Prepoznavanje sindroma u ranim fazama je prilično teško, jer simptomi mogu biti nespecifični i ne uvek jasno ukazuju na problem sa nervnim sistemom. Vlasnicima pasa je važno biti pažljiv prema svim promenama u ponašanju i izgledu svojih ljubimaca, jer pravovremen obrat prema veterinaru i pravilno odabrana terapija mogu značajno poboljšati kvalitet života životinje.
Šta je Hornerov sindrom kod pasa?
Ovaj sindrom je rezultat neurološkog poremećaja koji se javlja usled narušene veze između oka i nervnog sistema.
Za bolje razumevanje ovog oboljenja važno je ukratko se osvrnuti na strukturu oka i nervnog sistema. Oko i njegovi dodaci inervišu se kako simpatičnim, tako i parasimpatičnim nervnim vlaknima, koji su odgovorni za lučenje pljuvačke, prazanjenje creva, sužavanje zenice itd.
Zadatak nervnog sistema je odgovaranje za promenu veličine zenice.
Pored toga, ona podržava kapak životinje. Kada dođe do poremećaja njenog rada, kod psa se razvija Hornerov sindrom. On se manifestuje karakterističnim skupom simptoma: spuštanje gornjeg kapka, zenica postaje sužena, očna jabučica izgleda ujubljeno i, ponekad, menja se boja dužice.
Pojava Hornerovog sindroma je uzrokovana narušavanjem prenosa nervnih impulsa od mozga ka organu vida, što dovodi do opuštanja njegovih mišića. Jednostavnije rečeno, pas zatvara oči, a njegovi kapci ne ostaju u normalnom položaju. Ovo stanje nije bolest sama po sebi, već simptom koji ukazuje na prisustvo drugih patologija.
Uzroci razvoja bolesti
Postoji nekoliko faktora koji doprinose razvoju Hornerovog sindroma kod pasa, oni mogu biti primarni ili sekundarni. Primarni uzroci su direktno povezani sa oštećenjem simpatične inervacije oka, dok su sekundarni obično rezultat drugih stanja koja su uticala na nervni sistem životinje.
Među primarnim uzrocima nastanka ovakvog stanja prvenstveno se navodi traume. Na primer, udarci koji su pogodili područje glave, vrata ili grudi. Pored toga, okidači mogu biti tumorni procesi, bolesti uha, različite infekcije koje utiču na nervne završetke.
Poseban interes izaziva idiopatski oblik bolesti. Uzrok njegovog razvoja je i dalje misterija. To je najčešće viđena forma. Dijagnostika u ovom slučaju se zasniva na isključivanju drugih mogućih uzroka stanja.
Uprkos neodređenosti etiologije, idiopatski Hornerov sindrom često ima povoljan prognoz, jer se manifestacije kod pasa mogu delimično ili potpuno povući same od sebe, nakon određenog perioda vremena – od nedelje do meseca.
Opasnost
Obično je povezana ne toliko sa samim stanjem, koliko sa osnovnim uzrokom koji ga je izazvao. Iako sama po sebi nije ugrožavajuća po život i često prolazi bez ozbiljnih posledica, može signalizirati prisustvo drugih zdravstvenih problema.
Tumori. Ako je Hornerov sindrom izazvan kod psa novotvorenjem, naročito malignim, to može predstavljati ozbiljnu pretnju za život. Tumori često pritisnu na krvne sudove i nerve, uzrokujući poremećaj njihovih funkcija i dodatne simptome.
Traume. One mogu obuhvatati oštećenje važnih struktura glave, vrata ili kičme. To može izazvati dugoročne neurološke probleme, kao i dovesti do ograničenja pokretljivosti ili bola. Vlasniku je važno zaštititi ljubimca od takvih rizika kako bi se profilisalo ovo stanje.
Infektivne bolesti. Neke od njih mogu se smatrati ozbiljnim i zahtevati složenu i dugotrajnu terapiju. Nedostatak terapije može dovesti do pogoršanja stanja i razvoja dodatnih komplikacija.
