Koliko dugo žive mopsi i kako brinuti o njihovom zdravlju

Koliko dugo žive mopsi?

Za mopse se često navodi okvirni životni vek od 12 do 15 godina, ali to nije garancija niti jedinstven prosek za sve populacije. Neki žive kraće, a neki duže. Na životni vek utiču nasleđe, građa disajnih puteva, telesna težina, bolesti i dostupnost odgovarajuće nege.

Dobra nega može smanjiti pojedine zdravstvene rizike i poboljšati kvalitet života, ali ne može obezbediti određeni broj godina. Kod mopsa je posebno važno da se otežano disanje ne prihvata kao bezazlena osobina rase.

Pol sam po sebi nije pouzdana osnova za predviđanje koliko će pojedini mops živeti. O kastraciji ili sterilizaciji treba razgovarati sa veterinarom: zahvati sprečavaju neželjeno razmnožavanje i mogu smanjiti rizik od određenih bolesti, ali imaju i rizike koji zavise od zdravstvenog stanja i vremena izvođenja.

Kako proceniti starost mopsa?

Najpouzdaniji podatak o starosti je zabeležen datum rođenja u verodostojnoj dokumentaciji. Ako on nije poznat, veterinar može dati okvirnu procenu na osnovu zuba i opšteg stanja. Procena je obično preciznija kod šteneta nego kod odraslog psa.

• Mlečni zubi obično su iznikli do približno šest do osam nedelja života.

• Zamena mlečnih zuba stalnim najčešće počinje oko trećeg ili četvrtog meseca i završava se oko šestog do sedmog meseca, uz individualne razlike.

• Odrastao pas tipično ima 42 stalna zuba, ali njihov broj ne potvrđuje tačnu starost. Neki zubi mogu nedostajati ili ostati neiznikli.

• Kamenac, istrošenost i gubitak zuba zavise i od ishrane, nege i bolesti. Žuti ili izgubljeni zubi ne dokazuju da pas ima određeni broj godina.

Sede dlake, izgled očiju i nivo aktivnosti mogu pomoći u proceni, ali nisu pouzdani pokazatelji sami za sebe. Zamućenje oka, slabije kretanje ili nagli pad aktivnosti ne treba pripisivati samo starosti — mogu biti razlog za pregled.

Šta najviše utiče na zdravlje i životni vek?

• Nasleđe i građa. Mopsi imaju kratku njušku i mogu imati sužene disajne puteve. Ako birate štene, raspitajte se o zdravlju roditelja i dostupnim pregledima, naročito o proceni disanja. Zdrav izgled roditelja nije garancija zdravlja šteneta.

• Telesna težina. Višak masnog tkiva dodatno opterećuje disanje i zglobove. Redovno merenje i procena telesne kondicije korisniji su od oslanjanja samo na izgled psa.

• Uslovi života. Mops treba da živi u zaštićenom kućnom prostoru, a ne stalno napolju. Posebno je osetljiv na vrućinu i vlagu; zaštita od hladnoće zavisi od uslova i potreba psa.

• Preventivna nega. Pregledi, vakcinacija, zaštita od parazita i nega zuba prilagođavaju se uzrastu, zdravlju i lokalnim rizicima.

• Kretanje i svakodnevna rutina. Umerene šetnje, igre njuškanja, odmor i kontakt sa ukućanima doprinose dobrobiti psa. Na ostajanje nasamo navikavajte ga postepeno; izražen nemir pri odvajanju zahteva savet veterinara ili stručnjaka za ponašanje.

Zdravstveni problemi na koje treba obratiti pažnju

Sklonost rase ne znači da će svaki mops razviti određenu bolest. Ipak, poznavanje tipičnih problema pomaže da se promene ranije primete i procene kod veterinara.

Disanje i pregrevanje

Kod mopsa se može javiti brahicefalni opstruktivni sindrom disajnih puteva (BOAS). Znaci mogu uključivati bučno ili naporno disanje, slabo podnošenje aktivnosti i teškoće tokom spavanja. Hrkanje nije dovoljno da se postavi dijagnoza, ali izraženo hrkanje, zastoji u disanju i brzo zamaranje zaslužuju pregled. Lečenje zavisi od nalaza, a nekim psima veterinar može preporučiti hirurški zahvat.

Teško disanje u mirovanju, plavičaste ili sive desni, kolaps i sumnja na toplotni udar zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć. Psa sklonite na hladnije, prozračno mesto, prekinite aktivnost i odmah pozovite veterinara. Ako je pregrejan, započnite hlađenje vodom koja je hladnija od tela i strujanjem vazduha, bez leda i bez umotavanja u mokre peškire. Ne prisiljavajte ga da pije i ne odlažite odlazak zbog kućnog zbrinjavanja.

Gojaznost

Mopsi mogu lako dobiti višak kilograma ako unose više energije nego što troše. Gojaznost može otežati disanje i kretanje. Plan mršavljenja treba da bude postepen i dogovoren sa veterinarom, bez naglog uskraćivanja hrane ili forsiranja aktivnosti.

