Líšaj u pasa uzrokuje nekoliko vrsta gljiva dermatofita – Microsporum i Trichophyton. Odavde su nastali termini mikrosporija i trikofitija, koji opisuju líšaj kod životinja. Znato ređe, líšaj kod pasa izazivaju druge vrste patogenih dermatofita. Ukupno se prepoznaje oko četrdeset vrsta gljiva dermatofita. Za sitne kućne životinje najznačajnije su četiri vrste: Microsporum canis, Microsporum gypseum, Trichophyton mentagrophytes – koje zahvataju dlake, i Microsporum persicolor, koji izaziva zahvate keratinizovanih slojeva kože. U zavisnosti od staništa i karaktera prenosa infekcije, gljive dermatofiti se dele na zоofilne i geoofilne.
Za zоofilne gljive, stanište su životinje, dok je za geoofilne gljive stanište životna sredina i zemlja. Gljive dermatofiti imaju karakteristične puteve ulaska u organizam životinje. Na primer, infekcija gljivama Microsporum canis najčešće se dešava pri kontaktu životinja jedna s drugom ili pri kontaktu sa kontaminiranim dlakama i ljuskama kože. Gljiva Trichophyton mentagrophytes voli da se naseli na glodarićima, dok se Microsporum gypseum češće lokalizuje u zemlji. Vođa po broju slučajeva širenja dermatofitije među psima su gljive roda Microsporum.
Dermatofiti koriste keratin, koji je sastavni deo gornjih slojeva kože, dlaka i kandži, za ishranu i svoju životnu aktivnost.
Načini zaraze
Načini zaraze líšajem kod pasa su prilično raznovrsni. To uključuje spoljašnje okruženje, predmete za negu životinja, opremu, izložbene kaveze, transportne kutije, kao i neposredan kontakt sa zaraženom životinjom. Izvori zaraze dermatofitozama mogu biti ljuske kože i dlake zaraženih životinja koje se nalaze u spoljašnjem okruženju i prašini.
Kako izgleda stabalni líšaj kod pasa
Znakovi i simptomi stabalnog líšaja kod pasa
Navikli smo da zamišljamo stabalni líšaj kod pasa kao okrugle, perutave, bezdlake mrlje na koži psa. Zaista, mikrosporija najčešće oštećuje gornje slojeve kožnog pokrova psa – dlake i keratinizovane slojeve epidermisa, mnogo ređe líšaj zahvata kandže. Međutim, líšaj kod pasa ne mora se uvek manifestovati samo na taj način, a simptomi mogu biti raznoliki. Koji su dakle znakovi líšaja kod pasa?
Klinički, líšaj može imati veoma raznovrstan tok, što zavisi od toga u kojoj fazi bolesti se nalazi, koliko dugo pas boluje i u kojim delovima ili izvedenim delovima kože se lokalizuje patogen.
Početna faza
U početnoj fazi bolesti, obično se líšaj kod pasa manifestuje lokalizovanim kožnim lezijama. Najčešće se lezijе primećuju na glavi, ušni školjci i šapama, odnosno na mestima koja su podložna najtvrđem kontaktu sa spoljašnjom sredinom. Najčešće se líšaj manifestuje perutanjem bezdlakastih fokusa na koži i gubitkom dlake na velikim površinama tela. Ponekad, kod nekomplikovanog ili latentnog toka, kod pasa ne primećuje se pojačano opadanje dlake, niti se javljaju velike bezdlakaste oblasti na koži životinje. Oštećena je mala količina dlaka ili pojedinačne dlake, a životinja može biti nosač infekcije bez izražene kliničke slike. U tom slučaju, osnovna dijagnostička metoda mogu biti samo laboratorijska istraživanja za otkrivanje uzročnika líšaja.
Napredovala faza
U napredovale faze bolesti, pri dugotrajnom toku, često gljive dermatofiti počinju da oštećuju kandže životinja. One se tanje, postaju matne, nabubrele, počinju da se ljušte i lomite. Obično se oštećuju jedan ili više kandži kod životinje, a u većini slučajeva ove lezije su asimetrične – samo na jednoj šapi ili na različitim ekstremitetima. Najčešće su krivci za oštećenje kandži gljive roda Trichophyton.
Prilikom zahvata spora líšaja folikula dlaka najčešće klinički primećuje se folikulitis, koji se takođe razvija kod demodekoze i piodermije kod pasa.
Pri ulasku spor dermatofitnih gljiva u dublje slojeve kože kod pasa može doći do stvaranja okruglog, gustog oboljenja – kerion. Najčešće se kerion može otkriti kod pasa na ekstremitetima i licu.
