom ujeda, što dovodi do kožnih problema. Drugim rečima, uzrok bolesti kod pasa leži u alergiji na buve.
Grupe rizika
Bolest može nastati kod psa bilo koje pasmine, starosti i pola. Međutim, prema posmatranjima veterinara, takse, labradori, nemački ovčari i drugi popularni psi mogu češće obolevati od ostalih. Ovakva statistika verovatno je povezana sa popularnošću ovih pasmina i, odnosno, velikim udelom životinja u ukupnoj populaciji pasa.
Pouzdano u grupu rizika mogu se svrstati sledeći ljubimci:
- Psi koji se ne tretiraju redovno protiv spoljašnjih parazita;
- Drženi na otvorenom;
- Ljubimci koji često dolaze u kontakt sa uličnim životinjama;
- Žive u kućama i stanovima zaraženim 'kućnim buvama'.
Simptomi
Klinička slika bolesti najčešće kombinuje izražen svrab i različita kožna oštećenja. Simptomi bušljeg dermatitisa kod pasa uključuju crvenilo, osip, pojavu krastavaca, peruti, gnojnih čepića, potamnjivanja i zadebljanja kože, kao i gubitak dlake, pojavu jakih grebanja i gnojnih čepova, pri čemu se oštećenja kože javljaju pretežno u području donjeg dela leđa, ređe oko repa, na stomaku, bokovima i bedrama.
Neki znakovi zavise od prisustva bakterija u osnovnom procesu, jer u pokušaju da olakšaju napornu svrbež, životinje mogu grebati i gristi kožu, oštećujući je. U te rane lako ulazi patogena mikroflora, što dovodi do sekundarnog bakterijskog procesa.
Simptomi bolesti, poput svraba, crvene kože, osipa i grebanja, su prilično nespecifični i mogu se javiti kod životinja sa potpuno drugim problemima. Zato smo za vas priložili jasne fotografije pasa koji imaju bušlji dermatitis.
Obilježja karakteristična za bušlji dermatitis
Kako izgleda bušlji dermatitis?
Kožne bolesti kod životinja mogu biti neverovatno slične jedna drugoj zbog nespecifičnih simptoma i poteškoća u dijagnostici. Otkrivanje bolesti otežava ponekad prisustvo pratećih problema koji zamagljuju sliku bolesti. U našoj tabeli smo pripremili podatke o nekim uobičajenim patološkim stanjima sa kojima se bušlji dermatitis kod pasa može zametiti.
| Bolest | Simptomi | Metode dijagnostike |
| Atopijski dermatitis | Svrab, crvenila, osip, gubitak dlake, perut, promena boje i debljine kože i druge promene pokrova | Dijagnoza je isključivanje drugih sličnih bolesti; dijagnostika može biti veoma otežana |
| Dermatološka prehrambena reakcija (prehrambena alergija) | Slično simptomima pri atopijskom dermatitisu | Ispitivanje isključivanjem dijete; metoda dijagnostike i lečenja koja podrazumeva uklanjanje određenih sastojaka iz ishrane ljubimca i kasnije provođenje alergenskog izazova radi utvrđivanja alergena |
| Malasezijaski dermatitis | Nadolazračni odit; upala ušne školjke, slušnog kanala i bubne opne, svrab, gubitak dlake, crvenilo, zadebljanje, promena boje i ljuštenje kože, specifičan miris od dlake | Otkrivanje velikog broja gljivica u brisovima; metoda uzimanja materijala koja uključuje nanošenje stakloslaga na kožu ili skidanje ćelija sa površine kože i pozitivan odgovor na protivgljivično lečenje |
| Demodikoz | Gubitak dlake, ljuštenje kože, moguće crvenilo, svrab često odsutan | Otkrivanje grinja u dubokim strugotinama; metoda uzimanja materijala strugotanjem ćelija i mikroorganizama sa kože ili putem histologije; slojevito ispitivanje uzorka tkiva |
| Heileteelaz | Perut, mogući svrab, crvenilo kože i osip | Otkrivanje grinja nakon ispitivanja iščaščene peruti sa dlake ili u strugotini sa kože |
| Dermatofitija (Šugar) | Gubitak dlake, perut, pojavljivanje kvrgica na koži, crvenilo, moguće oštećenje šapa | Često je potrebno izlaske; istraživanje usmereno na uzgoj kolonija mikroorganizama u laboratorijskim uslovima sa naknadnim određivanjem njihovog vrste i osetljivosti na lekove na specijalnim podlogama; moguće otkrivanje mikroskopijom dlake sa pogođenog područja |
Tabela 1: Bolesti koje se mogu pomešati sa bušljivim dermatitisom po spoljnim znakovima
Dijagnoza
Za otkrivanje bolesti je veoma korisno detaljno pregledanje, kao i prikupljanje informacija o uslovima držanja životinje. Otkrivanje kožnih problema u području donjeg dela leđa psa, kao i samih buva i njihovih izmeta na koži i dlaci, doprinosi postavljanju dijagnoze 'bušljiga alergijski dermatitis'.
