Lišaj, odnosno dermatofitoza, jeste infekcija koju izazivaju gljive dermatofiti. One koriste keratin iz površinskih slojeva kože, dlake i kandži. Kod pasa je čest uzročnik Microsporum canis, ali infekciju mogu izazvati i drugi dermatofiti. Promene na koži nisu uvek karakteristične, pa se dijagnoza ne može postaviti samo na osnovu izgleda ili fotografije.
Kako se pas zarazi
Infekcija se može preneti neposrednim kontaktom sa zaraženom životinjom ili preko dlaka i ljuski kože koje ostaju u okolini. Izvor zaraze mogu biti četke, ležajevi, transporteri, oprema i druge kontaminirane površine. Neki dermatofiti povezani su sa životinjama, uključujući glodare, dok drugi žive u zemljištu.
Pas može nositi uzročnika i bez očiglednih promena na koži. Dermatofitoza se može javiti kod pasa svih rasa i uzrasta; sama dužina dlake ili pripadnost rasi ne znači da će pas oboleti.
Kako izgleda lišaj kod pasa
Tipične promene su područja sa proređenom ili polomljenom dlakom, perutanjem i krastama. Mogu biti kružne, ali ne moraju imati pravilan oblik. Često se primećuju na glavi, ušnim školjkama i šapama, mada mogu nastati bilo gde na telu. Svrab može biti blag, izražen ili odsutan.
Kod nekih pasa zahvaćeno je svega nekoliko dlaka, dok se kod drugih promene šire na veće površine. Nije pouzdano deliti bolest na faze samo prema izgledu kože: blage promene ne isključuju infekciju, a veliki gubitak dlake može imati i druge uzroke.
Ređe su zahvaćene kandže, koje mogu postati krhke, deformisane ili početi da se lome. Mogu se javiti i upala folikula dlake ili kerion — izraženo upaljena, izdignuta promena, često na licu ili nogama. Slične promene mogu nastati kod bakterijskih infekcija, demodikoze i drugih kožnih bolesti.
Ako primetite gubitak dlake, perutanje ili promene na kandžama, zakažite veterinarski pregled. Bolne otekline, gnoj, brzo širenje promena ili opšta malaksalost zahtevaju pregled bez odlaganja, jer mogu ukazivati na dodatnu infekciju ili drugo oboljenje.
Kako veterinar postavlja dijagnozu
Veterinar procenjuje promene na koži, podatke o kontaktu sa drugim životinjama i rezultate odgovarajućih testova. Najčešće se koriste pregled Vudovom lampom, mikroskopski pregled dlaka i ljuski kože, gljivična kultura, a u pojedinim slučajevima i PCR. Kod neuobičajenih promena može biti potrebna biopsija.
Vudova lampa može otkriti karakteristično zelenkasto svetljenje pojedinih dlaka zaraženih gljivom Microsporum canis. Pomaže i pri izboru dlaka za uzorkovanje. Ipak, negativan nalaz ne isključuje lišaj, a svetljenje ne mora uvek poticati od dermatofita, pa ovaj pregled nije dovoljan kao jedini test.
Mikroskopijom se traže gljivične strukture na dlakama i u uzorku kože. Gljivična kultura omogućava uzgoj i identifikaciju uzročnika, ali rezultat može zahtevati nekoliko nedelja. PCR otkriva genetski materijal gljive, što samo po sebi ne potvrđuje da je ona živa. Rezultati se zato tumače zajedno sa pregledom i drugim nalazima.
Lečenje lišaja kod pasa
Lečenje obuhvata terapiju psa i smanjenje kontaminacije njegove okoline. Veterinar, prema obimu promena i zdravstvenom stanju psa, bira lokalne preparate, poput odgovarajućih šampona ili rastvora, i po potrebi lekove protiv gljivica koji se daju na usta. Lokalni tretman često obuhvata celu dlaku, a ne samo vidljive promene, kako bi se smanjilo širenje zaraženih dlaka.
