Volontiranje u azilu ume da bude jedno od najlepših iskustava za ljubitelja pasa, ali postoji i ona neprijatna misao koja vas sustigne čim uđete u stan: da li sam nešto doneo kući svom psu? Ako se u azilu poslednjih nedelja javljaju kašalj, proliv, giardija ili kožne infekcije, pitanje je opravdano. Rizik postoji, ali ga možete smanjiti doslednom higijenskom rutinom i merama prilagođenim bolestima koje su prisutne u azilu.

Zašto volontiranje u azilu može da izloži riziku psa kod kuće

Azil nije isto što i dom sa jednim ili dva stabilna, zdrava psa. Na malom prostoru tu prolazi mnogo životinja različitog porekla, zdravstvenog stanja i istorije vakcinacije. Neki psi tek stižu sa ulice, neki su pod stresom, neki su već bili u kontaktu sa zaraznim bolestima pre dolaska. Sve to može povećati izloženost uzročnicima infekcija u odnosu na prosečno kućno okruženje.

Stres dodatno komplikuje stvar: može nepovoljno uticati na otpornost psa, a kod nekih infekcija doprineti pojavi simptoma ili većem izlučivanju uzročnika. Blizina drugih pasa i zajedničke površine takođe olakšavaju širenje respiratornih infekcija, poput onoga što vlasnici često zovu odgajivačnički kašalj, kao i crevnih infekcija, uključujući giardiju.

Prenos ne mora da se desi samo direktnim kontaktom između pasa. Zavisno od uzročnika, posrednici mogu biti ruke, rukavi, pertle, đonovi, povodnik, četka, torba ili sedište u automobilu. To ne znači da ćete posle svake smene nešto uneti u kuću, ali znači da je pametno razmišljati o sopstvenoj odeći i opremi kao o mogućem mostu između azila i vašeg dnevnog boravka.

Šta realno možete da donesete kući

Respiratorne infekcije su jedan od mogućih rizika, ali njihovo prenošenje preko odeće i predmeta zavisi od uzročnika i okolnosti. Pod nazivom odgajivačnički kašalj obično se podrazumeva grupa infekcija koje mogu izazvati kašalj, kijanje, sekret i malaksalost. Vakcine protiv pojedinih uzročnika mogu smanjiti rizik ili težinu bolesti, ali ne štite od svih uzroka ovog sindroma niti potpuno sprečavaju infekciju.

Druga važna grupa problema su crevni paraziti i infekcije, naročito giardija. Pas se može zaraziti kada proguta infektivne ciste iz okruženja kontaminiranog izmetom. One se mogu preneti na obući, rukama ili opremi, a zatim dospeti do psa. Ako čistite za psima koji imaju proliv, potreban je pojačan oprez, iako i psi bez vidljivih simptoma mogu izlučivati uzročnike.

Moguće je preneti i uzročnike dermatofitoze, odnosno gljivičnog lišaja, koji može zahvatiti i ljude. Poseban oprez potreban je kod parvoviroze: njen uzročnik dugo opstaje u okruženju i može se preneti kontaminiranom obućom ili opremom, a naročito ugrožava nevakcinisane i nepotpuno vakcinisane pse. Pri radu sa sumnjivo ili potvrđeno bolesnim životinjama pratite protokol azila za zaštitnu opremu, kretanje između zona i dezinfekciju.

Rizik ne zavisi samo od toga kog ste psa dodirnuli. Važni su i đonovi, torba, četka, sedište u kolima i ruke — naročito ako su bili u kontaktu sa izmetom ili prostorom u kojem borave bolesne životinje.

Prvi sloj zaštite je plan prevencije za vašeg psa

Mnogi prvo pomisle na pranje odeće, ali zaštita počinje mnogo ranije: zdravstvenim statusom psa koji živi sa vama. Ažurna vakcinacija i plan kontrole parazita prema savetu veterinara važni su delovi prevencije. Ipak, svaka mera štiti samo od određenih rizika, pa ne zamenjuje higijenu po povratku kući.

