Zašto pas izbacuje jezik i kada je potreban veterinar

Pas može držati jezik izvan usta dok dahće, odmara se ili spava. Sam položaj jezika nije dovoljan da se proceni njegovo zdravlje: važno je kada se to događa, da li je ponašanje novo i postoje li promene u disanju, apetitu ili ponašanju.

Kada je izbačen jezik uobičajen

Dahtanje je važan način na koji se psi hlade: isparavanje vlage sa jezika, sluzokože usta i disajnih puteva pomaže odavanju toplote. Zato pas često izbacuje jezik tokom toplog vremena ili posle aktivnosti. U hladnijem prostoru i uz odmor dahtanje bi trebalo da se smanjuje. Ako ostaje izraženo ili je disanje naporno, nemojte ga pripisivati samo umoru.

Kod nekih pasa vrh jezika povremeno viri dok su opušteni ili spavaju. To samo po sebi ne dokazuje da je pas srećan, baš kao što lizanje ruke ili usana nema uvek isto značenje. Posmatrajte celo telo i okolnosti: opušten položaj, mirno disanje i uobičajeno ponašanje razlikuju se od napetosti, nemira ili pokušaja da se pas udalji.

Oblik vilice i položaj ili nedostatak zuba mogu uticati na to da jezik viri. To se može viđati kod pojedinih kratkonjuških pasa, poput mopsa, buldoga, pekinezera i ši-cua, ali nije automatski bezazleno niti pravilo za svakog psa te rase. Kratkonjuški psi mogu imati teškoće sa disanjem i hlađenjem. Novonastalo ili stalno virenje jezika, naročito ako pas ne može da ga uvuče ili se jezik suši i oštećuje, zahteva pregled.

Šta još može biti uzrok

Stres ili uzbuđenje

Pas može da dahće i liže usne tokom susreta sa drugim životinjama, u novom okruženju ili zbog glasnih zvukova. Uz to se mogu javiti nemir, napet položaj tela i pokušaji skrivanja. Mahanje repom samo po sebi nije pouzdan znak ni radosti ni stresa. Ako se dahtanje javlja u mirovanju bez jasnog povoda, treba razmotriti i zdravstvene uzroke.

Pregrevanje i toplotni udar

Toplotni udar je životno ugrožavajuće stanje. Može nastati u zatvorenom vozilu, tokom aktivnosti po vrućini ili kada pas ne uspeva da se ohladi. Znaci uključuju jako dahtanje, obilno slinjenje, veoma crvene ili blede desni, slabost, povraćanje, proliv, nesiguran hod, dezorijentaciju i kolaps. Ne čekajte da se pojave svi simptomi.

Problemi sa disanjem

Bolesti disajnih puteva, suženje ili zapušenje disajnog puta i neka srčana oboljenja mogu izazvati ubrzano ili otežano disanje. Kašalj, bučno disanje, iscedak iz nosa i slabija tolerancija aktivnosti dodatni su razlozi za pregled. Disanje uz snažan rad stomaka, ispružen vrat, plavičaste ili sive desni, slabost ili kolaps zahtevaju hitnu pomoć.

Bol i promene u ustima

Bolesti desni i zuba, povreda jezika ili strano telo u ustima mogu promeniti način na koji pas drži jezik. Obratite pažnju na neprijatan zadah, krvarenje, slinjenje, trljanje njuške šapom, ispadanje hrane iz usta ili izbegavanje žvakanja. Ne pokušavajte nasilno da otvorite usta psu koji ima bol ili teško diše.

Mučnina i problemi sa varenjem

Mučnina može biti praćena lizanjem usana, učestalim gutanjem i pojačanim slinjenjem. Povraćanje, proliv, gubitak apetita ili bol u stomaku pomažu veterinaru da usmeri pregled, ali izbačen jezik nije specifičan znak bolesti organa za varenje. Naglo nadut stomak uz bezuspešne pokušaje povraćanja, nemir ili slabost zahteva hitan odlazak veterinaru.

Neurološke promene i dejstvo lekova

Poremećaj kontrole jezika ili vilice može pratiti neurološki problem, naročito ako postoje promene hoda, gubitak koordinacije, slabost ili napadi. Samo virenje jezika nije dovoljno da se zaključi da pas ima neurološku bolest.

Neki lekovi mogu izazvati pospanost, dahtanje, slinjenje ili promene koordinacije. Ako se promena pojavila nakon uvođenja leka ili promene doze, javite se veterinaru koji je propisao terapiju. Nemojte samostalno menjati dozu ili naglo prekidati lečenje, posebno terapiju protiv epileptičkih napada.

Kako veterinar utvrđuje uzrok

Zabeležite kada je ponašanje počelo, koliko traje, da li se javlja u mirovanju ili posle aktivnosti i koje lekove pas prima. Kratak snimak može biti koristan ako se promena javlja povremeno, ali snimanje ne sme odložiti pomoć u hitnom stanju.

Veterinar procenjuje disanje, temperaturu, sluzokože, srce, pluća i usnu šupljinu, u skladu sa stanjem psa. Po potrebi predlaže analize krvi, snimanje grudnog koša, pregled zuba sa dentalnim rendgenom, ultrazvuk stomaka ili neurološku obradu. Nisu svakom psu potrebni svi pregledi. Kod sumnje na toplotni udar procena se ne zasniva samo na temperaturi: ona može već biti niža nakon hlađenja, iako opasnost nije prošla.

Šta vlasnik može da uradi

Ako pas normalno diše i ponaša se uobičajeno, prekinite aktivnost, obezbedite hladnije mesto, mir i svežu vodu. Ako je ponašanje novo, ponavlja se bez jasnog razloga ili ga prate druge promene, zakažite pregled.

Kod sumnje na toplotni udar odmah pozovite veterinara, sklonite psa sa vrućine i započnite hlađenje vodom hladnijom od tela, uz strujanje vazduha. Ne koristite led i ne umotavajte psa u mokre peškire. Vodu za piće ponudite samo ako je budan i može normalno da guta; ne nalivajte mu je u usta. Organizujte hitan prevoz i nastavite bezbedno hlađenje prema uputstvu veterinara. Pregled je potreban i ako pas deluje bolje.

Kako smanjiti rizik

• Obezbedite hladovinu i vodu, pomerite šetnje na hladnije doba dana i prilagodite aktivnost psu. Ne ostavljajte psa u parkiranom vozilu.

• Kod kratkonjuških pasa posebno pratite disanje i toleranciju toplote. Bučno ili naporno disanje ne prihvatajte kao normalno samo zbog rase.

• Održavajte predvidljiv dnevni ritam i omogućite psu da se povuče iz stresne situacije. Aktivnost i mentalnu stimulaciju prilagodite njegovim potrebama.

• Perite zube pastom namenjenom psima i organizujte redovne veterinarske preglede usne šupljine.

• Sprečite pristup smeću, pokvarenoj hrani i otrovnim supstancama. Plan vakcinacije i zaštite od parazita dogovorite sa veterinarom.

• Lekove dajte tačno prema uputstvu i prijavite nove simptome. Preventivne mere smanjuju pojedine rizike, ali ne mogu sprečiti sve bolesti.