Znaci oboljenja ušiju

Pas koji ima problem sa ušima može često da trese glavom, češe uši ili izbegava dodirivanje glave. Mogu se javiti crvenilo, bol, neprijatan miris i pojačan sekret iz jednog ili oba uha. Sekret može biti gnojan, krvav, masan ili taman i mrvičast, nalik talogu kafe. Njegov izgled sam po sebi nije dovoljan da se utvrdi uzrok, a oboljenje može postojati i bez vidljivog sekreta.

Ako primetite ove promene, zakažite veterinarski pregled. Iznenadno naginjanje glave, gubitak ravnoteže, padanje, kruženje, nevoljni pokreti očiju ili nagla promena sluha zahtevaju brz pregled, naročito ako pas povraća ili ne može da stoji. Ovi znaci mogu pratiti oboljenja srednjeg ili unutrašnjeg uha, ali i druge bolesti. Jak bol, krvarenje ili naglo oticanje ušne školjke takođe su razlog da se bez odlaganja javite veterinaru.

Koji delovi uha mogu biti zahvaćeni?

Uho psa čine ušna školjka, spoljašnji ušni kanal, srednje i unutrašnje uho. Bubna opna odvaja spoljašnji kanal od srednjeg uha, u kojem se nalaze slušne koščice. Unutrašnje uho sadrži strukture važne za sluh i ravnotežu.

  • Oboljenja i povrede ušne školjke, uključujući hematom — nakupljanje krvi koje izaziva otok.

  • Spoljašnji otitis — upala spoljašnjeg ušnog kanala.

  • Srednji otitis — upala srednjeg uha.

  • Unutrašnji otitis — upala unutrašnjeg uha, koja može uticati na sluh i ravnotežu.

Od čega zavisi lečenje?

Lečenje zavisi od toga koji deo uha je zahvaćen, šta je izazvalo problem i da li postoje dodatne infekcije ili promene koje održavaju upalu. Nije dovoljno samo ukloniti sekret ili privremeno ublažiti svrab.

Primarni uzroci upale spoljašnjeg ušnog kanala mogu biti alergijska oboljenja, poput atopijskog dermatitisa ili alergije na hranu, ušne grinje, strana tela kao što su delovi biljaka, kao i povrede. Ušne grinje nisu buve, a taman sekret ne potvrđuje njihovo prisustvo.

Osobine ušnog kanala, zadržavanje vlage i preterano ili nepravilno čišćenje mogu doprineti nastanku problema. Suženje kanala, nakupljanje sekreta i izrasline mogu otežati pregled i lečenje. Prisustvo dlaka samo po sebi nije razlog za njihovo rutinsko čupanje; potrebu za tim treba proceniti sa veterinarom.

Bakterije i kvasnice mogu se prekomerno razmnožiti u upaljenom ušnom kanalu i izazvati sekundarnu infekciju. Dugotrajna upala može dovesti do zadebljanja i suženja kanala, što dodatno otežava oporavak.

Na primer, kod psa sa alergijskim oboljenjem lečenje sekundarne infekcije može smanjiti neprijatan miris i sekret, ali se problem može vraćati ako osnovna bolest nije pod kontrolom. Slično tome, ako su prisutne ušne grinje i sekundarna infekcija, veterinar procenjuje kako da leči oba problema. Čišćenje može biti deo terapije, ali način i učestalost zavise od stanja uha.

Isti simptomi ne znače uvek isti uzrok. Kapi koje su ranije pomogle nisu nužno odgovarajuće za novu epizodu.

Do pregleda nemojte samoinicijativno stavljati lekove, alkohol, hidrogen ili druge kućne preparate u uho. Ne gurajte štapiće sa vatom u ušni kanal i ne pokušavajte da izvadite duboko smešteno strano telo. Ako je uho bolno, pas ne dozvoljava dodir ili ima poremećaj ravnoteže, nemojte ga čistiti na silu.

Šta će uraditi veterinar?

Veterinar će pitati kada su simptomi počeli, da li su se ranije javljali i koji su preparati već korišćeni. Pregledaće psa i, kada je to moguće, ušni kanal otoskopom. Tako procenjuje stanje kanala, traži strana tela ili izrasline i proverava bubnu opnu. Bol, otok ili mnogo sekreta mogu otežati pregled, pa nekad treba čišćenje ili sedacija u ambulanti. Stanje bubne opne je važno za izbor bezbedne terapije.

Pregled uzorka sekreta pod mikroskopom, odnosno citologija, pomaže da se procene bakterije, kvasnice i znaci upale. Ako se sumnja na ušne grinje, uzorak se pregleda i na parazite. U upornim, ponavljanim ili komplikovanim slučajevima mogu biti potrebni dodatni testovi, poput mikrobiološke kulture ili snimanja. Na osnovu nalaza veterinar bira terapiju, koja može uključiti čišćenje, lokalne ili sistemske lekove, uklanjanje stranog tela i kontrolu osnovne bolesti.

Ako je čišćenje kod kuće potrebno, tražite da vam veterinar pokaže postupak i odredi preparat i učestalost. Pridržavajte se propisanog načina davanja lekova i ne prekidajte ili produžavajte terapiju na svoju ruku. Kontrolni pregled, a po potrebi i ponovljena citologija, služe za procenu odgovora na lečenje — nestanak mirisa ili svraba ne mora značiti da je problem potpuno rešen.

Rani pregled može smanjiti rizik od komplikacija i dugotrajnih promena uha. Ishod i trajanje lečenja zavise od uzroka i težine oboljenja; kod nekih pasa potrebna je dugoročna kontrola osnovne bolesti, a ne samo jedna terapija kapima.