Osnovne vakcine treba da budu ažurne prema savetu veterinara. Ako volontirate u okruženju gde se javljaju respiratorne infekcije, razgovarajte sa svojim veterinarom i o vakcini protiv bakterije Bordetella bronchiseptica, a u sredinama gde je relevantna i dostupna i o vakcini protiv psećeg gripa. Izbor zavisi od lokalne epidemiološke situacije, zdravlja psa i njegove izloženosti.

Ne treba zanemariti ni zaštitu od spoljašnjih i kontrolu unutrašnjih parazita. Uobičajeni preparati protiv crevnih glista ne podrazumevaju zaštitu od giardije; kod sumnje na infekciju veterinar određuje potrebne analize i terapiju. Nemojte davati lekove preventivno na svoju ruku. Poseban oprez potreban je ako kod kuće imate štene, starijeg psa ili psa sa oslabljenim imunitetom.

  • Proverite da li su osnovne vakcine vašeg psa ažurne.

  • Pitajte veterinara da li su vakcine protiv bordetele i eventualno psećeg gripa primerene za vašeg psa.

  • Sprovodite zaštitu od buva i krpelja i kontrolu crevnih parazita prema planu veterinara; ne računajte da time sprečavate giardiju.

  • Ako kod kuće imate štene, seniora ili psa sa oslabljenim imunitetom, unapred dogovorite dodatne mere opreza.

Jednostavna rutina posle azila koja smanjuje izloženost

Najkorisnija rutina nije ona koja zvuči savršeno, već ona koju zaista možete da sprovodite svaki put. Ako posle tri smene odustanete jer je previše komplikovana, neće vam pomoći. Zato je bolje imati nekoliko jasnih koraka nego ambiciozan plan koji traje samo nedelju dana. Kada u azilu postoji zaraza, taj osnovni plan mora da se dopuni merama koje odredi ustanova.

Dobar početak su posebne cipele ili patike koje nosite samo u azilu. One ne treba da ulaze u deo stana gde boravi vaš pas. Držite ih u odvojenoj, perivoj kutiji ili prostoru nedostupnom psu. Radnu odeću skinite pre kontakta sa svojim ljubimcem i odvojite za pranje, naročito ako ste čistili boksove. Program pranja i eventualne dodatne mere uskladite sa tkaninom i protokolom azila za prisutnog uzročnika.

Pre nego što pomazite svog psa, operite ruke sapunom i vodom, kao i izložene podlaktice. Ruke perite i nakon skidanja rukavica. Alkoholni gel nije pouzdana zamena za pranje kada su ruke zaprljane i ne deluje jednako na sve uzročnike. Ako ste bili poprskani, zaprljani ili ste radili sa bolesnim životinjama, tuširanje pre bliskog kontakta je razumna dodatna mera. Ne sedajte sa azilskom odećom na kauč i ne grlite svog psa čim otvorite vrata.

  • Nosite obuću namenjenu samo za azil i držite je odvojeno od kućne obuće.

  • Po dolasku kući skinite radnu odeću i odvojite je za pranje, van domašaja psa.

  • Operite ruke i izložene podlaktice sapunom i vodom pre nego što dodirnete svog psa, njegove činije ili igračke.

  • Istuširajte se pre bliskog kontakta sa psom ako ste bili zaprljani ili je to deo protokola nakon rada sa bolesnim životinjama.

Ne zaboravite stvari koje ljudi najčešće previde

Torba je klasičan primer. Ljudi operu ruke i presvuku se, a onda istu torbu spuste pored kreveta za psa ili na pod u dnevnoj sobi. Ako je torba bila na podu azila, naslanjala se na kavez ili ste je dodirivali zaprljanim rukama, bolje je da ima svoje mesto van prostora gde se pas kreće i odmara.

