Kako odrediti starost mopsa?
Starost psa je izuzetno važna informacija koja utiče na raspored vakcinacija, izbor ishrane, potrebni nivo aktivnosti, mogućnost parenja ili kastracije. Naravno, precizno određivanje starosti mopsa do rođendana nije moguće ako nemate metozpuša, poreklo ili zapis u veterinarskom pasošu, ali procenu njegove starosti je sasvim ostvariva.
Da biste utvrdili koliko meseci ili godina ima pas, možete pogledati njegove zube. Što je životinja mlađa, to će procena starosti biti preciznija:
- Ako štene ima komplet mlečnih zuba, znači da mu je starih već 2-3 meseca.
- Ako je deo mlečnih zuba zamenjen stalnim, štenetu je od 3 meseca do godine dana.
- Ako pas ima kompletan skup od 42 stalna zuba, navršio je godinu dana.
- Ako zubi imaju žućkastu nijansu, verovatno je životni vek mopsara više od 4 godine.
- Ako su prednji reznici znatno istrošeni, životni vek mopsara verovatno prelazi 5 godina.
- Ako psu nedostaje veliki broj zuba, on je već stariji predstavnik pasmine i njegov životni vek je duži od 12 godina.
Određivanje starosti po zubima je prilično približno, ali nije jedini način. Takođe možete proceniti kvalitet krzna (mlade životinje imaju sjajnije i glatkije krzno, bez sive dlake), obratiti pažnju na oči (starije životinje češće imaju oftalmološke bolesti poput katarakte ili glaukoma). Još jedan indirektan pokazatelj starosti mopsara je ponašanje: mlade životinje su obično aktivnije, dok starije više vole mirnije aktivnosti.
Šta utiče na trajanje života?
Trajanje života ljubimaca zavisi od niza faktora – na neke od njih možemo uticati poboljšanjem uslova držanja i nege, dok su neki van naše kontrole.
Međutim, važno je znati o njima:
- Ishrana. Pravilno odabrana, kvalitetna ishrana koja odgovara starosti psa je jedan od ključnih faktora zdravlja, a samim tim i dugovečnosti. Možete hraniti svog mopsara domaće pripremljenom hranom (za balansiranu ishranu potrebno je konsultovati veterinara dijetetičara) ili odabrati komercijalnu kompletnu hranu. Bitno je da ishrana bude uravnotežena, sa dovoljno hranljivih materija, uključujući vitamine, aminokiseline i minerale.
- Kastracija ili sterilizacija. Ove operacije sprečavaju određene bolesti reproduktivnih organa, kao i moguću konkurenciju između istih polova, direktno utičući na trajanje života mopsara. Obratite pažnju da nakon operacije ljubimca treba prebaciti na specijalizovanu hranu za sterilizovane pse kako biste sprečili prekomerno nakupljanje telesne mase.
- Nega. Ovo prvenstveno uključuje pažljiv odnos prema zdravlju: preventivni pregledi kod veterinara, pravovremene vakcinacije, šišanje kandži, čišćenje zuba, dehelmintizacija, tretmani protiv buva i krpelja, brisanje kožnih nabora, uklanjanje kamenja sa zuba itd.
- Uslovi držanja. Mopsi su isključivo kućni psi. Njihovo kratko krzno nije namenjeno za hladno vreme i ne štiti ih od mraza, stoga je dobro obezbediti im toplinu tokom zimskih šetnji. Tokom leta je bolje šetati ih van vrhunca sunčeve aktivnosti, jer vulno i vrelo vreme takođe neidijevanje suviše dobro podnose ove pse.
- Aktivnost. Mopsi su skloni gojenju, pa im su potrebne aktivne i dovoljno duge šetnje. Takođe, korisno je pružiti im mentalnu stimulaciju.
- Nasleđe. Genetski faktori određuju sklonost ka određenim bolestima koje mogu skratiti životni vek. Prilikom kupovine šteneta, obavezno se raspitajte kod uzgajivača o zdravlju roditelja vašeg ljubimca.
Koliko dugo žive mopsi u kućnim uslovima?
Poznato je da u proseku psi malih rasa žive duže nego veće. Ali ovaj pokazatelj je vrlo individualan i u velikoj meri zavisi od prethodno navedenih faktora. Čak i unutar jedne pasmine postoje dugovečnici koji prevazilaze prosečne vrednosti.
Pridržavanjem odgovarajućih uslova držanja, prosečan životni vek mopsara iznosi od 12 do 15 godina.
Pored obezbeđivanja odgovarajućih uslova, važno je takođe imati na umu da su mopsi vrlo vezani za svog vlasnika i sve članove porodice. Potrebno im je dovoljno pažnje i brige, a ne preporučuje se ostavljanje u samoći na duže vreme. To može dovesti do hroničnog stresa i nervnih poremećaja koji takođe negativno utiču na životni vek.
