Kako izmeriti temperaturu psu: postupak i kada pozvati veterinara

Kada je korisno izmeriti temperaturu

Merenje temperature može biti korisno ako je pas malaksao, slabije jede, drhti, povraća ili pokazuje druge znake bolesti. Sama vrednost ne otkriva uzrok problema: povišena temperatura može pratiti infekciju ili zapaljenje, ali i pregrevanje. Ni normalna temperatura ne isključuje bolest.

Za kućno merenje najpouzdaniji je odgovarajući digitalni termometar koji se koristi rektalno. Ako pas pruža otpor ili postupak nije bezbedan, prepustite merenje veterinaru.

Ako pas teško diše, kolabira, ima napad, deluje izrazito slabo ili je bio izložen velikoj vrućini, odmah kontaktirajte veterinara. Ne odlažite pomoć da biste najpre izmerili temperaturu.

Priprema za merenje

Pripremite pribor unapred i izaberite mirno mesto sa neklizajućom podlogom. Ako niste sigurni kako da izvedete postupak, zamolite veterinara da vam ga prvi put pokaže.

• Digitalni termometar, po mogućnosti sa savitljivim vrhom, namenjen samo psu. Ne koristite stakleni živin termometar.

• Običan vazelin ili lubrikant na vodenoj bazi, bez dodatih lekova.

• Sredstvo za čišćenje termometra prema uputstvu proizvođača i, po želji, jednokratne rukavice.

• Beležnica ili telefon za zapisivanje vrednosti, vremena merenja i simptoma.

Pas može stajati ili ležati na boku, zavisno od toga šta mirnije podnosi. Pod je često sigurniji od stola, naročito ako postoji mogućnost da pas skoči ili padne. Miran pomoćnik može nežno pridržavati psa, bez pritiskanja vrata ili grudnog koša.

Ako pas paniči, pokušava da ugrize ili se snažno otima, prekinite. Nemojte ga silom obuzdavati niti koristiti zaštitni okovratnik kao zaštitu od ujeda. Brnjicu ne stavljajte psu koji povraća, teško diše ili je pregrejan; u takvim situacijama potrebna je veterinarska pomoć.

Kako izmeriti temperaturu u pet koraka

• 1. Uključite termometar i pripremite ga prema uputstvu proizvođača.

• 2. Nanesite tanak sloj vazelina ili lubrikanta na vrh.

• 3. Smirite psa i nežno podignite rep. Ako ne možete bezbedno da ga pridržite, nemojte nastavljati.

• 4. Polako uvedite podmazani vrh u anus. Kod većine odraslih pasa dovoljno je približno 1–2 cm, ali dubina zavisi od veličine psa i termometra. Kod veoma malih pasa i štenaca zatražite uputstvo veterinara. Ne gurajte protiv otpora i ne pravite kružne pokrete; prekinite ako se pojave bol ili krvarenje.

• 5. Držite termometar mirno, ne puštajući ga, dok ne označi kraj merenja prema uputstvu uređaja. Zatim ga pažljivo izvadite i očitajte rezultat. Digitalni termometri nemaju svi isto vreme merenja.

Pohvalite psa, zabeležite rezultat i očistite termometar prema uputstvu proizvođača. Operite ruke. Ako pas ima povredu, krvarenje ili je nedavno operisan u predelu anusa ili rektuma, nemojte meriti rektalno bez saveta veterinara.

Koje vrednosti su uobičajene?

Rektalna temperatura odraslog psa u mirovanju obično je približno 38,0–39,2 °C. Aktivnost, uzbuđenje i uslovi okoline mogu uticati na rezultat, ali povišenu vrednost ne treba automatski pripisati tim faktorima. Podela na male i velike rase nije dovoljno pouzdana da bi se na osnovu nje procenilo da li je pas bolestan.

Kada se obratiti veterinaru

Za temperaturu izvan uobičajenog raspona potražite savet veterinara, posebno ako pas ima druge simptome. Vrednost oko 40 °C ili viša, odnosno oko 37,5 °C ili niža kod odraslog psa, zahteva hitan kontakt sa veterinarom. Kod štenaca u prvim nedeljama života važe drugačije vrednosti, ali slabost, odbijanje sisanja ili hladno telo takođe zahtevaju brzu pomoć.

Bez obzira na očitanu temperaturu, hitno potražite pomoć ako pas teško diše, kolabira, ima napade, poremećaj svesti ili blede ili plavičaste desni. Jako dahtanje, obilno balavljenje, slabost i povraćanje nakon boravka na vrućini mogu ukazivati na toplotni udar. Premestite psa na hladnije mesto, započnite hlađenje vodom koja nije ledena i strujanjem vazduha i odmah organizujte odlazak veterinaru. Ne koristite led i ne umotavajte psa u mokre peškire.

Nemojte davati ljudske lekove za snižavanje temperature, kao što su ibuprofen ili paracetamol, bez izričitog naloga veterinara: mogu ozbiljno ugroziti psa. Veterinaru prenesite izmerenu vrednost, vreme i način merenja, simptome i podatak o nedavnoj aktivnosti ili izlaganju vrućini.

Koliko često treba meriti temperaturu?

Zdravom psu nije potrebno rutinsko svakodnevno ili nedeljno merenje. Tokom bolesti ili oporavka učestalost određuje veterinar; merenje samo po sebi ne sprečava povratak bolesti.

Ako je rezultat blago povišen posle aktivnosti, a pas se inače ponaša normalno, možete ga ponovo izmeriti nakon mirnog odmora na prijatnoj temperaturi. Ne ponavljajte postupak uporno i ne čekajte novu vrednost ako pas deluje bolesno. Za navikavanje su korisniji kratki, prijatni dodiri u predelu repa uz nagradu nego nepotrebno rektalno merenje.

Može li se temperatura proceniti bez termometra?

Topao ili suv nos, tople uši i šape nisu pouzdan pokazatelj telesne temperature. Ni opipavanje limfnih čvorova ne može potvrditi groznicu. Suv nos se može javiti i kod zdravog psa, na primer posle spavanja.

Beskontaktni termometri za čelo ljudi i obični ušni termometri ne daju pouzdanu zamenu za rektalno merenje kod psa. Ako nemate odgovarajući termometar, pratite opšte stanje i kontaktirajte veterinara na osnovu simptoma, umesto da temperaturu procenjujete dodirom.

Poseban oprez kod štenaca

Štenci, naročito novorođeni, slabije regulišu telesnu temperaturu i mogu brzo da se pogoršaju. Odbijanje hrane ili sisanja, neuobičajena pospanost, slabost, povraćanje ili proliv razlog su za brz kontakt sa veterinarom, čak i ako izmerena temperatura ne deluje zabrinjavajuće.

Kod veoma malog šteneta nemojte samostalno primenjivati dubinu uvođenja termometra namenjenu odraslom psu. Zamolite veterinara da pokaže postupak i objasni očekivane vrednosti za njegov uzrast. Ako je štene hladno, slabo ili ne sisa, ne pokušavajte naglo zagrevanje direktnim kontaktom sa vrućim predmetima; odmah zatražite uputstvo veterinara.