Lhasa apso je mali pas duge dlake i živahnog, samostalnog karaktera. Može biti privržen porodični saputnik i budan čuvar koji lajanjem najavljuje posetioce. Ipak, mala veličina ne znači da mu je potrebno malo nege, kretanja ili rada na ponašanju.

  • Poreklo: Tibet.

  • Veličina: mali pas; idealna visina mužjaka prema FCI standardu je oko 25 cm u grebenu, a ženke su nešto niže.

  • Težina: često oko 5–8 kg, uz individualne razlike; zdravu težinu treba procenjivati prema građi i telesnoj kondiciji.

  • Životni vek: okvirno 12–15 godina, a pojedini psi žive znatno duže.

  • FCI grupa: psi za pratnju i razonodu.

Poreklo i istorija rase

Rasa potiče sa Tibeta, gde su ovi psi tradicionalno živeli u domovima i manastirima. Njihova budnost i glasno oglašavanje bili su korisni za upozoravanje na dolazak nepoznatih ljudi. Ime rase povezano je sa gradom Lhasom.

Uz rasu se vezuju priče o sreći, svetim psima i dušama monaha. To su predanja, a ne potvrđene činjenice o poreklu ili sposobnostima pasa. Nema pouzdanog osnova za tvrdnje da lhasa apso čita misli ili predviđa katastrofe.

Početkom 20. veka rasa se postepeno širila izvan Tibeta i dobijala prepoznatljiv oblik u zapadnoj kinologiji. U starijim opisima nazivana je i lhasa terijerom, ali se danas ne svrstava u terijere. Precizan datum nastanka rase nije moguće pouzdano odrediti.

Izgled i dlaka

Lhasa apso ima čvrsto, nešto izduženo telo, tamne ovalne oči i viseće uši obrasle dugom dlakom. Rep nosi visoko, preko leđa. Ispod raskošne dlake nalazi se pokretan, dobro građen mali pas.

Pokrovna dlaka je duga, prava i čvrste teksture, uz umerenu poddlaku. Može biti zlatna, peščana, medena, siva, crna, bela, smeđa ili višebojna. Izložbeni izgled podrazumeva dugu, negovanu dlaku koja ne ometa vid i kretanje.

Rasa se relativno malo linja, ali nije bez alergena. Alergijske reakcije mogu izazvati proteini iz peruti i pljuvačke, ne samo dlaka. Osoba sa alergijom treba da provede vreme sa konkretnim psom pre odluke o nabavci i po potrebi se posavetuje sa lekarom.

Karakter i život sa porodicom

Mnogi pripadnici rase su vedri, privrženi i samostalni, a prema nepoznatim ljudima mogu biti uzdržani. Često primećuju zvuke i promene u okolini i na njih reaguju lajanjem. Jačina tih sklonosti zavisi od pojedinca, iskustava i načina odgoja.

Samostalnost ne znači da pas pokušava da dominira porodicom. Odbijanje saradnje može biti posledica nejasnog zadatka, straha, umora, nedovoljne motivacije ili bola. Nagle promene ponašanja prvo treba razmotriti sa veterinarom.

Lhasa apso može dobro živeti sa decom ako odrasli nadgledaju kontakt i uče decu da ga ne vuku, ne podižu nepažljivo i ne uznemiravaju dok jede ili spava. Psu treba mirno mesto na koje može da se povuče. Režanje je upozorenje koje ne treba kažnjavati: prekinite kontakt i potražite pomoć ako se ponašanje ponavlja.

Odnos sa drugim psima i mačkama nije unapred određen rasom. Postepeno upoznavanje, dovoljan prostor i nadzor povećavaju šansu za miran zajednički život. Ne prisiljavajte psa na druženje ako pokazuje strah ili nelagodnost.

Boravak bez ljudi uvodite postepeno, u kratkim intervalima koje pas podnosi mirno. Dugotrajno zavijanje, panično grebanje vrata ili pokušaji bekstva tokom odsustva nisu neposlušnost. U takvim situacijama obratite se veterinaru i stručnjaku za ponašanje.