Iako se kod pasa sa Hornerovim sindromom najčešće ne primeti posebno nelagodnost, promene u stanju očiju mogu izazvati pojavu sekundarnih problema:
- Smene zaštitne funkcije. Spušten kapak i sužena zenica mogu smanjiti sposobnost oka da se štiti od ulaska stranih tela i infekcija, povećavajući rizik od razvoja konjunktivitisa – upale spojnih membrana oka ili drugih očnih bolesti.
- Pogrešna percepcija dubine. Ovo stanje privremeno utiče na vid psa, naročito na percepciju dubine, što može predstavljati problem pri kretanju u nepoznatom ili komplikovanom okruženju.
Simptomi Hornerovog sindroma
Ovo stanje se manifestuje različitim zdravstvenim problemima koji mogu varirati po stepenu izraženosti. Ovi znaci su povezani sa poremećajem rada očnih nerava i okolnih tkiva.
Ovo stanje se manifestuje na sledeći način:
- Ptozom. Gornji kapak ljubimca se spušta. To može izgledati kao da je jedno oko životinje šire od drugog. Ptoz može imati laganu i tešku formu u zavisnosti od oštećenja nervnog sistema.
- Miozom. U jednom oku zenica će biti manjeg prečnika. To se manifestuje smanjenjem veličine zenice u poređenju sa normalnim stanjem ili zenicom na drugom oku. Mioz može biti primetniji u tamnoj sobi, gde se zenice obično šire.
- Enoftalmoom. Udubljenje očne jabučice u zjenicu. Oko pogođene strane može izgledati kao da je „utopljeno“ unutar očne jabučice u poređenju sa drugim. Zbog toga pogled gubi simetriju.
- Anizokorijom. Razlika u veličini zenica. Iako to može biti uzrokovano različitim razlozima, u kontekstu Hornerovog sindroma obično je rezultat mioza.
- Potencijalna promena boje dužice. Prilično retko može doći do promene boje dužice pogođenog oka, naročito ako se patologija razvila u mladom dobu. Ova promena se dešava sporo i može biti primetna samo pri pažljivom poređenju sa drugim okom.
Važno je imati na umu da ovi simptomi nisu specifični samo za Hornerov sindrom i mogu ukazivati na druge bolesti.
Sa kojim patološkim stanjima se ističe sličnost?
Razmatranje sličnih patologija pomaže veterinarskim stručnjacima da preciznije odrede dijagnozu i razviju odgovarajući plan lečenja. Važno je napomenuti da svako od ovih stanja ima svoje jedinstvene karakteristike koje pomažu u njihovom razlikovanju prilikom temeljne procene.
| Bolest | Na čemu se podudara | U čemu se razlikuje |
| Povrede oka i kapaka | Mogu izazvati promene u izgledu oka, kao što su ptoz (spuštanje kapka) ili promene u zenici. | Povrede su obično praćene očiglednim znakovima oštećenja, kao što su oteklina, hematomi, ogrebotine ili rane. |
| Infektivne i inflamatorne bolesti očiju | Upala može dovesti do promena u položaju kapka i zenice, sličnih Hornerovom sindromu. | Praćena su drugim simptomima, kao što su crvenilo, iscedak iz oka i, moguće, bolovi. |
| Glaukoma – povišenje intraokularnog pritiska | Povećan intraokularni pritisak može izazvati promene u zenici i udubljenje očne jabučice, što podseća na Hornerov sindrom. | Glaukoma često prati jaka bol, promene u ponašanju životinje i povećanje očne jabučice, a ne njeno spuštanje u očnicu. |
| Novotvorbe u oblasti oka ili orbite | Tumori mogu izazvati promene slične Hornerovom sindromu, uključujući ptoz i promene zenice. | Za razliku od Hornerovog sindroma, novotvorenke mogu dovesti do vidljivog povećanja obima u oblasti oka ili orbite. |
Prilikom sumnje na Hornerov sindrom kod psa važno je sprovesti temeljnu diferencijalnu dijagnostiku kako bi se isključile pomenute i druge slične patologije.