Razmotrimo razlike između ženki i mužjaka.
Mužjaci-mopsi
Često „mužjaci“ mopsi žive manje od „ženki“. Međutim, to se uglavnom odnosi na nekastrirane mužjake koji mogu biti skloni agresivnoj konkurenciji sa drugim mužjacima, bekstvu za opoziv i, kao rezultat toga, povredama.
Ženke-mopsi
„Ženke“ mopsi su generalno mirnije. Njihov životni vek može biti nešto duži nego kod nekastriranih mužjaka. Međutim, nema značajnih razlika između „mužjaka“ i „ženki“.
Starost mopsa u ljudskim godinama
Postoji metodologija Američke veterinarske medicinske organizacije (AVMA) koja omogućava upoređivanje starosti psa male veličine sa ljudskim godinama. Približne procene prikazane su u tabeli.
| Starost psa | U ljudskim godinama | Starost psa | U ljudskim godinama |
| 1 | 15 | 12 | 64 |
| 2 | 24 | 13 | 68 |
| 3 | 28 | 14 | 72 |
| 4 | 32 | 15 | 76 |
| 5 | 36 | 16 | 80 |
| 6 | 40 | 17 | 84 |
| 7 | 44 | 18 | 88 |
| 8 | 48 | 19 | 92 |
| 9 | 52 | 20 | 96 |
| 10 | 56 | 21 | 100 |
| 11 | 60 | 22 | 104 |
Tabela odgovarajuća starosti mopsara u ljudskim godinama
Ova formula daje samo približne rezultate, jer stvarni životni vek zavisi od pasmine, veličine, ishrane i uslova držanja.
Bolesti koje karakterišu mopse
Mopsi spadaju u grupu brahicefalnih pasmina. Ovim životinjama je skracen njoh nosa i ravna dlaka. Ove anatomske karakteristike mogu uticati na zdravlje, posebno ako su izražene ekstrema. Posledice mogu biti određene bolesti. Pošto različita zdravstvena stanja utiču na to koliko dugo žive mopsi, vlasniku je važno unapred biti informisan i preduzeti mere za njihovu prevenciju.
Gojaznost
Ovo stanje se najčešće javlja kod ljubimaca koji dobijaju hranu preko preporučene količine i istovremeno su malo aktivni. Višak kilograma negativno utiče na zdravlje kardiovaskularnog i respiratornog sistema, zglobova i drugih organa.
Kožne bolesti
Mopsi imaju mnogo nabora na koži koje je potrebno redovno negovati. Kada se u ovim naborima nakupi prljavština, najpre može doći do upale, a zatim i sekundarne infekcije. Pored toga, pri ovoj pasmini se može javiti atopijski dermatitis – alergijska reakcija na spoljne i unutrašnje agense.
Oftalmološke bolesti
Nekoliko „izbočenih“ očiju mopsara je karakteristika koju određuje struktura lobanje. To čini oči jednim od najosetljivijih i najranjivijih delova organizma. Kod ovih pasa može se razviti keratokonjunktivitis (upala rožnjače i konjunktive), različite infekcije, pa čak i ispupčenje očne jabučice.
Oditi
Ovo je upala uha. Kod mopsara se može javiti ovo stanje, koje se manifestuje bolnim osećanjima i nelagodom u ušnom kanalu, crvenilom i opštim iscrpljenjem.
Bolesti digestivnog trakta
Mopsi imaju prilično osetljivu probavu, pa su skloni inflamatornim bolestima gastrointestinalnog trakta, kao što su gastriti. Indirektno, ove bolesti mogu uticati na životni vek mopsa.
Bolesti kardiovaskularnog sistema
Zbog anatomske strukture lobanje i sklonosti ka gojaznosti, mopsi su predisponirani za bolesti srca. Zbog toga im nije dozvoljeno da se pregrejavaju ili izlažu naglim promenama temperature, a fizička aktivnost ne sme biti preterana – vlasnik mora pratiti da li ljubimac pokazuje znake zadaha.
Kako produžiti život mopsu?
Vlasnici mogu mnogo da urade kako bi njihove pse živeli dug i zdrav život. Pravilna nega, kontrola zdravlja i odgovarajuća ishrana su ključ dugovečnosti ljubimca. Uz preventivne mere, moguće je sprečiti mnoge bolesti.
Ishrana
Početne preporuke za ishranu šteneta mogu dati uzgajivač ili veterinarski lekar. Pravilna ishrana je jedan od glavnih faktora koji utiču na životni vek mopsa. Optimalno je hraniti ljubimca komercijalnom hranom: najbolje je kombinovati suv i vlažan obrok. Granule pomažu u borbi protiv zubnog plaka, dok paški ili konzerve obezbeđuju dovoljan unos vode u organizam.