Isto važi za četke, flašice za vodu, transportere, povodnike i alat koji nosite sa sobom. Najbolje je da opremu iz azila ne koristite za svog psa. Sa perivih predmeta prvo uklonite izmet i drugu prljavštinu, pa ih očistite i, kada je potrebno, dezinfikujte sredstvom delotvornim protiv konkretnog uzročnika. Poštujte propisano razblaženje, vreme delovanja, ispiranje i sušenje: kratko brisanje nije uvek dovoljno. Ne mešajte sredstva, ne nanosite ih na psa ili kožu i držite ljubimca dalje tokom rada. Izbor sredstva uskladite sa protokolom azila i uputstvom proizvođača.

Automobil je još jedna slepa tačka. Ako se presvlačite tek kod kuće, i sedište može postati kontaminirano. Praktično rešenje je periva podloga i plastična kutija ili torba koja može da se čisti, u koju odlažete obuću i zaprljane stvari. Tako ne rešavate sve, ali smanjujete broj površina koje kasnije morate da čistite.

Ako azil ima odvojene zone za sumnjivo ili potvrđeno bolesne životinje, zaštitna oprema nije preterivanje. Rukavice, mantil, zaštita za obuću ili druga propisana oprema imaju smisla samo ako ih pravilno koristite i skidate pre izlaska iz zone. Pratite i pravila o redosledu rada i ne prenosite opremu iz izolacije među zdrave pse.

Najčešće greške i koliko oprezni zaista treba da budete

Jedna česta greška je verovanje da vakcine uklanjaju sav rizik. Ne uklanjaju. One su važna zaštita, ali ne pokrivaju svaki mogući uzročnik i ne garantuju da pas nikada neće dobiti infekciju. Zbog toga higijena ostaje važna čak i kada su i vaš pas i psi u azilu uredno vakcinisani.

Druga krajnost je da svaku smenu doživite kao vanrednu situaciju. Ako ste šetali pse bez simptoma i niste ulazili u deo sa obolelim životinjama, osnovna rutina je obično razumna, ali odsustvo simptoma ne isključuje infekciju. Pojačane mere potrebne su kada postoji sumnja na zarazu ili potvrđena zaraza, naročito pri radu sa psima koji imaju kašalj, proliv ili lišaj. Pitajte osoblje šta je trenutno prisutno i koja pravila važe za vašu smenu.

Šta pomaže

  • Kombinujte prevenciju prilagođenu svom psu sa doslednom higijenskom rutinom posle svake smene.

  • Pratite pojačane mere pri radu sa bolesnim životinjama i u izolacionim zonama, kao i posebna pravila za odeljenja sa štencima.

  • Držite obuću, torbe i alat dalje od prostora gde vaš pas jede, spava i odmara.

Šta treba izbegavati

  • Ne pretpostavljajte da vakcinacija znači nulti rizik.

  • Ne unosite azilsku obuću i opremu u prostor svog psa bez odvajanja i potrebnog čišćenja.

  • Ne oslanjajte se na zahtevnu rutinu od koje ćete brzo odustati, ali nemojte ni preskakati obavezne mere azila.

Najbolji pristup je onaj koji je održiv i odgovara stvarnom riziku. Napravite svoj osnovni sistem: posebne cipele, odvajanje radne odeće za pranje, pranje ruku i podlaktica, torba van domašaja psa i tuširanje kada ste zaprljani ili je rizik veći. Pri pojavi zaraze ne oslanjajte se samo na taj minimum: pratite dodatna uputstva azila za konkretnu bolest.

Da li treba da izbegavam volontiranje ako kod kuće imam psa?

Uglavnom ne, ali vredi proceniti situaciju. Ako je vaš pas štene, veoma star, hronično bolestan ili ima oslabljen imunitet, sa veterinarom unapred dogovorite mere zaštite i da li tokom zaraze treba privremeno izbegavati određene zadatke ili zone. Ako pas kod kuće dobije kašalj, proliv ili promene na koži, javite se veterinaru i navedite da volontirate u azilu i koje su bolesti tamo prisutne; pre dolaska najavite moguću zarazu. Otežano disanje, kolaps, izrazita malaksalost, ponavljano povraćanje ili krvav proliv zahtevaju hitnu veterinarsku procenu. Kod šteneta se javite bez odlaganja već pri povraćanju ili prolivu. Nemojte sami započinjati terapiju.