Dijagnostičke metode
Da bi se tačno dijagnostikovao Hornerov sindrom i isključile druge bolesti sa sličnim simptomima, veterinari koriste sveobuhvatan pristup. Dijagnostika obuhvata anamnesticu, fizički pregled i niz specijalizovanih testova. Važno je detaljno proučiti istoriju zdravlja životinje i okolnosti pojave prvih znakova bolesti, što pomaže lekaru da suzi krug potencijalnih uzroka i odredi najučinkovitije metode dijagnostike.
Anamneza i fizički pregled. Prvi korak u dijagnostikovanju Hornerovog sindroma je prikupljanje anamneze i sprovođenje temeljitog fizičkog pregleda. Veterinar obraća pažnju na simptome kao što su ptoz, mioz, enoftalmo i anizokorija. Takođe se procenjuje opšte zdravlje psa, prisustvo drugih simptoma i mogući uzroci koji su mogli dovesti do razvoja stanja.
Oftalmološki pregled. Specijalizovani oftalmološki pregled uključuje proveru spoljnog stanja oka, procenu reflekasa i merenje intraokularnog pritiska kako bi se isključila glaukoma i druge bolesti očiju koje mogu podsećati na Hornerov sindrom.
Farmakološki testovi. Jedna od ključnih dijagnostičkih metoda je farmakološko testiranje, koje pomaže u potvrđivanju prisustva Hornerovog sindroma i utvrđivanju njegove lokalizacije. Koriste se kapljice za oči sa određenim supstancama koje izazivaju širenje zenice kod zdravih životinja. Posmatranje reakcije zenice na pripremak može pomoći lekaru da odredi koliko je oštećena simpatička inervacija oka.
Dodatne metode ispitivanja. U zavisnosti od pretpostavljenog primarnog uzroka Hornerovog sindroma i rezultata preliminarnih testova, mogu se svrstati dodatne dijagnostičke metode, uključujući rentgenografiju, MR ili CT za ispitivanje struktura glave, vrata i grudnog koša, kao i krvne analize za otkrivanje infektivnih bolesti.
Tačna dijagnoza i utvrđivanje osnovnog uzroka sindroma su neophodni za razvoj efikasnog plana lečenja i sprečavanje mogućih komplikacija. Veterinarski stručnjak može preporučiti sveobuhvatan pristup koji uključuje medikamentozno lečenje i, po potrebi, hiruršku intervenciju kako bi se uklonio primarni uzrok bolesti.
Lečenje Hornerovog sindroma kod pasa
Odabir terapije se vrši individualno i povezan je sa osnovnom bolešću kućnog ljubimca. Budući da ovaj sindrom sam po sebi predstavlja simptomski manifest, glavno pažnju se daje uklanjanju ili kontroli primarnog uzroka. Upravo ovime će se baviti stručnjak.
U slučaju kada Hornerov sindrom kod pasa ima idiopatsko poreklo, specifično lečenje možda neće biti potrebno, jer simptomi mogu samostalno nestati nakon određenog vremena.
Primarni uzroci su:
- Novotvorbe. U slučaju otkrivanja tumora mogu se preporučiti hirurška intervencija, hemoterapija u zavisnosti od tipa, lokacije i veličine tumora.
- Traumatizacija. Ako je došlo do povrede, može biti potrebna hirurška intervencija za stabilizaciju oštećenih struktura i isključivanje uticaja na nervne završetke.
- Infektivne i inflamatorne bolesti. Mogu biti propisani antibiotici, protivupalni i antihistaminski – protivalergijski lekovi.
U nekim slučajevima, kako bi se olakšali simptomi Hornerovog sindroma, mogu se primenjivati medikamenti, na primer, Feniilefrin – kapljice za oči, koje privremeno mogu smanjiti manifestacije mioza i enoftalma, poboljšavajući stanje životinje.