Pri razvoju generalizovanog oblika líšaja mogu se primetiti lezije slične toku suvopute ili masnom seboreju, pri čemu dlaka postaje masna, lepljiva ili, obrnuto, suva i krhka. Razvoj generalizovanog oblika líšaja kod pasa je ređi nego kod mačaka.
Prema statističkim podacima, infekcija líšajem se češće javlja među dugodlakim pasminama nego među kratkodlakim. Primećuje se i pasmična predispozicija za infekciju dermatofitozama kod srednje i malih terijera. Međutim, bolesti líšajem mogu pogoditi pse svih pasmina i starosti.
Dijagnoza
Za dijagnozu líšaja koristi se kompleksni pristup: analiziraju se klinički znaci infekcije i sprovodi se niz dijagnostičkih istraživanja. Dijagnostičke metode dermatofitoza uključuju: mikroskopiju dlaka, luminescentnu dijagnostiku, uzgoj na specijalnim hranljivim sredinama. U retkim, teško dijagnostikabilnim slučajevima, za postavljanje dijagnoze pribegava se biopsiji kože. Takođe se koristi metoda ekspresne PCR dijagnostike za otkrivanje uzročnika líšaja. Najnovije metode dijagnostike dermatofitoza, kao što su ELISA metoda i imunohistohemija, poseduju visoku dijagnostičku vrednost i počinju da se uvode u praksu moderne veterinarske medicine.
Za izvođenje mikroskopije (istraživanja pod mikroskopom) prikupljaju se ljuske zahvaćene kože i dlake sa izmenjenom strukturom. Otkrivanje dlaka oštećenih glifama gljiva omogućava postavljanje pozitivne dijagnoze na líšaj.
Uzgoj na specijalnim hranljivim sredinama (ili metoda gljivične kulture) jedna je od najpreciznijih metoda za identifikaciju dermatofitoza. Ova metoda omogućava ne samo otkrivanje prisustva patogenih gljiva, već i dobijanje njihove kulture na hranljivoj sredini i identifikaciju vrste patogena. U proseku, rast kolonija dermatofitnih gljiva traje od sedam do trideset dana. Uprkos visokoj tačnosti, ova metoda može davati lažno negativne i lažno pozitivne rezultate i zahteva sprovođenje kontrolnih istraživanja. Pri komplikovanim tokovima bolesti, uz dodatak bakterijske infekcije na koži, pojavljuju se mokre lezije. U tom slučaju, dodatno osnovnim dijagnostičkim metodama koristi se citološka metoda, koja omogućava otkrivanje spora gljiva u ekcedatu.
Metoda luminescentne dijagnostike korišćenjem Vud lampe predstavlja izuzetno pomoćni test pri postavljanju dijagnoze na líšaj. Kao samostalna metoda dijagnostike se ne koristi, jer u prilično visokom procentu slučajeva daje i lažno pozitivne, i lažno negativne rezultate. Na tačnost luminescentne dijagnostike utiče mnogo faktora: vrsta uzročnika, kvalitet same Vud lampe, koliko je bila zagrejana pre sprovođenja istraživanja (lampu je obavezno potrebno zagrejati tokom 10-15 minuta pre istraživanja), prisustvo zagađenja na koži i dlaci životinje. Za izvođenje testa pomoću Vud lampe potrebno je koristiti apsolutno tamnu prostoriju. Pomoću luminescentne dijagnostike moguće je otkriti tragove živih djelovanja samo gljiva roda Microsporum canis, koje sadrže pigment pteridin u svojim glifama. Pod UV zracima, zahvaćene dlake gljivom Microsporum canis svetle smaragdno-jablanim svetlom. Karakteristično svetljenje dlaka pomaže veterinaru da preciznije odabere uzorke za mikroskopiju i uzgoj na specijalnim hranljivim sredinama. Pri negativnom rezultatu luminescentne dijagnostike ne može se isključiti infekcija.
Lečenje stabalnog líšaja kod pasa
Kako se osloboditi líšaja kod psa? Za lečenje stabalnog líšaja kod pasa primenjuje se kompleksni pristup: to uključuje terapiju same životinje i mere za smanjenje broja spora líšaja u okolini, u prostoru gde živi životinja. Pri lečenju trikofitije kod pasa koriste se i sistemska terapija antifungalnim lekovima, i lokalna obrada u vidu kupanja životinja korišćenjem medicinskih šampona, rastvora, i lokalna obrada manjih kožnih lezija. Za bolje prodiranje lokalnih lekova u zahvaćene delove kože preporučuje se skraćivanje dlake kod životinja sa dugom dlakom pre početka lokalne obrade. Skraćivanje pasa sa dugom ili veoma gustom dlakom ubrzava proces oporavka i sprečava zagađenje okoline inficiranim dlakama.
