Šta je bronhitis?
Bronhitis je upala bronhija, disajnih puteva koji sprovode vazduh iz dušnika prema plućima. Upala može povećati stvaranje sluzi i suziti disajne puteve, što izaziva kašalj, a ponekad i otežano disanje. Psi često gutaju sekret koji iskašlju, pa odsustvo vidljive sluzi ne isključuje bolest.
Bronhitis može biti akutan ili hroničan, a uzrok i težina bolesti razlikuju se od psa do psa. Kašalj sam po sebi nije dovoljan za dijagnozu: slične simptome mogu izazvati infekcije, bolesti srca, kolaps dušnika i druga oboljenja.
Kada je potrebna hitna pomoć?
Odmah potražite veterinarsku pomoć ako pas teško diše u mirovanju, diše uz izražen napor stomaka ili ispružen vrat, ne može da se smiri zbog nedostatka vazduha, ima plavičaste ili sive desni, kolabira ili iskašljava krv. Ne čekajte da kašalj prođe. Tokom prevoza smanjite stres i napor, ne pritiskajte vrat i ne dajte hranu, vodu ili lekove na silu.
Uzroci i faktori rizika
Upala bronhija može biti povezana sa infekcijom ili dugotrajnim nadraživanjem disajnih puteva. Kod hroničnog bronhitisa često nije moguće utvrditi jedan jasan uzrok. Hladnoća, kiša, mokra dlaka ili klima-uređaj nisu sami po sebi dokazani neposredni uzroci bronhitisa, iako nepovoljni uslovi mogu pogoršati tegobe kod osetljivog psa.
Respiratorne infekcije: virusi i bakterije mogu zahvatiti dušnik i bronhije, naročito posle kontakta sa drugim psima.
Iritansi: duvanski dim, prašina, aerosoli, mirisi i isparenja sredstava za čišćenje mogu nadražiti disajne puteve i pogoršati kašalj.
Paraziti: pojedini paraziti koji zahvataju pluća ili prolaze kroz njih mogu izazvati kašalj i upalu. Rizik zavisi od područja, putovanja i načina života psa.
Druga zapaljenska oboljenja disajnih puteva: reakcije preosetljivosti i eozinofilna upala mogu ličiti na bronhitis, ali zahtevaju posebnu dijagnostiku.
Stariji psi mogu imati hronične bolesti disajnih puteva, ali bronhitis se može javiti u različitim uzrastima. Psi sa kratkom njuškom, poput mopsa i buldoga, mogu imati zasebne probleme sa prohodnošću gornjih disajnih puteva. Takva građa ne znači da svaki pas tih rasa ima bronhitis niti da je on uzrok svakog kašlja.
Koje bolesti mogu ličiti na bronhitis?
Veterinar pri pregledu razmatra i druge uzroke kašlja. Zvuk kašlja, prisustvo sluzi ili odsustvo temperature ne mogu pouzdano razlikovati ova stanja.
Infektivni traheobronhitis, poznat kao zarazni kašalj pasa, naročito nakon boravka u pansionu ili kontakta sa većim brojem pasa.
Upala pluća, koja može biti praćena ubrzanim ili otežanim disanjem, malaksalošću i povišenom temperaturom, ali svi ti znaci ne moraju biti prisutni.
Kolaps dušnika ili bronhija i pojedine bolesti srca.
Plućni paraziti, strano telo u disajnim putevima ili tumorske promene. Nagao kašalj posle mogućeg udisanja stranog tela zahteva brz pregled.
Akutni i hronični bronhitis
Za vlasnika je najkorisnija podela prema trajanju bolesti. Akutni bronhitis ne mora preći u hronični, a hronični bronhitis nije nužno posledica propuštenog lečenja akutne infekcije.
Oblik | Opis |
|---|---|
Akutni | Tegobe nastaju tokom kraćeg perioda, često u vezi sa infekcijom ili izlaganjem iritansu. Trajanje i oporavak zavise od uzroka i eventualnih komplikacija. |
Hronični | Obično se razmatra kada kašalj traje najmanje dva meseca, nakon isključivanja drugih uzroka. Bolest često zahteva dugotrajnu kontrolu upale i praćenje, a ne jednokratnu terapiju. |
Simptomi bronhitisa kod pasa
Najčešći simptom je kašalj. Može biti suv ili zvučati vlažno, pojavljivati se u kratkim napadima ili trajati duže. Napad ponekad završava nagonom na povraćanje ili izbacivanjem male količine pene ili sluzi. Kašalj se može pojačati pri uzbuđenju, naporu ili izlaganju dimu i prašini.
