Šta je lupus?
Lupus je naziv za grupu autoimunih bolesti kod kojih imunološki sistem greškom napada sopstvena tkiva. Kod pasa postoje sistemski oblik, koji može zahvatiti više organa, i kožni oblici. Bolest nije zarazna i ne prenosi se sa psa na ljude ili druge životinje.
Lupus je neuobičajena bolest, a njegove promene mogu ličiti na infekcije i druga oboljenja. Izgled kože zato nije dovoljan za dijagnozu.
Sistemski lupus
Sistemski eritemski lupus može zahvatiti zglobove, bubrege, krvne ćelije, kožu i druge organe. Tok bolesti je promenljiv: simptomi mogu trajati duže ili se smenjivati sa periodima poboljšanja. Kožne promene nisu obavezne niti moraju biti prvi znak bolesti.
Mogući znaci uključuju povišenu temperaturu, malaksalost, slabiji apetit, bolne ili otečene zglobove i šepanje koje se javlja na različitim nogama. Oštećenje bubrega i promene u krvnim ćelijama ponekad se otkriju tek analizama. Nijedan od ovih znakova sam po sebi ne potvrđuje lupus.
Diskoidni lupus
Diskoidni lupus je kožni oblik bolesti, a ne samo blaži stadijum sistemskog lupusa. U čestom, lokalizovanom obliku zahvata prvenstveno nosno ogledalo — bezdlaki deo nosa. Mogu se javiti gubitak pigmenta, crvenilo, ljuspice, krastice i ranice, uz gubitak uobičajene reljefne površine nosa. Promene ponekad zahvataju i okolnu kožu, usne, predeo oko očiju ili uši. Postoje i rasprostranjeniji kožni oblici.
Opšti simptomi i oštećenje unutrašnjih organa nisu tipični za diskoidni lupus. Sklonost je opisana kod nekih rasa, uključujući kolije i nemačke ovčare, ali bolest može nastati i kod drugih pasa. Rasa nije dovoljan razlog da se dijagnoza potvrdi ili isključi.
Ređi kožni oblici
Eksfolijativni kožni lupus može izazvati rasprostranjeno ljuštenje kože i gubitak dlake. Opisan je naročito kod nemačkih kratkodlakih ptičara. Mukokutani lupus zahvata prelaze između kože i sluzokože, na primer oko usana, anusa ili genitalija, gde mogu nastati bolne erozije i ranice. Ovi oblici su retki i zahtevaju pažljivu dermatološku obradu.
Uzroci i uticaj sunčeve svetlosti
Tačan uzrok lupusa nije potpuno razjašnjen. U razvoju bolesti mogu učestvovati genetska sklonost i poremećaji regulacije imunološkog sistema. Nije opravdano tvrditi da stres, hladnoća ili način držanja psa sami po sebi izazivaju lupus.
Ultraljubičasto zračenje može pogoršati pojedine kožne oblike lupusa. Kod obolelog psa zato može biti korisno ograničiti boravak na jakom suncu, obezbediti hladovinu i pomeriti šetnje na periode slabijeg sunčevog zračenja.
Kada potražiti veterinara
Pregled zakažite ako pas ima uporne ili ponavljane ranice, krastice, promenu boje nosa, gubitak dlake ili bolne promene oko sluzokože. Ne čekajte da se promene prošire i ne skidajte krastice na silu. Slične promene mogu imati različite uzroke koji se leče na različite načine.
Ako se uz kožne promene jave temperatura, izrazita malaksalost, odbijanje hrane, bolni zglobovi ili promenjeno mokrenje, potreban je brz pregled. Otežano disanje, kolaps, veoma blede desni, obilno krvarenje ili nemogućnost mokrenja zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć, bez obzira na mogući uzrok.
Kako se postavlja dijagnoza
Veterinar procenjuje raspored promena, trajanje simptoma, opšte stanje psa i prethodnu terapiju. U zavisnosti od nalaza, proverava moguće bakterijske ili gljivične infekcije, parazite i druga imunološka oboljenja kože. Kod sumnje na kožni lupus često je potrebna biopsija — uzimanje uzorka kože za mikroskopski pregled.
Mesto i vreme uzimanja uzorka važni su za pouzdanost nalaza. Prethodno lečenje može promeniti izgled tkiva, pa veterinaru treba prijaviti sve korišćene lekove i preparate. Nemojte sami prekidati propisanu terapiju radi biopsije.
Sistemski lupus se ne potvrđuje samo izgledom kože, biopsijom ili jednim pozitivnim testom. Dijagnoza se zasniva na kombinaciji kliničkih znakova, laboratorijskih nalaza i isključivanju drugih uzroka.
Obrada može uključiti krvnu sliku, biohemijske analize i pregled urina, uz procenu gubitka proteina mokraćom. Test na antinuklearna antitela (ANA) može pomoći kada postoji sumnja na sistemski lupus, ali rezultat mora da se tumači zajedno sa ostalim nalazima. Kod bolnih ili otečenih zglobova veterinar može uzeti uzorak zglobne tečnosti kako bi procenio upalu i isključio infekciju.
Lečenje lupusa kod pasa
Lečenje zavisi od oblika bolesti, težine promena i zahvaćenih organa. Cilj je kontrola upale i autoimune reakcije, ublažavanje tegoba i očuvanje funkcije organa. Odgovor na terapiju se razlikuje među psima, a lečenje može biti dugotrajno.
Kod ograničenih kožnih promena veterinar može propisati lokalnu terapiju, poput takrolimusa ili kortikosteroidnog preparata. Teži kožni oblici i sistemski lupus mogu zahtevati lekove koji deluju na ceo organizam, uključujući kortikosteroide i druge imunosupresive. Izbor leka i doze nije isti za svakog psa.
Ovi lekovi mogu povećati rizik od infekcija i izazvati druge neželjene efekte. Zato su potrebne redovne kontrole i, prema terapiji, analize krvi i urina. Dozu ne menjajte i lekove ne prekidajte bez dogovora sa veterinarom, naročito posle duže primene kortikosteroida.
Sekundarna bakterijska infekcija leči se kada je utvrđena; izbor antibiotika i trajanje terapije zavise od nalaza i odgovora na lečenje. Antibiotici ne leče samu autoimunu bolest. Na ranice nemojte samostalno nanositi agresivne šampone, dezinfekciona sredstva ili ljudske kreme.
Za zaštitu od sunca koristite samo preparat koji veterinar smatra bezbednim za psa i mesto primene. Pas može lizati namazanu kožu, pa nisu sve ljudske zaštitne kreme odgovarajuće. Ograničavanje jakog sunca i boravak u hladovini često su praktičniji deo zaštite.
Praćenje bolesti i mogućnosti prevencije
Ne postoji pouzdan način da se lupus spreči. Dobra ishrana, primerena aktivnost i redovni pregledi važni su za opšte zdravlje, ali nisu dokazano sredstvo prevencije ove bolesti. Rutinski ultrazvuk i laboratorijske analize kod svakog zdravog psa nisu posebna metoda za sprečavanje lupusa; potrebu za njima određuje veterinar.
Kod psa sa potvrđenim lupusom korisno je fotografisati kožne promene i beležiti apetit, aktivnost, šepanje i promene u pijenju vode ili mokrenju. Nove simptome prijavite veterinaru. Kožni oblici se često mogu držati pod kontrolom, dok prognoza sistemskog lupusa u velikoj meri zavisi od zahvaćenih organa, naročito bubrega, i odgovora na terapiju.
