Ako jedno oko psa iznenada izgleda manje ili primetite razliku u veličini zenica, obratite se veterinaru što pre. Uzrok može biti Hornerov sindrom, ali slične promene nastaju i kod drugih očnih bolesti, od kojih neke zahtevaju hitno lečenje.
Šta je Hornerov sindrom kod pasa?
Hornerov sindrom je skup znakova koji nastaje kada je prekinut ili poremećen rad simpatičkih nerava koji snabdevaju oko i okolne strukture. Ovi nervi učestvuju u širenju zenice i održavanju normalnog položaja kapaka i oka. Njihov put prolazi od mozga, preko kičmene moždine i grudnog koša, zatim kroz vrat do oka, pa uzrok poremećaja ne mora biti u samom oku.
Sindrom najčešće zahvata jednu stranu, ali može biti obostran. Sam po sebi obično ne izaziva bol niti gubitak vida. Ipak, osnovna bolest može biti ozbiljna, a istaknut treći kapak može delimično prekriti oko.
Kako izgleda Hornerov sindrom?
Sužena zenica (mioza). Zenica zahvaćenog oka je manja; razlika između zenica često je uočljivija pri slabijem osvetljenju.
Spušten gornji kapak (ptoza). Otvor oka izgleda uži nego na drugoj strani.
Uvučen izgled očne jabučice (enoftalmus). Oko deluje kao da je povučeno dublje u očnu duplju.
Istaknut treći kapak. Membrana koja se nalazi uz unutrašnji ugao oka postaje vidljivija i može prekriti deo njegove površine.
Razlika u veličini zenica naziva se anizokorija. Ona nije posebna potvrda Hornerovog sindroma: može se javiti i kod povrede, upale oka, glaukoma ili drugih neuroloških poremećaja.
Mogući uzroci
Uzrok može biti povreda glave, vrata ili grudnog koša, bolest srednjeg ili unutrašnjeg uha, promena koja pritiska ili oštećuje nerve, uključujući tumor, ili oboljenje mozga ili kičmene moždine. Sindrom se može pojaviti i nakon pojedinih zahvata u blizini ovih nervnih puteva.
Kod dela pasa uzrok se ne pronađe ni nakon odgovarajuće procene. Tada se stanje naziva idiopatskim Hornerovim sindromom. To nije dijagnoza koju vlasnik može postaviti na osnovu izgleda oka: prethodno treba proceniti druge moguće uzroke.
Kada je potreban hitan pregled?
Novonastalu razliku u veličini zenica ili položaju kapaka treba što pre prijaviti veterinaru, čak i ako se pas ponaša uobičajeno. Ne čekajte da promene same nestanu pre prvog pregleda.
Odmah potražite veterinarsku pomoć ako pas žmirka, drži oko zatvoreno, trlja ga ili pokazuje izražen bol.
Hitni znaci su i nagli gubitak vida, izrazito crvenilo ili zamućenje oka, kao i promene posle povrede glave ili oka.
Nestabilan hod, slabost, padanje, poremećaj svesti ili otežano disanje uz promene na oku takođe zahtevaju hitnu procenu.
Koja stanja mogu ličiti na Hornerov sindrom?
Stanje | Slične promene | Važne razlike |
|---|---|---|
Povrede oka i kapaka | Promenjen položaj kapka ili izgled zenice. | Mogu biti prisutni bol, otok ili rana, ali oštećenje nije uvek vidljivo bez pregleda. |
Upala unutrašnjih struktura oka (uveitis) | Sužena zenica i promenjen izgled oka. | Često se javljaju bol, žmirkanje i crvenilo. Potreban je pregled oka. |
Glaukom | Razlika u veličini zenica i promenjen izgled oka. | Zenica je često proširena, a oko bolno, crveno ili zamućeno. Povišen očni pritisak može brzo ugroziti vid. |
Promene u očnoj duplji, uključujući tumore | Promenjen položaj oka, kapaka ili trećeg kapka. | Mogu izazvati otok ili potiskivanje oka, ali izgled zavisi od mesta i vrste promene. Ponekad su i uzrok Hornerovog sindroma. |
Tabela služi za objašnjenje zašto je pregled važan, a ne za postavljanje dijagnoze kod kuće.
