Koliko se precizno može odrediti starost psa?
Ako datum rođenja nije poznat, starost psa obično se može samo proceniti. Kod štenadi nicanje i zamena zuba, zajedno sa razvojem kretanja i čula, daju korisne smernice. Kod odraslog psa veterinar češće može da proceni životnu fazu ili širi raspon godina nego tačnu starost. Najpouzdaniji podatak je verodostojna dokumentacija sa zabeleženim datumom rođenja.
Približna starost pomaže pri izboru ishrane, prilagođavanju aktivnosti i planiranju preventivne nege. Ipak, odluke ne treba zasnivati samo na procenjenim godinama: važni su i telesna masa, zdravstveno stanje, veličina psa i prethodna nega.
Ishrana treba da odgovara razvojnoj fazi, telesnoj kondiciji i eventualnim bolestima.
Količinu i intenzitet aktivnosti prilagodite kondiciji, rastu i mogućim bolovima, a ne samo godinama.
Plan vakcinacije određuje veterinar prema uzrastu, prethodnim vakcinama, riziku od zaraze i važećim lokalnim zahtevima. Ako istorija vakcinacije nije poznata, to posebno naglasite.
Lekovi i antiparazitski preparati mogu imati ograničenja prema uzrastu i telesnoj masi. Koristite ih prema uputstvu i savetu veterinara, a ne na osnovu izgleda psa.
Šta veterinar posmatra pri proceni?
Veterinar povezuje stanje zuba, razvoj tela, mišićnu masu, oči, dlaku i ponašanje sa dostupnim podacima o psu. Nijedan od ovih pokazatelja sam za sebe nije pouzdan dokaz određene starosti. Ranija bolest, pothranjenost ili loša nega mogu učiniti da pas izgleda starije, dok dobro negovan stariji pas može biti vrlo aktivan.
Procena starosti po zubima
Zubi su naročito korisni tokom prvih meseci života, dok mlečni zubi niču i smenjuju ih trajni. Kada se formira trajno zubalo, procena postaje znatno manje precizna. Kamenac, boja i istrošenost zuba zavise od oralne higijene, ishrane, navika žvakanja, položaja zuba i bolesti.
Psi imaju sekutiće, očnjake, pretkutnjake (premolare) i kutnjake (molare). Potpuno mlečno zubalo obično ima 28 zuba, a trajno 42. Kutnjaci nemaju mlečne prethodnike, kao ni prvi trajni pretkutnjaci. Broj zuba kod pojedinog psa može odstupati zbog nedostatka zubnih zametaka, zadržanih mlečnih zuba, povrede ili prethodnog vađenja.
Približan uzrast | Uobičajene promene na zubima |
|---|---|
Od rođenja do oko 2–3 nedelje | Štenad se rađa bez izniklih zuba; prvi mlečni zubi obično počinju da niču oko treće nedelje. |
Oko 3–6 nedelja | Postepeno niču mlečni sekutići, očnjaci i pretkutnjaci. |
Oko 6–8 nedelja | Većina štenadi ima svih 28 mlečnih zuba. |
Oko 3–5 meseci | Počinje zamena mlečnih zuba trajnim, obično najpre sekutića. |
Oko 4–7 meseci | Niču trajni očnjaci, pretkutnjaci i kutnjaci. Periodi nicanja se preklapaju. |
Oko 6–7 meseci | Većina pasa ima formirano trajno zubalo, uz individualna odstupanja. |
Odrasli psi | Istrošenost, naslage i promena boje mogu pomoći samo u gruboj proceni. Ne postoji pouzdana tabela koja svaku takvu promenu vezuje za tačnu godinu života. |
Navedeni rasponi su orijentacioni. Ako trajni zub raste pored mlečnog koji nije ispao ili zubi ne niču kako se očekuje, potreban je veterinarski pregled. Nemojte sami vaditi mlečne zube.
Klimanje i ispadanje trajnih zuba nisu bezazlen znak starosti. Mogu ukazivati na bolest potpornog tkiva zuba ili povredu. Neprijatan zadah, krvarenje desni, otežano žvakanje i bol takođe zahtevaju pregled. Ako pas ne dopušta da mu pogledate usta, ne otvarajte ih na silu.
Šta oči mogu da otkriju?
Izraz pogleda, sjaj očiju ili boja dužice nisu pouzdani pokazatelji starosti. Kod nekih starijih pasa sočivo dobija blago plavičasto-sivu zamućenost usled promena povezanih sa starenjem. To nije isto što i katarakta, a razliku utvrđuje veterinar.
Zamućenje oka ne treba automatski pripisati godinama. Nagla promena izgleda oka ili vida, crvenilo, žmirkanje i očigledan bol zahtevaju hitan veterinarski pregled, naročito ako pas iznenada udara u predmete ili ne želi da otvori oko.
Telesna građa i mišićna masa
Stariji psi mogu gubiti mišićnu masu i sporije se kretati, ali izgled tela mnogo zavisi od aktivnosti, ishrane, građe i zdravstvenog stanja. I mladi psi mogu biti gojazni ili slabo mišićavi, a stariji psi mogu dugo ostati u dobroj kondiciji.
Mršavljenje, naglo gojenje, otežano ustajanje ili izbegavanje stepenica nisu način da se odredi broj godina. Takve promene treba proceniti na pregledu, jer mogu biti povezane sa bolom ili bolešću.
