Životni vek rotvejlera obično se procenjuje na oko 8–10 godina. Neki psi dožive 12 godina ili više, dok drugi žive kraće zbog bolesti ili drugih okolnosti. To je okvirna procena, a ne prognoza za svakog psa: dobra nega može doprineti zdravlju i kvalitetu života, ali ne garantuje dugovečnost.
Od čega zavisi životni vek rotvejlera?
Na životni vek utiču nasledne osobine, bolesti, telesna težina, ishrana, fizička aktivnost i dostupnost veterinarske nege. Vlasnik ne može da kontroliše sve ove faktore, ali može da smanji pojedine rizike i na vreme prepozna promene u zdravlju psa.
Ishrana i telesna težina. Potpuna, uravnotežena hrana i odgovarajuće porcije pomažu u održavanju zdrave težine. Gojaznost dodatno opterećuje zglobove i može pogoršati postojeće zdravstvene probleme.
Kretanje i mentalna stimulacija. Redovne šetnje, igra i učenje treba da budu prilagođeni uzrastu, kondiciji i zdravstvenom stanju psa.
Preventivna nega. Veterinarski pregledi, vakcinacija, zaštita od parazita i nega zuba pomažu u prevenciji pojedinih bolesti i ranom otkrivanju problema.
Naslednost. Ako birate štene, od uzgajivača tražite dokumentaciju o zdravstvenim pregledima roditelja, naročito o proceni kukova i laktova. Dobri nalazi smanjuju neizvesnost, ali ne garantuju da štene neće razviti bolest.
Da li pol i kastracija utiču na dugovečnost?
Samo na osnovu pola nije moguće pouzdano predvideti koliko će pojedinačni rotvejler živeti. Odluku o kastraciji i vremenu zahvata treba doneti sa veterinarom, uz razmatranje uzrasta, zdravlja, razvoja i načina života psa. Zahvat može sprečiti pojedine bolesti reproduktivnih organa, ali ima i moguće rizike i ne garantuje duži život niti rešavanje problema u ponašanju. Parenje psu nije neophodno za zdravlje.
Starost rotvejlera po ljudskim merilima
Pseće godine ne mogu se precizno pretvoriti u ljudske jednostavnim množenjem. Psi brzo sazrevaju u prvim godinama, a velike rase uglavnom imaju kraći životni vek od malih. Rotvejler može nastaviti telesno sazrevanje i nakon prve godine, što ne znači da kasnije sporo stari. Za planiranje nege važniji su njegovo zdravstveno stanje, pokretljivost i promene u ponašanju nego broj „ljudskih godina“.
Kako proceniti starost rotvejlera?
Najpouzdaniji podatak je poznat datum rođenja. Ako njega nema, veterinar može dati okvirnu procenu na osnovu zuba, razvoja tela i opšteg zdravstvenog stanja. Procena je obično preciznija kod štenaca nego kod odraslih pasa.
Mlečni zubi počinju da niču približno u trećoj ili četvrtoj nedelji, a većina štenaca ima sve mlečne zube do šeste do osme nedelje.
Zamena mlečnih zuba trajnim obično počinje oko trećeg ili četvrtog meseca i završava se približno do šestog ili sedmog meseca.
Kod odraslih pasa istrošenost, kamenac i nedostajući zubi nisu pouzdan pokazatelj tačnog uzrasta. Na njih utiču ishrana, navike žvakanja, higijena, povrede i bolesti.
Seda dlaka i smanjena aktivnost mogu pratiti starenje, ali ne određuju tačnu starost. Zamućenje očiju, nagla malaksalost ili gubitak mišićne mase ne treba pripisivati godinama bez pregleda, jer mogu biti znaci bolesti.
Zdravstveni problemi na koje treba obratiti pažnju
Rotvejleri imaju sklonost ka određenim zdravstvenim problemima, ali to ne znači da će ih svaki pas razviti. Poznavanje znakova bolesti pomaže vlasniku da pravovremeno potraži pomoć; dijagnozu i terapiju određuje veterinar.
Displazija kukova i laktova
Nepravilan razvoj zglobova može dovesti do bola, hramanja, ukočenosti i otežanog ustajanja. Lečenje zavisi od nalaza i može uključivati kontrolu težine, prilagođeno kretanje, lekove koje propiše veterinar i, u nekim slučajevima, operaciju. Ne dajte psu lekove protiv bolova namenjene ljudima bez veterinarskog uputstva.