Obuka i socijalizacija

Sa učenjem počnite čim pas dođe u dom, uz zadatke prilagođene uzrastu. Prvi koraci su odazivanje na ime, obavljanje nužde na odgovarajućem mestu, mirno prihvatanje dodira i opreme, dolazak na poziv i kratko ostajanje na svom mestu.

Vežbajte kratko i često. Nagrađujte ponašanje koje želite hranom, igrom ili pažnjom, zavisno od toga šta psu prija. Sitne poslastice uračunajte u dnevni unos hrane. Fizičko kažnjavanje, zastrašivanje i dokazivanje autoriteta mogu povećati strah i odbrambeno ponašanje.

Socijalizacija znači prijatno, postepeno upoznavanje sa ljudima, zvucima, podlogama i stabilnim psima, a ne obavezni kontakt sa svakim prolaznikom ili psom. Štenetu omogućite da posmatra sa bezbedne udaljenosti i da se povuče. Sa veterinarom uskladite bezbedne izlaske sa vakcinalnim statusom i lokalnim rizikom od infekcija.

Kretanje i uslovi života

Lhasa apso treba da živi sa porodicom u kući ili stanu, a ne izdvojeno u dvorištu. Potrebne su mu svakodnevne šetnje, prilike za njuškanje, igra i kratki treninzi. Ne treba pretpostaviti da ne voli duže šetnje samo zato što je mali.

Trajanje i intenzitet aktivnosti prilagodite uzrastu, kondiciji, zdravlju i vremenskim uslovima. Dobro podešen am može biti udoban izbor za šetnju, naročito ako pas vuče. Tokom vrućine birajte hladnije delove dana, pravite pauze i obezbedite vodu.

Nega dlake, ušiju, zuba i noktiju

Duga dlaka obično zahteva svakodnevno pažljivo raščešljavanje. Radite po slojevima, od vrhova ka korenu, bez povlačenja kože. Posebno proveravajte predele iza ušiju, ispod pazuha, na stomaku i oko nogu, gde se čvorovi lako stvaraju.

Pre kupanja razmrsite čvorove koliko je bezbedno moguće, jer se zamršena dlaka nakon kvašenja može dodatno zbiti. Čvrste čvorove uz kožu prepustite profesionalnom frizeru za pse; nemojte ih seći makazama naslepo. Kupajte psa prema stanju kože i dlake, koristeći šampon za pse, temeljno ispiranje i pažljivo sušenje.

Kraća frizura može olakšati održavanje kućnog ljubimca, ali ne ukida potrebu za četkanjem. Dlaku oko očiju održavajte tako da ne dodiruje oko i ne zaklanja vid, a predeo oko šapa i ispod repa urednim. Gumice ne smeju da zatežu kožu.

Uši redovno pregledajte, a čistite ih po potrebi preparatom koji preporuči veterinar. Ne gurajte štapiće u ušni kanal. Neprijatan miris, crvenilo, sekret ili uporno tresenje glavom zahtevaju pregled.

Zube je najbolje prati svakodnevno pastom za pse, a nokte skraćivati prema potrebi. Oko očiju sekret možete nežno ukloniti čistom vlažnom gazom. Pojačano suzenje ne treba automatski smatrati normalnim: žmirkanje, crvenilo, zamućenje oka ili gust sekret zahtevaju brz veterinarski pregled.

Ishrana

Osnova ishrane može biti potpuna suva, vlažna ili kombinovana hrana namenjena odgovarajućem životnom dobu. Nema razloga da se suva hrana smatra nepogodnom samo zbog rase. Birajte hranu koju pas dobro podnosi, pratite telesnu kondiciju i prilagođavajte količinu njegovim potrebama.

Odraslim psima često odgovaraju dva obroka dnevno, dok štenci obično zahtevaju češće obroke. Sveža voda treba stalno da bude dostupna. Novu hranu uvodite postepeno, osim ako veterinar zbog bolesti ne odredi drugačije.