Kako se postavlja dijagnoza?
Veterinar će pitati kada su promene počele i da li je pas imao povredu, tegobe sa ušima, prethodni zahvat ili druge simptome. Fotografije snimljene pre i posle pojave promena mogu pomoći, ali ne zamenjuju pregled.
Procena obuhvata opšti, očni i neurološki pregled, a po potrebi i pregled ušiju. Pregled oka može uključiti procenu reakcija zenica, merenje očnog pritiska i proveru površine rožnjače, kako bi se razlikovao Hornerov sindrom od bolnih očnih bolesti.
U odabranim slučajevima veterinar koristi posebne kapi kao deo farmakološkog testiranja. Reakcija oka može pomoći u potvrđivanju poremećaja i proceni mesta oštećenja nervnog puta, ali rezultat ima ograničenja i zavisi, između ostalog, od vremena proteklog od nastanka simptoma. Ovi testovi nisu za kućnu primenu.
Dalja ispitivanja zavise od nalaza. Mogu uključiti krvne analize, snimanje grudnog koša ili CT i MR radi procene glave, ušiju, vrata ili drugih delova nervnog puta. Nisu svi testovi potrebni svakom psu.
Lečenje Hornerovog sindroma
Lečenje je usmereno na uzrok, kada se on utvrdi. Bolest uha, povreda ili tumor zahtevaju različite pristupe. Antibiotici se koriste kada postoji odgovarajuća indikacija za bakterijsku infekciju; operacija ili onkološko lečenje razmatraju se prema konkretnom nalazu. Sam Hornerov sindrom nije razlog za rutinsko davanje antibiotika, protivupalnih ili protivalergijskih lekova.
Kod idiopatskog oblika često je dovoljno praćenje prema planu veterinara. U pojedinim slučajevima veterinar može propisati kapi koje privremeno ublažavaju vidljive znake, ali one ne popravljaju oštećen nerv niti leče osnovni uzrok.
Vlažeće kapi ili masti potrebne su samo ako pregled pokaže razlog za njihovu upotrebu. Hornerov sindrom sam po sebi ne znači da oko ne može da se zatvori ili da postoji suvoća. Nemojte samoinicijativno koristiti ljudske kapi, ranije propisane lekove ili preparate sa kortikosteroidima: kod nekih očnih bolesti mogu biti štetni.
Moguće posledice i prognoza
Najvažniji rizici obično potiču od osnovne bolesti, a ne od samog sindroma. Ozbiljne povrede, tumori ili neurološke bolesti mogu izazvati bol, druge neurološke smetnje ili oštećenje vida. Te posledice nisu neizbežne kod psa sa Hornerovim sindromom.
Kod idiopatskog oblika prognoza je često povoljna. Znaci se mogu povući tokom nekoliko nedelja do nekoliko meseci, ali vreme oporavka varira i potpuno povlačenje nije zagarantovano. Kod drugih uzroka ishod zavisi od vrste i obima oštećenja, kao i mogućnosti lečenja osnovne bolesti.
Pratite promene na oku i opšte stanje psa i dolazite na dogovorene kontrole. Novi bol, crvenilo, smetnje vida ili neurološki simptomi razlog su za raniji pregled, čak i ako je već postavljena dijagnoza. Ako znaci ostanu, to ne znači automatski da pas gubi vid, ali veterinar treba da proceni dalji tok praćenja.
Može li se Hornerov sindrom sprečiti?
Ne postoji pouzdan način da se spreče svi oblici Hornerovog sindroma, naročito idiopatski. Smanjenje rizika od povreda i pravovremeni pregled zbog bola u uhu, iscetka, tresenja glavom ili drugih zdravstvenih promena korisne su mere, ali ne garantuju prevenciju sindroma.
Redovne veterinarske kontrole prilagodite uzrastu i zdravstvenom stanju psa. Najvažnije je da nove promene na očima ne pripisujete samo umoru ili starenju i da ih ne lečite bez pregleda.