Dodatno, stručnjak može preporučiti alergijsko testiranje, uključujući kožni test i/ili krvnu analizu za prisustvo antitela. Specifični proteini imunog sistema koji štite od bolesti izazvanih bušljivim antigenom. Svaki supstanca koju organizam percipira kao strano i opasno, iako ova istraživanja ponekad daju sumnjive rezultate.
Pored analiza, veterinar može preporučiti probno lečenje, tokom kojeg će pacijent biti pouzdano zaštićen od uboda insekata. Ako pas tokom mesec dana agresivne borbe protiv buva potpuno izgubi sve znakove bolesti, dijagnoza postaje očigledna.
Lečenje bušljivog dermatitisa kod pasa
Rešenje problema je često otežano zbog određenih problema, na primer, stalnog kontakta pasa sa drugim životinjama zbog potrebe za šetnjom, tokom koje čak i jedan ubod buve izaziva ponovno pojavljivanje simptoma.
Takođe, stvar je komplikovana navikavanjem insekata na antiparazitska sredstva i širenjem buba i jaja buva u okolini. S obzirom na postojeće probleme, lečenje bušljivog alergijskog dermatitisa kod pasa treba biti sveobuhvatno i sastojati se od tretmana ne samo obolelog ljubimca, već i drugih životinja u kući, kao i same prostorije.
Tretman protiv insekata kod bolesnih životinja
Zaštitne mere usmerene na borbu protiv buva i sprečavanje uboda insekata treba da uključuju sledeće radnje:
- Eliminacija odraslih buva pomoću različitih protivbuљskih sredstava, među kojima su efikasni preparati poput Fipronila (Fiprist, Frontline, kapljice Inspector Quadrо), Imeprakloprid (Advantaj, Advocat, Advantix), Selamektin (Selafort, Stronghold) u obliku kapljica i Fluranler (Bravecto), Afoksolaner (Nexgard), Sarolaner (Simparica), Spinšad (Comfortis) u obliku tableta. Vrlo je važno naizmenično koristiti aktivne supstance kako bi se smanjila navikljivost insekata i razvoj otpornosti na ova sredstva.
- Uključivanje u šemu lečenja preparata koji utiču na razmnožavanje buva, kao što su Lufenuron (tablete Inspector Quadrо), Piriprokifen (kapljice na vrat Insektal, Rolf 3D, Dana Ultra), Metopren (kapljice Frontline Combo, BlohNet, CertiFect), značajno povećava terapijski efekat.
- U teškim slučajevima koji ne reaguju na standardno lečenje, lekar može propisati davanje sredstva poput Nitenpiram svakih 1-2 dana tokom 4 nedelje. Ovaj lek takođe treba davati jednom dnevno tokom planiranog poseta mestima sa visokim rizikom od zaraze buvama (veterinarska klinika, frizerski salon, izložba itd.).
- Oblici tretmana kao što su kupanje protivbuљskim šamponom i nošenje ovratnika verovatno će biti malo efikasni za rešavanje problema.
Važno je razumeti da psi sa utvrđenom alergijom na buve moraju biti tretirani protiv spoljašnjih parazita tokom svih toplijih sezona godine, što za neke regione znači celo godišnje sprovođenje procedure.
Narodni lekovi
Posebno želimo da ukažemo na narodna sredstva za borbu protiv buva, među kojima se nalaze primena čajeva pelyne, pijaume ili evkalipta, tinktura citrusnih voća, nanošenje eteričnih ulja na kožu psa, rastvora sirćeta, soli ili sode, kupanje u dimljenom ili domaćem sapunu, čak i ručno vađenje buva i trljanje belog luka.
