Kada više vlasnika u kraju počne da pominje kašalj kod pasa, razumljivo je da se zabrinete. Respiratorne infekcije mogu da se šire tamo gde psi dolaze u blizak kontakt: u parkovima, pansionima, prihvatilištima i dnevnim boravcima za pse. Ipak, takvi razgovori sami po sebi ne potvrđuju da je u toku epidemija, niti da svaki pas koji kašlje ima istu bolest.

Šta je zarazni kašalj i kako se prenosi

Izraz „zarazni kašalj“, poznat i kao „kennel cough“, obuhvata respiratorne bolesti pasa u kojima mogu učestvovati različiti virusi i bakterije, ponekad istovremeno. Nije vezan samo za pansione. Uzročnici se mogu prenositi respiratornim kapljicama, bliskim kontaktom i preko kontaminiranih predmeta, uključujući zajedničke posude za vodu.

Veći broj pasa na malom prostoru, često smenjivanje životinja i slaba ventilacija olakšavaju širenje infekcija. Kratak susret ne znači da će se pas sigurno zaraziti: rizik zavisi od uzročnika, uslova kontakta i zdravstvenog stanja psa. Za informacije o tome da li se u vašem kraju zaista beleži više slučajeva obratite se lokalnom veterinaru.

Ko je više izložen, a ko osetljiviji

Veća izloženost zarazi nije isto što i veći rizik od teškog oblika bolesti. Pas koji često boravi u grupama ima više prilika za kontakt sa uzročnicima, dok uzrast i postojeće bolesti mogu uticati na to koliko će teško podneti infekciju.

  • Štenci, naročito oni koji još nisu završili preporučeni plan vakcinacije, zahtevaju dodatnu pažnju.

  • Stariji psi, psi sa hroničnim bolestima i oslabljenim imunitetom mogu biti podložniji komplikacijama.

  • Psi koji borave u pansionima, prihvatilištima, dnevnim boravcima ili drugim grupama češće su izloženi respiratornim uzročnicima.

  • Kod tek pristiglih pasa važno je uzeti u obzir prethodne kontakte, transport i nepoznatu ili nepotpunu istoriju vakcinacije.

Kako simptomi mogu da izgledaju

Čest znak je suv, grub kašalj u naletima, koji može zvučati kao da je psu nešto zapelo u grlu. Posle kašlja pas ponekad napravi pokret nalik pokušaju povraćanja ili izbaci malo sluzi. Mogu se javiti i kijanje i sekret iz nosa ili očiju. Neki psi između napada deluju sasvim dobro, ali to ne isključuje infekciju.

Sam zvuk kašlja nije dovoljan za dijagnozu. Kašalj može imati i druge uzroke, poput iritacije disajnih puteva, problema sa dušnikom, bolesti srca ili stranog tela. Snimak epizode može pomoći veterinaru, ali ne treba da odloži pregled ako pas teško diše.

Otežano disanje, plavičaste ili sive desni, kolaps ili očigledno gušenje zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć, bez čekanja da kašalj prođe.

Izražena malaksalost, odbijanje hrane ili vode, ubrzano disanje u mirovanju ili pogoršanje kašlja razlog su da se bez odlaganja javite veterinaru. Respiratorna infekcija kod nekih pasa može da se zakomplikuje upalom pluća, posebno kod osetljivih životinja.

Šta vakcinacija može, a šta ne može

Vakcinisan pas može da dobije respiratornu infekciju. Vakcine štite od određenih uzročnika i mogu smanjiti rizik ili težinu bolesti, ali ne obuhvataju sve uzroke zaraznog kašlja. Redovna vakcinacija zato nije razlog da zanemarite nove simptome.

Sa veterinarom proverite da li je, prema načinu života vašeg psa, preporučena zaštita protiv bakterije Bordetella bronchiseptica i drugih respiratornih uzročnika. Nije svaka takva vakcina deo uobičajenog plana za svakog psa, a zaštita se ne razvija odmah nakon primene. Ako planirate boravak u pansionu, raspitajte se unapred o uslovima prijema i potrebnom vremenu za vakcinaciju.

Kako da smanjite rizik od zaraze

Cilj nije potpuna izolacija zdravog psa, već razumno smanjenje rizičnih kontakata, posebno kada postoje prijavljeni slučajevi u njegovom okruženju.

  • Izbegavajte kontakt sa psima koji kašlju, kijaju ili imaju sekret iz nosa.

  • Ako se u grupi koju pas posećuje jave respiratorne infekcije, razgovarajte sa veterinarom o privremenoj pauzi, naročito za osetljive pse.

  • Nosite sopstvenu posudu za vodu i redovno čistite posude, igračke i druge predmete koje psi dele.

  • Pri izboru pansiona ili dnevnog boravka pitajte kako izdvajaju bolesne pse i održavaju higijenu i ventilaciju.

Kod štenaca uskladite zaštitu od infekcija sa potrebom za ranom socijalizacijom. Umesto neselektivnih susreta sa mnogo nepoznatih pasa, sa veterinarom dogovorite bezbednije kontakte i aktivnosti primerene uzrastu i vakcinalnom statusu.

Šta da uradite ako vaš pas kašlje

Ako se kašalj ponavlja, pozovite veterinara, posebno ako je reč o štenetu, starijem psu ili psu sa postojećom bolešću. Opišite koliko kašalj traje, kako pas diše u mirovanju, da li normalno jede i pije i da li je nedavno bio među drugim psima. Pre dolaska najavite da pas kašlje kako bi ambulanta mogla da organizuje prijem uz manji rizik za druge životinje.

Do procene veterinara izbegavajte kontakte sa drugim psima, grupne aktivnosti i zajedničke posude. Omogućite psu odmor, svežu vodu i prostor bez duvanskog dima i drugih nadražujućih materija. Nemojte davati ljudske lekove protiv kašlja, preostale antibiotike ili drugu terapiju bez veterinarskog uputstva.

Veterinar će prema nalazu odlučiti da li su potrebni dodatni pregledi, testiranje ili terapija. Antibiotici nisu potrebni u svakom slučaju, a trajanje oporavka i mogućnost prenošenja infekcije zavise od uzročnika i toka bolesti. Pitajte kada je bezbedan povratak među druge pse; prestanak kašlja nije uvek jedini kriterijum.

Obavestite vlasnike pasa sa kojima je vaš pas nedavno bio u bliskom kontaktu, kao i pansion ili dnevni boravak koji je posećivao. Tako mogu da prate simptome i spreče nove kontakte ako se bolest pojavi.