Smanjena tolerancija na napor i brže zamaranje.
Ubrzano ili otežano disanje i ponekad zviždanje pri disanju.
Kod pridružene infekcije mogu se javiti sekret iz nosa, temperatura, slabiji apetit i malaksalost.
Kod nekih pasa sa hroničnim bronhitisom kašalj je jedini uočljiv znak, dok su apetit i ponašanje uglavnom očuvani. Gubitak težine, izrazita malaksalost ili promena boje desni nisu bezazleni znaci i zahtevaju procenu veterinara. Zakažite pregled ako se kašalj ponavlja, traje ili se pogoršava; kod štenaca i pasa sa drugim bolestima obratite se veterinaru ranije.
Kako se postavlja dijagnoza?
Veterinar će pitati kada je kašalj počeo, šta ga pojačava, da li je pas bio u kontaktu sa drugim psima i da li je izložen dimu ili prašini. Važni su i podaci o putovanjima, lekovima, vakcinaciji i zaštiti od parazita. Kratak snimak napada kašlja može biti koristan, ali nemojte odlagati pregled da biste ga napravili.
Posle kliničkog pregleda i slušanja srca i pluća, veterinar prema nalazu može preporučiti rendgensko snimanje grudnog koša, analize krvi, testove na određene infekcije ili parazite i, ako postoji sumnja na srčanu bolest, pregled srca. Nisu svi testovi potrebni svakom psu.
Kod dugotrajnog ili nejasnog kašlja može biti potrebna bronhoskopija i uzimanje uzorka iz donjih disajnih puteva za pregled ćelija i bakterijsku kulturu. Ako se utvrde bakterije, ispitivanje njihove osetljivosti može pomoći pri izboru antibiotika. Ovi postupci se planiraju prema stanju psa i riziku anestezije.
Lečenje bronhitisa
Terapija zavisi od uzroka, težine simptoma i drugih bolesti. Stabilan pas često može da se leči kod kuće uz kontrole, dok pas sa otežanim disanjem može zahtevati hospitalizaciju i kiseonik. Kod hroničnog bronhitisa cilj je obično smanjenje upale i kašlja i očuvanje kvaliteta života; potpuni i trajni nestanak simptoma nije zagarantovan.
Lekovi
Antiinflamatorni lekovi, uključujući kortikosteroide, mogu biti deo terapije hroničnog bronhitisa. Veterinar bira način primene i prati moguće neželjene efekte.
Bronhodilatatori se koriste kod odabranih pasa kada postoji potreba da se olakša protok vazduha kroz sužene disajne puteve.
Antibiotici nisu potrebni za svaki bronhitis. Propisuju se kada nalazi i klinička procena ukazuju na bakterijsku infekciju; injekcija nije automatski efikasnija od leka koji se daje na usta.
Lekovi protiv kašlja nisu prikladni u svim situacijama. Suzbijanje kašlja može otežati uklanjanje sekreta, naročito kod upale pluća, pa ih treba davati samo po uputstvu veterinara.
Ako su uzrok paraziti, potrebna je ciljana antiparazitska terapija.
Nemojte davati ljudske sirupe za kašalj, lekove protiv prehlade ili preostale antibiotike. Ne menjajte dozu i ne prekidajte propisanu terapiju bez dogovora sa veterinarom.
Nebulizacija i pomoćni postupci
Veterinar u određenim slučajevima može preporučiti nebulizaciju radi vlaženja sekreta ili davanja propisanog leka. Koristite samo preporučeni rastvor i postupak. Tapkanje grudnog koša radi pokretanja sekreta sprovodite samo ako veterinar proceni da je potrebno i pokaže kako se izvodi.
