Pomoranski špic je idealan saputnik za aktivan život

Pomoranski špic – idealan pas-pratilac. Nježan prema vlasniku, aktivan i dobroćudan.

• Zemlja porekla: Nemačka
• Veličina: minijaturna
• Visina: 18-24 cm u ramenima
• Težina: od 1,5 do 4 kg
• Životni vek: 12-15 godina
• Grupa pasmine po MKF: špic i pasmine primitivnog tipa

Osnovne činjenice

• Pomoranski špic – pasmina koja je u davna vremena bila veoma popularna među kraljevskim osobama i predstavnicima boema. Na primer, takve pse su imali Katarina Velika, Marija Antoaneta, Mocart, Mikelanđelo i Emil Zola.
• Pomoranski špic – mali pas koji je idealan za život u gradskim stanovima. Iako je pas aktivan i pokretan, ne zahteva intenzivne fizičke vežbe – dovoljni su umereni napori.
• Poznato je da su tokom potonuća Titanika neki psi uspeli da se spasu u čamacima sa svojim vlasnicima. Dvoje tih ljubimaca bili su upravo pomoranski špicovi, koji su pripadali porodici Rothschild.
• Ova pasmina je prilično stara – prva pominjanja datiraju iz 17. i 18. veka.
• Pomoranski špicovi imaju tendenciju ka prejedanju, te je veoma važno poštovati preporučene norme ishrane kako bi pas zadržao idealnu težinu.

Istorija pasmine

Pomoranski špicovi, ili jednostavno pomoranci, spadaju u pasmine primitivnog tipa. U njihovom nastanku prvenstveno je učestvovao prirodni odabir, a ne veštačka selekcija.

Postoji mišljenje da su pomoranski špicovi potekli od pasa koji su ličili na vukove. U davna vremena živeli su na teritoriji Srbije, kao i na severu naše zemlje. Početkom 17. veka, prevezeni su u istorijsku oblast Pomeraniju, koja se nalazila između Poljske i Nemačke.

Lokalno stanovništvo koristilo je ove pse za lov, jahanje, pa čak i kao pse-pastore, čime su pokazivali svoju svestranost.

Težina psa u to vreme iznosila je oko 15-17 kg, a boje su bile različite – psi mogu biti bež, beli, crni i sl.

Na kraju 17. veka, engleska kraljica Šarlota bila je toliko impresionirana izgledom ovih pasa da ih je dovela u Britaniju. Iz istorijskih dokumenata poznata su imena poput Merkura i Fibi, a postoje portreti na kojima je kraljica prikazana sa svojim ljubimcima.

Krajem 19. veka, unuka kraljice Šarlote kupila je pasmicu po imenu Marko. Ta jedinka je najviše podsećala na savremene predstavnike pasmine pomoranskog špica. Njena težina nije prelazila 5 kg. U to vreme pasmina se zvala volpino italijano, dok se danas zvanično priznata pasmina razlikuje po standardu boje – zvanično se dozvoljava samo bela, dok je štene unuke bilo boje karamele. Ubrzo su ovakvi pahuljasti psi stekli veliku popularnost u Velikoj Britaniji.

Engleska kraljica Viktorija bila je poznata po svojoj ljubavi prema psima i nastavila je sa uzgojem pomoranskih špica. Njihove minijaturne dimenzije dovele su do toga da su pasmini dobili nadimak 'pomoranci'. U njenom uzgojnom programu bilo je čak i trideset pasa, a omiljena je bila jedna pasmica po imenu Džina.

U Sjedinjenim Američkim Državama, pomoranski špic je vrlo brzo postao popularan. Prvog registrovanog pomoranskog špica u Americi zabeležio je AKC 1888. godine, a 1892. godine pas je prvi put predstavljen na izložbi.

Godine 1900, Američki kinološki savez je službeno priznao pasminu pomoranskog špica. Danas se ova pasmina smatra jednom od najpopularnijih na svetu.

Opis pasmine pomoranskog špica

I pored svoje male veličine, pomoranski špicovi imaju gusto telo i dobro razvijenu mišićnu masu, a pritom zadržavaju graciozan i elegantan izgled.

Prema standardu, dimenzije psa su minijaturne – visina u ramenima ne prelazi 24 cm, a težina se kreće od 1,5 do 4 kg, pri čemu predstavljaci iz izložbenog krila teže manje.

