Maltipu je mali pas nastao ukrštanjem maltezera i toj ili patuljaste pudle. Veličina, dlaka i temperament mogu se znatno razlikovati među psima, pa izgled i ponašanje šteneta nije moguće potpuno predvideti na osnovu ovog naziva.

Koliko dugo žive maltipui?

Za maltipue se često navodi okvir od 13 do 15 godina, ali taj podatak treba shvatiti kao grubu orijentaciju, a ne kao pouzdano utvrđen prosek za sve ove pse. Pojedini psi žive kraće ili duže, u zavisnosti od nasleđa, bolesti, telesne kondicije, uslova života i dostupne zdravstvene nege.

Dobra nega može smanjiti pojedine zdravstvene rizike i pomoći da se problemi ranije otkriju, ali ne garantuje dug život. Genetika nije zanemarljiv faktor, a bolest se može javiti i kod pažljivo negovanog psa. Ukrštanje dve rase samo po sebi ne isključuje nasledne bolesti.

Šta vlasnik može da uradi za zdravlje psa?

Uravnotežena ishrana i zdrava telesna masa

Birajte potpunu hranu prilagođenu uzrastu, zdravstvenom stanju i potrebama psa. Hrana namenjena malim psima može imati granule koje se lakše uzimaju i žvaću, ali sam oblik granula nije garancija zdravih zuba. Sveža voda treba da bude stalno dostupna.

Porcije prilagođavajte telesnoj kondiciji, a ne samo apetitu ili preporuci na pakovanju. Poslastice uračunajte u dnevni unos hrane. Masni ostaci obroka mogu izazvati tegobe, a pojedine namirnice za ljude, poput čokolade, grožđa, suvog grožđa, luka i proizvoda sa ksilitolom, otrovne su za pse.

Ako želite da pripremate obroke kod kuće, plan ishrane sastavite sa veterinarom stručnim za ishranu. Kombinacija mesa, pirinča i povrća nije automatski potpun obrok za dugoročnu ishranu. Kod viška kilograma mršavljenje treba da bude postepeno i praćeno, bez naglog uskraćivanja hrane.

Redovni pregledi i preventiva

Za zdravog odraslog psa godišnji veterinarski pregled je uobičajena polazna tačka. Starijim psima i onima sa hroničnim bolestima često su potrebne češće kontrole, prema proceni veterinara. Pregled obuhvata više od vakcinacije: telesnu masu, zube, srce, kretanje i promene koje vlasnik primećuje kod kuće.

Plan vakcinacije i zaštite od spoljašnjih i unutrašnjih parazita prilagođava se uzrastu, načinu života, putovanjima i lokalnim rizicima. Ne daju se sve vakcine u istim razmacima. Zakonske obaveze proverite kod nadležnog organa i veterinara u zemlji u kojoj pas boravi.

Kretanje, igra i odmor

Mala veličina ne znači da psu nisu potrebne šetnje. Obezbedite svakodnevno kretanje, njuškanje, igru i kratke vežbe uz nagrađivanje. Dve šetnje od po pola sata mogu odgovarati nekim odraslim psima, ali nisu univerzalna mera: trajanje i intenzitet prilagodite uzrastu, kondiciji, vremenu i zdravstvenom stanju.

Maltipu može živeti u stanu ili kući, uz bezbedne uslove i blizinu ljudi; nije namenjen stalnom boravku napolju. Osetljivost na hladnoću zavisi od dlake, veličine, šišanja i zdravlja. Nekim psima je potrebna odeća tokom hladnih šetnji. Tokom vrućine birajte hladnije delove dana i izbegavajte vrele površine.

Nega dlake, očiju i ušiju

Dlaka maltipua može biti ravnija, talasasta ili kovrdžava. Često je potrebno svakodnevno češljanje, naročito ako je duga i sklona mršenju. Učestalost kupanja i šišanja prilagodite konkretnom psu uz savet profesionalnog grumera. Koristite preparate namenjene psima i ne pokušavajte da makazama sečete čvorove tik uz kožu.

Područje oko očiju po potrebi nežno očistite čistom gazom navlaženom fiziološkim rastvorom, koristeći posebnu gazu za svako oko. Ne sipajte kozmetičke preparate u oko. Pojačano suzenje, crvenilo, žmirkanje ili sekret nisu samo estetski problem i zahtevaju pregled. Uši redovno pogledajte, ali ih ne čistite duboko štapićima; neprijatan miris, bol i učestalo tresenje glavom razlog su za odlazak veterinaru.