Primena vakcina za profilakse i lečenje trikofitije kod pasa i mačaka pokazala je veoma nisku efikasnost, te se moderne veterinarske dermatologe obično ne primenjuju. Protivgljivične vakcine su razvijene za lečenje i profilaksu dermatofitoza kod produktivnih životinja: goveda, ovaca, koza i svinja. Međutim, za pse i mačke, prema savremenim istraživanjima, primena vakcina protiv líšaja je sporna i smatra se malo efikasnom.
Važno je zapamtiti da je potrebno lečiti stabalni líšaj kod psa duže vreme. Čak i nakon nestanka lezija na koži, potrebno je izvršiti dodatna kontrolna ispitivanja kako bi se uverili u konačnu pobedu nad infekcijom. U suprotnom, u slučaju nepravovremenog prestanka terapije, može doći do recidiva bolesti.
Za kontrolu rezultata lečenja koristi se metoda uzgoja na specijalnim hranljivim sredinama sa intervalom od 14 dana do dobijanja dva negativna rezultata. Veterinar donosi odluku o prekidu lečenja nakon dobijanja kontrolnog negativnog rezultata uzgoja.
Važno je lečiti sve životinje koje kontaktiraju sa inficiranim líšajem ljubimcem. Za profilaksi zaraze zdravih životinja potrebno je redovno primenjivati lokalnu obradu (šampone i rastvore). Spore líšaja su prilično otporne u okolini. Na primer, spore gljive Microsporum canis mogu održavati životnu sposobnost u okolini do 18 meseci. Stoga je temeljna obrada mesta gde žive životinje neophodna mera za najbrži oporavak. Redovno čišćenje prostora gde se drže životinje jedan je od važnih metoda profilakse líšaja među kućnim ljubimcima i ljudima.
Za čišćenje prostora koriste se obična domaća dezinfekcijska sredstva. Redovno vlažno čišćenje čak i čistom vodom značajno smanjuje broj spora u okolini. Usisivač je odlična metoda čišćenja prostora gde se nalazi inficiran pas sa dermatofitima. Važno je odložiti korišćene kese od usisivača kako bi se sprečilo zagađenje spoljašnje sredine. Za dezinfekciju tepiha i mekog nameštaja koristi se vrela vodena para. Parni uređaj za odeću odlično se nosi sa ovim zadatkom. Takođe je potrebno dezinfikovati predmete za negu, ležajeve, ogrlice, nanevke i povodce.
Za dezinfekciju posteljine i predmeta koji se mogu prati u mašini koristi se pranje na temperaturi od 30 do 60 stepeni. Za potpunu dezinfekciju dovoljno je obaviti dva puna ciklusa pranja zaredom.
Profilaksa
Profilaksa dermatofitoza uključuje poštovanje higijenskih pravila. Ne preporučuje se korišćenje tuđih predmeta za negu, opreme, ležajeva, povodaca, ogrlica, transportnih kutija i izložbenih kaveza. Ova pravila treba poštovati prilikom posete izložbama, prijema gostiju, kao i treba isključiti moguće kontakte sa potencijalnim nosačima infekcije.
Opasnost za ljude
Dermatofitoze spadaju u zoonoze – bolesti zajedničke životinjama i ljudima. Najčešće rizik od zaraze líšajem imaju deca, ljudi sa onkološkim bolestima, koji prolaze kurseve hemoterapije, stariji i osobe sa imunodeficijencijama.
Klinički, dermatofitoze kod ljudi mogu imati raznovrstan tok i često se lokalizuju na otvorenim delovima tela i mestima koja često dolaze u kontakt sa dlakom životinja: na licu, ekstremitetima, stomaku. Obično se kod ljudi primećuju okrugle ili ovalne perutave lezije, koje mogu biti praćene svrbežom.
Za profilaksu inficiranja ljudi koji su u kontaktu sa zaraženim ljubimcem, važno je izvršiti terapijsku obradu psa uz korišćenje rukavica i minimalno kontaktirati sa dlakom ljubimca tokom celog perioda lečenja. Neisključeni su slučajevi zaraze dermatofitozom odraslih i dece nakon kontakta sa uzročnikom líšaja bez učešća sopstvenog ljubimca – na primer, na ulici, u gostima, na izložbama. Nakon zajedničkog vremena sa drugim životinjama i ljudima, osoba može da se inficira dermatofitozom i sama postane izvor opasnosti za svog ljubimca. U tom slučaju potrebno je izvršiti profilaktičko lečenje ljubimca, čak i ako nema znakova bolesti, kako bi se sprečilo ponovno inficiranje ljudi od psa.
- Izvori:
-
Smith, J. (2020). Canine Dermatology: A Handbook for Owners and Breeders
-
Peterson, L. (2018). Fungal Infections in Dogs: Diagnosis and Treatment
-
Ivanović, M. (2021). Zoonotic Diseases and Pet Health in the Balkans
