Pomeranski i drugi manji špicevi često žive oko 12–16 godina, a pojedini i duže. Ipak, naziv „špic” obuhvata pse različitih rasa i veličina, pa jedan raspon ne opisuje sve podjednako. Nasleđe, zdravstveno stanje, telesna masa i svakodnevna nega važniji su za pojedinačnog psa od same procene u godinama.
Šta utiče na životni vek špica?
Manji psi u proseku žive duže od velikih, ali veličina nije jedini činilac. Dobra nega može smanjiti neke rizike i pomoći da pas očuva kvalitet života; ne može sprečiti svaku bolest niti garantovati dugovečnost.
Nasleđe i rasa. Podaci o zdravlju roditelja i pregledima relevantnim za rasu pomažu pri izboru šteneta, ali nisu garancija da pas neće oboleti.
Ishrana i telesna masa. Potpuna, uravnotežena hrana i primerene porcije pomažu u održavanju zdrave težine. Gojaznost opterećuje zglobove i povezana je sa većim rizikom od zdravstvenih problema.
Preventivna zaštita. Vakcinacija, zaštita od parazita i redovni pregledi prilagođavaju se uzrastu, zdravlju i načinu života psa.
Kretanje, odmor i bezbednost. Redovne šetnje, igra i mirno mesto za odmor podržavaju dobrobit psa. Povodac, bezbedan prostor i sprečavanje padova smanjuju rizik od povreda.
Nega zuba, kože i dlake. Redovna nega olakšava uočavanje promena i pomaže u sprečavanju pojedinih problema.
Da li svi špicevi žive podjednako dugo?
Ne. Špicevi nisu jedna rasa. Pomeranski špic je patuljasti varijetet nemačkog špica, dok su japanski špic i norbotenski špic zasebne rase. Šira grupa špiceva i pasa primitivnog tipa uključuje i mnoge druge rase, pa nije opravdano svima pripisati isti životni vek.
Za pomeranskog i druge manje špiceve okvir od oko 12–16 godina može poslužiti kao orijentacija, a ne kao prognoza za konkretnog psa.
Pomeranski špic i ostali nemački špicevi
Nemački špic obuhvata više varijeteta: patuljastog, odnosno pomeranskog špica, malog, srednjeg i velikog špica, kao i volfšpica, poznatog i kao keeshond. Oni se razlikuju po veličini, ali i po zdravstvenim rizicima, pa isti raspon godina ne treba predstavljati kao utvrđen prosek za svaki varijetet.
Pomeranski špic je veoma mali pas. Pri izboru šteneta važniji su zdravlje, odgovoran uzgoj i odgovarajući pregledi nego obećanja o izuzetno sitnoj veličini. Mali špic nije samo pomeranac sa drugačijom dlakom: veličina i građa takođe su deo razlika između varijeteta.
Volfšpic je među najvećim nemačkim špicevima. Ni kod njega, niti kod velikog i srednjeg špica, veličina sama po sebi nije dovoljna da se predvidi dužina života. Za vlasnika su korisniji podaci o zdravlju njegove linije i individualni plan preventivne nege.
Japanski i norbotenski špic
Japanski špic je zasebna rasa prepoznatljiva po beloj dlaci. Norbotenski špic potiče iz Švedske i ima lovačko poreklo. Iako dele neke osobine špiceva, njihove potrebe i zdravstveni rizici nisu istovetni onima kod pomeranca. Za procenu očekivanog životnog veka treba uzeti u obzir konkretnu rasu, a ne samo naziv „špic”.
Da li pol i sterilizacija utiču na dugovečnost?
Pol nije pouzdan kriterijum za izbor psa koji će duže živeti. Razlike zabeležene među grupama pasa ne predviđaju sudbinu pojedinačnog mužjaka ili ženke. Na ishod utiču i zdravstveno stanje, nasledni faktori, način života i reproduktivni status.
Kod nekastriranih mužjaka potraga za ženkom u teranju može povećati rizik od bežanja, ali se to ne odnosi na svakog psa. Kastracija sprečava bolesti uklonjenih testisa i može pomoći kod određenih problema sa prostatom, ali nije rešenje za svako neželjeno ponašanje.
Kod ženki uklanjanje jajnika, sa matericom ili bez nje, sprečava graviditet i uobičajeni razvoj piometre, opasne infekcije materice. Operacija ima i rizike, a njen uticaj na druge bolesti zavisi od više činilaca. O zahvatu i odgovarajućem terminu odlučuje se sa veterinarom; nije opravdano obećavati da će produžiti život za određeni broj godina.
Kako se godine psa porede sa ljudskim?
Ne postoji precizna formula za pretvaranje psećih godina u ljudske. Psi brzo sazrevaju u prvim godinama, a kasniji tok starenja zavisi i od veličine i rase. Sledeća tabela prikazuje samo jednu pojednostavljenu ilustraciju za male pse: nije medicinska procena niti pokazatelj koliko će pas još živeti.
