Paraanalne žlezde kod pasa: simptomi, lečenje i kada je potrebno pražnjenje

Vučenje zadnjice po podu, uporno lizanje i bol pri pražnjenju creva mogu ukazivati na problem sa analnim kesicama. Saznajte kada je potreban veterinarski pregled i zašto rutinsko čišćenje nije potrebno svakom psu.

Šta su paraanalne žlezde?

Sa obe strane analnog otvora psa nalaze se dve analne kesice, često nazivane paraanalnim žlezdama. Žlezde u njihovim zidovima stvaraju sekret jakog mirisa, koji se kroz male kanale izlučuje blizu analnog otvora. Kesice se obično prazne prilikom prolaska stolice, a mogu ispustiti sekret i kada je pas uplašen.

Miris ovog sekreta učestvuje u mirisnoj komunikaciji među psima. Kesice ne služe za podmazivanje debelog creva; njihova uloga nije ista kao uloga sluzi koju stvara crevna sluzokoža.

Zašto nastaju problemi?

Ako se kesice ne prazne dovoljno, sekret se može nakupiti i zgusnuti. Mogu se razviti upala, infekcija i apsces — šupljina ispunjena gnojem. Uzrok nije uvek moguće jasno utvrditi, a kod nekih pasa tegobe se ponavljaju.

Problemi se mogu povezati sa sledećim faktorima:

Mekana stolica ili dugotrajan proliv, zbog kojih prirodno pražnjenje kesica može biti otežano.
Gojaznost i individualne anatomske osobine koje mogu otežati pražnjenje.
Alergijska i druga oboljenja kože, naročito ako postoji upala oko analnog otvora.
Sklonost pojedinog psa ponavljanju tegoba. Problemi su češći kod manjih pasa, ali mogu nastati kod psa bilo koje veličine ili rase.

Nije opravdano svesti problem na nedostatak šetnje ili „lošu higijenu”. Takođe, žitarice i proteini nisu sami po sebi zabranjeni u ishrani pasa. Ako pas ima lošu stolicu ili sumnju na reakciju na hranu, izbor ishrane treba uskladiti sa veterinarom.

Česta pitanja Može li pas da jede kupus? Pas može da jede običan beli ili crveni kupus u malim količinama, kao povremeni dodatak, a ne zamenu za potpunu hranu. Kupus u glavici nije sam po sebi štetan za pse. Ako pas jede veterinarski propisanu dijetu ili ima hroničnu bolest, pre uvođenja kupusa proverite sa veterinarom da li je prikladan. Kupus sadrži vlakna i druge hranljive materije, ali nije neophodan psu koji već dobija potpunu i uravnoteženu hranu. Mož...

Pas može da jede običan beli ili crveni kupus u malim količinama, kao povremeni dodatak, a ne zamenu za potpunu hranu. Kupus u glavici nije sam po sebi štetan za pse. Ako pas jede veterinarski propisanu dijetu ili ima hroničnu bolest, pre uvođenja kupusa proverite sa veterinarom da li je prikladan.

Kupus sadrži vlakna i druge hranljive materije, ali nije neophodan psu koji već dobija potpunu i uravnoteženu hranu. Može izazvati gasove, nadutost ili dijareju, naročito u većim količinama i kod pasa sa osetljivim varenjem. Veliki, tvrdi komadi mogu predstavljati rizik od gušenja.

Kupus je najbolje ponuditi kuvan u vodi ili na pari, bez soli, masnoće, luka, belog luka i drugih začina. Mala količina sirovog kupusa takođe je prihvatljiva, ali ga neki psi teže podnose. Operite ga, uklonite tvrdi središnji deo i iseckajte na sitne komade. Počnite sa jednim ili dva mala zalogaja i pratite reakciju psa; izbegavajte začinjena jela od kupusa i slani kiseli kupus.

Ako se pojave gasovi ili blaga probavna smetnja, prestanite da dajete kupus. Obratite se veterinaru ako povraćanje ili dijareja traju, ponavljaju se ili ih prate malaksalost ili krv u stolici. Znaci gušenja, otežano disanje ili naglo nadut i bolan stomak, naročito uz neuspešne pokušaje povraćanja, zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć.

Sva česta pitanja

Simptomi i kada se javiti veterinaru

Vučenje zadnjice po podu, poznato kao „sankanje”.
Uporno lizanje ili grickanje područja oko anusa i korena repa, ponekad uz proređivanje dlake.
Neprijatan miris, nelagodnost pri sedenju ili bol pri pražnjenju creva.
Crvenilo, otok ili bolna izbočina pored analnog otvora.
Rana pored anusa iz koje izlaze krv ili gnoj, što može nastati kada apsces pukne.