Glava

Glava je mala, sa širokim, klinastim zadnjim delom lobanje koji se postepeno sužava prema njušci. Potiljak je neprimetan, čelo je zaobljeno, a jagodice su gotovo nevidljive.

Njuška je uska i manja od same glave, što omogućava dobar prikaz zuba.

Uši su postavljene blizu glave i imaju trouglast oblik sa jasno zašiljenim vrhovima. Kod štenaca mogu vise, dok kod odraslih moraju stajati uspravno.

Nos je mali i uredan, sa bogatom crnom pigmentacijom. Međutim, kod svetlijih obojenih jedinki nos može imati braon nijansu.

Usta – prema standardu, dozvoljen je 'makazasti' ugriz, uz mogućnost kliještastog ugriza.

Puna zubna formula iznosi 42 zuba, pri čemu se može javiti i odsustvo premlaćenih zuba.

Usne su bogato pigmentisane i mogu biti crne ili braon, u zavisnosti od boje, dok viseći rubovi nisu dozvoljeni.

Oči su male, blago kosog položaja, ovalnog ili bademastog oblika sa tamnim kapcima, dok njihov živahan pogled daje psu izgled male lisice.

Vrat je jak, srednje dužine, sa blagim zakrivljenjem, bez visećih delova, mada je visok, što se zbog bujne dlake oko vrata teško primećuje.

Telo

Telo prelazi glatko iz vrata u ramena, sa kratkom linijom leđa i blago kosim eventualnim pregibom u luku ramenog pojasa.

Grudi su dobro mišićave, stomak je napet, a rebra su opipljiva kod psa sa normalnom težinom.

Rep je srednje dužine, postavljen visoko i uvijen u oblik prstena – tipično kada ga pas prevrne na leđa.

Udovi

Prednje noge imaju širok položaj sa dobro razvijenom mišićnom masom ramena. Prsti su lepo sabijeni, podsećajući na šape mačke, sa jastučićima u crnoj ili braon boji, u zavisnosti od tena dlake.

Zadnje noge trebaju biti paralelne, sa dobro razvijenim kukovima i malim, okruglim šapama sa crnim ili braon noktima.

Dlaka

Pomoranski špicovi imaju gust pokrivač dlake – kratka dlaka pokriva glavu, uši i prednje noge, dok je ostatak tela prekriven dužom dlakom. Dlaka je prava i bez uvijenih pramenova, a oko vrata formira karakterističnu bujnu 'grivu'. Na repu, dlaka je gusta i produžena.

Boje

Standardi pasmine u različitim zemljama dozvoljavaju razne boje. Kinološke federacije priznaju pomoranske špicove u crnoj, beloj, crvenoj i braon boji, uz eventualne male bele mrlje na udovima i grudnom košu.

U Sjedinjenim Američkim Državama dozvoljene su i varijacije poput merle, tigrovanih, soboljih i drugih, pri čemu se najskupljim smatraju psi sa plavom bojom.

Kinoapološkim asocijacijama su prihvaćene sledeće varijante boja:

• Bela – smatra se da su preci ove pasmine imali isključivo ovu boju, te ni male mrlje nisu dozvoljene.
• Crna – dlaka je izuzetno sjajna, sa poddlakom u istoj boji kao i krajnji sloj dlake.
• Crvena – nijansa varira od vatreno crvene do svetlije, s intenzivnijom bojom na grudima, šapama i njušci.
• Braon – može biti svetlija ili tamnija, pri čemu se preferiraju žive nijanse.
• Sobolja – dlaka je u dve boje, gde je koren svetliji, a vrh zatamnjeni, sa osnovnom bojom u crvenkastim, karamel ili bež tonovima.
• Pati-kolor – kombinacija više boja, gde je osnova obavezno bela, a ostale boje ravnomerno raspoređene, često u crno-belim uzorcima.
• Pjegava – osnovna boja može biti bilo koja, dok mrlje moraju biti sive, crvene ili crne, raspoređene ravnomerno.
• Tigrova – slična soboljoj, ali sa obaveznim prugama u braon, crvenim ili tamnim nijansama.
• Crna sa preljevom – dominantna crna boja sa mogućim crvenim ili bež mrljama na njušci, grudima i šapama.
• Sivo-žarana – boja koja podseća na vuka, sa sivom ili pepeljastom dlakom i crnim detaljima na njušci i ušima, dok poddlaka može biti u različitim nijansama.
• Krem – štenad se rađa potpuno belom, a nakon prve linjanja dlaka poprima crvenkastu nijansu, od svetle do tamnije.
• Plava – najređa boja kod špica, a varijanta merle (mrljasta) se smatra prihvatljivom prema standardima.

