Pas odjednom počne da kašlje kao da pokušava nešto da izbaci. Ispruži vrat, zagrcava se, čuje se zvuk nalik trubljenju, a na kraju izađe samo malo pljuvačke ili bele pene. Zatim sve stane. Ako se takve epizode ponavljaju, čak i uz duge periode bez tegoba, zaslužuju veterinarsku procenu. To što pas između napada izgleda dobro ili prvi pregled nije otkrio uzrok ne znači da simptome treba zanemariti.

Kada ne treba čekati

Odmah potražite veterinarsku pomoć ako pas teško diše i u mirovanju, diše otvorenih usta uz vidljiv napor, ima plavičast ili siv jezik ili desni, kolabira ili ne može da dođe do vazduha. Iznenadno gušenje tokom jela ili žvakanja predmeta takođe može biti hitno. Ne čekajte da snimite epizodu i ne pokušavajte naslepo da vadite predmet iz grla.

Ponavljano napinjanje na povraćanje bez izbacivanja sadržaja, naročito uz nadut stomak, nemir i pojačano balavljenje, može ukazivati na proširenje i uvrtanje želuca. To je hitno stanje, a ne simptom koji treba pratiti kod kuće.

Kašalj, obrnuto kijanje ili vraćanje hrane?

Vlasnici različite pojave često opisuju istim rečima: davljenje, gušenje ili „nešto mu je zapelo u grlu“. Kašalj može završiti zagrcavanjem i malom količinom pene. Kod obrnutog kijanja obično se čuju brzi, bučni udasi kroz nos, često uz ispružen vrat. Regurgitacija je uglavnom pasivno vraćanje hrane ili tečnosti iz jednjaka, dok povraćanje obično prati aktivno napinjanje stomaka. Ipak, ove pojave nije uvek lako razlikovati samo po opisu.

Kratke epizode obrnutog kijanja često nisu opasne, ali nov, učestao ili dugotrajan obrazac treba proceniti. Izražen napor pri disanju ne treba automatski pripisati obrnutom kijanju. Video tipične epizode može pomoći veterinaru da odredi šta dalje treba ispitati, ali sam po sebi ne postavlja dijagnozu.

Šta može izazvati kašalj nalik trubljenju

Jedna od mogućnosti je kolaps dušnika: disajni put se tokom disanja previše sužava, što može izazvati suv kašalj nalik guščijem glasanju. Češće se sreće kod malih pasa, ali ni veličina psa ni zvuk kašlja nisu dovoljni za dijagnozu. Uzbuđenje, vrućina, napor i pritisak ogrlice mogu pojačati tegobe.

Kašalj mogu izazvati i infekcije disajnih puteva, hronični bronhitis, promene na grkljanu ili druga oboljenja disajnog sistema. Nagli početak posle kontakta s drugim psima važan je podatak za veterinara. Dok ne dobijete savet, izbegavajte bliske kontakte s drugim psima ako postoji mogućnost zarazne bolesti.

Srčana bolest takođe može biti povezana s kašljem, naročito kada uvećano srce pritiska okolne disajne puteve ili kada srčana slabost dovede do nakupljanja tečnosti u plućima. Ipak, kašalj sam po sebi ne dokazuje srčani uzrok, a pas može istovremeno imati srčanu i respiratornu bolest. Ubrzano ili otežano disanje u mirovanju, slabija izdržljivost i nesvestica posebno su važni znaci.

Refluks i poremećaji jednjaka mogu izazvati vraćanje sadržaja, nadražaj grla ili zagrcavanje. Kod megaezofagusa, odnosno proširenog jednjaka sa otežanim transportom sadržaja, hrana i tečnost mogu dospeti u disajne puteve i izazvati aspiracionu pneumoniju. Kašalj uz vraćanje hrane ili vode, malaksalost ili ubrzano disanje zahteva brzu procenu. Veza s obrokom ili ležanjem jeste koristan trag, ali nije dokaz refluksa.

Zašto jedan uredan pregled ne mora dati konačan odgovor

Pas u ambulanti možda neće kašljati, a slušanje srca i pluća može biti uredno između epizoda. To ne znači da je pregled bio loš, već da povremene tegobe nekad zahtevaju praćenje i ciljanu dijagnostiku. Ako se napadi nastavljaju, dogovorite kontrolu i jasan plan: šta pratiti, kada se javiti ranije i koje pretrage imaju smisla.

Rendgenski snimci grudnog koša mogu dati važne informacije o plućima, veličini srca i delu disajnih puteva. Ipak, jedan uredan snimak ne isključuje sve uzroke: promene poput dinamičkog sužavanja dušnika mogu zahtevati drugačije snimanje ili dodatnu obradu. Veterinar bira pretrage prema nalazu, istoriji tegoba i stanju psa.

Ako postoje znaci srčane bolesti, veterinar može preporučiti kardiološki pregled i ultrazvuk srca. Ultrazvuk nije potreban svakom psu koji kašlje i sam ne zamenjuje procenu pluća. Kod upornih ili složenih tegoba razumno je zatražiti drugo mišljenje ili upućivanje specijalisti.

Šta da zabeležite za veterinara

  • Kada su tegobe počele, koliko često se javljaju i koliko traje jedna epizoda.

  • Da li prethode igra, uzbuđenje, povlačenje povoca, pijenje vode, obrok ili spavanje.

  • Da li pas izbacuje penu, hranu ili vodu i da li se stomak pritom aktivno napinje.

  • Da li se menjaju disanje u mirovanju, apetit, energija ili izdržljivost i da li je bilo nesvestice.

  • Koje lekove pas dobija i da li je nedavno bio u kontaktu s psima koji kašlju. Ponesite ranije nalaze i video, ako ga možete bezbedno napraviti.

Kako da pomognete psu dok traje ispitivanje

Izbegavajte dim, jake mirise, pregrevanje i aktivnosti koje izazivaju napade. Šetnje prilagodite tome kako pas diše i podnosi kretanje; nemojte ga terati da nastavi ako ostaje bez daha. Dobro podešen am koji ne pritiska vrat obično je bolji izbor od ogrlice kod psa kome pritisak na vrat izaziva kašalj. Izbegavajte trzaje povocem.

Višak kilograma može otežati disanje i pogoršati postojeće tegobe. Ako je pas gojazan, dogovorite postepen plan mršavljenja s veterinarom, uz odmerene obroke i uračunate poslastice. Mršavljenje može pomoći, ali ne zamenjuje dijagnostiku i nije razlog da se pregled odloži.

Ne dajte sirupe protiv kašlja, ljudske lekove, antibiotike ili terapiju za srce na svoju ruku. Tokom napada ne prisiljavajte psa da jede ili pije i ne zatvarajte mu nozdrve da biste zaustavili navodno obrnuto kijanje. Smirite okolinu i pratite disanje. Ako se javi otežano disanje ili drugi hitni znaci, odmah krenite veterinaru.

Ponavljani kašalj nije dijagnoza. Najkorisniji sledeći korak je da ono što vidite kod kuće povežete s veterinarskim nalazom i dogovorite dalji plan, umesto da dugotrajnost simptoma shvatite kao dokaz da je sve u redu.