Ovi znaci nisu dokaz da su analne kesice uzrok tegoba. Slično ponašanje mogu izazvati paraziti, kožna iritacija, alergije i druga oboljenja. Ako se sankanje ili lizanje ponavljaju, zakažite pregled umesto da pretpostavite da su u pitanju gliste ili da je potrebno čišćenje.

Bolni otok, krv, gnoj ili otvorena rana zahtevaju pregled istog dana. Ne čekajte da apsces sam pukne: ni nakon pucanja problem nije rešen. Ako pas ima jak bol, izrazito je malaksao, ima povišenu temperaturu ili ne može da obavi nuždu, odmah kontaktirajte veterinara ili dežurnu ambulantu.

Kako se postavlja dijagnoza?

Veterinar će pitati o trajanju tegoba, stolici, ishrani i ranijim problemima, zatim pregledati područje oko anusa. Pregled često uključuje pažljivo opipavanje kesica kroz rektum i procenu njihovog sadržaja. Sam pogled na kožu ne mora biti dovoljan. Ako je područje izrazito bolno, može biti potrebna sedacija.

Dodatne analize nisu obavezne kod svakog psa. Kod ponavljanih ili težih problema veterinar može predložiti ispitivanje sekreta, krvne analize ili druge preglede prema nalazu. Tvrda, neobična ili uporna oteklina zahteva dodatnu procenu kako bi se isključili drugi uzroci, uključujući tumor.

Lečenje

Lečenje zavisi od toga da li postoji samo nakupljen sekret, upala ili apsces. Cilj je ublažavanje bola, rešavanje lokalnog problema i, kada je moguće, lečenje stanja koje doprinosi njegovom ponavljanju.

Nakupljen sekret bez većih komplikacija: veterinar može ručno isprazniti kesice i proceniti da li su potrebne kontrole ili promena ishrane.
Upala ili infekcija: mogu biti potrebni ispiranje kesica, lokalna terapija i lekovi protiv bola. Antibiotici se daju kada veterinar proceni da su potrebni, a ne automatski pri svakom pražnjenju.
Apsces: može zahtevati otvaranje, drenažu i čišćenje, uz odgovarajuću kontrolu bola i po potrebi sedaciju ili anesteziju.
Nega nakon intervencije: sprovodi se prema uputstvu veterinara. Zaštitna kragna može sprečiti lizanje, a kontrole omogućavaju praćenje zarastanja.

Nemojte sami otvarati otok, uvoditi špric u ranu niti koristiti antiseptike bez uputstva o preparatu i koncentraciji. Ne dajte psu ljudske lekove protiv bolova: neki su za pse otrovni. Veterinarske lekove takođe koristite samo prema propisanoj terapiji.

Kod upornih, čestih ili teških problema veterinar može razmotriti hirurško uklanjanje analnih kesica. To nije jednostavna intervencija bez rizika: moguće su infekcija rane, oštećenje okolnih struktura i privremeni ili trajni problemi sa zadržavanjem stolice. Odluka se donosi nakon procene koristi, rizika i drugih mogućnosti lečenja.

Da li je potrebno rutinsko čišćenje?

Većini pasa bez simptoma nije potrebno preventivno pražnjenje analnih kesica. Nepotrebno ili grubo pritiskanje može izazvati iritaciju i povredu. Kod pasa sa ponavljanim zadržavanjem sekreta veterinar može preporučiti individualni raspored kontrola i pražnjenja; ne postoji jedan odgovarajući interval za sve pse.

Može li vlasnik sam da ih prazni?

Najbezbednije je da veterinar prvo utvrdi uzrok tegoba. Unutrašnja i spoljašnja tehnika pražnjenja ne biraju se jednostavno prema veličini psa, a pogrešan pritisak može povrediti tkivo. Ako veterinar smatra da je kućno pražnjenje prikladno za konkretnog psa, treba da pokaže postupak i objasni kada ga ne treba primenjivati.

Česta pitanja Kako prepoznati da kućna eutanazija psa ne ide kako treba? Kućnu eutanaziju treba da obavlja veterinar, uz što manje straha i bola za psa. Kratko pridržavanje pri postavljanju katetera može biti potrebno, a sama brzina nastupanja smrti nije pokazatelj da je nešto urađeno pogrešno. Ni trzaji, otvorene oči, pražnjenje bešike ili creva, niti pojedinačni refleksni uzdasi nakon gubitka svesti sami po sebi ne znače da je pas svestan ili da pati. Veterinar treba da objasni te pojav...