Domaća ishrana zahteva stručno sastavljen recept: meso, pirinač i povrće sami po sebi nisu uravnotežen obrok. Vitamine i minerale ne dodajte nasumično, naročito uz već potpunu hranu. Sirovo meso i riba nose rizik od patogena za psa i ukućane.

Van domašaja držite čokoladu, proizvode sa ksilitolom, grožđe i suvo grožđe, luk i beli luk, alkohol i kofein. Kuvane kosti mogu se lomiti i izazvati povrede ili začepljenje, a ni sirove nisu bez rizika. Ako pas pojede potencijalno otrovnu namirnicu, odmah se javite veterinaru i ne izazivajte povraćanje na svoju ruku.

Zdravlje i nasledni problemi

Lhasa apso može biti dugovečan pas, ali nije pošteđen bolesti. Među problemima o kojima vredi razgovarati sa veterinarom i uzgajivačem su nasledna oboljenja očiju, uključujući progresivnu atrofiju mrežnjače (PRA), nasledni poremećaji razvoja bubrega i luksacija patele, odnosno iskakanje čašice kolena.

PRA je grupa naslednih bolesti koje dovode do propadanja mrežnjače i gubitka vida. Za većinu oblika ne postoji dokazano lečenje koje zaustavlja bolest. Dostupnost i značaj DNK testova zavise od konkretnog oblika bolesti i populacije pasa; negativan rezultat jednog testa ne isključuje sve očne bolesti. Važni su i pregledi kod veterinarskog oftalmologa.

Pojačana žeđ i mokrenje, gubitak težine, ponavljano povraćanje ili slab apetit zahtevaju pregled, a ne samo promenu hrane. Iznenadan bol u oku ili gubitak vida traže hitnu procenu. Otežano disanje, kolaps ili nemogućnost mokrenja takođe su razlozi za hitan odlazak veterinaru.

Redovni pregledi, održavanje zdrave težine i nega zuba važni su tokom celog života. Plan vakcinacije i zaštite od parazita veterinar prilagođava uzrastu, načinu života, lokalnim rizicima i propisima. Boravak pretežno u kući ne uklanja rizik od infekcija i parazita.

Kako odabrati štene

Tražite uzgajivača koji otvoreno govori o zdravlju, temperamentu i potrebama rase, pokazuje uslove odrastanja i postavlja pitanja o vašem domu. Zatražite zdravstvene nalaze roditelja i objašnjenje koje su preglede i testove obavili, kada i šta rezultati znače.

Ako je moguće, upoznajte majku legla i posmatrajte štence u poznatom okruženju. Pitajte kako su navikavani na dodir, zvuke, ljude i osnovnu negu. Izgled i trenutna razigranost nisu dokaz da je štene zdravo; izražena malaksalost, kašalj, proliv ili sekret iz očiju i nosa zahtevaju veterinarsku procenu.

Pri preuzimanju tražite ugovor, evidenciju vakcinacija i tretmana protiv parazita, podatke o identifikaciji i dokumentaciju o poreklu ako se štene prodaje sa rodovnikom. Pasoš ili zdravstvena knjižica beleže određene postupke, ali nisu garancija odsustva bolesti. Obaveznu dokumentaciju i uslove eventualnog prelaska granice proverite kod nadležnog organa i veterinara.

Za koga je lhasa apso dobar izbor?

Ova rasa može odgovarati i početniku koji je spreman da uči, svakodnevno radi sa psom i organizuje redovnu negu dlake. Pogodnija je za osobu kojoj prija samostalan mali saputnik nego za nekoga ko očekuje da pas bez obuke bude tih, poslušan i zadovoljan celodnevnim boravkom bez društva.

Pre odluke procenite vreme za četkanje, šetnje i obuku, kao i troškove profesionalne nege i veterinarske zaštite. Cena šteneta zavisi od zemlje, uzgajivača i drugih okolnosti, pa je korisnije tražiti aktuelne ponude i proveriti uslove uzgoja nego oslanjati se na fiksan raspon cena. Titule roditelja i visoka cena same po sebi ne garantuju zdravlje ni odgovoran uzgoj.