Šta je katarakta kod pasa?

Katarakta je zamućenje očnog sočiva. Sočivo se nalazi iza dužice i pomaže da se svetlost fokusira na mrežnjaču. Kada izgubi providnost, svetlost teže prolazi kroz njega, pa vid može biti oslabljen. Obimne promene mogu dovesti do slepila na zahvaćenom oku.

Zamućenje može izgledati belo, sivkasto ili plavičasto u predelu zenice. Može zahvatiti mali deo sočiva ili gotovo celo sočivo, na jednom oku ili na oba. Uticaj na vid zavisi od položaja i obima promene, kao i od zdravlja drugih delova oka.

Zamućen izgled oka nije dovoljan za dijagnozu katarakte. Uzrok se utvrđuje veterinarskim pregledom.

Katarakta može napredovati, ali brzina razvoja nije ista kod svih pasa. Neke promene dugo ostaju male, dok se druge brzo šire. Nije svaka katarakta nužno praćena potpunim gubitkom vida.

Kod starijih pasa česta je i nuklearna skleroza: starosna promena koja daje sočivu plavičastosiv izgled, ali obično ne izaziva značajan gubitak vida. Može postojati zajedno sa kataraktom. Veterinar pregledom razlikuje ove promene od drugih uzroka zamućenja oka.

Uzroci katarakte

  • Nasledna predispozicija: katarakta se može javiti kod mladih pasa, ali i kasnije u životu.

  • Dijabetes: promene u metabolizmu sočiva mogu dovesti do njegovog brzog zamućenja.

  • Starenje: kod nekih pasa katarakta nastaje u poznijem uzrastu.

  • Povrede oka i upala unutar oka, odnosno uveitis.

  • Ređi uzroci uključuju određene toksične uticaje, zračenje, električne povrede i nutritivne poremećaje kod štenadi.

Nasledna katarakta nije isto što i juvenilna katarakta. Izraz „juvenilna” opisuje pojavu u mladom uzrastu, dok „nasledna” govori o uzroku. Sklonost zavisi od rase i porodične linije, ali ne znači da će svaki pas razviti bolest.

Kod pasa sa dijabetesom katarakta može nastati i napredovati veoma brzo. Sama zamućenost sočiva ne mora biti bolna, ali prateća upala ili glaukom mogu izazvati jak bol i dodatno oštetiti oko. Novo zamućenje ili promena vida kod psa sa dijabetesom razlog su za brz veterinarski pregled.

Simptomi i znaci za hitan pregled

Vlasnik može prvo primetiti svetliju ili zamućenu zenicu. Kada je vid oslabljen, pas može udarati u predmete, oklevati pred stepenicama ili pri ulasku u automobil i teže se snalaziti u nepoznatom prostoru. Oklevanje pri skakanju može imati i druge uzroke, uključujući bol.

Psi se često dobro snalaze u poznatom domu oslanjajući se na pamćenje, miris i sluh. Zato odsustvo očiglednog sudaranja ne znači da je vid očuvan.

Nagao gubitak vida, bolno ili jako crveno oko, uporno žmirkanje, držanje oka zatvorenim ili naglo zamućenje zahtevaju hitan veterinarski pregled, po mogućnosti istog dana. Ovi znaci nisu specifični za kataraktu i mogu ukazivati na glaukom ili drugo ozbiljno oboljenje oka.

Pojačano suzenje, iscedak i trljanje oka takođe treba prijaviti veterinaru. Nemojte samoinicijativno koristiti ljudske kapi, preostalu terapiju ili preparate protiv crvenila.

Kako se postavlja dijagnoza?

Veterinar pregleda oči, procenjuje vid i traži promene na sočivu i drugim očnim strukturama. Pregled može uključiti oftalmoskopiju, merenje očnog pritiska i druge testove prema nalazu. Po potrebi psa upućuje veterinarskom oftalmologu.

Analize krvi i urina mogu pomoći u otkrivanju dijabetesa i proceni opšteg zdravlja. Dodatna snimanja nisu obavezna za svakog starijeg psa: veterinar ih preporučuje na osnovu pregleda, drugih bolesti i planirane anestezije.

Ako se razmatra operacija, mogu biti potrebni ultrazvuk oka i ispitivanje funkcije mrežnjače. Cilj je da se proceni da li uklanjanje zamućenog sočiva može poboljšati vid i da li je pas odgovarajući kandidat za zahvat.