Uprkos značajnom broju narodnih metoda, one imaju zajedničke nedostatke koji su dovoljno značajni da se potpuno odustane od njih – niska efikasnost i visok rizik od štete po zdravlje ljubimca.
Čak i zdravi pas teško će podneti kupanje u sirćetnoj vodi, trljanje eteričnih ulja po koži ili upotrebu agresivnog domaćeg sapuna. Još se gora odjekuje kod kože psa sa bušljim dermatitisom koja je upaljena i povređena, zbog čega snažno preporučujemo da se odustane od zastarelih metoda i obratite pažnju na modernija medicinska sredstva namenjena životinjama.
Olakšanje stanja
Bolest izaziva značajan nelagod u životinji, koji se može olakšati pomoću lokalnih tretmana, injekcija ili tableta. Za smanjenje svraba, lekar može propisati kratkoročne kurseve Prednizolona ili Apoquela, kao i protiv svraba i antimikrobne masti, šampone i balzame za kožu sa pramoksinom, ovsenom, drugim protivupalnim sredstvima ili hlorheksidinom. U nekim slučajevima je neophodno propisivanje antibiotika u obliku tableta ili injekcija.
Dezinfekcija u prostoru
Nespolne forme buva, kao što su jaja i ličinke, nalaze se u okolini, a ne na životinjama. Najčešće se mlade forme parazita skupljaju u pukotinama na podovima, u tepisima, ispod meke nameštaja, kao i na legalicama i u kutijama za ljubimce. Insekti mogu nastanjivati podrume stambenih objekata. Upravo zato je tretman prostora toliko važan pri eliminaciji bušljeg dermatitisa kod pasa.
Spremna sredstva, kao što su sprejevi Fli, ČistoTel, ParaStop, FlyBlock, Bolfo i drugi, su prilično bezbedni i omogućavaju sprovođenje dezinfekcije unutar prostora bez potrebe za iseljavanjem u drugi životni prostor. U slučajevima masovnog razmnožavanja buva, ponekad je neophodno pozvati profesionalne dezinfekcionere koji koriste prilično toksične rastvore i zahtevaju da se prostorija oslobodi na duže vreme. Bez sumnje, tretman stambenog prostora zahteva dosta vremena i truda, međutim, ignorišući ovaj korak, vlasnici rizikuju beskonačan ciklus povrataka bolesti, što često vodi do razočaranja u veterinara ili potpuno odustajanje od lečenja.
Tretman drugih ljubimaca
Buve su veoma zarazni paraziti koji se lako prenose od jedne životinje na drugu. Za pse sa alergijom na buve čak jedan ubod može biti dovoljno da koža postane osipa i da se pojavi jak svrab. Da bi se smanjila mogućnost uboda insekata, potrebno je tretirati ne samo obolelo životinju, već i sve ljubimce u kući.
Obavezno uzmite u obzir da je zabranjeno tretirati mačke sredstvima namenjenim samo psima. Apsolutno nije dozvoljeno deliti pseće kapljice, tablete ili sprejeve sa mačkama, jer su mačke mnogo osetljivije na mnoge supstance. Ignorišući ovo pravilo, rizikujete trovanje ljubimca. Podjednako je važno izbegavati kontakt i zajedničke igre sa drugim psima koji nisu tretirani protiv spoljašnjih parazita.
Šta možete učiniti kod kuće?
Odmah napominjemo da snažno ne preporučujemo upotrebu narodne medicine za životinje, kao ni samostalnu dijagnostiku i lečenje ljubimca. Uvek možete tretirati psa protiv buva dostupnim i bezbednim preparatima, uzimajući u obzir da to može otežati postavljanje dijagnoze u veterinarskoj klinici.
Ako poseta lekaru nije moguća u skorije vreme, pored protivbuљskih tretmana možete oprati ljubimca veterinarskim šamponom za smanjenje svraba, a u slučaju postojanja rana ih tretirati vodnim rastvorom hlorheksidina. U svakom slučaju, pri prvoj mogućnosti, preporučujemo da potražite kvalifikovanu pomoć u klinici.