Podrška u lečenju uključuje, pre svega, negu očiju. Kako bi se sprečila suvoća i moguće infekcije, mogu se preporučiti vlažeće kapljice ili masti, kao što su «Veštačka suza». Važno je redovno obavljati veterinarske preglede za praćenje stanja psa i pravovremenu korekciju terapije.
Pošto je Hornerov sindrom često sekundaran u odnosu na drugo oboljenje psa, uspeh terapije u velikoj meri zavisi od pravovremenog otkrivanja i efikasnosti lečenja osnovne patologije. Uvek se konsultujte sa veterinarskim lekarom pre početka upotrebe bilo kakvih medikamenata, jer samo stručnjak može pravilno odabrati dozu i kurs, uzimajući u obzir individualne karakteristike vašeg ljubimca.
Moguće komplikacije oboljenja
Komplikacije su povezane sa primarnim uzrokom sindroma i mogu varirati od blagih do opasnih po život.
Komplikacije povezane sa osnovnom bolešću:
- Progresija osnovne bolesti. Ako je Hornerov sindrom izazvan tumorom ili drugim ozbiljnim oboljenjem, njegovo napredovanje bez adekvatnog lečenja može dovesti do daljeg pogoršanja zdravlja psa.
- Gubitak vida. Tumori ili traume koje uzrokuju sindrom, mogu izazvati oštećenje optičkog nerva ili drugih struktura oka, što potencijalno može dovesti do delimičnog ili potpunog gubitka vida.
- Hronični bol. Neka oboljenja, na primer, traume vrata ili kičme, mogu izazvati hronični bol, što značajno smanjuje kvalitet života životinje.
- Infekcije. Stanje u kojem opadaju zaštitne funkcije organa vida, može povećati rizik od razvoja infekcija oka.
- Komplikacije povezane sa dijagnostičkim i terapijskim procedurama:
- Reakcija na analgeziju. U slučajevima kada je potrebna hirurška intervencija, postoji rizik od komplikacija povezanih sa primenom opšte anestezije.
- Sporedni efekti nakon primene lekova. Neki lekovi korišćeni za lečenje osnovne bolesti mogu imati sporedne efekte koje je potrebno kontrolisati.
Kao dugoročne komplikacije se prvenstveno smatra nemogućnost potpunog oporavka. U nekim slučajevima, čak i nakon lečenja osnovne bolesti, simptomi Hornerovog sindroma mogu ostati, što ukazuje na trajno oštećenje nervnog sistema.
Prognoza i oporavak
Hornerov sindrom kod pasa može imati različitu prognozu, u veoma velikoj meri zavisi od njegovog primarnog uzroka. U mnogim slučajevima, posebno kod idiopatskog sindroma, koji se razvija bez očiglednog uzroka i može samostalno regresovati, prognoza je povoljna. Psi kod kojih je ovo stanje izazvano privremenim faktorima, kao što su lagane traume ili inflamatorni procesi, takođe imaju dobru šansu za potpuni oporavak.
Hornerov sindrom koji ima idiopatsku prirodu obično ima povoljnu prognozu. Simptomi mogu nestati sami od sebe bez specifičnog lečenja.
Prognoza stanja izazvanog drugom bolešću zavisi od uspešnosti lečenja te bolesti. Tumori, ozbiljne traume ili infekcije mogu ga značajno komplikovati.
Kod pasa sa hroničnim bolestima koje dovode do Hornerovog sindroma, oporavak može biti dugotrajan i zahtevati stalnu negu.
Oporavak i podrška obuhvataju nekoliko aspekata. Važno je redovno posećivati veterinara kako bi se pratio status psa i prilagođavao plan lečenja. Takođe može biti potrebno korišćenje vlažećih kapljica ili masti za oči, kako bi se sprečila suvoća i iritacija zbog nepotpuno zatvorenog kapka. Kontrolišite okolinu: izbegavajte iritacije i alergene koji mogu pogoršati stanje, posebno ako se Hornerov sindrom javlja kod životinja sa alergijskim reakcijama. Uverite se da je vaš ljubimac u sigurnom i mirnom okruženju za oporavak.