Šarm pomoranskog špica

Predstavnici ove pasmine odlikuju se druželjubivošću i vedrinom. Energija pomoranskog špica zrači – pas ne može dugo da miruje i uvek je u pokretu.

Stoga šetnje moraju biti redovne i aktivne, kako bi pas imao priliku da razbije višak energije – ukoliko toga ne postigne napolju, nastaviće to kod kuće.

Ova dekorativna pasmina ima neodoljiv, gotovo igračka izgled, što često navodi ljude da se približe i maze ga. Međutim, pas nije previše druželjubiv prema strancima, a njegovi zaštitni instinkti su dobro razvijeni.

Pomoranski špic je poznat po svojoj snalažljivosti i čak nekom tipu lukavosti – zna da prepozna kada vlasnik reaguje na neki njegov trik, te će ga rado ponoviti u očekivanju pohvale ili poslastice.

Pogrešno je smatrati da ovim malim psima nije potrebno posvetiti dovoljno pažnje u treningu, jer kao i svaka pasmina, pomoranski špic zahteva dosledno vaspitanje od ranog doba. Vlasniku će biti potrebno puno strpljenja, s obzirom da su skloniji tvrdoglavosti.

Trening i obuka svakog psa počinju sa 2-3 meseca – od prvih dana kada štene stigne u novi dom. Ukoliko se prepuštate nesistematizovanom vaspitanju, može se odgojiti neposlušan pas koji će donositi probleme.

Takođe, pomoranski špic od malih nogu ima tendenciju da postane dominantan, pokušavajući preuzeti kontrolu u kući, pa je važno da vlasnik od samog početka postavi jasne granice i pokaže ko je gazda.

Takođe, prema drugim ljubimcima u kući, špic se ne slaže uvek – oni mogu biti sebični i ne vole da dele pažnju sa drugim životinjama. Ako planirate da držite više ljubimaca, najbolje je da oni odrastaju zajedno.

Vaspitanje i trening

Trening pomoranskih špica, kao i bilo koje druge pasmine, treba početi u najranijem dobu. Od prvog dana po dolasku u novi dom, objasnite štenetu pravila ponašanja i postavite jasne granice.

Prvo je važno da štene savlada osnovne veštine, a tek potom se prelazi na učenjе komandi. Pas mora odmah da razume kako da se ponaša kod kuće i tokom šetnji, kao i šta je dozvoljeno, a šta nije – obično se to savlada za oko dve nedelje.

Mala štenad će rado istraživati svet oko sebe – to je prirodno za svaku pasminu, uključujući i pomoranskog špica. Nemojte se čuditi ako štene proba različite predmete – to je način učenja, te obezbedite dosta igračaka kako biste preusmerili njegovu pažnju.

Trening na otvorenom možete započeti posle završetka karantina nakon vakcinacije; do tada, trening se obavlja u zatvorenom prostoru u mirnom ambijentu bez previše ometanja.

Pravilno organizovan trening od prvih dana omogućava uspostavljanje poverenja i veze sa psom, pa ne preopteretite trening – sesije sa štenetom ne bi trebalo da traju duže od 15 minuta.

Prvo naviknite pomoranskog špica da koristi pelenu za toalet, umesto da ga odmah pokušate naučiti da obavlja svoje potrebe tokom šetnje – za štene od 2-3 meseca to je prerano.

Kada se navika usvajanja pelene postavi, možete početi sa obučavanjem na povodcu, prvo kod kuće, i odmah odredite jasne granice ponašanja. Nemojte očekivati da će pas sam naučiti dobre manire – ukoliko se prepustite, neželjeno ponašanje postaje norma, a kasnije je teško ispraviti bez pomoći kinologa.

Od štenetovog doba potrebno je navikavati psa na to da:

• ne uništava stvari u kući;
• ne grize, čak ni tokom igre;
• poštuje režim spavanja i odmora, te ne budi vlasnika noću;
• ne laje i ne zavija.

