Otitis kod pasa: simptomi, dijagnostika, lečenje i prevencija

Otitis je upala uha koja može izazvati svrab, bol, sekret i slabiji sluh. Često se vraća ako se leči samo infekcija, a ne i uzrok upale. Pregled je važan i zato što izbor sredstva za čišćenje i kapi zavisi od stanja slušnog kanala i bubne opne.

Zašto nastaje upala uha?

Spoljašnji slušni kanal psa ima vertikalni i horizontalni deo. Vlaga, suženje kanala i nagomilani sekret mogu otežati njegovo prirodno čišćenje, ali sama građa uha nije dovoljna da objasni svaki otitis. Važno je razlikovati uzrok upale, faktore koji joj pogoduju i sekundarno razmnožavanje bakterija ili kvasnica.

Alergije, paraziti i strana tela mogu neposredno pokrenuti upalu. Bakterije i kvasnice, uključujući Malassezia pachydermatis, često se prekomerno razmnožavaju u već upaljenom uhu. To ne znači da svaki pas sa otitisom ima oslabljen imunitet.

Neke rase imaju veću sklonost ka otitisu zbog građe ušiju ili sklonosti ka alergijama, ali to nije pravilo za svakog psa. Hladan vazduh i „prehlada” nisu uobičajeno objašnjenje za upalu uha.

Koji deo uha može biti zahvaćen?

• Spoljašnji otitis zahvata spoljašnji slušni kanal, do bubne opne. Najčešće se prepoznaje po svrabu, crvenilu, bolu i sekretu.

• Srednji otitis zahvata šupljinu srednjeg uha iza bubne opne. Može nastati širenjem upale iz spoljašnjeg uha, ali postoje i drugi putevi nastanka. Naizgled cela bubna opna ne isključuje ovu bolest.

• Unutrašnji otitis zahvata strukture važne za sluh i ravnotežu. Može izazvati naginjanje glave, gubitak ravnoteže i nevoljne pokrete očiju i zahteva hitnu veterinarsku procenu.

Upala može biti akutna, dugotrajna ili ponavljana. Hronični otitis može dovesti do zadebljanja i suženja slušnog kanala, što dodatno otežava lečenje.

Uho može biti crveno, sa viškom voska, gnojnim sekretom ili zadebljalom kožom. Ovi opisi ne određuju sami po sebi uzrok: alergijska upala, na primer, može biti praćena i sekundarnom bakterijskom ili gljivičnom infekcijom.

Simptomi i znaci za hitan pregled

• Tresenje glavom, češanje uha ili trljanje glave o pod i nameštaj.

• Crvenilo, neprijatan miris, pojačan vosak ili sekret.

• Bol pri dodiru, izbegavanje maženja po glavi ili nelagodnost pri otvaranju usta.

• Slabiji sluh, promene na koži ušne školjke ili otok.

Boja i miris sekreta ne mogu pouzdano pokazati koji mikroorganizam je prisutan. Nemojte pritiskati bolno uho ili pokušavati da izvadite strano telo iz dubine kanala.

Odmah se javite veterinaru ako pas gubi ravnotežu, pada, ne može da stoji, naginje glavu ili ima nevoljne pokrete očiju. Jak bol, nagla slabost jedne strane lica, nemogućnost zatvaranja oka ili izrazito loše opšte stanje takođe zahtevaju hitnu procenu. Ovi znaci nisu specifični samo za otitis.

Šta se može videti na fotografiji?

Na fotografiji se mogu uočiti crvenilo, sekret ili otok, ali se ne može proceniti ceo slušni kanal, bubna opna niti isključiti upala srednjeg uha. Dugotrajna upala može izazvati zadebljanje tkiva; to nije isto što i tumor. Sumnjiva izraslina zahteva zasebno ispitivanje.

Kako veterinar postavlja dijagnozu?

Veterinar pita kada su tegobe počele, da li se ponavljaju, koje preparate je pas dobijao i postoje li promene na koži ili drugi simptomi. Pregled obuhvata ušnu školjku, slušni kanal i, kada je moguće, bubnu opnu pomoću otoskopa. Kod jakog bola ili zapušenog kanala za temeljni pregled i čišćenje može biti potrebna sedacija ili anestezija.

Citologija je mikroskopski pregled uzorka iz uha. Pokazuje prisustvo kvasnica, bakterija i zapaljenskih ćelija i pomaže u izboru i praćenju terapije. Sama citologija ne utvrđuje osetljivost bakterija na antibiotike niti dokazuje da se upala proširila u srednje uho.

Bakteriološka kultura i ispitivanje osetljivosti mogu biti potrebni kod uporne ili ponavljane infekcije, slabog odgovora na terapiju ili sumnje na srednji otitis. CT ili MRI koriste se kada nalaz ukazuje na dublju bolest ili komplikacije; nisu rutinski potrebni za svaki otitis.

Lečenje otitisa

Terapija zavisi od uzroka, nalaza u uhu, jačine bola i stanja bubne opne. Ne koristite preostale kapi od ranijeg lečenja niti lekove namenjene ljudima bez veterinarskog saveta. Neki preparati mogu oštetiti sluh ili ravnotežu ako dospeju kroz oštećenu bubnu opnu.

• Čišćenje: veterinar određuje da li je potrebno, kojim sredstvom i koliko često. Duboko ispiranje bolnog ili zapušenog uha obavlja se u ambulanti.

• Lokalna terapija: prema nalazu može sadržati sredstvo protiv bakterija, kvasnica ili upale. Antibiotik nije potreban za svaki otitis.

• Kontrola bola i upale: lekove i doze propisuje veterinar. Ne dajte ljudske lekove protiv bolova na svoju ruku.