Posebnosti bolesti kod štenaca
Mala štenad najčešće zaraze buve od svojih roditelja, adolescente mogu steći problem tokom igre sa drugim životinjama u kući ili na otvorenom. Vlasnik može dovesti parazite čak i na odeći ili obući, stoga psi koji nisu viđali ulicu nisu 100% zaštićeni od napada insekata.
Mališani mogu razviti kožnu alergiju na buve kao i odrasli, pri čemu zavisi od starosti postoje ograničenja u propisivanju lekova. Pre tretiranja mladog ljubimca, obavezno se upoznajte sa uputstvom leka ili se posavetujte sa lečećim veterinarom. Protivindikacije po starosti postoje ne samo kod sredstava protiv spoljašnjih parazita, već i kod takvih preparata kao što su Prednizolon i Apoquel.
Kako prepoznati da lečenje deluje
U zavisnosti od vremena koje je prošlo od početka bolesti, kao i od individualnih osobina organizma psa i uslova držanja, efekat lečenja može biti primetan prilično brzo ili, obrnuto, tek nakon nekoliko nedelja. Obično, ako lekovi deluju, kod psa nestaju svi simptomi bušljeg dermatitisa, odnosno svrab i kožni problemi nestaju. Ako neki simptomi bolesti ostaju duže od dva meseca, treba preispitati taktiku lečenja ili se dogovoriti sa veterinarom o drugim mogućim dijagnozama.
Briga o ljubimcu
Tokom lečenja ljubimca, poželjno je obezbediti individualna mesta za odmor, kvalitetnu hranu, u hladnom periodu godine životinje sa značajnim bušljivim područjima treba obući za šetnju, a uličnim psima omogućiti ulazak u grejani prostor.
Psima sa veoma povređenom kožom ne treba oblačiti tvrdu opremu.
Na primer, teške kožne i platnene naramenice. Neki ljubimci treba da nose zaštitni okovratnik, posebno ako su skloni izraženom svrabanju ili je lekar propisao nanošenje masti i krema. Takve aktivnosti kao što su šišanje i brijanje dlake, planirane vakcinacije ili hirurški zahvati, bolje je uskladiti sa lečećim veterinarom, posebno ako bolest obuhvata značajan deo tela životinje ili je bolest komplikovana.
Prognoza
Najčešće je prognoza povoljna, posebno uz pažljivo poštovanje preporuka veterinara. U svim slučajevima mogu doći do recidiva, posebno pri stalnim kontaktima sa nezaštićenim životinjama, pri držanju pasa na otvorenom ili pri propusti tretmana samog pacijenta. Drugim rečima, prognoza direktno zavisi od toga koliko odgovorno vlasnik psa pristupa preporukama veterinara.
Mogu li se pojaviti komplikacije?
Bolest retko predstavlja značajnu pretnju po zdravlje životinje, ali u nedostatku lečenja donosi ogromnu nelagodnost ljubimcu i značajno pogoršava kvalitet njegovog života. Zbog svraba, kod pasa sa bušljivim alergijskim dermatitisom na koži pojavljuju se grebanja i druge rane, kroz koje lako ulazi patogena mikroflora, što je naročito opasno za životinje sa smanjenim imunitetom. Stoga, stanje kože poput piodermije, gnojne upale kože, smatra se najčešćom komplikacijom bušljeg dermatitisa.
Prevencija
Prevenirane mere, usmerene na smanjenje verovatnoće pojave ili recidiva bušljivog dermatitisa kod pasa, trebaju da uključe sledeće radnje:
- Redovno tretiranje protiv buva efikasnim sredstvima sa naizmeničnim aktivnim sastojcima;
- Životinjama sa utvrđenom bolešću možda će biti potrebna čitvogodišnja tretiranja;
- Pri otkrivanju buva, poželjno je tretirati ne samo sve ljubimce, već i prostorije u kojima žive;
- Gde god je moguće, treba izbegavati bliske kontakte između vašeg ljubimca i bezdomnih, divljih i očigledno zaraženih parazitnim životinjama.
Opis:
Bušlji dermatitis kod pasa je čest kožni problem izazvan alergijskim reakcijama na ujed buva. Ovaj članak pruža detaljan pregled uzroka, simptoma, dijagnostike, lečenja, prevencije i neophodnih mera za brigu o obolelom ljubimcu. Naučite kako efikasno suzbiti buve i poboljšati kvalitet života vašeg psa.
