Šta je nefritis?
Bubrezi filtriraju krv i putem urina izlučuju otpadne proizvode metabolizma. Učestvuju i u održavanju ravnoteže vode i elektrolita, regulaciji krvnog pritiska i stvaranju hormona koji podstiče proizvodnju crvenih krvnih zrnaca.
Nefritis je upala bubrežnog tkiva. Može zahvatiti različite delove bubrega i narušiti njihovu funkciju. Ipak, nefritis nije naziv za svako oboljenje bubrega: akutno oštećenje i hronična bolest bubrega mogu nastati i bez primarne upale.
Uzroci i oblici bolesti
Upala može biti povezana sa infekcijama, poremećajima imunskog sistema ili reakcijama na pojedine lekove i štetne supstance. Leptospiroza je važan infektivni uzrok oštećenja bubrega kod pasa i može zahvatiti i jetru. To je zoonoza, odnosno bolest koja se može preneti sa životinja na ljude.
Tok bolesti može biti akutan ili hroničan. Akutne promene nastaju naglo, dok hronične traju duže i mogu ostaviti trajno oštećenje. Trovanja, veliki gubitak krvi i smanjeno snabdevanje bubrega krvlju takođe mogu izazvati akutno oštećenje, ali ono nije nužno nefritis.
Prema delu bubrega koji je zahvaćen, razlikuju se:
Pijelonefritis — najčešće bakterijska infekcija bubrežne karlice i bubrežnog tkiva. Bakterije mogu dospeti do bubrega iz donjih delova mokraćnog sistema.
Glomerulonefritis — upala glomerula, sitnih struktura koje filtriraju krv. Često je povezan sa imunskim procesima i može dovesti do gubitka proteina urinom.
Tubulointersticijski nefritis — upala koja zahvata bubrežne kanaliće i tkivo oko njih.
Nasledni i drugi poremećaji takođe mogu oštetiti bubrege, ali nisu svi oblici nefritisa. Na primer, Fankonijev sindrom, za koji postoji nasledna sklonost kod basendžija, poremećaj je funkcije bubrežnih kanalića. Amiloidoza, koja se može javiti kod šar-peja, podrazumeva taloženje amiloida u tkivima. Pripadnost rasi sama po sebi ne znači da pas ima ove bolesti.
Simptomi i znaci za hitan pregled
U početku znaci mogu biti blagi ili izostati. Kada se pojave, često nisu specifični samo za bubrege: slabiji apetit, malaksalost, povraćanje i, kod nekih infekcija, povišena temperatura.
Mogu se javiti pojačana žeđ i mokrenje, gubitak telesne mase, krv u urinu ili bol u predelu stomaka i leđa. Kod teškog akutnog oštećenja količina urina može se znatno smanjiti ili mokrenje može prestati. Normalna količina urina, međutim, ne isključuje ozbiljno oštećenje bubrega.
Kod hronične bolesti promene često nastaju postepeno. Uz žeđ, češće mokrenje i mršavljenje, mogu se razviti povraćanje, anemija i povišen krvni pritisak. Anemija i hipertenzija utvrđuju se pregledom i merenjima, a ne samo posmatranjem psa.
Odmah kontaktirajte veterinara ako pas ne mokri, napinje se bez izbacivanja urina, učestalo povraća, izrazito je slab ili kolabira. Sumnja na gutanje otrova, grožđa ili suvog grožđa zahteva hitnu procenu i pre pojave simptoma. Ne izazivajte povraćanje i ne dajte lekove na svoju ruku.
Kako se postavlja dijagnoza?
Veterinar procenjuje simptome, prethodne bolesti, upotrebu lekova i moguću izloženost toksinima ili infekcijama. Nalazi se tumače zajedno: nijedna pojedinačna analiza ne potvrđuje sve oblike nefritisa.
Analiza urina obuhvata specifičnu težinu, proteine i pregled sedimenta. Može ukazati na slabiju sposobnost koncentrisanja urina, krvarenje ili upalu, ali ti nalazi nisu prisutni kod svakog psa niti su specifični samo za nefritis.
Odnos proteina i kreatinina u urinu pomaže u proceni gubitka proteina. Rezultat se tumači uz sediment i druge nalaze, jer infekcija ili krvarenje u mokraćnom sistemu mogu uticati na njega.