• Lečenje osnovnog uzroka: može uključivati uklanjanje stranog tela, terapiju protiv grinja, kontrolu alergije ili drugog utvrđenog poremećaja.

• Sistemska terapija ili operacija: razmatraju se kod određenih dubljih infekcija, teških promena kanala ili neuspeha odgovarajućeg lečenja. Prisustvo gnoja samo po sebi nije indikacija za operaciju.

Ako se sumnja na alergiju na hranu, veterinar može preporučiti kontrolisanu eliminacionu dijetu. Posebna hrana nije neophodna za svaki alergijski otitis. Rutinsko davanje „imunostimulatora” nije standardni deo lečenja upale uha.

Ne sipajte u uho alkohol, hidrogen, etarska ulja, biljne rastvore ili antiseptike bez jasnog veterinarskog uputstva. Mogu nadražiti tkivo ili biti nebezbedni ako bubna opna nije cela. Kontrolni pregled je važan i kada pas prestane da se češe.

Otitis kod štenaca

I štenad mogu imati upalu uha. Treba razmotriti grinje, strana tela, infekciju i druge uzroke prema nalazu. Uzrast ne može pokazati da li je prisutan jedan mikroorganizam ili više njih, pa se terapija ne bira samo na osnovu starosti psa.

Ako se potvrde ušne grinje, veterinar će proceniti da li treba tretirati i druge životinje u domaćinstvu. Preparat mora odgovarati vrsti, uzrastu i telesnoj masi životinje.

Nega tokom lečenja

Pridržavajte se propisane doze, učestalosti i trajanja terapije. Ne prekidajte je ili produžavajte bez dogovora sa veterinarom. Ako nema poboljšanja, simptomi se pojačavaju ili se pojave problemi sa sluhom ili ravnotežom, javite se veterinaru odmah.

Tokom terapije sprečite ulazak vode u uši i izbegavajte plivanje dok veterinar ne odobri povratak toj aktivnosti. Ako pas češanjem povređuje uho, pitajte veterinara da li je potrebna zaštitna kragna. Bolnom psu prilazite mirno: čak i inače blag pas može ugristi pri dodiru bolnog uha.

Kako pravilno dati kapi?

Zamolite veterinara da pokaže postupak za konkretan preparat. Neke kapi zahtevaju prethodno čišćenje, dok se kod određenih dugodelujućih preparata uho ne čisti kod kuće nakon primene.

• Ako je čišćenje preporučeno, vidljivi sekret sa ušne školjke nežno uklonite gazom ili mekanim tupferom, uz odobreno sredstvo. Ne gurajte štapiće ili druge predmete u kanal.

• Nežno podignite ušnu školjku i primenite propisanu količinu leka. Ne uvlačite vrh bočice duboko u kanal i ne naslanjajte ga na kožu.

• Ako veterinar preporuči, blago masirajte bazu uha da se preparat rasporedi. Prekinite ako je postupak bolan.

• Nagradite psa za mirno ponašanje. Ako se opire ili postoji rizik od ujeda, ne primenjujte silu; potražite pomoć ambulante.

Moguće komplikacije

Ponavljana ili nedovoljno kontrolisana upala može dovesti do zadebljanja i trajnog suženja kanala, oštećenja bubne opne i širenja na srednje ili unutrašnje uho. Mogu se javiti smanjen sluh, poremećaj ravnoteže i oštećenje facijalnog nerva. Širenje infekcije ka strukturama unutar lobanje je retko, ali ozbiljno.

Snažno tresenje glavom i češanje mogu izazvati krvni podliv u ušnoj školjci — otohematom. Naglo otečena ušna školjka zahteva pregled, zajedno sa traženjem uzroka svraba ili bola.

Prevencija i redovna nega ušiju

Najkorisnije mere su pravovremeno prepoznavanje tegoba, kontrola utvrđenih alergija i drugih bolesti i nega prilagođena konkretnom psu. Zdravo uho bez viška sekreta ne mora se rutinski čistiti; prečesto čišćenje može izazvati iritaciju.

Posle kupanja ili plivanja nežno osušite spoljašnji deo uha. Psima koji često imaju otitis veterinar može preporučiti poseban režim nege. Ne čupajte rutinski dlaku iz slušnog kanala: postupak može izazvati mikrotraume i upalu. Potrebu za skraćivanjem ili uklanjanjem dlake procenjuje veterinar.

• Redovno pogledajte ušne školjke i obratite pažnju na promene mirisa, količine sekreta i ponašanja psa. Prirodna boja kože može varirati.

• Učestalost čišćenja dogovorite sa veterinarom; položaj ušiju sam po sebi ne određuje raspored.

• Navikavajte psa na kratke, nežne dodire ušiju uz nagradu, dok su uši zdrave i bezbolne.

• Novi svrab, bol, miris ili sekret razlog su za pregled, a ne za sve češće čišćenje.

Česta pitanja

Zašto se otitis stalno vraća?

Mogući razlozi su nekontrolisana alergija, strano telo, trajno sužen kanal, upala srednjeg uha ili nedovoljno uspešna terapija infekcije. Ponavljanje zahteva novu procenu, a ne automatski ponavljanje istih kapi. Po potrebi veterinar preporučuje dodatna ispitivanja ili pregled specijaliste.

Šta učiniti ako iz uha izlazi gnoj?

Zakažite pregled što pre. Do pregleda ne ispirajte kanal i ne stavljajte nepropisane preparate; možete nežno obrisati samo sekret na spoljašnjoj površini. Ako su prisutni jak bol, poremećaj ravnoteže ili loše opšte stanje, potreban je hitan pregled. Gnojni sekret ne znači da je operacija nužno potrebna.