Maligni tumori
Kod rotvejlera je posebno važna sklonost ka osteosarkomu, malignom tumoru kosti. Trajno hramanje, bol ili otok noge zahtevaju veterinarski pregled. Nove ili rastuće kvržice takođe treba pregledati, iako nisu sve maligne. Izgled promene nije dovoljan za dijagnozu, a izbor lečenja zavisi od vrste i proširenosti bolesti.
Proširenje i uvrtanje želuca
Proširenje i uvrtanje želuca je životno ugrožavajuće stanje koje se može javiti kod velikih pasa. Znaci uključuju bezuspešne pokušaje povraćanja, naglo nadut ili bolan stomak, obilno balavljenje, nemir, slabost ili kolaps. Ako se pojave, odmah krenite u veterinarsku ambulantu i najavite dolazak; ne čekajte da prođu i ne pokušavajte kućno lečenje. Uzrok nije jednostavno vezan za jedan veliki obrok ili vežbanje, a stanje zahteva hitno zbrinjavanje, često i operaciju.
Hipotireoza
Smanjena funkcija štitne žlezde može se ispoljiti malaksalošću, dobijanjem na težini i promenama kože i dlake. Ovi znaci nisu specifični samo za hipotireozu, pa su za dijagnozu potrebni pregled i odgovarajuće analize. Lečenje obično uključuje nadoknadu hormona uz redovne kontrole.
Kako podržati zdravlje i kvalitet života?
Pravilna ishrana i dostupna voda
Birajte potpunu hranu prilagođenu uzrastu i zdravstvenim potrebama psa. Za štence je važna hrana namenjena rastu velikih rasa; dodatke, naročito kalcijum, ne uvodite na svoju ruku. Količina navedena na pakovanju je početna smernica, a porcije treba prilagođavati telesnoj kondiciji, aktivnosti i preporuci veterinara. Poslastice uračunajte u dnevni unos hrane.
Sveža, čista voda treba da bude stalno dostupna.
Odraslom psu obroke je obično praktično podeliti na dva dnevno, dok štencima treba više manjih obroka. Izbegavajte veoma obilne obroke i intenzivno vežbanje neposredno oko hranjenja, ali nemojte smatrati da to potpuno sprečava uvrtanje želuca.
Nega, socijalizacija i obuka
Rotvejler može živeti u stanu ili kući ako ima dovoljno kretanja, kontakta sa ljudima i udobno mesto za odmor. Redovno četkajte dlaku, pratite dužinu noktiju i stanje ušiju, a zube čistite pastom namenjenom psima. Kupanje prilagodite zaprljanosti i stanju kože; zdrave uši ne zahtevaju stalno čišćenje.
Rotvejleri su snažni psi kojima su potrebni dosledno usmeravanje, rana i postepena socijalizacija i obuka zasnovana na nagrađivanju. Temperament se razlikuje od psa do psa, a socijalizacija ne garantuje slaganje sa svim ljudima i životinjama. Ako vam treba pomoć, obratite se stručnjaku koji koristi nenasilne metode rada.
Aktivnost prilagođena psu
Obezbedite svakodnevne šetnje, vreme za njuškanje, igru i kratke vežbe učenja. Opterećenje povećavajte postepeno. Kod štenaca izbegavajte forsirano trčanje i ponavljane visoke skokove, a kod pasa sa bolnim zglobovima plan kretanja uskladite sa veterinarom. Po vrućini birajte hladnije delove dana, obezbedite hlad i vodu i nikada ne ostavljajte psa u parkiranom automobilu.
Vakcinacija, zaštita od parazita i pregledi
Veterinar treba da odredi raspored vakcinacije i zaštite od unutrašnjih i spoljašnjih parazita prema uzrastu, zdravstvenom stanju, načinu života i lokalnim rizicima. Vakcine smanjuju rizik od određenih ozbiljnih infekcija, ali ne štite od svih bolesti. Tretman protiv gljivica nije rutinska priprema za vakcinaciju; potrebu za drugim tretmanima procenjuje veterinar. Zakonske zahteve, naročito za vakcinaciju protiv besnila, proverite kod nadležnog organa u zemlji u kojoj živite.
Redovne preventivne preglede planirajte sa veterinarom, a kod starijih pasa ili pasa sa hroničnim bolestima kontrole mogu biti češće. Prijavite promene apetita, težine, žeđi, mokrenja, disanja ili pokretljivosti. Otežano disanje, kolaps, veoma blede desni i znaci uvrtanja želuca zahtevaju hitnu pomoć. Pravovremeni pregled može poboljšati mogućnosti lečenja, ali ishod zavisi od uzroka i težine bolesti.