Godine psa | Okvirno ljudskih godina | Godine psa | Okvirno ljudskih godina |
|---|---|---|---|
1 | 15 | 12 | 64 |
2 | 24 | 13 | 68 |
3 | 28 | 14 | 72 |
4 | 32 | 15 | 76 |
5 | 36 | 16 | 80 |
6 | 40 | 17 | 84 |
7 | 44 | 18 | 88 |
8 | 48 | 19 | 92 |
9 | 52 | 20 | 96 |
10 | 56 | 21 | 100 |
11 | 60 | 22 | 104 |
Zdravstvene promene na koje treba obratiti pažnju
Sklonost određenom problemu ne znači da će ga svaki pas razviti. Rizici se razlikuju među rasama i varijetetima, a simptomi sami po sebi nisu dovoljni za dijagnozu.
Zglobovi i kretanje
Kod malih špiceva može se javiti luksacija patele, odnosno pomeranje čašice kolena iz njenog uobičajenog položaja. Povremeno podizanje zadnje noge, preskakanje koraka, šepanje ili bol razlog su za pregled. Problem često ima razvojnu i naslednu osnovu; nije opravdano svoditi ga samo na skakanje sa nameštaja. Održavajte zdravu težinu i obezbedite neklizajuće podloge.
Koža i dlaka
Svrab, crvenilo, vlažne bolne promene ili proređivanje dlake mogu imati različite uzroke, uključujući parazite, alergije i druge bolesti. Kod pomeranaca se javlja i gubitak dlake poznat kao alopecija X, ali se taj naziv ne može pripisati svakoj ćelavoj površini. Pregled je potreban pre izbora terapije.
Zubi i desni
Mali psi su skloni nakupljanju naslaga i bolestima potpornog tkiva zuba. Neprijatan zadah, krvarenje desni, ispadanje hrane iz usta ili izbegavanje žvakanja zahtevaju pregled. Četkanje pomaže u prevenciji, ali ne uklanja već formiran zubni kamenac i ne zamenjuje veterinarsko lečenje.
Oči i disanje
Pojačano suzenje može imati više uzroka. Crvenilo, žmirkanje, zamućenje oka ili nagla promena vida zahtevaju brz pregled, a ne samo čišćenje. Čistite samo područje oko očiju, bez trljanja očne površine i bez kapi na svoju ruku.
Kod pomeranaca se mogu javiti problemi sa dušnikom, uključujući kolaps dušnika. Ponavljan kašalj ili slabija tolerancija napora treba da se ispitaju. Otežano disanje, plave ili sive sluzokože, kolaps ili gubitak svesti zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć, bez obzira na mogući uzrok.
Kako podržati dug i kvalitetan život špica
Prilagodite ishranu i aktivnost
Birajte potpunu hranu za odgovarajući uzrast i zdravstveno stanje. Ako pripremate obroke kod kuće, recepturu neka sastavi veterinar sa znanjem iz ishrane. Merite porcije, uračunajte poslastice i pratite telesnu kondiciju, jer gusta dlaka može prikriti višak kilograma.
Obezbedite svakodnevne šetnje, njuškanje, igru i kratke treninge uz nagrađivanje. Trajanje i intenzitet prilagodite psu, vremenu i eventualnim bolestima. Mali rast ne znači da su psu dovoljne samo aktivnosti u stanu, ali ni da treba forsirati psa koji pokazuje umor, bol ili teško diše.
Dogovorite plan prevencije sa veterinarom
Zdrav odrasli pas obično treba najmanje godišnji pregled. Starijim i hronično bolesnim psima često odgovaraju kontrole na šest meseci ili češće, prema proceni veterinara. Promene apetita, žeđi, mokrenja, težine ili ponašanja nisu razlog da se čeka sledeća redovna kontrola.
Raspored vakcinacije zavisi od vakcine, prethodnih doza, rizika i lokalnih propisa; ne daju se sve vakcine nužno svake godine. Zaštita od unutrašnjih i spoljašnjih parazita takođe se određuje prema riziku, putovanjima i lokalnoj rasprostranjenosti parazita. Plan i važeće obaveze proverite sa veterinarom, a kada je potrebno i kod nadležnog organa.
Negujte dlaku i zube bez preterivanja
Redovno iščetkavajte gustu dlaku i poddlaku, naročito tokom linjanja, a psa kupajte prema potrebi šamponom za pse. Rutinsko brijanje veoma kratko uglavnom nije dobar izbor za dvostruku dlaku; kod nekih pasa ponovni rast može biti nepravilan ili usporen. Uredno skraćivanje pojedinih delova i šišanje iz medicinskih razloga nisu isto što i potpuno brijanje.
Zube je najbolje prati svakodnevno četkicom i pastom namenjenom psima, uz postepeno navikavanje. Ako su desni bolne ili krvare, tražite savet veterinara pre nastavka četkanja.
Obezbedite predvidljivu rutinu i mir
Promene u domu uvodite postepeno kada je moguće. Psu obezbedite mirno mesto za odmor, dovoljno sna i pozitivno navikavanje na nove situacije. Ako strah, uznemirenost ili teško podnošenje samoće traju, potražite pomoć veterinara i stručnjaka za ponašanje koji koristi humane metode. Umirujuća sredstva nemojte davati bez stručnog saveta.
Može li špic živeti duže od 16 godina?
Može, naročito među manjim psima, ali izuzetnu dugovečnost ne treba očekivati kao pravilo. Važnije je pratiti udobnost, pokretljivost, apetit i interesovanje za svakodnevne aktivnosti nego porediti psa sa najdugovečnijim jedinkama. Usporavanje, bol i promene ponašanja ne treba automatski pripisivati starosti: mnogim tegobama može se pomoći nakon pregleda.