Svakodnevna briga o zubima

Mali psi često imaju probleme sa desnima i potpornim tkivima zuba. Psa postepeno navikavajte na svakodnevno pranje zuba četkicom i pastom za pse. Tvrde kosti, rogovi i drugi veoma tvrdi predmeti mogu polomiti zube; obične granule ne zamenjuju četkanje ni veterinarski pregled.

Neprijatan zadah, krvarenje desni, otežano žvakanje ili klimavi zubi zahtevaju pregled. Lečenje zavisi od nalaza i može uključivati profesionalno čišćenje u anesteziji i vađenje obolelih zuba.

Nasledne i stečene bolesti

Maltipui mogu naslediti zdravstvene probleme prisutne kod maltezera i pudli, ali to ne znači da će ih svaki pas razviti. Pri izboru šteneta tražite dokumentaciju o zdravstvenim pregledima i odgovarajućim testovima roditelja. Sam rodovnik ili tvrdnja da su roditelji zdravi nisu zamena za rezultate pregleda.

Napadi i epilepsija

Epilepsija je jedan od mogućih uzroka ponavljanih napada, ali napadi mogu nastati i zbog trovanja, metaboličkih poremećaja ili drugih bolesti. Zato se nasledna epilepsija ne može zaključiti samo na osnovu izgleda napada. Terapija kod mnogih pasa smanjuje učestalost i težinu napada, ali zahteva veterinarski nadzor.

Tokom napada uklonite predmete o koje pas može da se povredi, merite trajanje i ne stavljajte mu ruke ili predmete u usta. Napad koji traje pet minuta ili duže, kao i ponovljeni napadi bez potpunog oporavka između njih, zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć. I prvi kratak napad treba što pre prijaviti veterinaru.

Progresivna atrofija mrežnjače

Progresivna atrofija mrežnjače obuhvata nasledna oboljenja koja postepeno dovode do gubitka vida. Prvi znak može biti otežano snalaženje u sumraku, ali vreme pojave i tok bolesti variraju. Za ove bolesti uglavnom ne postoji terapija koja pouzdano zaustavlja propadanje mrežnjače; pregled veterinarskog oftalmologa važan je za dijagnozu i isključivanje drugih uzroka.

Pas sa oslabljenim vidom može se dobro prilagoditi uz stabilan raspored nameštaja, zaštitu stepenica i bezbedne šetnje. Nagli gubitak vida ili bolno oko zahtevaju hitan pregled, umesto pretpostavke da je uzrok nasledna bolest.

Kako proceniti starost psa?

Najpouzdaniji podatak je poznat datum rođenja. Ako dokumentacije nema, veterinar može proceniti životno doba na osnovu razvoja zuba i opšteg pregleda. Kod štenadi je procena obično preciznija nego kod odraslih pasa; većina pasa dobije stalne zube približno do šestog ili sedmog meseca.

Veličina, razigranost, kamenac i zamućenost očiju ne mogu pouzdano otkriti tačan uzrast. Na njih utiču nasleđe, nega i bolesti. Zamućeno oko zato ne treba pripisati samo starosti, a manjak aktivnosti može ukazivati na bol, a ne na očekivano starenje.

Tabele pretvaranja psećih godina u ljudske samo su ilustracija: ne postoji tačna konverzija koja važi za svakog psa. Za planiranje nege korisniji su telesna kondicija, pokretljivost, ponašanje i veterinarski nalazi.

Kako prilagoditi negu starijem maltipuu?

Pratite promene apetita, žeđi, mokrenja, težine, sna i kretanja. Ne smanjujte aktivnost automatski samo zbog godina: kraće, češće šetnje i dalje mogu prijati, dok hramanje ili brzo zamaranje zahtevaju procenu. Neklizajuće podloge, pristupačan ležaj i izbegavanje visokih skokova mogu olakšati svakodnevicu.

Ishranu i učestalost kontrola prilagodite nalazima, a ne samo oznaci „senior” na pakovanju hrane. Najvažniji cilj nije obećani broj godina, već očuvanje udobnosti, funkcionalnosti i dobrog kvaliteta života.