Fizičko kažnjavanje i vičanje nisu preporučljivi, jer se smatraju nehumanim i neefikasnim, a mogu dovesti do gubitka poverenja kod psa i povučenosti.

Od trećeg meseca štene može početi da uči osnovne komande, dok se složeniji trikovi u to vreme još ne bi trebali uvoditi.

Korišćenje pohvale – bilo verbalne ili u vidu poslastica – može značajno motivisati psa tokom treninga.

Trening u ranom dobu treba da bude kratak i učestao, kako biste zadržali pažnju šteneta, umesto produženih sesija koje mogu umoriti psa.

Pomoranski špic, kao i ostale pasmine, mora biti pravovremeno socijalizovan – ovaj mali pas je poznat po svojoj neustrašivosti, ali nesocijalizovan može imati sukobe sa drugim psima, negativno reagovati na strane ljude ili prolazni saobraćaj.

Ukoliko primetite da se teško snalazite sa vaspitanjem, obratite se profesionalnom kinologu koji će identifikovati i otkloniti nedostatke u ponašanju.

Nega i održavanje

Dlaka pomoranskog špica zahteva redovnu negu; gust poddlaka zahteva četkanje najmanje 2-3 puta nedeljno, kako bi linjanje bilo pod kontrolom.

Može se obaviti i šišanje, pri čemu učestalost zavisi od karakteristika psa i želje vlasnika. Ukoliko učestvujete u izložbama, preporučuje se šišanje kod profesionalnog groomera.

Zube čistite specijalnim veterinarskim pastama – idealno svakodnevno ili barem nekoliko puta mesečno, koristeći četkicu ili posebnu nasadku za prst. Takođe, korišćenje dentalnih kostiju pomaže u uklanjanju zubnog kamenca, a s obzirom na minijaturne dimenzije, birajte one najmanje veličine.

Za skraćivanje izraslih noktiju koristite makazicu za minijaturne pse, a nakon toga nokte uredite turpijom.

Da jastučići špica ostanu meki, a koža ne ispuca, koristite specijalne voskove koji štite šape od hladnoće i soli za odmrzavanje.

Pomoranski špic se smatra uglavnom dekorativnom pasminom pogodnom za gradski život i stambene prostore, dok za život van udobnosti stana nije prilagođen.

U kućama sa dvorištem, pas bi većinu vremena trebalo da boravi unutra, uz obavezne, ali bezbedne šetnje u ograđenom prostoru – jer njegova urođena radoznalost može dovesti do pokušaja bekstva.

Ishrana

Za pomoranske špica najbolje je odabrati kompletno pripremljenu hranu, koja sadrži sve neophodne nutrijente, minerale i vitamine – te se dodatni suplementi obično ne preporučuju osim po savetu veterinara.

Nije preporučljivo hraniti pomoranskog špica hranom sa stola, jer to može dovesti do formiranja loših navika i negativno uticati na zdravlje, uz povećan rizik od prekomerne težine i gastrointestinalnih problema.

Hranom namenjenom odraslim psima ne treba hraniti štene – mali pomoranski špic zahteva poseban, kaloričniji režim ishrane, često označen kao 'junior' linija, posebno dizajnirana za pravilan razvoj mladih jedinki.

S obzirom na sklonost do gojaznosti, važno je pratiti unos hrane prema tabelarno naznačenim preporukama na ambalaži, kako bi se izbegli ozbiljni zdravstveni problemi.

Štenad se obično hrani 3-5 obroka dnevno, dok se nakon pola godine broj obroka smanjuje, a odraslom psu se preporučuje hraniti dva puta dnevno.

Zdravlje

U poređenju sa drugim minijaturnim pasminama, zdravlje pomoranskog špica se smatra stabilnim. Čak i stariji psi, uz pravilnu negu, zadržavaju dobro opšte stanje.

Gusta dlaka, ukoliko se ne neguje pravilno, može stvarati čvorove, a neki psi mogu biti skloniji alopeciji – gubitku dlake na određenim delovima tela.

Kod nekih pomoranskih špica javlja se pojava tzv. crne kože, gde dolazi do potpunog opadanja dlake, a koža potamni.