Oči

Zbog građe glave i izloženosti očiju, mopsi su podložni povredama i oboljenjima površine oka, uključujući čireve rožnjače i suvo oko. Žmirkanje, držanje oka zatvorenim, trljanje, crvenilo ili zamućenje zahtevaju brz pregled, najbolje istog dana. Povreda ili pomeranje očne jabučice predstavljaju hitno stanje. Ne koristite stare kapi, naročito one sa kortikosteroidima, bez pregleda.

Koža i uši

Vlaga i trenje u kožnim naborima mogu doprineti upali i infekciji. Svrab može biti povezan i sa alergijama ili drugim bolestima. Neprijatan miris, crvenilo, vlaženje kože, tresenje glavom ili bol u uhu razlog su za pregled, a ne za nasumičnu primenu preparata.

Kretanje, varenje i druge promene

Hramanje, bol u leđima, slabost nogu, ponavljano povraćanje ili proliv nisu osobine rase koje treba tolerisati. Mogu imati različite uzroke i zahtevaju veterinarsku procenu. Iznenadna nemogućnost hodanja, jak bol ili ponavljano povraćanje uz izrazitu malaksalost zahtevaju hitno javljanje veterinaru.

Kako pomoći mopsu da živi zdravije

Prilagodite ishranu i porcije

Birajte kompletnu hranu koja odgovara životnoj fazi i zdravstvenom stanju psa. Suva i vlažna hrana mogu se koristiti pojedinačno ili kombinovati, uz računanje ukupnih kalorija. Domaće obroke treba sastaviti uz veterinara sa stručnim znanjem iz ishrane. Obične granule nisu zamena za pranje zuba.

• Merite obroke i uračunajte poslastice. Preporuka sa pakovanja je početna smernica koju treba prilagoditi telesnoj kondiciji psa.

• Sveža voda treba stalno da bude dostupna, a posude redovno oprane.

• Novu hranu obično uvodite postepeno tokom sedam do deset dana, osim ako veterinar preporuči drugačije.

• Ne nudite kosti ni ostatke sa stola koji mogu izazvati povredu, trovanje ili prekomeran unos kalorija.

• Posle kastracije ili sterilizacije pratite težinu i prilagodite unos energije. Posebna hrana nije obavezna za svakog psa.

Negujte zube, nabore i kandže

Navikavajte psa na nežno rukovanje i redovno pranje zuba pastom namenjenom psima. Veterinar procenjuje da li je potrebno profesionalno uklanjanje kamenca; nemojte ga sami strugati. Kandže skraćujte prema potrebi.

Kožne nabore pregledajte redovno, nežno očistite po potrebi i pažljivo osušite. Izbegavajte nadražujuća sredstva i kontakt preparata sa očima. Uši čistite prema savetu veterinara, bez guranja štapića u ušni kanal. Iscedak oko očiju možete nežno ukloniti čistom navlaženom gazom, ali time se ne leči uzrok pojačanog suzenja ili sekreta.

Birajte umerenu aktivnost

Više kraćih šetnji i mirnijih igara često je pogodnije od jednog dugog napora. Trajanje prilagodite disanju, kondiciji i zdravstvenom stanju psa. Dobro podešen am smanjuje pritisak na vrat, ali ne rešava suženje disajnih puteva.

Po toplom vremenu šetajte u hladnijem delu dana, uz vodu i pauze. Visoka vlažnost takođe povećava rizik od pregrevanja. Ne forsirajte psa koji zastaje, teško diše ili se neuobičajeno zamara. Nikada ga ne ostavljajte u parkiranom automobilu.

Planirajte preventivne preglede

Učestalost pregleda dogovorite sa veterinarom; starijim psima i psima sa hroničnim bolestima često su potrebne češće kontrole. Na pregledu su važni procena disanja, telesne kondicije, zuba, očiju, kože i pokretljivosti.

Raspored vakcinacije zavisi od vakcine, prethodnih doza, zdravstvenog stanja i lokalnih pravila i rizika. Nisu sve vakcine potrebne svake godine. Sa veterinarom dogovorite i zaštitu od unutrašnjih i spoljašnjih parazita, a važeće obavezne mere proverite kod nadležnih službi u zemlji u kojoj živite.

Starost mopsa u ljudskim godinama

Pretvaranje psećih godina u ljudske samo je ilustracija životne faze, a ne medicinska procena. Sledeća tabela koristi pojednostavljeno računanje za male pse: oko 15 ljudskih godina za prvu, 24 za drugu, a zatim po četiri za svaku narednu godinu.

Tabela ne predviđa preostali životni vek. Visoke starosti u njoj prikazuju samo nastavak računanja, a ne uobičajenu dugovečnost mopsa. Za izbor nege važniji su stvarno zdravstveno stanje i potrebe psa.

Briga o starijem mopsu

Kako pas stari, prilagođavajte dužinu šetnji, obezbedite neklizajuću podlogu i udobno mesto za odmor. Beležite promene apetita, žeđi, mokrenja, težine, sna i kretanja. Bol, kašalj, otežano disanje ili nagla promena ponašanja nisu nešto što treba prihvatiti kao neizbežnu starost — pregled može pomoći da se otkrije uzrok i ublaže tegobe.