Urinokultura i ispitivanje osetljivosti bakterija važni su kada se sumnja na pijelonefritis. Uzorak se, kada je moguće, uzima pre početka antibiotika, ali se kod teško bolesnog psa ne odlaže neophodno lečenje.
Biohemijske analize krvi uključuju ureu, kreatinin, fosfor, elektrolite i albumin. Urea i kreatinin mogu porasti kada je filtracija smanjena, ali normalne vrednosti ne isključuju rano oboljenje. Krvna slika pomaže u proceni anemije i znakova upale.
Ultrazvuk prikazuje veličinu i strukturu bubrega i može otkriti kamenje, proširenje bubrežne karlice ili druge promene. Ne može samostalno isključiti svaki tumor, infekciju ili mikroskopsko oštećenje.
Merenje krvnog pritiska važno je kod bolesti bubrega. Prema nalazima mogu biti potrebni i testovi na leptospirozu, genetsko testiranje ili biopsija bubrega. Biopsija nije rutinski potrebna svakom psu; veterinar procenjuje njenu korist i rizike.
Lečenje nefritisa
Lečenje zavisi od uzroka, stepena oštećenja i opšteg stanja psa. Cilj je lečiti uzrok kada je to moguće, održati ravnotežu tečnosti i elektrolita i kontrolisati komplikacije. Teži slučajevi zahtevaju hospitalizaciju.
Bakterijske infekcije, uključujući leptospirozu, leče se antibioticima koje bira veterinar. Kad god je primenljivo, izbor se prilagođava rezultatima urinokulture. Antibiotici nisu terapija za svaki nefritis. Kod pojedinih imunskih oboljenja mogu biti potrebni drugi lekovi, uz pažljivu procenu i praćenje.
Infuzije se određuju prema stepenu dehidratacije, mokrenju i laboratorijskim nalazima. Više tečnosti nije uvek bolje: kod psa koji slabo mokri ili ne mokri postoji rizik od preopterećenja tečnošću. Po potrebi se leče mučnina, poremećaji elektrolita i krvnog pritiska.
Kod teškog akutnog oštećenja, naročito kada standardno lečenje ne kontroliše komplikacije, može biti potrebna dijaliza. Ona može privremeno zameniti deo funkcije bubrega, ali ne garantuje oporavak. Dostupna je u pojedinim specijalizovanim ustanovama.
Ako ostane hronično oštećenje, plan može uključivati prilagođenu ishranu za bubrežne bolesnike, lekove za povišen pritisak i gubitak proteina, kao i vezivače fosfora kada su potrebni. Anemija se leči prema uzroku i težini; preparati gvožđa i lekovi koji podstiču stvaranje crvenih krvnih zrnaca nisu potrebni svakom psu i zahtevaju nadzor.
Kontrolni pregledi, analize krvi i urina i merenje pritiska omogućavaju prilagođavanje terapije. Ishod zavisi od uzroka i obima oštećenja: neki psi se oporave, dok je drugima potrebno dugotrajno lečenje radi očuvanja kvaliteta života.
Kako smanjiti rizik?
Sa veterinarom dogovorite vakcinaciju, uključujući zaštitu od leptospiroze prema lokalnom riziku. Vakcina smanjuje rizik, ali ne pruža apsolutnu zaštitu.
Sprečite pristup otrovima, antifrizu, pesticidima i lekovima. Grožđe i suvo grožđe mogu izazvati akutno oštećenje bubrega. Luk i beli luk takođe su otrovni za pse, prvenstveno zbog mogućeg oštećenja crvenih krvnih zrnaca.
Ne dajte ljudske lekove protiv bolova niti dodatke ishrani bez veterinarskog saveta. Neki lekovi mogu ozbiljno oštetiti bubrege.
Pravovremeno pregledajte psa kod promena u mokrenju i lečite potvrđene infekcije mokraćnog sistema. Zaštitu od krpelja i drugih parazita prilagodite lokalnom riziku uz savet veterinara, bez oslanjanja na univerzalne sezonske rokove.
Ako se sumnja na leptospirozu, izbegavajte kontakt kože sa urinom psa. Pri čišćenju koristite rukavice, operite ruke i sledite uputstva veterinara. Osoba koja je bila izložena urinu i razvije simptome bolesti treba da se javi lekaru i navede moguću izloženost.