Lečenje i praćenje katarakte

Ne postoje dokazano delotvorne kapi, masti ili tablete koje uklanjaju kataraktu kod pasa. Operacija je ustanovljeni način uklanjanja zamućenog sočiva, ali nije potrebna niti pogodna za svakog psa.

Praćenje obuhvata redovne kontrole i lečenje pratećih problema, naročito uveitisa i glaukoma. Veterinar može propisati kapi protiv upale ili za snižavanje očnog pritiska. One ne vraćaju providnost sočivu i ne garantuju sprečavanje svih komplikacija.

Vrstu leka, učestalost primene i trajanje terapije određuje veterinar. Neke kapi, posebno steroidne, mogu biti štetne kod određenih oštećenja oka, pa ih ne treba davati bez pregleda.

Operacija katarakte

Operaciju najčešće izvodi veterinarski oftalmolog. Odluka zavisi od stepena gubitka vida, stanja mrežnjače i ostatka oka, opšteg zdravlja i mogućnosti sprovođenja nege posle zahvata. Može se razmatrati i kada je zahvaćeno samo jedno oko.

Najčešća tehnika je fakoemulzifikacija: ultrazvučna sonda razbija zamućeni sadržaj sočiva, koji se zatim uklanja. Kada uslovi dozvoljavaju, ugrađuje se veštačko sočivo.

Operacija može znatno poboljšati vid, ali ishod nije zagarantovan. Moguće komplikacije uključuju upalu, glaukom, infekciju i odvajanje mrežnjače. Prognozu za konkretnog psa treba razmotriti sa hirurgom.

Posle operacije obično su potrebni zaštitna kragna, ograničenje aktivnosti, redovna primena propisanih kapi i kontrolni pregledi. Pre odluke o zahvatu važno je razumeti obaveze i troškove naknadne nege.

Katarakta kod štenadi

Katarakta može biti prisutna od rođenja ili nastati tokom odrastanja. Kod mladih pasa mogući su nasledni, razvojni, nutritivni i drugi uzroci. Urođena katarakta ne znači nužno da je štene potpuno slepo: uticaj na vid zavisi od obima promene.

Bela mrlja u predelu zenice, sudaranje sa predmetima ili teško snalaženje razlog su za pregled. Na osnovu rase ili uzrasta ne može se pouzdano predvideti kada će promena napredovati niti da li će pas izgubiti vid.

Može li se katarakta sprečiti?

Ne mogu se sprečiti svi oblici katarakte. Kod naslednih oblika odgovoran uzgoj i očni pregledi roditelja mogu pomoći u smanjenju rizika. Genetski testovi postoje za pojedine nasledne oblike, ali nisu dostupni za sve rase i sve uzroke. Negativan nalaz ne isključuje svaku buduću kataraktu.

Potpuna i uravnotežena ishrana važna je za zdravlje, ali nema pouzdanog osnova da dodatne količine vitamina sprečavaju kataraktu. Kontrola dijabetesa je neophodna, ali ni dobro regulisan dijabetes ne isključuje razvoj katarakte.

Redovni pregledi i pravovremeno reagovanje na promene oka omogućavaju ranije prepoznavanje bolesti i komplikacija. Raspored kontrola prilagođava se uzrastu, nalazu i drugim bolestima psa.

Kako pomoći psu sa oslabljenim vidom

Održavajte raspored nameštaja, mesta za hranu i vodu i dnevnu rutinu što stabilnijim. Obezbedite stepenice i druge opasne prilaze. Napolju koristite povodac, a kroz nepoznat prostor vodite psa polako, uz glasovne smernice. Nova mesta ne moraju biti zabranjena, ali zahtevaju više podrške i nadzora.

Česta pitanja

Da li svaki pas sa kataraktom mora na operaciju?

Ne. Male promene koje malo utiču na vid mogu se pratiti. Kod drugih pasa operacija može biti korisna, ali odluka zavisi od pregleda i individualne procene rizika. I psi koji se ne operišu treba da imaju kontrole zbog mogućih bolnih komplikacija.

Mogu li kapi izlečiti kataraktu?

Kapi ne uklanjaju zamućenje sočiva. Veterinar ih može propisati za upalu ili povišen očni pritisak, što je drugačiji cilj od lečenja same katarakte.