Na životni vek psa utiču genetika, veličina, zdravstveno stanje i uslovi života. Manji psi u proseku žive duže od velikih, ali postoje velike razlike i među psima iste rase. Pravilna nega i veterinarska zaštita mogu doprineti zdravlju i kvalitetu života, ali ne garantuju određeni broj godina.
Koje rase se izdvajaju po dugovečnosti?
Ovo nije rang-lista niti pregled posebnih podataka za Balkan, već izbor rasa koje često imaju dug životni vek. Pojedinačni rekordi ne pokazuju koliko će prosečan pas živeti, a dugovečnost ne znači da je rasa bez zdravstvenih problema.
Čivava — mnogi psi ove rase dožive 15 godina ili više, a pojedini i oko 20. Treba obratiti pažnju na zdravlje zuba, srca i kolena; mala veličina ne znači da im nisu potrebni redovni pregledi.
Jazavičar — može doživeti 15 godina ili više. Rasa ima izraženu sklonost ka bolestima međupršljenskih diskova, pa su održavanje zdrave telesne mase i odgovarajuća aktivnost posebno važni. Iznenadan bol u leđima, slabost nogu ili nemogućnost hodanja zahtevaju hitan veterinarski pregled.
Toj pudla — spada u male pse koji mogu doživeti duboku starost, uključujući 15 godina i više. Kod nekih pasa javljaju se očne bolesti i problemi sa kolenima, pa je praćenje zdravlja važno i kada pas deluje živahno.
Norvič terijer — ovaj mali terijer može doživeti oko 15 godina, a neki psi i duže. Dugovečnost ipak nije pravilo za svakog predstavnika rase niti razlog da se zanemare preventivni pregledi.
Ši-cu — pojedini psi žive duže od 15 godina. Zbog kratke njuške mogu imati teškoće sa disanjem i podnošenjem vrućine, a česti razlozi za veterinarsku pažnju uključuju i probleme sa očima. Otežano disanje ne treba smatrati normalnom osobinom rase.
Maltezer — često ima dug životni vek, a može živeti i više od 15 godina. Ipak, nije opravdano opisivati sve maltezere kao izuzetno zdrave: potrebna je pažnja prema zubima, kolenima i drugim mogućim zdravstvenim problemima.
Jorkširski terijer — može doživeti oko 15 godina ili više. Redovna nega zuba i praćenje telesne mase važni su i kod ovih veoma malih pasa.
Pomeranac — mnogi žive u tinejdžerskim godinama, a neki dožive i oko 16 godina. Mogu imati probleme sa kolenima i dušnikom; uporan kašalj zahteva veterinarsku procenu.
Šiba inu — može doživeti sredinu tinejdžerskih godina, a pojedini psi i duže. Kod nekih se javljaju alergije i bolesti očiju, ali to ne znači da će ih imati svaki pas ove rase.
Australijski ovčar — iako je veći od većine pasa na ovoj listi, može doživeti sredinu tinejdžerskih godina. Potrebni su mu fizička aktivnost i mentalna stimulacija prilagođene uzrastu i zdravlju. Nije opravdano očekivati da svaki australijski ovčar doživi 16 godina.
Šta vlasnik može da uradi?
Za zdravlje psa važni su potpuna i uravnotežena ishrana, održavanje zdrave telesne mase, redovno kretanje, nega zuba i preventivni pregledi. Vakcinaciju i zaštitu od parazita treba planirati sa veterinarom prema uslovima života. Kako pas stari, plan pregleda i aktivnosti prilagođava se njegovim potrebama; promene apetita, žeđi, kretanja ili ponašanja ne treba automatski pripisivati starosti.
Pri izboru psa važniji su zdravlje, temperament i usklađenost njegovih potreba sa vašim načinom života nego obećanje dugovečnosti. I mešanci mogu živeti dugo. Ako birate štene od odgajivača, raspitajte se o zdravlju roditelja i pregledima preporučenim za tu rasu.