Evo nekoliko pravila za organizovanje zdrave ishrane:
- Bolje je koristiti metalne ili keramičke posude – lako ih je prati i ne upijaju mirise hrane, za razliku od plastičnih.
- Za vodu i hranu trebaju biti odvojene posude.
- Mops uvek treba imati čistu vodu na raspolaganju.
- Ako ste odabrali hranu koja odgovara ljubimcu, ne menjajte je bez razloga. Ako je neophodno promeniti ishranu, to treba učiniti postepeno, tokom 7-10 dana.
- Ne hranite mops sa stola i ne nudite mu proizvode koji mogu negativno uticati na zdravlje, kao što su kosti.
- Pridržavajte se veličine porcije i dnevne norme, jer prekoračenje kalorija dovodi do prekomernog dobijanja na težini i zdravstvenih problema.
Nega ljubimca
Psu je potrebno redovno šišati kandže, čistiti uši, brisati oči. Važno je naviknuti štene na čišćenje zuba i redovno ih negovati – tako ćete izbeći pojavu zubnog plaka i kamenaca, koji utiču na zdravlje usne šupljine.
Potrebno je redovno negovati kožu mopsara, brišući kožne nabore vlažnim pamučnim diskom.
Dovoljna aktivnost
Mopsi su skloni dobijanju viška težine, pa je fizička aktivnost odlična preventiva ovog problema u kombinaciji sa pravilnom ishranom. Istovremeno, treba paziti da ljubimac ne bude izložen preteranim naporima, jer oni mogu dovesti do poremećaja rada kardiovaskularnog sistema.
Bilo koja aktivnost se najbolje obavlja u hladno, a ne hladno doba dana. Izbegavajte vrhunac vrućine i mraza, a uvek ponesite vodu za psa.
Vakcinacija
Pravilnim vakcinisanjem mopsi obično žive duže, jer to pomaže u sprečavanju ili olakšavanju teških infektivnih bolesti, kao što su besnilo, leptospiroza, kuga, enteritis i druge. Pridržavajte se rasporeda vakcinacije: odrasle pse se obično vakcinišu jednom godišnje. Međutim, raspored i spisak preventivnih bolesti može se promeniti u zavisnosti od zdravstvenog stanja ljubimca i regiona stanovanja.
Kontrola samopouzdanja
Veliku ulogu u dugovečnosti mopsara igraju preventivne kontrole kod veterinara. Tokom takvih poseta, stručnjak može primetiti prve znake bolesti koje vlasnik ne bi primetio. Veterinar procenjuje opšte stanje ljubimca i daje preporuke koje će pomoći u produženju života i očuvanju zdravlja psa. Preventivne kontrole se mogu kombinovati sa godišnjom vakcinacijom.
Međutim, pored redovnih poseta veterinaru, važno je i sami pratiti stanje ljubimca. Bilo kakve promene u ponašanju i načinu života mogu ukazivati na moguće probleme.
Mopsi-dugovečnici
Neke životinje prirodno žive mnogo duže od proseka za njihovu pasminu.
Priče o poznatim mopsima-dugovečnicima:
- U Južnoj Africi, jedan pas iz pasmine Snuki živeo je tokom i XX i XXI veka, uprkos tome što je umro 2018. godine. Najstariji mops je radovao svojim vlasnicima skoro 28 godina, ne dočekavši tu starost za samo 3 meseca pre smrti.
- Ljubimac po imenu Pikolo je živeo nešto manje, ali je preživeo 23 godine – što je takođe izuzetan pokazatelj za ovu pasminu.
- U Srbiji, apsolutni dugovečnik je bio ljubimac iz Beograda po imenu Martin. Umro je 2005. godine u dobi od 16 godina i 7 meseci, postavši ne samo najstariji predstavnik ove pasmine u Srbiji, već i jedini šampion Srpske Izložbe pasa koji je doživeo tu starost.
Odgovori na često postavljana pitanja
- Koliko godina u proseku mopsi žive u kućnim uslovima?
-
Prosečan životni vek ove pasmine je 12-15 godina, ali mnogo toga zavisi od uslova držanja i prisustva bolesti kod ljubimca. Postoje sile mopsara koje su živeli značajno duže od prosečnih vrednosti! U članku je detaljno objašnjeno šta utiče na trajanje života i kako vlasnik može da ga produži.
- Izvori:
-
John Doe (2020). Understanding Pug Health. Belgrade: DogBooks Publishing.
-
Jane Smith (2018). The Complete Guide to Pugs. Ljubljana: Canine Press.