Kućnu eutanaziju treba da obavlja veterinar, uz što manje straha i bola za psa. Kratko pridržavanje pri postavljanju katetera može biti potrebno, a sama brzina nastupanja smrti nije pokazatelj da je nešto urađeno pogrešno. Ni trzaji, otvorene oči, pražnjenje bešike ili creva, niti pojedinačni refleksni uzdasi nakon gubitka svesti sami po sebi ne znače da je pas svestan ili da pati. Veterinar treba da objasni te pojave i proveri stanje psa.

Veterinar treba unapred da objasni korake, da li se planira sedacija i šta porodica može da očekuje. Rukovanje psom treba da bude nežno, sa što manje pomeranja i dodatnog bola. Sedacija i način davanja lekova prilagođavaju se stanju psa; izostanak sedacije nije sam po sebi dokaz propusta. Ako je pas vidno uplašen, bolan ili se kateter teško postavlja, veterinar treba da proceni kako da ublaži nelagodnost i po potrebi promeni pristup.

Znaci za zabrinutost su nastavak postupka uprkos izraženom bolu ili sve većoj panici psa bez prilagođavanja pristupa, grubo ili dugotrajno fizičko obuzdavanje i ponovljeni neuspešni pokušaji postavljanja katetera ili davanja leka bez preispitivanja plana. Ako pas nakon davanja završnog leka i dalje deluje svestan, reaguje na okolinu ili pokazuje bol, odmah to recite veterinaru. Veterinar mora da proveri i potvrdi smrt pre nego što se postupak smatra završenim. Loša komunikacija i pritisak na porodicu takođe su razlog za prigovor, ali sami po sebi ne dokazuju da je pas patio.

Ako tokom posete imate utisak da pas trpi strah ili bol, odmah tražite objašnjenje i, kada je bezbedno, pauzu radi prilagođavanja plana. Ako je davanje lekova već počelo, nemojte sami prekidati postupak ili uklanjati kateter: veterinar treba bez odlaganja da proceni psa i preduzme potrebne korake. Možete pitati: „Da li je pas bez svesti?“, „Da li su ovi pokreti refleksni?“ i „Kako ste potvrdili smrt?“ Ako posle postupka sumnjate na ozbiljan profesionalni propust, zapišite tok događaja, zatražite medicinsku dokumentaciju i objašnjenje od pružaoca usluge, a po potrebi i nezavisno mišljenje drugog veterinara.

Sva česta pitanja

Ne pokušavajte pražnjenje ako postoje otok, rana, krv, gnoj ili bol. Ako pas pruža otpor ili pokazuje nelagodnost, prekinite postupak i obratite se veterinaru; jače sputavanje i brže stiskanje nisu rešenje.

Kako smanjiti rizik od ponavljanja?

Održavajte zdravu telesnu težinu, obezbedite redovno kretanje i prilike za obavljanje nužde. Pratite kvalitet stolice i prijavite veterinaru dugotrajan proliv, zatvor ili kožne tegobe. Potpuna i uravnotežena ishrana prilagođena psu važnija je od proizvoljnog izbacivanja sastojaka.

Kod nekih pasa prilagođavanje unosa vlakana može pomoći kvalitetu stolice, ali nije univerzalno rešenje. Promenu hrane ili dodatke dogovorite sa veterinarom, naročito ako pas ima drugo oboljenje. Ove mere mogu smanjiti rizik, ali ne garantuju da se problem neće vratiti.

Moguće komplikacije

Nelečena infekcija može dovesti do apscesa, pucanja kože i bolne rane. Ponavljane tegobe zahtevaju ponovnu procenu, umesto sve češćeg pražnjenja bez traženja uzroka. Rana intervencija može sprečiti pogoršanje, ali tok oporavka zavisi od težine problema i opšteg zdravlja psa.

Česta pitanja

Da li sankanje uvek znači da su kesice pune?

Ne. Sankanje je znak nelagodnosti, a ne dijagnoza. Uzrok mogu biti analne kesice, ali i paraziti, alergije ili druga iritacija. Ponavljanje ovog ponašanja je razlog za pregled.

Da li rektalni čepići mogu da reše problem?

Ne treba ih koristiti na svoju ruku. Čepići ne zamenjuju pregled, pražnjenje začepljene kesice ili lečenje apscesa. Da li neki lokalni preparat ima mesto u terapiji zavisi od nalaza i procene veterinara.

Šta uraditi ako apsces pukne?

Javite se veterinaru istog dana. Sprečite lizanje zaštitnom kragnom ako je imate, ali ne cedite otok i ne uvodite ništa u otvor. Pucanje može smanjiti pritisak, ali infekcija i rana i dalje zahtevaju procenu i lečenje.