Potpuna uravnotežena ishrana igra ključnu ulogu u održavanju opšteg zdravlja i doprinosi oporavku. Psihološko stanje životinje utiče na njeno fizičko zdravlje. Održavanje bliskog emocionalnog kontakta sa psom pomoći će joj da se oseća zaštićeno i voljeno.
Zapamtite da čak i sa povoljnom prognozom oporavak može potrajati, stoga su strpljenje, pažljiva nega i praćenje preporuka veterinara ključni faktori uspeha.
Preventivne mere
Prevencija razvoja Hornerovog sindroma kod pasa zahteva sveobuhvatan pristup održavanju zdravlja i blagostanja životinje. Iako se idiopatski sindrom javlja bez očiglednog uzroka i teško ga je sprečiti, postoje opšte preporuke koje mogu pomoći da se smanji rizik od razvoja ovog i drugih oboljenja koja utiču na zdravlje očiju i nervnog sistema vašeg ljubimca.
Redovan monitoring zdravlja. Omogućite svom ljubimcu redovne veterinarske preglede, uključujući oftalmološke. To će omogućiti pravovremeno otkrivanje i lečenje bolesti koje mogu dovesti do razvoja Hornerovog sindroma.
Vakcinacija i antiparazitske mere. Pazite da vaš ljubimac dobije sve potrebne vakcine i redovno prolazi preventivne tretmane protiv parazita.
Potpuna ishrana. Hranite psa uravnoteženom hranom visokog kvaliteta, koja odgovara njegovom uzrastu, veličini i nivou aktivnosti.
Fizička aktivnost. Obesbedite dovoljan nivo fizičke aktivnosti koji doprinosi održavanju zdrave telesne težine i opštem blagostanju. Nivo dozvoljenog opterećenja treba da bude usklađen sa veterinarskim lekarom, i zavisi od uzrasta životinje, pasmine i njenog zdravstvenog stanja.
Izbegavanje opasnih situacija. Sprečavajte situacije koje mogu dovesti do povreda glave, vrata ili kičme vašeg psa. Koristite zaštitnu opremu tokom šetnji i aktivnih igara. Isključite mogućnost pada ljubimca, dobijanja povreda tokom preterano aktivnih igara sa godiocima i decom itd.
Sigurno okruženje. Uverite se da je životna sredina sigurna i da ne sadrži potencijalne izvore traumatizacije.
Pažljivost prema promenama. Budite pažljivi prema svim promenama u ponašanju, apetitu ili opštem zdravstvenom stanju vašeg psa, rano otkrivanje i lečenje bolesti mogu sprečiti razvoj Hornerovog sindroma ili smanjiti njegove posledice.
Prateći ove preporuke, možete smanjiti rizik od razvoja ovog sindroma i drugih bolesti, poboljšati kvalitet života vašeg ljubimca i unaprediti njegovo opšte zdravlje. Preventivni pregledi kod veterinara omogućavaju otkrivanje bilo kog oboljenja u najranijoj fazi i pravovremen prvi početak lečenja. Zato ih ne biste trebali izostavljati. Preporučena učestalost je jednom godišnje.
Primećujete li navedene znakove kod svog ljubimca? Recite nam šta ćete učiniti i da li vam je članak bio koristan?
- Izvori:
-
Mughal M, Longmuir R. Current pharmacological testing for Horner syndrome. Curr Neurol Neurosci Rep. 2009
-
Murphy CJ, Samuelson DA, Pollock RVH. The eye. In: de Lahunta A, Evans HE, editors. Miller’s Anatomy of the Dog. 4th ed. St Louis, Missouri: Saunders Elsevier; 2013.