Dlaka i sede dlačice
Sede dlačice, naročito oko njuške, često se pojavljuju sa starenjem, ali mogu nastati i kod mlađih pasa. Njihova pojava i uočljivost zavise i od nasleđa i boje dlake. Ne postoji određena godina u kojoj svi psi počinju da sede.
Sjaj i gustina dlake više govore o njenom tipu, nezi i opštem stanju nego o tačnom uzrastu. Proređivanje dlake, svrab ili nagla promena njenog kvaliteta ne treba da se objašnjavaju samo starošću.
Ponašanje i potreba za odmorom
Mlađi psi često imaju više kratkih naleta igre, dok neki stariji psi biraju mirnije aktivnosti i duže se oporavljaju od napora. Ipak, temperament, obuka, iskustva, stres i zdravlje snažno utiču na ponašanje. Miran pas nije nužno star, niti je razigran pas nužno mlad.
Štenad takođe mnogo spava, pa sama dužina odmora nije dobar pokazatelj. Novonastala bezvoljnost, dezorijentacija, noćni nemir ili promena odnosa prema ljudima i životinjama razlog su da se proveri zdravlje, a ne da se samo zaključi da je pas ostario.
Kako proceniti starost vrlo mladog šteneta?
Kod vrlo mlade štenadi posmatraju se razvoj čula, način kretanja i zubi. Razvojne prekretnice ne nastupaju kod svih istog dana, pa ih treba tumačiti zajedno, a ne kao precizan kalendar.
U prve dve nedelje oči su u početku zatvorene, sluh još nije funkcionalno razvijen, a štenad se uglavnom kreće puzanjem. Čulo mirisa koristi od rođenja.
Oči se obično otvaraju oko 10–14. dana, ali vid još nije potpuno razvijen. Sluh se postepeno razvija tokom druge i treće nedelje. Ne pokušavajte da otvorite kapke na silu.
Oko druge do treće nedelje štenad počinje da se podiže i pravi nesigurne korake. Tokom treće i četvrte nedelje hodanje postaje sigurnije.
Tokom narednih nedelja postepeno se pojačavaju istraživanje okoline i igra sa drugim štencima, uz i dalje veliku potrebu za snom.
Žvakanje predmeta i grickanje tokom igre nisu precizan pokazatelj uzrasta. Mogu biti povezani sa istraživanjem, zamenom zuba, uzbuđenjem ili nedovoljno zadovoljenim potrebama. Ponašanje se ne popravlja automatski do određenog meseca; važni su bezbedno okruženje i dosledno učenje uz nagrađivanje.
Pojava polnog ponašanja takođe dosta varira. Polna zrelost nije isto što i završetak telesnog i ponašajnog razvoja, niti sama po sebi znači da je pas spreman za parenje.
Izgled, veličina i težina šteneta
Šteneća dlaka se tokom odrastanja postepeno menja, ali vreme i izgled te promene zavise od rase i tipa dlake. Zaobljeno telo, velike šape ili nezgrapno kretanje mogu biti deo razvoja, ali ne određuju pouzdano uzrast.
Ne postoji univerzalna tabela težine prema mesecima za svu štenad. Štene male rase i štene velike rase iste starosti mogu se višestruko razlikovati po masi. Ako su poreklo i očekivana veličina poznati, praćenje rasta može pomoći proceni, ali kod mešanaca ostaje dosta neizvesnosti. Redovna merenja korisnija su za praćenje napretka nego jedno merenje za određivanje starosti.
Kod vrlo mladog šteneta koje ne sisa, ne napreduje, deluje hladno ili malaksalo, stalno cvili ili otežano diše, odmah potražite veterinarsku pomoć. U tom uzrastu stanje može brzo da se pogorša.
Kako veličina i rasa utiču na razvoj?
Mali psi u proseku ranije završavaju telesni rast nego veliki i džinovski psi. To ne znači da svaka životinja iste rase sazreva istim tempom. Završetak rasta, polna zrelost i ponašajno sazrevanje različiti su procesi.
Male rase često najveći deo rasta završe približno do 8–12 meseci, srednje oko prve godine, a velike i džinovske mogu nastaviti da rastu do 18–24 meseca. Ovo su široki orijentiri, ne način da se starost nepoznatog psa izračuna iz njegove veličine.
Manji psi u proseku žive duže od velikih, ali rasa i veličina ne određuju životni vek pojedinačnog psa. Veći psi često ulaze u stariju životnu fazu ranije. Potrebu za češćim kontrolama procenjujte sa veterinarom prema veličini, zdravstvenoj istoriji i promenama koje primećujete.
Da li jedna pseća godina znači sedam ljudskih?
Ne. Pravilo množenja sa sedam ne prati razvoj pasa: tokom prve dve godine promene su mnogo brže nego kasnije, a tempo starenja razlikuje se prema veličini i drugim osobinama. Ni druge jednostavne formule ne daju tačan ekvivalent ljudskih godina.
Za negu je korisnije znati da li je pas štene, mlad odrasli, zreo ili stariji pas nego pretvarati njegove godine u ljudske. Ako datum rođenja nije poznat, zabeležite procenjeni raspon koji je dao veterinar i prilagođavajte negu stvarnim potrebama psa.