Ne koristite lekove za ljude, kortikosteroidne kreme ili kućna sredstva bez dogovora sa veterinarom. Dezinfekciona sredstva namenjena površinama ne smeju se nanositi na psa. Skraćivanje dlake ponekad olakšava tretman, ali nije potrebno svakom psu: brijanje može povrediti kožu i raširiti kontaminirane dlake, pa o tome treba odlučiti sa veterinarom.
Terapija često traje više nedelja. Nestanak vidljivih promena ne znači nužno da je infekcija uklonjena. Veterinar određuje vreme kontrolnih pregleda, potrebu za ponovnim testiranjem i trenutak prekida terapije. Nemojte samoinicijativno prekidati ili produžavati lečenje.
Vakcine protiv dermatofitoze ne smatraju se pouzdanom zamenom za standardno lečenje i higijenske mere kod pasa i mačaka.
Druge životinje u domaćinstvu
Obavestite veterinara o svim životinjama koje su bile u kontaktu sa obolelim psom. Može biti potreban njihov pregled ili testiranje, čak i kada nemaju simptome. Ne treba automatski lečiti sve zdrave životinje: potrebu za terapijom ili lokalnim tretmanom procenjuje veterinar.
Tokom lečenja ograničite kontakte sa drugim životinjama i, ako je izvodljivo, boravak psa organizujte u prostoru koji se lako čisti. Izbegavajte zajedničke četke, ležajeve i opremu. Psu i dalje obezbedite udobnost, pažnju i aktivnosti koje ne povećavaju rizik od prenosa.
Čišćenje doma i opreme
Zaražene dlake i ljuske kože mogu dugo ostati izvor kontaminacije. Najvažnije je njihovo redovno uklanjanje usisavanjem i vlažnim čišćenjem. Kesu iz usisivača zatvorite i odložite, a posudu i opremu uređaja održavajte prema uputstvu proizvođača.
Pre dezinfekcije uklonite dlake i drugu prljavštinu. Zatim koristite sredstvo deklarisano kao delotvorno protiv dermatofita, pogodno za datu površinu, uz propisano razblaženje i vreme delovanja. Nisu sva kućna dezinfekciona sredstva podjednako efikasna. Ne mešajte sredstva i držite životinje dalje od tretirane površine dok ponovo ne bude bezbedna za korišćenje.
Ležajeve, prekrivače i druge perive predmete perite deterdžentom na najvišoj temperaturi koju materijal dozvoljava i potpuno ih osušite. Nemojte računati da određena temperatura ili dva ciklusa pranja uvek garantuju potpunu dezinfekciju. Tepihe i tapacirani nameštaj temeljno očistite; kratko prelaženje parnim uređajem za odeću nije pouzdana zamena za odgovarajući postupak čišćenja.
Prevencija
Ne delite neoprane četke, transportere, ležajeve i drugu opremu između životinja. Izbegavajte kontakt sa životinjama kod kojih je potvrđen lišaj i redovno održavajte prostor u kojem pas boravi. Ako novi ljubimac ima promene na koži, organizujte pregled pre bliskog kontakta sa ostalim životinjama.
Da li je lišaj opasan za ljude
Dermatofitoza je zoonoza: može se preneti između životinja i ljudi. Kod ljudi se često javljaju okrugle ili ovalne promene sa perutanjem i svrabom, ali izgled može varirati. Poseban oprez potreban je kod dece i osoba sa oslabljenim imunitetom.
Pri nanošenju terapije i čišćenju koristite rukavice, a posle kontakta sa psom ili njegovom opremom operite ruke. Dok veterinar ne proceni da je rizik prenosa smanjen, izbegavajte blizak kontakt kože sa dlakom psa i deljenje kreveta, naročito sa osobama iz rizičnih grupa.
Ako se kod nekoga u domaćinstvu pojave sumnjive promene na koži, treba da se obrati lekaru i navede kontakt sa obolelom životinjom. Ako je dermatofitoza prvo potvrđena kod čoveka, obavestite veterinara radi procene ljubimaca. To nije razlog da se pas bez pregleda preventivno leči.