Ne koristite vrelu paru, eterična ulja ili infracrvene lampe kao kućno lečenje bronhitisa. Mogu izazvati iritaciju, opekotine ili pregrevanje. Povišena temperatura ili otežano disanje zahtevaju procenu veterinara, a ne zagrevanje psa.
Praćenje odgovora na terapiju
Beležite učestalost i jačinu kašlja, apetit, aktivnost i promene u disanju. Poboljšanje ne mora biti ravnomerno, a kašalj može potrajati i kada se drugi simptomi smire. Termin kontrole i očekivani tok oporavka dogovorite sa veterinarom.
Ako se stanje pogoršava, jave se novi simptomi ili nema očekivanog poboljšanja, javite se veterinaru pre zakazane kontrole. Nemojte čekati dve ili tri nedelje kod psa koji teško diše, odbija hranu ili je izrazito malaksao. Uporan kašalj može zahtevati dodatne pretrage, ali sam po sebi ne dokazuje prelazak u hronični bronhitis.
Kašalj kod štenaca
Kod štenaca treba posebno razmotriti respiratorne infekcije, parazite i rizik od upale pluća. Podaci o vakcinaciji i kontaktu sa drugim psima važni su za pregled, ali uredna vakcinacija ne isključuje sve uzroke kašlja.
Štene koje kašlje i istovremeno slabo jede, deluje malaksalo ili ubrzano diše treba pregledati bez odlaganja. Nemojte ga lečiti lekovima namenjenim odraslom psu bez veterinarskog uputstva.
Nega kod kuće
Obezbedite mirno, čisto i prijatno mesto za odmor, bez dima, jakih mirisa i pregrevanja. Ne uznemiravajte psa i prilagodite aktivnost njegovom stanju. Dok veterinar ne isključi zarazni uzrok kašlja, izbegavajte kontakt sa drugim psima, parkove za pse i pansione.
Ako veterinar dozvoli šetnje, neka budu kratke i mirne, bez trčanja i forsiranja. Am može smanjiti pritisak na vrat u odnosu na ogrlicu. Kod otežanog disanja ne pokušavajte da psa „razgibate” šetnjom.
Uklonite duvanski dim i smanjite prašinu u prostoru u kojem pas boravi.
Čistite vlažnom krpom i provetravajte kada je spoljašnji vazduh pogodan. Izbegavajte aerosole i agresivna sredstva za čišćenje u prisustvu psa. Ako koristite ovlaživač, redovno ga čistite i ne stvarajte prekomernu vlagu koja pogoduje buđi.
Sveža voda treba da bude dostupna. Bronhitis sam po sebi ne zahteva prelazak sa suve na vlažnu hranu. Ako pas slabije jede, sa veterinarom dogovorite kako da mu olakšate uzimanje potpune hrane. Održavanje zdrave telesne mase važno je jer višak kilograma može otežati disanje.
Moguće komplikacije
Dugotrajna upala može dovesti do trajnih promena disajnih puteva, uključujući bronhiektazije — proširenje i oštećenje bronhija — i doprineti njihovom kolapsu. Kod nekih pasa može se pridružiti infekcija ili upala pluća. Ove komplikacije nisu neizbežne, a njihova verovatnoća zavisi od osnovne bolesti i stanja psa.
Redovne kontrole omogućavaju da se terapija prilagodi i da se na vreme uoči pogoršanje. Astma nije očekivana posledica nelečenog bronhitisa i taj naziv ne treba koristiti kao objašnjenje svakog otežanog disanja kod psa.
Kako smanjiti rizik?
Dogovorite sa veterinarom vakcinaciju i zaštitu od parazita prema uzrastu, području, putovanjima i kontaktima psa. Ove mere smanjuju određene rizike, ali ne sprečavaju svaki oblik bronhitisa.
Izbegavajte kontakt sa psima koji kašlju i ne vodite svog psa među druge pse dok ima moguću zaraznu respiratornu bolest.
Obezbedite prostor bez duvanskog dima, sa što manje prašine i nadražujućih isparenja.
Održavajte zdravu telesnu masu, nudite potpunu ishranu i prilagodite aktivnost mogućnostima psa.
Ponavljan ili dugotrajan kašalj proverite kod veterinara umesto da ga pripisujete hladnoći ili starosti.