Postoji mišljenje da psi sa merle bojom mogu biti podložniji određenim zdravstvenim problemima – uključujući urođenu gluhost, očne poremećaje, srčane defekte, bolesti centralnog nervnog sistema i probleme sa mišićno-skeletnim sistemom.

Najčešće zdravstvene tegobe kod pomoranskog špica uključuju:

Za koga je ova pasmina pogodna

Pomoranski špic je idealan za ljude koji pate od lošeg raspoloženja ili apatije – odličan saputnik za one kojima je potrebna veća fizička aktivnost i boravak na otvorenom.

Pas je uvek vedar i aktivan, a čak i njegov lukavi izraz njuške podseća na osmeh. Veoma je pokretan i uvek spreman na igru i trčanje.

Važno je napomenuti da pomoranskom špicu odgovaraju česte i duge šetnje. Ako ste više skloni sedentarnom načinu života, možda je bolje odabrati pasminu koja ne zahteva toliko fizičke aktivnosti.

Pomoranski špic je pogodan za one koji žele minijaturnog psa, ne samo za nošenje u torbi, već i za trening, igru i druženje – posebno za ljude koji nemaju dovoljno prostora za većeg psa.

Ovaj pas je odličan izbor za stanovnike manjih stanova i prilagođen je različitim klimatskim uslovima, pa se može držati i u područjima sa hladnijim zimama, gde je održavanje drugih minijaturnih pasmina često otežano.

Ako želite pahuljastog četvoronožnog prijatelja, teško je naći nešto slađe od pomoranskog špica, ali imajte na umu da njegova raskošna dlaka zahteva pažljivu negu.

Poznate ličnosti vlasnici pomoranskih špica

Pomoranski špic, zahvaljujući svom zabavnom i šarmantnom izgledu, kao i neverovatnoj odanosti prema vlasniku, postao je omiljena pasmina mnogih poznatih istorijskih ličnosti.

Ova pasmina bila je popularna ne samo u zemlji porekla – Katarina Velika je imala ovakve pse, Pavle Veliki je imao špica kojeg je nazivao Špic, a postoji i verzija da je Marija Antoaneta bila velika obožavateljka ove pasmine. Takođe, ovakve pse negovali su Mikelanđelo i Martin Luther King.

Tokom 18. i 19. veka, popularizacija ove pasmine dosegla je vrhunac, podstaknu monarskim ličnostima poput Georga III i Viktorije. U Engleskoj je pas poznat kao omiljeni špic kraljice Viktorije.

Predstavnici boema takođe su voleti ovu pasminu – nemački slikar Ludwig Richter često je prikazivao ove pse, dok je francuski pisac Emil Zola imao nekoliko pomoranskih špica sa kojima se nikada nije rastajaо.

Čak je Mocart bio poznat ljubitelj ove pasmine, pa je jednom posvetio melodiju svom psu.

Pomoranski špic se takođe pojavljivao kao junak u književnosti – Anton Čehova je u priči 'Dama sa psom' opisivao upravo ovu pasminu.

Kako izabrati štene

Pre nego što počnete da tražite uzgajivača pomoranskih špica, važno je da se definiše svrha kupovine šteneta.

Ako vam je potreban samo saputnik i porodični drug, odaberite štene pet-klase – cena će biti pristupačnija, a štene je potpuno zdravo i simpatično.

Za učešće na izložbama, naravno, je potrebna jedinka iz show ili bred-klase, što podrazumeva višu cenu.

Da biste bili sigurni u izbor, kupujte štene od iskusnih uzgajivača ili u renomiranim kinotečnostima, sa kompletnom dokumentacijom (pedigree i veterinarski pasoš).

Cena pomoranskih špica

Važno je napomenuti da pomoranski špic nije jeftina pasmina. Ako vam neko nudi štene za 70-100 evra, najverovatnije nije čista krv, već mešanac.

Cena šteneta varira u zavisnosti od retkosti boje i prisustva dokumentacije. Ako u liniji ima šampiona sa izložbi, cena može dostići 950-1000 evra.

U proseku, čisto krvno štene pomoranskog špica u bred-klasi košta oko 450-500 evra, dok štene pet-klase košta oko 250 evra.

Pomoranski špic na jednoj slici

Izvori:

American Kennel Club (2020). Pomeranian Breed Standards

European Companion Animal Health (2018). The Care and Training of Companion Dogs